Gas preskup, struja greje stanove

Naime, struja će (bar u prvoj polovini zime) ostati najjeftiniji energent.

U prilog takvoj odluci ide računica po kojoj je zagrevanje stana od 60 kvadrata punjenjem TA peći samo noću (cele grejne sezone) jeftinije oko 14.500 dinara od grejanja tog stana na gas.

Uporedna računica Agencije za energetiku potvrđuje da će oni koji budu grejali stan od 60 kvadrata na gas (po ceni od 36,7 dinara po kubiku) za celu grejnu sezonu platiti 51.000 dinara, dok će istovremeno grejanje na struju odnosno TA peć koja se puni noću biti 36.500 dinara. Ukoliko se peć pali i danju cena će biti za oko 1.500 dinara viša od grejanja na gas. Od zagrevanja domaćinstva na gas u ovom času jeftinije je i grejanje na ugalj (bilo da je reč o „banovićima”, „vreocima” ili lignitu), za šta za šest meseci treba izdvojiti od 37.000 do 42.000 dinara. Jeftinije će proći i oni koji su priključeni na toplane iako cele godine plaćaju grejanje. Jer će im račun za grejanje za stan od 60 kvadrata biti oko 46.400 dinara, što je za oko 5.000 dinara jeftinije nego na gas.

Upravo je ovo glavni razlog zbog kog je oko 180.000 gasifikovanih domaćinstava u Vojvodini, vođeno jednostavnom ekonomskom logikom, masovno počelo da isključuje gas i loži kukuruz, brikete ili biomasu i tako mesečno uštedi i do 10.000 dinara.

Postavlja se pitanje kako u ovakvim okolnostima očekivati da gas bude energent budućnosti, a gradnja magistralnog gasovoda „Južni tok” opravdana, ako gas gubi trku sa srpskim potrošačima i ako se zna da je učešće srpske industrije u ukupnoj potrošnji gasa u prošloj godini skoro prepolovljeno i palo na oko 34 odsto.

Pitanje je i kako sprovesti Strategiju razvoja energetike do 2015. godine prema kojoj bi u Srbiji trebalo da bude gasifikovano čak 450.000 domaćinstava, ako se zna da ih u ovom času ima oko 190.000 dakle, manje od polovine.

Upitan šta uraditi da bi se situacija u Srbiji promenila i gas kao u ostatku Evrope počeo da se troši, Milan Budimir, zadužen za odnose s javnošću u Ministarstvu energetike, potvrđuje da zbog narušenih cenovnih pariteta energenata sve veći broj potrošača prelazi na korišćenje struje za grejanje umesto gasa. "To je direktna posledica činjenice da je struja najjeftiniji energent. Nije normalno da električna energija bude glavni energent za grejanje. Realna cenovna politika u svim razvijenim zemljama destimuliše potrošače da koriste struju za grejanje. Energetski miks u Srbiji je značajno poremećen i na duži rok je neodrživ", ističe on.

Elektroenergetski sistem nije, dodaje, pravljen da snabdeva građane strujom za grejanje pogotovo ne po trenutnim cenama, koje nisu ni na nivou cena u regionu, a kamoli u Evropskoj uniji.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da bi se gas više trošio kada bi se redovnije plaćao, jer ovako s kreditima koje Srbijagas mora da uzima od banaka da bi platio gas za one koji ga ne plaćaju kao krajnji potrošači, osnovna cena gasa značajno se povećava, zbog čega je za većinu građana povoljnije da se greju na struju.

Potrebe za gasom postoje, cela Evropa se okreće trošenju gasa, inače zašto bi se gradili „Severni” i „Južni tok” i razmišljalo sve ozbiljnije o Nabuko gasovodu, pita Vuletić. Prednost ovih zemalja je što kod njih, međutim, nema dispariteta cena energenata, kakav je slučaj u Srbiji. Glavni problem je što država nema jasnu energetsku strategiju i što se cena pojedinih energenta u Srbiji i dalje tretira kao socijalna kategorija.