Zašto veliki fića ne može u Rusiju?

Još je 2009. Mlađan Dinkić, tada ministar ekonomije i regionalnog razvoja, izjavio da na rusko tržište ne treba računati.

Te godine u Kragujevcu je počela proizvodnja "zastave 10”, po licenci za italijanski "punto”, i svi su se nadali da će "posao veka” – godinu dana posle potpisivanja ugovora sa "Fijatom” i formiranja zajedničke kompanije "Fijat automobili Srbija” – našoj državi doneti dugo očekivane izvozne aranžmane.

S kim, ako ne sa braćom Rusima, sa kojima smo već imali potpisan sporazum o bescarinskoj trgovini između dve zemlje.

"Izvoz ’punta’ u Rusiju nije predviđen. Rusija nam nije dozvolila bescarinski izvoz automobila, tako da u tu zemlju možemo da izvozimo samo auto–delove”, bila je otrežnjujuća Dinkićeva izjava, koji je tada, prilikom posete kragujevačkoj fabrici, rekao da se nada da će "punto” imati budućnost i bez ruskog tržišta (Evropa, zemlje Cefta, sever Afrike itd.).

Ruski stav je ostao nepromenjen i pet godina posle prvog pokušaja naše države da izdejstvuje izvoz domaćeg automobila u tu zemlju. Druga je stvar što su neki ovdašnji mediji, čisto radi senzacionalizma, a možda i iz nekih drugih razloga, Putinov odgovor okarakterisali kao (neprijatno) iznenađenje.

Doduše, takvim napisima doprineo je i sam Vučić, koji je sredinom 2013. izjavio da će do kraja te godine u Rusiju biti izvezeno 10.000 "500 L” proizvedenih u Kragujevcu. I još je, za italijansku novinsku agenciju Ansa, dodao: "Tu kvotu smatramo samo početkom i nadamo se da ćemo je povećati”.

Ali Vučić je u tom trenutku bio "samo” prvi potpredsednik vlade. Sada, kao premijer, verovatno ima više informacija. Zato je posle susreta sa predsednikom Putinom, u vezi sa izvozom 500–L, izjavio: "Dobio sam obećanje da će ruska strana razmotriti tu mogućnost”. Inače, 2013. u Rusiju nije izvezen nijedan "veliki fića”.

Do toga nije došlo iz vrlo jednostavnog razloga; Rusija razvija svoju auto–industriju, sama ili u kooperaciju sa inostranim proizvođačima, pa i sa "Fijatom”. U tom segmentu je zaposleno milion ljudi. Rusija štiti svoje tržište, svoje radnike, isto onako kako to čine sve druge ozbiljne države. I zato izvoz "velikog fiće” u tu zemlju nije moguć.

To bi isto bilo kao kad bi Italijani od nas tražili da uvozimo njihove automobile, ili one proizvedene u "Fijatovim” fabrikama u Poljskoj, Turskoj, Brazilu, da stimulišemo i, praktično, plaćamo tamošnje radnike. Pa, šta bi onda bilo sa kragujevačkom fabrikom i 3.000 zaposlenih u kompaniji "Fijat automobili Srbija” (FAS).

"Rusko tržište je slične veličine kao nemačko, i jedno je od rastućih u svetu. Sa sadašnjom cenom 500–L od oko 15. 000 evra, i carinom od 25 odsto, taj automobil bi bio skup za tamošnje prilike. Ali bez carine mogli bismo tamo da prodamo 10.000 do 20.000 vozila godišnje. Međutim, na Vladi Srbije je da o tome pregovora”, izjavio je prošle godine Antonio Čezare Ferara, bivši generalni direktor FAS–a. Isto to je ponovio i u intervjuu za "Politiku”, marta 2013: "Bilo bi dobro kada bi naša perjanica iz Kragujevca stigla na veliko tržište Rusije, ali to je deo posla koji moraju da dogovore dve vlade – Srbije i Rusije”.

Treba nešto znati i o bescarinskom aranžmanu koji naša država ima sa Rusijom još od 2. 000. "Fijatov” model 500–L ispunjava kriterijume, jer se u taj automobil ugrađuje više od 51 odsto domaćih delova (67 odsto), ali bescarinski aranžman ima i neka svoja ograničenja.

Ona se odnose na izvoz kamiona, autobusa, traktora, kompresora, pamučnih tkanina, penušavih vina, nekih vrsta sireva ali i – putničkih automobila. Zato je sa Rusima potrebno dodatno pregovarati oko izvoza "velikog fiće”.

U međuvremenu, bez carine u Rusiji možemo izvoziti auto–delove, što je, prema informacijama koje smo u više navrata dobili od menadžmenta "Fijata” u Kragujevcu, takođe, unosan posao.

Pitanje je samo šta bi u tom slučaju Rusi tražili od nas kao protivuslugu. Da uvozimo "lade”, kao pre četrdeset godina, kada je "Zastava” imala kooperaciju sa SSSR–om, piše Politika.