"Previše, samo Srbija ima 30 različitih banaka"

To se navodi u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Da bi se izborile sa slabim rastom kreditiranja i podigle ekonomske perspektive, šest ekonomija - Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Albanija i Kosovo - moraju da osiguraju pravni okvir za rešavanje problema loših kredita (NPL), da ubrzaju reforme pravosuđa i poboljšaju zakone o stečaju i nesolventnosti, poručuje MMF.

"Slab pravosudni sistem utiče na banke da postanu opreznije kod kreditiranja iz straha da dugovanja neće biti naplaćena", navodi se u izveštaju međunarodnog kreditora, koji prenosi agencija Rojters.

Pored tih ograničenja, u većini ekonomija u regionu Zapadnog Balkana postoji preveliki broj banaka, pri čemu, na primer, samo Srbija, najveća zemlja u regionu, ima 30 različitih bankarskih lanaca, napominje se u izveštaju.

Prema podacima Fonda, u Albaniji je prošle godine nivo NPL-ova iznosio 18,3 odsto od ukupnih plasmana, u BiH 11,8 odsto, na teritoriji Kosova 4,9 odsto, u Makedoniji 6,3, u Crnoj Gori 11,1, a u Srbiji 17 procenata.

Visok nivo loših kredita u većini ekonomija Zapadnog Balkana nastavlja da ugrožava profitabilnost banaka, piše u izveštaju.

Da bi oborila udeo loših kredita na nivo iz 2007. godine, kada je on iznosio 8,4 procenta, Srbiji je, prema proceni MMF-a, potrebno da tokom tri uzastopne godine ostvaruje rast bruto domaćeg proizvoda od 4,1 odsto.

U cilju proširenja baze finansiranja i podrške razvoju poslovanja banaka, ekonomije regiona bi mogle, prema savetu MMF-a, da razviju lokalna tržišta kapitala gde bi banke emitovale korporativne obveznice, dok bi uspostavljanje privatnih penzionih fondova i osiguravajućih kompanija pomoglo kreiranju tražnje za bankarskim obveznicama i podsticanju domaće štednje.

Pre 2008. godine, eksterno finansiranje banaka je povećano za više od 500 procenta, što je poguralo privredni rast u regionu Zapadnog Balkana, navodi se u izveštaju.

U tom periodu, između 70 do 95 odsto bankarskih aktiva u 6ZB bilo je pod kontrolom stranih banaka, uglavnom iz Evropske unije.

Međutim, osam godina posle izbijanja svetske finansijske krize, lokalne banke su smanjile uzimanje sredstava iz inostranstva i oslonile su se na finansiranje iz vlastitih izvora, navodi MMF.

Povraćaj na kapital je pao za 10 do 35 procentnih poena u periodu tokom krize i još uvek se nije vratio na pretkrizni nivo, zaključuje MMF.