Srbija nema rezerve crnog zlata

To su nedavno ocenili eksperti na forumu "Energetske perspektive regiona".

Srbija treba da do 2023. investira oko 500 miliona evra u skladišne kapacitete za rezerve nafte, čulo se na panelu o tržištu nafte, uz ocenu da naša zemlja treba u međuvremenu da iskoristi period jeftinog "crnog zlata" i formira obavezne rezerve, kao što to rade razvijene zemlje.

Novinar Tanjuga Sanja Babić je navela da se krajem prošle i početkom ove godine, zbog pada cene nafte na svetskom tržištu, cena benzina u Srbiji pala za ukupno 25 dinara po litri, a dizela u proseku za oko 15 dinara.

Sadašnja situacija je da država učestvuje sa 55 odsto u ceni goriva, kroz naplatu akciza i PDV-a, i ostalih naknada, dok naftne kompanije sa 45 odsto u ceni goriva, kazala je Babić.

"Sadašnje procene analitičara govore da će cene nafte u svetu mirovati, i ako cene ostanu na sadašnjem nivou, i naftni derivati u Srbiji će mirovati", rekla je novinar Tanjuga, inače, specijalista za energetiku.

Zbog pada svetske cene nafte, naftne kompanije su bile prinuđene da smanjuju troškove, investicije, pa čak i broj zaposlenih, ocenila je Babićeva i dodala da je zbog toga u regionu već smanjen broj zaposlenih za oko 10 odsto.

U Srbiji nije bilo odustajanja od planiranih investicija, uprkos padu cene nafte, ocenila je i dodala da se, prema najavama iz vlade i NIS-a, neće odustati od planiranih investicija u Pančevačku rafineriju i Rafineriju u Novom Sadu.

Kada je reč o markiranju goriva, učesnici panela su ocenili da još nema zvničnih podataka o finansijskim efektima uvođenja zaštite derivata i upozorili da će doći do daljeg pada potrošnje auto-gasa u Srbiji, zbog povećane akcize države.