Nezavisnost za kraj

B92: Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić danas razgovara sa državnom sekretarkom Kondolizom Rajs. S obzirom da sledi nova runda pregovora o budućem statusu Kosova ali imajući u vidu i snažnu podršku nezavisnosti koja je ponovljena i prilikom nedavne posete delegacije Albanaca gospođi Rajs, šta se može očekivati od susreta?

Majkl Polt: Ta poseta pruža još jednu priliku obema strana da sednu za sto i raspravljaju o tome kako krenuti napred u nečemu što mi smatramo poslednjim trenutkom da se pronađe način za rešavanje statusa Kosova, koje se mora razrešiti. Status quo je neprihvatljiv i obe strane treba da pokušaju da približe stavove u pogledu njihovog odnosa prema budućnosti.

B92: Sada kada se očekuje nova runda pregovora kako ocenjujete svoje ranije izjave da će Kosovo verovatno biti nezavisno do kraja 2006. godine. Ili onu da SAD neće pristati na novu rundu pregovora?

Polt: Nismo rekli da se nikada ne bi složili. Rekli smo da smo protiv nove runde pregovora. Smatramo da je Ahtisarijev proces trajao dovoljno dugo i pružio puno prilika obema stranama da iznesu svoje stavove i da o njima raspravljaju. Ahtisarijev plan, po nama, je dobro osmišljen plan. To je plan koji u svom najvećem delu istinski bavi ključnim pitanjem – po nama, a verujemo da je to i ključno pitanje za srpski narod, a to je bezbednost i sigurnost Srba koji žive na Kosovu. U tom kontekstu, ne verujemo da je dodatnih 120 dana neophodno, ili posebno korisno, ali želimo da ispitamo sve aspekte. Srbija to želi; Rusija je blokirala donošenje rezolucije u Savetu bezbednosti; tako da smo morali da privremeno obustavimo proces u Savetu bezbednosti, i sada moramo da uđemo u ovu drugu fazu pregovora izvan konteksta Saveta bezbednosti, a nadamo se da će se nešto postići tokom tih 120 dana.  Ovo je za nas poslednja prilika da se krene napred i pronađe rešenje koje je prihvatljivo za obe strane.

B92: Ali, ako se već prelazi u novu fazu, nije li to dobar trenutak da se kaže da, uprkos svim naporima Martija Ahtisarija, njegov plan očigledno nije dovoljno dobar da bi ga podržale sve relevantne države koje odlučuju o budućnosti Kosova.

Polt: Znate, odbijam da definišem plan samo na osnovu toga da li se svima dopada. Plan je dobar sam po sebi u smislu sadržaja i objektivne analize koju nudi. Naravno, ako se u planu, na kraju, ponudi preporuka s kojom se jedna ili druga strana u pregovorima na slaže, onda će ta strana mrzeti plan, a onoj drugoj će se plan dopasti. Ali ostavimo po strani ta dva pregovarača – Beograd i Prištinu – na trenutak.

B92: Stvarnost je, međutim, takva da postoji više od dve strane...

Polt: To je tačno. Upravo na to ciljam. Pogledajmo to objektivno. Amerika posmatra ovaj plan sa pozicije koja, po nama, predstavlja objektivnu realnost na terenu i ono najviše što se može ostvariti. Većina naših partnera iz Evropske unije posmatra stvari na isti način. I naši partneri u NATO-u na to gledaju na isti način. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija na to gleda na isti način. Posmatra taj plan i kaže: „Ovo je dobar plan. Najbolji plan do koga se moglo doći pod datim okolnostima“. Ne mislimo da postoji bolji plan koji bi se mogao ostvariti. Međutim, mi želim ponovo da naglasimo kako želimo da dodamo ovih 120 dana i vidimo koliko se još može uraditi jer ne želimo da se jedna ili druga strana oseća kao da je dobila sve, a druga ništa. Ne verujemo da će to biti tako, ali želimo da pokušamo i pružimo još jednu priliku.

B92: Šta uopšte može da se uradi ako je poruka Vašingtona Prištini „budite strpljivi, nezavisnost je na kraju puta, imate i dalje snažnu podršku SAD“? Kakva je to osnova za nastavak pregovora?

Polt: Prvo, u pravu ste. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država je izneo ono što američka politika jeste, i ona je veoma jasna; to je u javnom domenu; to je naša politika i to je stav Sjedinjenih Država. Ali, ono što imate je prilika za Srbiju, za Beograd ili za Prištinu, i na kraju krajeva, nećemo mi živeti sa ishodom toga. Na Srbiji je da živi s tim. Na narodu u Srbiji, i na narodu na Kosovu, ljudima u Prištini i u svim drugim zajednicama u ovoj zemlji da žive s tim. Moje je mišljenje da je previše pojednostavljeno i isuviše lako za Srbiju, ili za ljudi u Prištini, da tvrde da je odgovornost međunarodne zajednice da proizvedu neki rezultat ili da pristanu ili da na neki način reše probleme koji su u suštini nastali usled raspada ove zemlje, usled raspada Jugoslavije. Krajnja odgovornost leži na ljudima koji žive ovde i na ljudima koji su ovde lideri, i to su oni kojima bi trebalo da postavljate pitanja koja se tiču načina na koji će se suočavati sa realnošću koja trenutno postoji na terenu.

B92: Uz dužno poštovanje, odluka o statusu Kosova trebalo je da bude doneta u Savetu bezbednosti gde ni Beograd ni Priština ne glasaju. Nadam se da ne pokušavate sada, da izbegnete jasnu odgovornost i SAD kao vodeće zemlje uključene u proces. Vi odlučujete o tome kako će izgledati konačna verzija predloga statusa?

Polt: Slažem se sa vama. Ne, upravo je obrnuto. Mi ne pokušavamo da se izvučemo, već da putem stalnih nastojanja uvodimo rezoluciju za rezolucijom u Savetu bezbednosti, i da time što će generalni sekretar imenovati izaslanika Ujedinjenih nacija proizvedemo ovaj plan, koji je pozdravio i Generalni sekretar, i koga je pozdravila većina u Savetu bezbednosti kao put kojim treba ići dalje, a koji je blokiran zbog toga što je Srbija preko svog zastupnika Rusije, blokirala jednu rezoluciju. Da Srbija nije blokirala usvajanje ove rezolucije preko Rusije, ovo pitanje bi bilo rešeno. To bi bilo završeno, i mi bismo mogli da krenemo dalje, i tu bi mogla da počne pozitivna budućnost za Srbiju i za Kosovo u Evropi, kao i njeni odnosi sa Sjedinjenim Državama. To bi bilo ono čemu mi stremimo. To je bio naš zadatak. Mi smo uradili sve što je bilo u našoj moći. Srbija je, uz pomoć Rusije, to blokirala.

B92: Da li vama smeta da vas smatraju opunomoćenikom Albanaca?

Polt: Apsolutno, zbog toga što nismo. Mi radimo samo za jednu zemlju. Ja sam ambasador samo jedne zemlje – Sjedinjenih Američkih Država. Ja ne radim za Albance, ni za Srbe, niti protiv Albanaca ili protiv Srba, niti za ili protiv bilo koje druge zemlje. Ja radim na interesima Amerike. Američki interes u Evropi je veoma jasan, i veoma ga je lako razumeti. Jedna Evropa – cela, slobodna i u miru. To je veoma praktičan koncept. To nije predavanje u okviru nekih univerzitetskih studija, niti je to neka filozofska konstrukcija koja treba da se proučava iz knjiga tokom narednih dvadeset godina. To je pitanje koje se tiče ovog, sadašnjeg trenutka. Ostatak Evrope je već krenuo u pravcu ostvarivanja ove vizije zapanjujućom brzinom. Srbija je zabačeni ostatak koji još nije prihvatio u potpunosti ovu ideju i koji još nije počeo da je ostvaruje.

B92: Moram da se vratim na ono što ste rekli, zar ne mislite da je i pravo Rusije da ima državnu politiku koja, može uključivati i pomoć Srbiji?

Polt: Slažem se sa činjenicom da Rusija radi na ostvarivanju sopstvenih ciljeva. Da li je to bolje za Srbiju i za srpski narod, na srpskom narodu je da odluči. Vi se sada zapravo nalazite u veoma važnom trenutku za vas. Nije na Rusima, niti na Amerikancima, niti na Evropljanima da kažu šta je dobro za srpski narod. Samo vi to možete da uradite. Vi donosite tu odluku – da li je za vas bolje da ste u Evropi, da imate odnose sa Sjedinjenim Državama, i dobre odnose sa Rusijom, jer naravno, Rusija je važna zemlja, ali da li je za vas bolje da ste u Evropskoj Uniji, Partnerstvu za mir i u NATO-u, i u jednom uspešnom evropskom ekonomskom okruženju koje je okrenuto budućnosti, ili je za vas bolje da ste partner Rusiji protiv Evrope i protiv Sjedinjenih Država, i da li je to bolje za vas, gledano kroz prizmu vaše budućnosti. Kakvu god odluku u ovom smislu da donesete, na vama je da je donesete, a mi moramo da poštujemo vašu odluku.

B92: Slažem se, samo mi je malo čudan način na koji Rusiju opisujete kao opunomoćenika Srbije dok američki angažman na istom pitanju objašnjavate kao ostvarivanje državne politike. Ali da krenemo dalje, sigurna sam da Vam je poznato da mnogi veruju da problem u rešavanju pitanja Kosova nije samo u stavu Beograda već i Vašingtona. Ne čuje se samo u Beogradu da problem stvara američko prerano dato obećanje Albancima da će Kosovo biti nezavisno. To govore i neke Vaše kolege, diplomate, doduše nezvanično. Vi ste, dakle, suzili manevarski prostor za razgovore.

Polt: To je tipičan izgovor. To je izgovor koji Srbija koristi. Izraz koji sam upotrebio na engleskom je prilično kolokvijalan, ali se nadam da se može prevesti na srpski. Odgovornost za budućnost Srbije leži na samoj Srbiji. Nije važno šta Amerika kaže, nije važno šta Rusija kaže, nije važno šta Evropa kaže …

B92: Verujem da niste ozbiljni kada to kažete...

Polt: Da, govorim vam ozbiljno! Sasvim sam ozbiljan na jednom sasvim bazičnom nivou. U redu, ne kažem da nije važno šta mi kažemo zbog toga što smo mi važne zemlje. To što sam rekao ne treba tumačiti na taj način, ali u smislu vaše budućnosti, najvažnije je ono što Srbija misli. Vi se stalno bavite time šta veliki igrači govore o našoj budućnosti i time na koji način će to uticati na nas. Umesto da kažete “Mi ćemo biti sami svoji gospodari i mi ćemo krenuti napred i uraditi sve što moramo da uradimo da bismo krenuli napred, pa da umesto toga to ili ostvarite ili ne ostvarite, ili ostvarite samo delimično, i ne u celini. Uprkos svemu što se do sada dogodilo, ja jednostavno ne prihvatam premisu da je Beograd u bilo kom trenutku bio sprečen da se sam upusti u pregovore sa Prištinom da razgovara o svemu o čemu želi da razgovara, i da dođe do bilo kakvog sporazuma koga je želeo da ostvari. Ništa ne bi više usrećilo Ameriku od toga da Beograd dođe i da nam, zajedno sa Prištinom kaže: “Vidite, hvala vam na vašoj pomoći, ali nama ona nije potrebna. Mi smo došli do sopstvenog rešenja, i evo, to je naše rešenje”. Uveravam vas da bi u toj situaciji Amerika rekla “Čestitamo vam na tome. Srećno, i samo napred.”

B92: Pošto ste iskusan političar, da li sada kažete da nijedan od Vaših kolega iz Vašingtona nikada nije obećao Albancima da će dobiti nezavisnost?

Polt: Pošto ne znam šta je svako od mojih kolega pojedinačno rekao…

B92: Pa, da pomenemo samo da pomenemo najvažnije igrače… gospođu Olbrajt, g. Holbruka, ljude koji su bili zaduženi za ovaj region, koji su bili ovde – 1998, 99…

Polt: Mogu da kažem sledeće – nisu sklopljeni nikakvi savezi, a ja mogu da govorim samo u ime ove administracije za koju radim. Ja mogu da govorim samo o ovom predsedniku za koga radim i za državnog sekretara za koga radim. U Ahtisarijev proces smo ušli sa gospodinom Ahtisarijem na čelu i ništa unapred nije bilo dogovoreno, bili smo potpuno otvoreni za svako rešenje, da bi smo videli da li ove dve strane mogu da dođu do nekog sporazuma. To je bilo ono čemu smo se mi nadali, ono što smo mi anticipirali i ono što smo mi želeli. Da li smo mislili da će se to i dogoditi? Ne, nismo mislili da je verovatno da se to i dogodi, ali smo želeli da damo šansu i toj mogućnosti. Isto važi i za tih 120 dana, uprkos činjenici da smo kao zemlja rekli da je nezavisnost rezultat koji čeka na kraju ovog puta kako ga mi vidimo. To ne znači da tokom tih 120 dana Srbija nije još jednom imala šansu, i Beograd i Priština zajedno, da dođu do nekog rešenja za koga i jedni i drugi misle da je prihvatljivo. Ali odlazak na pregovore sa ovakve dve maksimalističke pozicije, kada obe strane tvrde da imaju podršku jedne ili druge supersile ili nekog većeg igrača sa strane ne doprinosi zadovoljavajućem odvijanju toka pregovora. Da budem iskren, da sam ja Srbin, i to Srbin koji odlazi na ove pregovore kao srpski lider, ja ne bih tek tako prihvatio taj proces kao jedinu determinantu moje budućnosti. Isuviše je lako kriviti druge za ono što niste sami uspeli da ostvarite. Ako želim da uspem, to je onda moj problem, a ne vaš niti bilo koga trećeg.

B92: Kako, gospodine ambasadore, vidite proces koji bi trebalo da počne u septembru. Kako vidite rad Kontakt grupe i tu novu rundu pregovora?

Polt: Pa, proces koga su vodile Ujedinjene Nacije je sada privremeno prekinut, i sada smo prešli na ovaj alternativni metod diskusije o ovom pitanju. Predstavnici Kontakt grupe će se danas sastati u Beču da bi nastavili ovaj proces i počeli debatu razgovorom o tome kakvu strukturu ovde treba usvojiti. Čuli ste šta je rečeno tokom pregovora. Čuli ste razgovore o jednom broju različitih modela koji se pominju bilo za slučaj da pregovore vodi trojka sastavljena od predstavnika Sjedinjenih Država, Rusije i Evropske Unije ili ne. Kontakt grupa će u svakom slučaju imati sličnu supervizorsku ili vodeću ulogu kakvu je imala i u pregovaračkom procesu koga su vodile Ujedinjene Nacije. Možda će to biti neka kombinacije šatl diplomatije i direktnih pregovora. Mi odluku o tome još nismo doneli. Mi smo trenutno u procesu odlučivanja šta će biti najbolje rešenje u cilju pronalaženja izlaza i puta napred, a tek onda ćemo krenuti dalje i to ćemo predložiti stranama u pregovorima na kojima će tada biti da kažu koji je po njihovom mišljenju najbolji način da se ovi pregovori strukturišu. Mislim da ćemo tokom nekoliko narednih dana ili najviše nekoliko narednih nedelja imati jasan okvir situacije koje nas dalje čeka.

B92: Čini se da postoji nesporazum: zvaničnici u Srbiji naime, veruju da će na kraju procesa pregovora, pitanje Kosova opet biti vraćeno u Savet bezbednosti. Da li greše?

Polt: Na kraju tog procesa dolazi kraj. Drugim rečima, to je odluka o statusu Kosova. Ako se to može ostvariti u Savetu bezbednosti, mi ćemo to pozdraviti. Ukoliko se to ne može ostvariti u Savetu bezbednosti, onda ćemo morati da nađemo neki drugi način da dođemo do odluke o statusu. Na jedan ili na drugi način, mi dakle nastojimo da dođemo do odluke o statusu.

B92: Zanima me taj drugi način. Da li je reč o jednostranom priznavanju nezavisnosti?

Polt: To će biti zajednička nastojanja svih tih zemalja i nacija da bi se postigao sporazum o tome kojim putem će se dalje ići.

B92: Šta biste vi više voleli?

Polt: Mi bismo radije da se to dogovori u okviru Saveta bezbednosti gde smo pregovore i započeli i gde smo još prošle nedelje radili na tome da se to tu i ostvari, kada su nas još jednom u tome zaustavili.

B92: Nadam se da vas neće uzrujati i druga priča koja se može čuti, opet ne samo u Beogradu. Naime, celu priču o Kosovu mnogi doživljavaju kao borbu dva džina – Mosve i Vašingtona. Smatra se, zato, da bi nastavak pregovora mogla da pokvari ili oteža i činjenica da SAD moraju da vode računa o svom ugledu. Jer, ako nezavisnost ne bi uskoro bila proglašena gubitnici ne bi bili samo Albanci već, globalno gledano i kabinet predsednik Buša.

Polt: Mene nije lako uznemiriti. Ne možete me naljutiti nijednim pitanjem. Drago mi je što ste ovde. Takav stav predstavlja ogromno preterivanje u pogledu značaja ovog pitanja za Sjedinjene Države. Ne mogu da govorim u ime Rusije, Rusija treba da govori u svoje ime. Vi isuviše uvećavate značaj ovog pitanja u kontekstu globalne politike Amerike i u kontekstu njenih obaveza. To je nama važno. Nama je stalo do toga šta se dešava sa ovom zemljom. Nama je stalo do budućnosti srpskog naroda. Mi vam želimo samo najbolje. Neki ljudi ovde možda i ne veruju u to, ali je to činjenica. Nama je zaista stalo. Ukoliko kao krajnji ishod Srbija odluči da krene putem koji ne vodi uspehu, mi ćemo se makar kratkoročno ili srednjoročno prilagoditi tome i živećemo sa takvim stanjem stvari. Štetni efekti toga će se osetiti, prvo i najviše, pa i gotovo isključivo u Srbiji, ne u Sjedinjenim Državama, a ja bih čak rekao da se takvi efekti neće osetiti ni u Evropi ni u Rusiji. Nama bi bilo izuzetno žao ako bi vremenom, posle takve odluke došlo do samo-izolacije Srbije, do degradacije odnosa, nama bi zaista bilo žao da do toga dođe. Mi bismo mogli samo da posmatramo šta se događa, zapravo, moj naslednik na ovom mestu bi i dalje sedeo ovde sa ruko koja je pružena srpskom narodu, čekajući da se srpski narod odluči i prihvati ispruženu ruku. Čak i ukoliko je oni nikada ne prihvate, pružena i ponuđena ruka će i dalje ostati tako. Ukoliko je prihvate, krenućemo dalje zajedno.

B92: U arhivi se može naći Vaša izjava iz jula 2006. godine kada ste ostvljali i mogućnost da Kosovo dobije i autonomiju. Da li je to objavljeno greškom novinara ili ste zaista tako govorili? Ako jeste, šta se promenilo za godinu dana?

Polt: Mi se uopšte nismo promenili. To se zapravo uklapa u ono što sam vam rekao malopre, kada ste kazali da su Amerikanci doneli odluku o ishodu pregovora još i pre početka samih pregovora. Ono što sam ja pokušavao da sugerišem u tom komentaru, koji je u tom trenutku bio apsolutno primeren, a bio bi primeren i danas – naravno, da postoje dve opcije. U tom kontekstu, u intervjuu o kome smo razgovarali, opcija Beograda je bila više od autonomije a manje od nezavisnosti, a mi smo razgovarali o apsolutnoj nezavisnosti koja bi usledila odmah, što je bio stav Prištine. Ja sam rekao da su to pregovori. Pregovori mogu da krenu i da se završe u bilo kom pravcu. Možete dobiti nezavisnost, možete dobiti autonomiju, sve zavisi od toga šta ćete se dogovoriti. A, ukoliko ne možete da se dogovorite, sve će se vratiti nazad nama, kao međunarodnoj zajednici, i onda je na nama da nađemo izlaz i sastavimo plan za Ahtisarijev proces, i mi smo upravo to i uradili. To je dakle u potpunosti konzistentno gledano iz ove perspektive u smislu toga gde smo bili onda i gde se nalazimo sada.  

B92: A sada, ostala je samo nezavisnost?

Polt: Naravno. Dve strane nisu mogle da se slože.

B92: Dakle, nezavisnost?

Polt: Nezavisnost. Radi se o nadziranoj nezavisnosti, a to je veoma ograničeni nivo nezavisnosti s naglaskom na prava manjinskih zajednica koje žive na Kosovu.

B92: Koja će biti nadzirana dve godine?

Polt: Biće nadzirana koliko bude trebalo, a ne dve godine. Ne dve godine. Biće nadzirana koliko god bude trebalo dok bezbednost i uspeh nezavisnog Kosova, uključujući sve ljude koji žive tamo, ne budu osigurani.

B92: Koliko će dugo, cenite, biti potreban taj nadzor, s obzirom na situaciju na Kosovu?

Polt: Sve dok ne uverimo sve strane koje žive tamo da je suživot radi zajedničkog napretka daleko poželjniji od odvojenog života, a u konstantnom sukobu.

B92: Dugo, dakle.

Polt: Koliko bude trebalo.

B92: Pre nekoliko nedelja premijer Vojislav Koštunica opisao je odnos sa Vašingtonom konstatacijom da je u toku novi srpsko-američki boj na Kosovu. Da li ta izjava na pravi način odražava vaš odnos?

Polt: Ne, uopšte ne. Prvo, kao što sam te rekao onda, a i ponoviću to sada ovde, nema sukoba. Nikada nije bilo sukoba između nas i Srbije oko Kosova. Za sukob vam je potrebno dvoje koji će se boriti jedan protiv drugog, a mi se ne borimo. Dakle, tu imate samo jednu stranu, ako baš hoćete. To je takođe netačno u smislu da se tako naš odnos opisuje kao jednodimenzionalan, kao da je jedina stvar o kojoj razgovaramo u našem odnosu – Kosovo. Na mojoj listi prioriteta, uprkos količini vremena koju moram da provedem baveći se kosovskim pitanjem, to pitanje je prilično nisko na tom dugom spisku pitanja koja su znatno važnija meni i Sjedinjenim Američkim Državama, a izneo bih i tvrdnju da su ta druga pitanja znatno važnija srpskom narodu nego što je to Kosovo. Stoga, opisivati jedno pitanje oko koga se ne slažemo kao sukob između nas ja smatram netačnim. Da se vratim na moj odnos sa premijerom. Uvek su me primali s učtivošću, uvek su me primali s poštovanjem. Kad god sam poželeo da razgovaram sa predsednikom vlade, imao sam priliku da to učinim. Razmenjujemo mišljenja. Puno puta se ne slažemo. Često se i složimo. I nikada nismo imali ništa drugo sem pozitivnog međusobnog odnosa. Tu se ne radi o ličnostima, što se mene tiče. Mislim da to isto važi i za vaše lidere. Ovo je pitanje politike i mi se njime bavimo na profesionalan način.

B92: Stekao se utisak da ste imali favorite na političkoj sceni Srbije. Često ste o tome i pitani a najčešće je u tom kontekstu pominjan g. Čedomir Jovanović?

Polt: Živeo sam i radio nekoliko godina u Panami. I stanovnici Paname imaju veoma divan način da kažu ’ne’ na veoma odlučan način. Oni podignu kažiprst i pomeraju ga levo-desno, ovako. U redu? Dopustite mi da to predstavim u Srbiji danas. Vraćamo se na ono što sam upravo rekao. Kategorički, apsolutno, definitivno, u mom poslednjem intervjuu za B92 – ’ne’. Ne, ne. Nisam ovde kao privatno lice koje uživa u vašoj divnoj zemlji. Ovde sam da zastupam Sjedinjene Američke Države. Nemamo ljubimaca, nemamo neprijatelja na ličnoj i individualnoj osnovi. Bavim se svakim entitetom, svakim odgovornim liderom, svakim pojedincem ovde na temelju međusobnog poštovanja, čak i ako se ne slažemo. I ja ne se ne priklanjam jednoj ili drugoj strani u unutrašnjim stvarima Srbije. Ja zastupam Sjedinjene Države koje neki put imaju drugačije mišljenje u odnosu na različite ljude ili entitete, ili institucije u Srbiji. Ali tu apsolutno nema ničeg ličnog. Iznova se to ponavlja – a moram vam reći, u izvesnoj meri, čini mi se da je to omiljena razonoda ovde – to da ljudi špekulišu ko je u nečijoj milosti, a ko nije; ko je popularan, a ko nije; koga američki ambasador voli, a koga ne. Reći ću vam ponovo – i opet ne bih da mi odgovori budu isuviše dugi – nije važno šta se američkom ambasadoru sviđa, a šta ne.

B92: Pa tako to ovde izgleda...

Polt: Upravo tu se ne slažem s vama. Ovo je vaša zemlja. Jedino što je važno jeste šta vi hoćete i šta se vama dopada. Vi se možete okrenuti ka Americi i smatrati da je važno šta američki ambasador misli, ali je zaista jedino važno kako vi upravljate sopstvenim poslovima i –kad pogledate svoje lidere – šta je to što vaši lideri čine da bi ispunili želje vašeg stanovništva. To je ono što je bitno.

B92: Rekli ste da bi međunarodna zajednica mogla „sasvim lepo“ da živi sa radikalima na vlasti. U vreme krize posle parlamentarnih izbora, baš preko B92 poslali ste poruku da građani ne bi trebalo da se plaše takve opcije. Jeste li zaista bili spremni da ih prihvatite kao sagovornike u Srbiji?

Polt: U pravu ste za 80 posto onoga što ste rekli. Dopustite da razjasnim preostalih 20 posto jer nijanse tu nisu sasvim na mestu. Imali smo taj razgovor i ja sam izneo te komentare, ali ne u kontekstu u kome ih pominjete. Moja poenta u vezi sa radikalima je bila da mi, Sjedinjene Američke Države, nismo zabrinuti zbog moguće radikalske vlade u Srbiji, mada mislimo da bi to bilo jako loše ako bi je srpski narod izabrao. Ali posledice nećemo mi osetiti ako vi izaberete takvu vladu. To su posledice koje ćete vi osetiti. Poenta je da mi nismo zabrinuti zbog mogućnosti da vi dobijete radikalsku vladu u smislu da bi to moglo da utiče na suštinske interese Sjedinjenih Država. Stoga, ako vi verujete da bi radikalska vlada ispunila vaše ambicije kao naroda, i ako tamo želite da se zaputite, onda bi trebalo da to sprovedete i izaberete takvu vladu. To je bila moja poenta. Ljudi ne bi trebalo da ustuknu pred konfrontacijom tu gde ja vidim dve Srbije koja egzistiraju jedna pored druge. Ne bi trebalo da se plaše intelektualne konfrontacije između jedne Srbije, koja je nazadna, okrenuta prošlosti i nasilna, i druge Srbije koja želi da ide napred, koja želi da ima integrisanu budućnost u Evropi i u odnosima sa Sjedinjenim Državama.  Ja mislim da još uvek niste imali tu intelektualnu konfrontaciju. Ono što sam želeo da kažem time pomenuvši taj strah jeste da se ne plašite od te intelektualne konfrontacije. Krenite i napravite tu diskusiju, i onda odlučite. Napravite jasnu odluku. Neka predstavnici prave Srbije ustane da vidimo koliko nas ima. To je ono što sam pokušao da kažem.

B92: Kad je reč o ekonomskim odnosima tu je situacija malo bolja nego u politici. SAD su najveći investitor u Srbiji, mnogo investicija stiglo je za vreme Vašeg mandata. Pretpostavljam da ste zadovoljni, ipak, moram da pitam da li mislite da bi pogoršavanje odnosa na političkom planu moglo da ugrozi poslovnu stranu odnosa?

Polt: Drago mi je, ali nisam nikad zadovoljan nivoom napretka u ekonomskoj sferi, pogotovo u pogledu američkih investicija ovde. Želeo bih da toga bude više. Verujem da se tu radi o ključnom pitanju za srpski narod. Ljudi žele zaposlenje, bolje plate, bolje obrazovanje, bolje zdravstvo, a investicije to donose sa sobom jer kompanije kad pristignu obezbeđuju radna mesta, plate rastu, ljudi žive bolje. To je ono što želite. Na takav način se veoma jednostavno i jasno možemo složiti jedni s drugima, i krenuti napred. Dakle, drago mi je zbog toga, ali treba da uradimo još više. Ja sam, igrom slučaja, jedna od najvećih podsticajnih snaga za američke investicije ovde zato što smatram da američke firme mogu dobro da posluju ovde – da zarade za sebe i za srpske radnike. Zato je to sjajna stvar. Nažalost, što se tiče drugog dela vašeg pitanja, ako se politička situacija ovde bude naglo pogoršala i krenula ka radikalnoj samoizolaciji, nakon kosovske nezavisnosti, to će svakako imati negativan uticaj na investicije, i to ne zato što ja tako kažem, već zato što će investitori prosto razmotriti da li žele da ulažu u zone konflikta, što bi u tom slučaju ova oblast ponovo postala. Kad pogledaju svoje opcije – a investitor nikada ne posmatra samo jednu oblast  i nikad ne kaže:  „Hoću samo da ulažem u Kruševac, ili na Novom Beogradu… jer je to jedino mesto gde hoću da ulažem… „ Ne, oni posmatraju čitavu oblast - Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku – oni prouče čitav region i kažu sebi: „U redu, imam različite opcije.“ Srbija ima puno privlačnih mogućnosti za investiranje i na njih sam se usredsredio, ali ako se vaša politička situacija  pogorša, investitori će otići drugde.

B92: Američka trgovinska komora u Srbiji nedavno je tražila od Vlade da ne čini ustupke ruskom kapitalu zbog podrške Rusije za Kosovo. Da li verujete da bi moglo da dođe do tih povlastica?

Polt: Prvo, dve stvari koje želim da kažem. Vlada bi trebalo da nestane iz ekonomije zasnovane na privatnom vlasništvu. Vaša vlada se isuviše angažuje u toj oblasti. Vlade ne stvaraju bogatstvo, već ga apsorbuju. Mi verujemo u slobodno tržište i kapitalistički sistem kao najbolji način da se ispune aspiracije ljudi koji žive u demokratiji. Stoga, vlasti treba da se povuku iz ekonomije kao i da to učine što brže. Nakon toga, neće više biti odluka koje treba da se donose između Rusa, Amerikanaca, Kineza, Nemaca, Francuza ili Italijana… jer to je poslovna odluka. Neka firma dolazi i želi da kupi ovu kompaniju. I kupi je. Vlada tu nema nikakvu ulogu. Ne bi trebalo da igra nikakvu ulogu.

B92: Ali, kada je smederevski Sartid prodavan američkom US Steel-u, država je odigrala ulogu i tu kažu, nisu bila čista posla, iako je tačno da je u međuvremenu to poslala najbolja izvozna firma?

Polt: Taj posao i drugi poslovi su bili deo pozitivnog procesa u okviru koga se vlada povlači iz ekonomije. Hoću reći, vi se suočavate s komunističkom prošlošću. Suočavate se sa ostavštinom planske privrede gde su vlasti bile vlasnik velike većine ekonomskih resursa zemlje. Treba da se izvučete iz toga, i naravno, dok se povlačite još uvek ste tu angažovani. Tako kad privatizujete rafineriju iz NIS-a ili borski rudnik bakra ili bilo šta drugo, treba da krenete napred, pri čemu vam je vlada još uvek tu, ali njen posao će biti da se izvuče i da se usredsredi na državnu upravu, a da se poslovni sektor usredsredi na ekonomiju.

B92: Poslednji intervju je i prilika da kažete da li, posle svega, verujete da će srpske vlasti, uključujući i vojsku koju ste često hvalili, uspeti da ispune preostale obaveze prema Haškom tribunalu?

Polt: Puno se priča u ovoj zemlji u poslednje vreme o međunarodnom pravu, a u vezi sa Kosovom. Malo toga čujem o poštovanju međunarodnog prava kad se radi o ratnim zločinima i saradnji sa Haškim tribunalom. Odgovornost za izručenje preostalih osumnjičenih za ratne zločine iz Srbije leži na rukovodstvu ove zemlje.  Ne bih ukazivao na bilo koju instituciju, vojsku ili neku drugu, kao onu koja to mora da uradi. Rukovodstvo zemlje mora precizirati uloge i preneti ovlašćenja na različite institucije.

B92: Da li verujete da će to biti učinjeno?

Polt: Nadam se da će oni to uraditi. Poverenje bi značilo da imam uveravanja koja bi me navela da poverujem da će ovaj proces da se privede kraju. Bilo je nekih uspeha nedavno, to je dobro, pozdravili smo to. Dvojica glavnih osumnjičenih su još uvek na slobodi. Ljudi koji su odgovorni za smrt na hiljade ljudi, koji su odgovorni za te zločine su još uvek na slobodi. Tribunal će postojati dokle god bude potrebne da se ti ljudi privedu pravdi. I Srbija neće moći da nađe svoj mir – ne u fizičkom smislu, već mir u moralnom i duševnom smislu – dok se te obaveze ne ispune.

Pre dve godine odnose SAD i Srbije ocenili ste sa 4+. Koju ocenu dajete danas i kako biste ocenili sopstveni rad? Da li, naime, verujete da ste radili poštujući pravila diplomatije i zemlju u koju ste došli?

Polt: S naše strane, odnosi sa vama ostaju ocenjeni kao 4+. S vaše strane, makar u kontekstu tog jednodimenzionalnog pogleda na međusobne odnose – s kojim se ja ne slažem – svakako je ocena pala ispod trojke. Mislim da je to greška na vašoj strani. Ali vraćamo se ovde na pruženu ruku. 4+ je još uvek ovde, čeka se na vas da prihvate pruženu ruku kako bi, za obe strane, ocena međusobnih odnosa bila 4+. U ovom trenutku, u proseku gledano, negde smo oko trojke, mi čekamo na 4+ pa da krenemo na 5. Što se tiče mene lično tokom poslednje tri  i nešto godine provedene ovde, uradio sam ono zbog čega me je moja zemlja ovde poslala da uradim. Stekao sam duboko poštovanje i naklonost prema srpskom narodu. Mislim da sam ja lično, i moja zemlja, kolektivno, iskazao to poštovanje i naklonost prema srpskom narodu. Mislim da ne bih bio pošten  bilo prema mojoj zemlji ili prema vašoj, da nisam iskreno iznosio naše stavove ili neslaganje, kad je to bilo neophodno uraditi. Mislim da ne bi bilo na korist bilo vama ili nama da ignorišemo naša neslaganja i samo se smeškamo. Lako je to uraditi. Moj posao bi bio neopisivo lakši da sam samo išao na koktele, samo se smešio, bio srećan i naručivao još tu jednu porciju kajmaka. Nisam zbog toga došao ovde, a ne biste ni vi to želeli od mene. Ono što želite jeste jedan iskren sagovornik s američke strane koji vam može preneti američke stavove, koji sluša pažljivo i pošteno srpske stavove i prenosi ih iskreno i pošteno Vašingtonu kako bismo mogli da razumemo koji su vaši razlozi za takav stav. Ne smete i ne bi trebalo – ja vas molim da to ne shvatite tako, i ovo neka bude moja poslednja molba srpskom narodu – sama činjenica da se u nečemu ne slažemo s vama ne znači da vas nismo čuli ili da vas nismo razumeli. Mi vas razumemo.

B92: Da li mislite da bi, i u američkoj demokratiji koja je čuvena, ambasador Srbije ili Francuske mogao da učestvuje na tribinama i javno kritikuje državnu politiku, na primer da sugeriše povlačenje iz Iraka?

Polt: Naravno.

B92: Da li je to mogućnost ili se dešava?

Polt: Dešava se. Ako ste ambasador bilo koje strane zemlje u Sjedinjenim Američkim Državama, i želite da razgovarate sa našim ljudima, gde god da vas prime, jedini ljudi koji donose odluku o tome da li da vas prime ili ne su upravo ljudi kojima se obraćate.

B92: Znate za neki primer?

Polt: Nemam konkretne primere jer nisam pratio to. Ja to ne pratim, jer pratim ovde šta se dešava. Ali znam da je u vezi sa razlikama koje su iskrsle sa mnogim našim evropskim prijateljima oko Iraka bilo jako puno javnih komentara stranih ambasadora i zvaničnika u Sjedinjenim Državama u kojima su se obraćali američkom narodu i ukazivali na oštra neslaganja sa našom politikom prema Iraku. To je samo jedan primer od mnogih. Ali ambasadori stranih zemalja putuju slobodno širom Sjedinjenih Država i idu gde god žele. Da budem sasvim iskren, američka vlada čak i ne prati to. To nije nešto o čemu bi američka vlada dala komentar. Vi ste gost u našoj zemlji, želimo vam dobrodošlicu, u zakonskim okvirima, naravno. Nadam se da ne mislite da sam prekršio zakon kod vas jer je to protiv mog zakona da kršim vaš zakon, ali unutar zakonskih okvira, radite šta god želite. Uživajte. Pokušajte da ubedite američki narod u ispravnost vaših stavova. Zapravo, mi želimo da naši ljudi budu izloženi različitim mišljenjima. Niko nije kritičniji prema Sjedinjenim Državama nego samo Amerikanci. Šta god da imate da kažete o nama, već smo mi to sami sebi rekli.

B92: Hvala što ste poslednji intervju u  Srbiji dali za B92.

Polt: Hvala vam puno, bilo mi zadovoljstvo.