Šta će biti sa poljoprivredom EU?

Nemačka medijska kuća "Dojče vele" je prenela da su se u raspravi o budućnosti milijardi subvencija poljoprivrednicima u EU, probudili svi sukobi Starog kontinenta - ekologija protiv pragmatizma, "novi" protiv "starih", sever protiv juga...

Više od 40 odsto čitavog budžeta EU još uvek odlazi u poljoprivredu i tih 50 milijardi evra su važan deo prihoda evropskih seljaka, a trenutno se raspravlja o dugoročnom budžetu Evrope do 2020.

Za evropskog komesara za poljoprivredu Daciana Čiolosa ekologija je najviši zakon.
"Garantujem vam da ćemo ubuduće imati to zeleno poglavlje. Bez održivog načina poljoprivrede ne mogu zamisliti novu, zajedničku agrarnu politiku," poručio je komesar Čiolos.

Konkretno, Čiolos želi da više poljoprivrednih područja pretvoriti u divljinu. Reč je o kvoti od sedam odsto područja gde se trenutno sprovodi intenzivna poljoprivreda. Vremena "brda maslaca" i "jezera mleka" u EU međutim, davno su prošla i poljoprivrednici već žive na rubu isplativosti pa nemačka ministarka za poljoprivredu Ilse Aigner predlaže da, ako se već ostane pri tih sedam odsto, onda u tu kvotu uračuna i zemljište koje se već koristi na drugi način i ne učestvuje u intenzivnoj obradi.

Seljacima bi, pak, moglo biti svejedno: spomenuta "brda maslaca" su nastala subvencijama na proizvedenu količinu, dok se danas poljoprivrednicima plaća prema količini zemlje koju poseduju - pa makar sedeli kod kuće umesto da rade na poljima. No, tu se sve više zaoštrava sukob druge vrste: od takve "evropske rente" najviše su koristi imali seljaci evropskih zemalja sa velikim poljoprivrednim dobrima - na primer Francuska i Španija.

Poljoprivrednike u drugim članicama EU sa velikim površinama - na primer Poljskoj, sve više boli što oni, za isti hektar, dobijaju manje nego Francuzi. Francuzi, pak, smatraju kako "nema nikakvog opravdanja za izjednačavanje direktnih isplata po hektaru" u čitavoj Uniji. Zemlje sa severa Evrope - na primer Velika Britanija, imaju još bolju ideju kako da reše spor "starih" i "novih" - da se "starima" drastično smanje subvencije i da seljaci u Francuskoj, ako baš moraju da primaju pomoć, onda dobijaju isto koliko i Poljaci.

Velika Britanija, međutim, više nema značajniju poljoprivrednu proizvodnju, a već godinama ukazuje kako se i u čitavoj Evropi događa slično. Nekada, dok se u 1960-tim stvarala Evropska ekonomska zajednica, poljoprivreda je bila važan deo nacionalne privrede, a poljoprivrednici su činili značajan deo stanovništva. U međuvremenu se tek delić stanovništva Evrope bavi poljoprivredom - i gotovo je apsurdno da oni "grabe" 40 odsto budžeta Evropske komisije.

Sredinom 1980-ih je oko 40 odsto prihoda poljoprivrednika dolazilo iz blagajne Brisela, danas je to oko 20 odsto - što je za Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i dalje previše. Da bi sve bilo još složenije, rasprava o budućnosti subvencija evropskim poljoprivrednicima se mora gledati i u globalnim razmerama, jer Svetska trgovinska organizacija (WTO) već mnogo puta upozoravala Evropu zbog tih davanja.