Izneti dokazi o žrtvama snajpera

Svedok odbrane Dragomir Milošević negirao je da je Vojska Republike Srpske namerno gađala civile.

General Milošević (71), koji je 1994-95, bio komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, svedoči u odbranu tadašnjeg predsednika RS Karadžića.

Tribunal je 2009. generala Miloševića proglasio krivim za zločine nad civilima u Sarajevu i izrekao mu kaznu od 29 godina zatvora. Na svedočenje u Hagu Milošević je doveden iz Estonije, gde služi kaznu.

Karadžić (67) je optužen, između ostalog, za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, 1992-95.

Tokom unakrsnog ispitivanja, tužiteljka Karolin Edžerton suočila je Miloševića s dokazima da je u Sarajevu do 1994. snajperskim hicima bilo usmrćeno 336 građana, a ranjeno 1789 osoba.

Činjenica da su žrtve bile većinom civili i da su napadi bili rasprostranjeni i trajali tri i po godine sugeriše da je snajperisanje civila s položaja SRK "bilo politika" i da je bilo "naređeno", nasuprot Miloševićevom svedočenju, tvrdila je zastupnica optužbe.

Milošević je odgovorio da "nikada neće izgovoriti da nije bilo civilnih žrtava, bez obzira na to kako su stradale", ali da "ne može da komentariše brojke".

Kazao je, međutim, da se "može isključiti" da je bilo ko od oficira VRS dao odobrenje da se gađaju civili. Sami vojnici bili su, po svedoku, "časni ljudi koji to nisu hteli da rade", svesni da je pucanje po civilima štetno, "jer nema nikakvog efekta".

Edžertonova je rekla, zatim, da su se Miloševićevi snajperisti, prema raspoloživim dokazima, ponašali potpuno suprotno i da su vatrom "civile držali u zamci, uplašene i pod pritiskom".

"Te ljude nije SRK uopšte doveo u taj položaj", uzvratio je Milošević, dodajući da se "može utvrditi da su ti ljudi ranjeni i ubijeni i pod drugim okolnostima".

Milošević je naznačio i da "ne isključuje" da su pretežno muslimanske snage u Sarajevu "ili nepažnjom ili posebnom namerom" uzrokovale žrtve u gradu "kako bi stvorile atmosferu i dokaz da su oni ugrožena strana".

Citirao je i da je bivši komandant Armije BiH Sefer Halilović rekao da "građani, civili nisu mogli da prođu ulicom usled dejstva naših snajperista".

Pošto je zastupnica optužbe uzvratila, pozivajući se na svedoke, da su civili bili "pod direktnom i stalnom snajperskom vatrom vaših snaga", Milošević je sugerisao da su civili mogli biti nehotice pogođeni tokom borbi.

"Ne isključujem ni da je neko od poremećenih umova sa srpske strane dejstovao", rekao je penzionsani general VRS, uz opasku da se to ne može podvesti pod nameru ugrožavanja civila.

Tužiteljka Edžerton podsetila je, potom, tadašnjeg komandanta SRK da su se snajperski napadi na tramvaje u Sarajevu 1994-95 dogodili tokom primirja, kada u gradu nije bilo borbi. Sugerišući da je vatru, kada bi tramvaji počeli da saobraćaju, otvarala ABiH da bi izazvala odgovor njegovog korpusa, Milošević je rekao: "To je toliko traženje vatre da za to neko drugi treba da odgovara".

Na insistiranje tužiteljke da potvrdi da to znači da su hici njemu podređenih vojnika ipak pogađali tramvaje, svedok je odgovarao odrečno, ali je dozvolio mogućnost da su vozila pogađali zalutali meci.

Potvrđujući da je naređivao upotrebu modifikovanih avio-bombi velike razorne moći, Milošević je, međutim, odbacio navod optužnice da su te bombe bile izuzetno neprecizne.

Milošević je tvrdio da je 7. aprila 1994. takva bomba bila ispaljena na "bateriju minobacača" ABiH u parku u sarajevskom naselju Hrasnica.

Nasuprot tome, komandant Ilidžanske brigade VRS Vladimir Radojčić ranije je, kao svedok Karadžićeve odbrane, rekao da je bombu lansirao na zgradu osnovne škole u kojoj je, po njemu, bila komanda ABiH.

Sugestiju tužiteljke Edžerton da to znači da nije ni znao šta je bila vojna meta u Hrasnici, Milošević je odbacio.

Bomba - koja je pogodila kuću nedaleko od škole, usmrtivši jednu osobu, koja je po optužnici bila civil, a prema Radojčiću vojnik - bila je ispaljena pošto je Milošević naredio da se u Hrasnici odabere "najunosniji cilj" na kojem će biti "najviše ljudskih gubitaka".

I Milošević i Radojčić protumačili su - pošto su im tužioci predočili to naređenje - da se podrazumevalo da je u njemu reč isključivo o vojnom cilju.
General Milošević sutra će okončati svedočenje, a Karadžić, koji se brani sam, pred sudije će zatim izvesti svog sledećeg svedoka.

Optužnica Karadžića tereti i za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.