Dobro veče. Jedino što znamo je da svi sa svima pregovaraju i da svi imaju principe. Ako poslednja dva-tri dana pažljivije slušate političare videćete da ti principi baš i nisu isti kao oni koji su pominjani u predizbornim kampanjama. Šta se desi kada se principi sudare sa matematikom, želja za vlašću sa glasovima birača, to je tema večerašnjeg Poligrafa, gost je gospodin Marko Blagojević, programski direktor CESID-a, dobro veče i dobrodošli. Koliko znamo, pregovori oko Vlade između radikala, DSS-a i socijalista su i dalje u toku, ukoliko nešto saznamo tokom Poligrafa to ćemo javiti, ali ono što je danas takođe bilo zanimljivo, događalo se na nivou grada, nastup Aleksandra Vučića i predstavnika DSS-a i SPS-a na konferenciji za novinare, gde smo čuli da se oni i dalje dogovaraju. Kako komentarišete ovaj, ne znam kako bih ga nazvala, nastup, konferenciju za novinare, izjavu tri stranke?
Blagojević: Ja ne znam zapravo šta o tome da mislim, kada sam čuo da je konferencija za štampu zakazana, to je bilo negde sinoć predveče, pretpostavio sam da su oni postigli dogovor i da će prosto samo detalje tog dogovora saopštiti na toj konferenciji za štampu koja je bila zakazana za danas u 2 popodne. To se možda i jeste dogodilo, međutim, možda su u međuvremenu nastale nekakve promene koje su učinile da oni danas zapravo javnosti ne predstave ništa konkretno.
B92: Osim tih principa oko kojih su se dogovorili, koje nećemo sad ponavljati.
Blagojević: Principe su oni saopštili još juče, Socijalistička partija Srbije se sa tim principima složila, dodala je još jedan svoj princip, socijalne pravde za koji je ministar Ilić rekao da je prihvatljiv, tako da u principu ova konferencija za štampu nije, dakle, nije bilo mesta ovoj konferenciji za štampu, ne znam zašto su požurili sa tim. Možda je nekakav dogovor ipak bio postignut pa se u međuvremenu nešto dogodilo što se prosto isprečilo tome da taj dogovor bude i objavljen.
B92: A može li to da bude poruka nekome?
Blagojević: To može da bude naravno, to bi pre svega mogla da bude kontrola...
B92: Mislim, kako da čitamo, prosto, kako građani da razumeju sve ono što se događa, od silnih glasina pa i ovako nekih iznenadnih događaja, dakle, očekivali smo taj konkretan dogovor, a nismo dobili...
Blagojević: To bi mogla da bude i kontrola štete, dakle, oni su zakazali konferenciju za štampu, požurili su sa tim, međutim... naravno, pod uslovom da taj dogovor jeste bio postignut juče, i onda su oni prosto tu konferenciju za štampu morali da održe da bi prosto iskontrolisali štetu koja bi mogla da nastane da je ta konferencija za štampu otkazana, zato što bi to možda mogao da bude znak da su i pregovori o toj koaliciji propali. Ali je indikativno ko su ljudi koji su učestvovali u toj konferenciji za štampu, dakle, u konferenciji za štampu su učestvovali čelni ljudi Beograda iz Socijalističke partije Srbije i iz Srpske radikalne stranke, ali ne ujedno i čelni ljudi beogradskog odbora Demokratske stranke Srbije, što je jedna stvar. Druga stvar, ako pogledamo njihove izjave.. mislim na gospodina Komatinu ili na gospodina Aleksandra Popovića, koji je bio kandidat za gradonačelnika...
B92: Za njega su rekli da je bolestan, Komatina je dobio naslovnu stranu Kurira, pa zato...
Blagojević: Čak i ukoliko pogledamo ove izjave nakon te konferencije za štampu, prosto ne možemo da prenebregnemo činjenicu da predstavnik Socijalističke partije Srbije nije govorio sa previše entuzijazma o mogućnosti da ta koalicija na kraju bude i formirana, on je prosto ostavio jako puno prostora da ipak njihov izbor bude nešto drugo, nekakva drugačija kombinacija partija.
B92: Može li se sad tu očekivati neke nove komplikacije, pošto su rekli da su se dogovorili oko tih nekoliko principa, ali SPS kaže da je tim, odnosno da su kadrovi, dakle, nešto što je sada njima najvažnije i šta možemo tu zaista da očekujemo?
Blagojević: Verujte da ja to sada ne mogu baš lako da predvidim, ali možemo o tome da pričamo, o različitim opcijama. Dakle, šta je moglo da se ispreči tome, moglo je da se ispreči tome pre svega to što je možda interes ključnih partija u pregovorima sa jedne i sa druge strane to da vlast bude formirana jednobrazno po vertikali, dakle, od republičke preko beogradske, pa sve do lokalnih vlasti u opštinama širom Srbije. Dakle, to je nešto što je moglo da se ispreči zato što je jedna od opcija bila da Beograd preuzmu, da vlast u Beogradu preuzmu radikali u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije i socijalistima, a da pritom dogovor o republičkoj vlasti postignu neke druge partije među kojima je naravno opet Socijalistička partija Srbije, ali ovaj put u kombinaciji sa koalicijom Za evropsku Srbiju i sa možda još nekom partijom, sa manjinama ili možda još nekim trećim, većim partnerom nego što su manjine, ili možda uz manjine i nekim četvrtim partnerom, zato što to mislim da je to svakako nešto čemu bi ta partija trebalo da razmisli, odnosno ta koalicija.
B92: Da, ali onda se postavlja pitanje koju igru i zašto tako igra Ivica Dačić, pošto je on ključni igrač u svemu ovome, svima je nekako neophodan, a čini se da onako ima problem opredeljivanja, bar po onim glasinama koje dopiru do nas, dakle, ne ono što su nekakve zvanične izjave.
Blagojević: U pitanju su rezultati izbora koji su takvi da prosto nijedna strana ne može da ima većinu sem u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije, sem naravno koalicije Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, koju ja mislim da ne bi trebalo u potpunosti odbaciti, još uvek postoji makar male šanse da bi upravo ta koalicija mogla da očuva svoju vlast na republičkom nivou, koja bi možda mogla da se preslika i na beogradski i lokalne nivoe.
B92: Gde vidite prostor za tako neku kombinaciju?
Blagojević: Zašto biste je vi u potpunosti isključili? Matematika je dopušta i recimo, ukoliko uzmemo u obzir interese nekakvih spoljnih faktora, ja sam siguran recimo da bi u interesu Ruske Federacije svakako bilo da upravo to bude koalicija koja bi bila na čelu buduće Vlade, koja bi činila buduću Vladu Srbije. Ja mislim da je to koalicija koja bi za Rusku federaciju, ukoliko uopšte možemo da govorimo o spoljnim faktorima, da bi ta koalicija upravo bila favorit.
B92: Zanimljivo je da i Dačić upravo putuje u Moskvu. Ali kad pričate o toj mogućnosti različitih koalicija u Beogradu i na republičkom nivou koliko bi to iskomplikovalo kompletnu političku scenu u Srbiji, kad imate tako različite vlasti, tako različite interesne grupe, na kraju krajeva, koje podržavaju naprimer ovu ili onu koaliciju.
Blagojević: Tu se sada nameće pitanje interesa i šta je ono što je pretežni interes i tih spoljnih faktora i samih partija, da li su ti interesi oni koji pretežu ili su to interesi birača. O tome možemo da pričamo i kada govorimo o različitim koalicijama na različitim nivoima takođe, tu je ključno pitanje da li se tu pre svega vodi računa o interesima birača ili se vodi računa o uskopartijskim interesima.
B92: Trenutno se, čini se, vodi računa o uskopartijskim interesima, bar tako sad stvari stoje.
Blagojević: Da, ali to ne mora tako i da se završi, jer recimo, uvek se postavlja pitanje da li je uopšte moguće da funkcionišu različite koalicije na različitim nivoima vlasti, radikali u Beogradu, Lista za evropsku Srbiju u Srbiji, dakle, uvek se postavlja to pitanje, a to pitanje je aktuelno samo ukoliko svedemo tu njihovu vlast na uskopartijski interes i u potpunosti zanemarimo interese građana.
B92: A da li u tom slučaju mogu da se očekuju različite opstrukcije, s jednog na drugi nivo i koja bi to vrsta opstrukcije mogla da bude?
Blagojević: Opet zavisi, dakle, ukoliko pretpostavimo da je moguće, a moguće je, to je jedan od mogućih scenarija, ukoliko pretpostavimo da bi stožer nove Vlade Republike Srbije mogla biti Lista za evropsku Srbiju, a da bi stožer nove vlasti u Beogradu bila Srpska radikalna stranka, tu su različiti scenariji mogući. Dakle, to može da se završi i dobro i loše, govorim pre svega dobro i loše po interese građana Srbije. Republika ima ingerencije nad gradom, ali one nisu preterano obimne, dakle, pre svega Republika može da uvede prinudne mere, prinudnu upravu u bilo koji od organa lokalne vlasti. U ovom konkretnom slučaju može da uvede prinudnu upravu u grad Beograd, ali samo u određenim, zakonom određenim situacijama, u situaciji u kojoj se recimo Skupština ne sastaje tri meseca i prosto je notorna činjenica da je zapravo nastupila hronična paraliza rada lokalnih organa vlasti u Beogradu. To je situacija u kojoj svakako Republika, ne samo da može, nego mora da interveniše, zakon je na to obavezuje. Isto tako, Republika može da interveniše u situacijama u kojima nekim svojim aktom lokalni organ vlasti prekrši zakon ili prekrši Ustav, u kom slučaju Republika ima pravo da pokrene odgovarajuće postupke pred odgovarajućim sudovima i zapravo sa ciljem da se taj akt poništi. Ali na tome se završavaju zapravo sve mogućnosti institucionalnog uticaja Republike na grad, ali postoji široko polje van institucionalne mogućnosti uticaja Republike na grad. Kao što bi recimo moglo da bude u negativnom lobiranju, jer grad recimo ima pravo i mogućnost da konkuriše za nekakve međunarodne fondove, razvojne fondove, ima pravo da se sam zadužuje, na primer da pravi nekakve raznovrsne kreditne aranžmane. Recimo, to je nešto čemu bi Republika mogla da stane na put ukoliko joj je cilj da opstruira lokalnu vlast, kako se lokalna vlast u Beogradu ne bi pokazala uspešnom, ne bi pokazala dobrom, već bi rezultati njenog rada prosto bili daleko lošiji nego što bi to moglo da se očekuje. Ali, kažem vam, to je loš scenario u kojem Republika može da lobira protiv međunarodne zajednice, da lobira protiv interesa ljudi koji su na čelu grada. Međutim, to je nešto što bi se slomilo preko leđa građana naravno, jer bi na kraju krajeva zbog toga građani propustili priliku da žive bolje nego što žive danas, ali to može da se završi i bolje, jer ukoliko se vlast u Beogradu pokaže takvom ili je vlast u Republici pokaže takvom da mogu da sarađuju jedna sa drugom onda bi to prosto moglo da na dugi rok dovede i do svojevrsnog smirivanja tenzija, što ne bi bio slučaj u ovom drugom scenariju, gde su Republika i grad u konfliktu, što bi mogao da bude generator nekih sasvim novih političkih tenzija. Kažem, i rezultati saradnje i posledice opstrukcije, i jedno i drugo bi išlo ili u interesu građana, ukoliko govorimo o rezultatima, ili bi se obilo o leđa građanima ukoliko govorimo o posledicama, i naravno, tu je samo pitanje da li su partije spremne da se izdignu iznad sopstvenih interesa i da uzmu za svoj ključni interes interes građana i njihovog života u gradu.
B92: Pričamo o svemu tome naravno samo hipotetički, pošto očigledno još ništa nije dogovoreno, ali hajde da vratimo matematiku u priču, odnosno, šta zaista sve može da se desi, koje kombinacije su u igri. Vidimo da postoji znači mogućnost ove kombinacije da radikali, DSS i socijalisti formiraju gradsku vlast, pomenuli ste dakle i DS i DSS da Vi ne iskljujučujete ni tu mogućnost, mada je to mogućnost koja se najviše očekivala pred ove izbore.
Blagojević: Dobro, bila je jedna od mogućnosti, mi smo i pre izbora, a ispostavilo se i nakon izbora, mogli samo neke kombinacije da eliminišemo, kao što je recimo kombinacija demokrata i radikala, kombinacija LDP-a i radikala, LDP-a i DSS-a. Dakle, i ja sam i dalje pri tom zaključku da postoje samo neke koalicije ograničenog broja koje mi možemo da isključimo, da su sve druge kombinacije partija u manjoj ili većoj meri moguće. Ja ostajem pri tom zaključku koji je bio moj zaključak, moje predviđanje i pre izbora, pre nego što su izbori...
B92: Šta onda, kakve mogućnosti ima Demokratska stranka, koja jeste osvojila najviše odborničkih mesta, ali očigledno ni na jednom nivou, a sad, evo, pričamo o gradskom, ne može sama da formira Vladu. Ko joj onda preostaje i na koji način?
Blagojević: Meni je interesantno stvarno ta sad situacija u kojoj se Demokratska stranka nalazi ili uopšte Lista za evropsku Srbiju. Dakle, mi smo mogli i pre izbora da predvidimo da vlast neće moći da čine nijedne dve partije perspektivni koalicioni partneri, DSS i radikali, Koalicija za evropsku Srbiju i Liberalno demokratska partija. To su neke perspektivne koalicije koje smo mogli da zamislimo i pre izbora, čije smo obrise mogli da vidimo i pre izbora, ali smo mi znali da nijedna od tih perspektivnih koalicija prosto neće imati dovoljno mandata u Skupštini da sama pravi vlast. Mene čudi da ti koalicioni pregovori prosto nisu počeli da se događaju pre nego što su izbori bili održani.
B92: Ali očigledno se događaju sada, dakle, ko s kim može, s kim mogu demokrate po broju mandata? Matematički oni imaju 45 oni, dakle, ta koalicija, radikali 40, DSS 12, LDP 7, socijalisti 6.
Blagojević: Mogu sa socijalistima i sa Liberalno demokratskom partijom.
B92: A šta bi to onda značilo? To bi onda značilo da Liberalno demokratska partija pogazi svoje principe o kojima sam pričala na početku, da bude sa SPS-om u vlasti. Da li očekujete takav ishod?
Blagojević: Ali mene sad samo interesuje šta je cilj političkih partija, šta je cilj? Da li oni daju podršku u Skupštini grada Socijalističkoj partiji ili daju podršku u Skupštini grada određenim principima na kojima će ta vlast buduća u gradu da se temelji? Ukoliko se postigne takav dogovor da principi na kojima će se temeljiti buduća vlast budu takvi da idu u prilog građanima Srbije i da nisu bitno odstupanje principa ni od jedne od političkih partija, zašto je onda problem da...
B92: Može da bude problem recimo za birače LDP-a koji su glasali za jednu stranku koja je imala vrlo jasan vrednosni sistem koji je isticala i tako dalje. Da li mogu da budu kažnjeni u nekom trenutku, Vi stalno brojite glasove, da li birači recimo kažnjavaju stranke koje se predomisle, a nije LDP jedina stranka?
Blagojević: Kažnjavaju naravno ukoliko ta partija u svom političkom delovanju ne radi na realizaciji predstavljenih ciljeva, ne radi na realizaciji zadataka koje je sebi postavila i koje je kao takve predstavila svojim biračima. To je ono što birači kažnjavaju, birači ne kažnjavaju saradnju partija, birači kažnjavaju prevaru, birači kažnjavaju neispunjena obećanja, birači kažnjavaju zbog toga jer su razočarani, a razočarani su zato što rezultati vlasti nisu onakvi kakve su birači očekivali. To je ono što birači kažnjavaju, a ne samu po sebi saradnju Liberalno demokratske partije i socijalista, zašto bi to birači kaznili?
B92: Da, ali da li zaista možete da poverujete da bi recimo SPS ušao u koaliciju sa LDP-om, sa strankom čiji je predsednik hapsio njihovog vođu?
Blagojević: Da, naravno, zašto, pa socijalisti su u Skupštini Republike Srbije za vreme vlasti na čijem je čelu bila Demokratska stranka znali s vremena na vreme da uskoče i da podrže zakonske predloge tadašnjeg DOS-a, onoga suženog DOS-a bez Demokratske stranke Srbije i na trenutke i bez G17 plus. To jeste bilo već viđeno, nisam siguran da bi to bilo bilo šta novo, ali opet vam kažem, hajde da svedemo ovu diskusiju na nivo principa. Ukoliko su principi na kojima se temelji buduća vlast takvi da idu u prilog dobrim rezultatima, rezultatima koje će i birači smatrati dobrim, kakve onda ima veze koje su to partije koje čine većinu utemeljenu na tim principima i koje će vršiti vlast utemeljenu na tim principima. Pa, valjda je to ono što birači u najvećoj meri cene, jer onda se vraćamo na nivo forme, vraćamo se na nivo toga koje je boje papir u koji je paket zapakovan šta god da je u tom paketu.
B92: Trojni pregovori koji su počeli negde oko 5 sati između radikala, DSS-a i socijalista i dalje čini se traju, nemamo nove vesti. Kako komentarišete početak ovih pregovora, čini se da su odmah posle proglašenja izbornih rezultata radikali imali najjaču inicijativu i DSS i da su odmah počeli, dok čini se da DS malo sa nekom zadrškom kreće u tu priču. Najpre su bili neformalni, a sada se najavljuju formalni razgovori.
Blagojević: Moguće je da su na tu i takvu reakciju uticali rezultati izbora, za koje ne možemo reći da nisu bili iznenađenje, možda su nešto duže od radikala predstavnici Liste za evropsku Srbiju bili opijeni tim svojim uspehom, dok su opet ponukani tim i takvim rezultatima glasanja, lošijim uspehom nego što se očekivalo, radikali požurili i zapravo proaktivno nastupili u čitavom ovom procesu pregovora ne bi li iskoristili tu priliku prvoga koji je krenuo u pregovore. Ja mislim da je pre svega to u pitanju, dakle, radikali su prošli daleko lošije nego što su mogli, a očekuju da će proći i možda su zato preuzeli brzu inicijativu ne bi li možda, oni ne mogu na taj način da eliminišu efekte rezultata izbora, ali svakako mogu da im, kako bih rekao, izađe u susret. Dakle, da tom nekakvom proaktivnošću pokušaju da spreče posledice koje bi po njihovo eventualno učešće u vladajućoj koaliciji mogli rezultati izbora da imaju.
B92: I do sada ste pratili niz raznih postizbornih pregovora i vidimo sada to jedno, kako da kažem, nadigravanje sa principima, sad prvo je Koštunica Dačiću podneo principe koje je usaglasio sa radikalima, pa je Dačić dodao još jedan princip socijalne pravde i tako dalje. Mislim, to malo može da deluje smešno ovako kada se gleda, jer su to sve neki principi koji su vrlo uopšteni. Da li je to deo nekakve igre ili kupovine vremena, kako komentarišete tu principijelnost i sve nove i nove principe koji se pojavljuju?
Blagojević: Ja mislim da je pre svega u pitanju predstava za birače,da bi trebalo birači da steknu utisak da se tu sada bog zna kako pregovara i da će konačan ishod pregovora, da će konačan ishod, da će konačna Vlada buduća Republike Srbije biti ishod iscrpljujućih i rezultat iscrpljujućih pregovora koji su se temeljili pre svega na principima, tek potom na političkom interesu i tako dalje. Ali istovremeno, mislim da će ovi pregovori trajati kraće nego što smo to mogli da pretpostavimo da će biti slučaj, svakako kraće nego što su trajali pregovori prošle godine, a podsetiću vas da smo nakon prethodnih izbora mi čim su izbori bili gotovi znali manje ili više koje su to partije koje će činiti vlast. Mi sad to ne znamo, a opet, odnos snaga je takav da možemo da pretpostavimo da će ti pregovori trajati kraće.
B92: Da, ali imamo jednu novu komplikaciju, naime, danas je i G17 plus imao svoje Predsedništvo i oni su jednoglasno, kako piše u saopštenju, doneli odluku da predlože Glavnom odboru stranke da ne prihvati učešće u Vladi Republike Srbije sa SPS-om ukoliko ta stranka formira vlast u Beogradu. Je li to nova taktika, nova ucena?
Blagojević: To je možda način da se...
B92: Ili možda raščišćavanje terena, kako razumete sada...?
Blagojević: To je možda način da se ta igra nekako zaustavi, to je način možda da se socijalisti motivišu na to da donesu odluku brže nego što bi to inače bio slučaj, ali je problem istovremeno što je, koliko ja shvatam, Demokratska stranka Srbije uputila istu poruku socijalistima, da će vlast biti formirana ili po vertikali ili da neće biti formirana nikako.
B92: E, sad, kako može da se, koje su sve kombinacije oko republičke Vlade? Dakle, imamo ove trojne pregovore, dakle, ova tri, da tako kažem, politička igrača, ali šta je ono što preostaje Demokratskoj stranci kao ponovo najjačoj, pominjali smo, ali koja nije u mogućnosti da sama diktira i sastav Vlade i tempo čini se sastavljanja Vlade?
Blagojević: Pretpostavimo da bi deo manjinskih poslanika bio prirodni saveznik Liste za evropsku Srbiju, pre svega mislim na mađarske poslanike, vidim da se pregovara i sa Ugljaninom, ne verujem da će Lista za evropsku Srbiju pregovarati sa predstavnikom albanske manjine, nisam prosto siguran da su to pregovori u koje će Lista za evropsku Srbiju da se upusti. Ali svakako će prvi prirodni partner ove liste biti mađarska koalicija, gde mogu da računaju na podršku 4 poslanika, to je uostalom i bila izjava, to je vest, to je poruka koja je stigla iz same mađarske koalicije, je l' da, što već čini broj od 106 poslanika. Uz to...
B92: A kako ste sigurni da Ugljanin neće, iako je danas dao izjavu da on nikad ne bi s Vukom Draškovićem, nema doduše problem sa radikalima, ali...?
Blagojević: I on će sada pokušati na temelju principa tu eventualnu koaliciju, taj eventualni aranžman koalicioni da naplati što je moguće bolje, ali daleko od toga da otpisujem mogućnost da bi i partija Sulejmana Ugljanina mogla da bude, da čini deo buduće vladajuće koalicije, koja god to koalicija da bude, jer on takođe može na obe strane, kao i Socijalistička partija Srbije. E, sada, ukoliko pretpostavimo da su jedini siguran partner Liste za evropsku Srbiju Mađari, da je mađarska koalicija jedini siguran partner onda zapravo ukoliko tom partnerstvu dodamo i Socijalističku partiju Srbije mi dobijamo broj od 126 poslanika, što formalno jeste većina, ali defakto ne i li makar nije bog zna kakva većina. Zamislite samo situaciju u kojoj treba da se usvoji nekakva odluka i potrebno je da vam svi poslanici budu na broju i recimo, ukoliko se glasa o budžetu Republike Srbije i u trenutku kada treba da se glasa jedan od poslanika kine i budžet pada u vodu, ili ne daj bože, dobije proliv. Dakle, u toj već varijanti budžet pada u vodu, ukoliko je potrebno imati većinu, ukoliko se opozicija zainati, pa je onda potrebno da se opet navlači kvorum, kao što je bilo takvih situacija, dakle, ima ih u našem iskustvu. Ili, opozicija se prosto zainati protiv budžeta ili bilo koje druge odluke, jer ovde se opozicioni rad smatra kao obaveza da se kontrira politici Vlade kakva god ona bila, dobra ili loša. Dakle, moraće tu da se traži treći jači partner umesto manjinske koalicije ili pak...
B92: Samo još jedna stvar, tom trećem jačem partneru, mnogo se priča o tome da bi naprimer iz koalicije SPS-a ukoliko SPS ostane na strani radikala i DSS-a, mogli da se izdvoje Dragan Marković Palma i eventualno Krkobabić. Da li je to moguće, pošto se pominje takođe i koalicioni sporazum po kome Dačić drži njihove mandate? Doduše, gospodin Obradović pre dva dana je to ovde u Poligrafu negirao, ali nije bio baš dovoljno ubedljiv, moram priznati.
Blagojević: Ja ne znam ko drži mandate, to je stvar koalicionog sporazuma. Mi smo davno u svom predlogu zakona ponudili rešenje prema kojem koalicija kada se kandiduje na nekim izborima mora da objavi svoj koalicioni sporazum, kako bi biračima prosto bilo sasvim jasno na kakvu to praksu mogu da računaju u odnosima između koalicionih partnera, ali to za sada nije slučaj. Dakle, koalicioni sporazum nije obavezno javan, u principu se drži u tajnosti zato što je to način da partije urede svoje odnose koje ne žele obavezno da učine transparentnim. Ja sad ne znam šta stoji u koalicionom sporazumu te koalicije, ne znam kome zapravo pripadaju ti mandati. Čak i ukoliko je koalicioni sporazum takav da mandati pripadaju svakoj od partija koalicionih partnera, ja ne znam kod koga će tačno da stoje blanko ostavke, a verujte, ubeđen sam da će tih blanko ostavki biti. Ne znam da li će te blanko ostavke čuvati lider svakog od koalicionog partnera ponaosob ili će sve te blanko ostavke zapravo biti u rukama lidera Socijalističke partije Srbije. Recimo, ja da sam na mestu, s obzirom da mi zakon dopušta tu mogućnost koja je protivna svim principima i standardima, ali s obzirom da je to već tako, ja da sam na mestu lidera bilo koje koalicije ja bih gledao... licera partije koja dominira koalicijom, ja bih gledao da te sve blanko ostavke držim bezbedno u svojoj fioci, što je možda slučaj sa Socijalističkom partijom Srbije, gde zapravo nijedan od koalicionih partnera ove dve partije nema pravo vrdanja ni levo, ni desno. Dakle, kud' Dačić, tud' i svi drugi, isto važi verujem i za druge koalicije.
B92: Da li očekujete kao i na gradskom nivou i LDP možda u toj kombinaciji, ukoliko dođe do takve Vlade?
Blagojević: Ja ne mogu tu opciju da u potpunosti odbacim, kao jednu u nizu mogućnosti, dakle, ne mogu da odbacim tu mogućnost da LDP bude ili taj treći jači partner u koaliciji ili četvrti partner u koaliciji ili, pak, tihi partner gde će opet na temelju principa podržavati predloge zakona, odluka, o čemu god da Skupština bude odlučivala, koji su ujedno i implementacija principa Liberalno demokratske partije Srbije, kao što su evropske integracije, kao što su odluke koje treba da budu temelj nekakvih brzih reformi u pravcu usklađivanja naših sa standardima Evropske unije, i tako dalje. Dakle, ne isključujem mogućnost da Liberalno demokratska partija bude makar četvrti tihi partner koalicije...
B92: Kad kažete tihi partner, da li mislite da bude zaista u sastavu Vlade ili da na neki drugi način?
Blagojević: Ne mora da bude obavezno u sastavu Vlade, to ne bi bila partija koja bi davala podršku manjinskoj Vladi, jer to nije manjinska Vlada, ima 126 poslanika. Dakle, upravo sam to opisao na jedan jedini mogući način na koji mogu to da opišem, dakle, ne koalicioni partner, već tihi partner koji ne želi da taj svoj aranžman izlaže pred oči javnosti.
B92: Ono što je takođe bitno, što bih volela da prokomentarišemo, drugi krug pokrajinskih izbora je 25. maja u Vojvodini. Koliko sad svi ovi pregovori, sve ovo što pričamo, sve ove kombinatorike, mogu da utiču i na koji način na te izbore?
Blagojević: Mogu bitno da utiču, ja bih samo podsetio vaše gledaoce na rezultate istog jednog takvog drugog kruga pokrajinskih izbora u Vojvodini, koji su bili održani 8. oktobra 2000. godine. Dakle, uprkos dobrom uspehu u prvom krugu pokrajinskih izbora Socijalistička partija Srbije je od 120 poslanika u Parlamentu Autonomne pokrajine Vojvodine, imala, sećate li se koliko - od 120 dva. Uprkos jako dobrom uspehu u prvom krugu, u drugom krugu su bili poraženi do nogu. Dakle, ne kažem da će isto biti i sada, ali kažem da mogu da rezultati drugog kruga budu pod uticajem rezultatai izbora u Srbiji uopšte, na nivou Republike i eventualno dogovora koji bi u međuvremenu mogao da bude postignut. Ti rezultati mogu da idu i u prilog jednoj i u prilog drugoj strani, u zavisnosti od toga kako građani percipiraju odnos tih partija i sve ono što se u međuvremenu i na nivou Republike dogodi, a i na nivou Pokrajine.
B92: E, sad, imamo još minut do kraja emisije, najavljivano je iz nekih stranaka, to su očekivanja, da do juna meseca bude formirana Vlada. Kakvi su zapravo rokovi, kada mora sada... koji je otprilike sada rok da se konstituiše Skupština, s obzirom da imamo negde ponovljene izbore, da imamo i ove pokrajinske i u odnosu na to kada možemo očekivati, koji je to krajnji rok do kada Vlada mora da bude formirana?
Blagojević: 30 dana je rok za konstituisanje Skupštine, taj rok još uvek nije počeo da teče zato što konačni rezultati izbora još uvek nisu objavljeni. Republička izborna komisija je odlučila da se ponovi glasanje na par biračkih mesta i konačni rezultati izbora će biti objavljeni nakon što ti izbori na tim biračkim mestima budu ponovljeni. I od tog trenutka kada budu objavljeni konačni izborni rezultati počinje da teče rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine. Neposredno nakon što se konstituiše Skupština počinje da teče rok za formiranje Vlade, taj rok je 90 dana. Prošli smo već kroz to prošle godine, iskusili smo čitavu dužinu trajanja tog roka, punih 120 dana, jer je Vlada izabrana u pet minuta do ponoći, kada je trebalo taj rok da istekne.
B92: Kada otprilike sada taj... to pet minuta do ponoći, to pada negde u....?
Blagojević: To nije puna četiri meseca...
B92: Ali to pada u septembru.
Blagojević: ...neki dan manje, ali s obzirom da smo mi sada na sredini maja, to bi, dakle, trebalo da bude negde u poslednjoj dekadi septembra kada bi Vlada morala konačno da bude izabrana ili bismo konačno shvatili da pregovori nisu uspeli, te da se mora ići na ponovljene parlamentarne izbore.
B92: Evo, imaćemo prilike ovih dana da vidimo da li će pregovori uspeti ili ne. Gospodine Blagojeviću, hvala Vam puno što ste bili u Poligrafu. Sutra u Poligrafu Čedomir Jovanović, prijatno veče.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
Audio arhiva
