Jednima majka, drugima maćeha

Iz toga proizilazi da je država rešila da spasava samo obraz banaka koje su u njenom vlasništvu. Neosigurani depoziti banaka koje ispred imena nemaju pridev državni jednostavno nisu njena briga. Slučaj Univerzal banke bila je praktična pokazna vežba kako se nadležni odnose prema bankama s privatnim, a kako s državnim kapitalom, piše Politika.

To je praktično navedeno u odgovoru Narodne banke Srbije na naše pitanje pretočeno iz dileme javnosti zašto država i u ovom poslednjem, četvrtom slučaju stečaja banaka, nije kao u prethodna tri „pokrila” sve depozite – i one osigurane i one neosigurane. "Univerzal banka je u privatnom vlasništvu, te se na nju nije mogao primeniti pomenuti Zakon o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije. Ovaj zakon se primenjuje samo na banke u kojima Republika Srbija, odnosno AP Vojvodina ima direktno ili indirektno kontrolno učešće", saopštavaju iz NBS.

Oni dalje odgovaraju da je oduzimanje dozvole za rad bankama, u skladu sa Zakonom o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, imalo za posledicu pokriće svih depozita banke kojoj je oduzeta dozvola za rad. Po ovom zakonu oduzeta je dozvola za rad banci za posebne namene – Novoj Agrobanci, Razvojnoj banci Vojvodina i Privrednoj banci Beograd. U ovim slučajevima Banka Poštanska štedionica je preuzela imovinu i obaveze navedenih banaka.

Oni pojašnjavaju da se uloga Banke Poštanska štedionica isključivo sastoji u tome da servisira navedenu isplatu, i ni na koji način ne zahteva bilo kakva zaduživanja koja bi ugrozila njen „finansijski potencijal“. Po slovu zakona, Poštanska štedionica je banka koja u ovom slučaju, za razliku od prethodnih, samo isplaćuje osigurane depozite i ima ulogu tehničkog servisa.

S obzirom na to da je Poštanska štedionica postala „groblje slonova”, kako je udomljavanje čak tri državne banke u njoj slikovito opisao ekonomista Ljubomir Madžar, upitali smo nadležne da li ova banka ima finansijski potencijal da iznese teret zaduženja za Univerzal banku, pa makar se u ovom slučaju zvala samo banka isplatilac, i da li i kada država planira da je dokapitalizuje i s koliko novca. U Ministarstvu finansija su napisali sledeće: za odgovor na vaše pitanje obratite se Narodnoj banci Srbije. A u NBS:

"Planove za dokapitalizaciju usvajaju i definišu akcionari banaka."

U slučaju Banke Poštanska štedionica, najveći pojedinačni akcionar je država, pa je odluka o uvećanju kapitala ove banke, a kao što i proizilazi iz Vašeg pitanja, u nadležnosti države odnosno Ministarstva finansija Republike Srbije.