Banke rekordno, 35 mil EUR samo od kursnih razlika

To je za čak 43 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Zanimljivo je da su glavni izvor profita banaka bili mnogo manji rashodi po osnovu otpisanih zajmova nego prethodnih godina.

U prvih šest meseci ove godine banke su smanjile vrednost kredita u iznosu od svega 16 miliona, naspram prošlogodišnjih 107 miliona evra u prvoj polovini prošle ili 174 miliona evra u prvih šest meseci pretprošle godine.

Po svemu sudeći banke su većim delom završile otpise loših zajmova, mada iskustvo ranijih godina pokazuje da se najviše NPL-ova otpisuje u poslednjem tromesečju godine.

Što se tiče osnovnog biznisa banaka, a to je kreditiranje, zabeležen je rast aktive od pet odsto u evrima i svega tri odsto u dinarima (dinar je u odnosu na evro na dan 30. jun 2017. bio jači nego godinu dana ranije za dva odsto). Još preciznije, rast kredita odobrenih građanima i stanovništvu povećan je za četiri odsto u odnosu na prvu polovinu prošle godine (u evrima).

Zanimljivo je da su banke inkasirale 2,4 miliona evra manje prihoda od kamata u prvoj polovini ove u odnosu na isti period prošle godine. Neto prihodi od kamata su iznosili 504,4 miliona evra u odnosu na 506,8 miliona evra u prvoj polovini 2016. Zato su to nadoknadile većim taksama i naknadama. Za šest meseci ove godine naplatile su u neto iznosu 151,5 miliona evra, naspram 139 miliona evra naplaćenih u istom periodu prošle godine, što je rast od devet odsto. Bankama je naruku išlo i kretanje kursa pa su ostvarile neto prihode od kursnih razlika od skoro 35 miliona evra.

Državna Komercijalna banka je za godinu dana smanjila tržišno učešće sa 13 na 11,6 odsto, ali je ipak zadržala drugo mesto po veličini. Ukupno državne banke Komercijalna, Poštanska i Srpska banka imale su zajedno 16 odsto tržišnog učešća.

Ipak Komercijalna banka je u prvoj polovini godine predvodila ceo sektor po visini dobiti sa 5,6 milijardi dinara, što je posebno značajno s obzirom da je u istom periodu prošle godine prikazala gubitak od 2,6 milijardi dinara. Iza nje su bile Inteza (4,7 milijardi dinara), AIK banka sa 4,5 milijardi dinara, Unikredit i Rajfajzen banka.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, očekuje da će se proces preuzimanja nastaviti i dodatno ubrzati.

"Konsolidacija bankarskog sektora kod nas je eho dešavanja u evropskom bankarstvu gde se teži ukrupnjavanju, a opet kao posledica ukrupnjavanja na američkom tržištu. Velike banke kupuju manje da bi proširile klijentsku bazu. Kada se radi o našem tržištu, poznato je da u uslovima smanjene kreditne aktivnosti i manjeg prostora za rast profita centrale banaka prave planove za pregrupisavanje. Na svim tržištima koja nisu obećavajuća sa aspekta privrednog rasta se razmišlja o izlasku. Očekujem još takvih poteza u budućnosti", ocenio je Đukić.

On očekuje i da će banke prodavati delove svog biznisa čijim rezultatima nisu zadovoljne. On ističe i da uključivanje banaka u finansiranje velikih infrastrukturnih projekata neće moći bez konsolidacije i ukrupnjavanja.

"Kada se radi o domaćem privatnom kapitalu, jedan od kriterijuma za preuzimanje je i vrednost imovine banaka, pre svega nekretnina pa se kalkuliše sa rastom vrednosti tih nekretnina. Vlasnici nekada gledaju i kroz tu prizmu, a ne samo kroz vrednost jezgra poslovanja banke", ističe Đukić.

On napominje da je proces preuzimanja dobar, ali upozorava i da je među prvih deset banaka samo jedna u kojoj država ima kontrolno vlasništvo, Komercijalna banka.

"To otvara pitanje dominacije stranog kapitala koja će se još povećati nakon privatizacije Komercijalne banke. Država nema instrumente za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata preko moćne državne finansijske institucije. Strane banke, razumljivo, imaju za cilj kratkoročne ciljeve u finansiranju korporativnog sektora, ali ne i dugoročne strateške državne ciljeve. To je posledica politike koja se vodi od 2001. godine i stečaja četiri najveće državne banke bez i pokušaja restrukturiranja", napominje Đukić dodajući da je trebalo napraviti jednu moćnu banku sa profesionalnim dobro plaćenim menadžmentom koja bi bila konkurencija stranim bankama.