Trgovinski rat Srbije i Makedonije

Vlada Makedonije donela je zvaničnu odluku da uvoz pšenice i brašna veže za kupovinu domaće pšenice i brašna, izjavila je pomoćnik srpskog ministra spoljne i unutrašnje trgovine, Bojana Todorović.

Po toj odluci, za kilogram uvezene pšenice iz drugih zemalja, pa tako i iz Srbije, makedonski uvoznici moraće da kupe tri kilograma domaće pšenice, a za kilogram srpskog brašna četiri kilograma pšenice iz domaće proizvodnje.

Odluka se primenjuje od 1. jula do 31. decembra, dodala je Todorović. Udruženje mlinara i pekara Žitovojvodina zatražilo je od nadležnih ministarstava da hitno uvedu mere reciprociteta prema Makedoniji

Ovo je usledilo zbog odluke makedonskih vlasti o uslovljavanju uvoza pšenice i brašna.

"Očekujemo od vlade da se "ugleda" na Makedoniju, zaštiti interese svoje privrede i hitno donese mere reciprociteta, kada je u pitanju uvozna roba iz Makedonije", navodi se u dopisu koji je upućen Ministarstvu trgovine i telekomunikacija, kao i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.

Žitovojvodina je izrazila uverenje da neće biti problem da se uvedu mere reciprociteta za onu robu iz Makedonije koja se uvozi u Srbiju, a koja je za Makedoniju od posebne ekonomske važnosti.

"Odluka Makedonije direktno nanosi izuzetno velike ekonomske štete državi, posebo članicama Žitovojvodine kao značajnim izvoznicima pšenice i brašna, i direktno ugrožava višegodišnje poslovne odnose između naših firmi i dugogodišnjih poslovnih partnera u Makedoniji", navodi se u pismu.

Žitovojvodina je posebno nerazumevanje za odluku Makedonije izrazila zbog činjenica da se na taj način grubo krše osnovna pravila i obaveze članica CEFTA sporazuma, kojem pripadaju i Srbija i Makedonija.

Vreme je da Makedoncima pokažemo zube

Sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine, Đorđe Bugarin, izjavio je da Srbija treba odlučno da reaguje i "pokaže Makedoncima zube" po pitanju ograničavanja izvoza srpske pšenice i brašna u tu zemlju.

On je istakao da nije prvi put da se Srbija suočava s problemima u plasmanu pšenice i brašna u Makedoniju, ali da su do sada naše reakcije bile "dosta mlake".

Bugarin je, na skupu u Privrednoj komori Beograda, ocenio da efekti takvih mera "nisu najsretniji" ni po makedonsku stranu, uz tvrdnju da u toj zemlji očigledno postoji lobi koji bi da minira srpski izvoz pšenice i brašna.

Prema njegovim rečima, treba ozbiljno uzeti u obzir i uvođenje recipročnih mera prema Makedoniji, kao što je, na primer, donošenje mera u vezi sa uvozom makedonskih vina u Srbiju.

Zamenik direktora "Žitovojvodine", Zdravko Šajatović, obelodanio je pre dva dana da Makedonija namerava da za tamošnje uvoznike uvede takvu obavezu da za kilogram uvezene srpske pšenice moraju da kupe dva kilograma domaće pšenice.

Kada je reč o brašnu, taj reciprocitet je kilogram srpske pšenice za četiri kilograma pšenice iz Makedonije, kazao je Šajatović.

On je najavio da će "Žitovojvodina", koja okuplja žitarsko-mlinske organizacije iz Vojvodine i centralne Srbije, vrlo odlučno reagovati i predložiti uredbu koja će Makedonce "udariti tamo gde ih najviše boli".

Naime, ta poslovna zajednica će predložiti da se za litar uvezenog makedonskog vina u Srbiju mora kupiti četiri litra vina iz Srbije.

Pomoćnik srpskog ministra spoljne i unutrašnje trgovine, Bojana Todorović, kazala je juče Tanjugu da će Srbija uvesti recipročne mere prema Makedoniji, ukoliko problem ograničavanja izvoza pšenice i brašna u tu zemlju ne bude rešen u okviru CEFTA.

Todorović je istakla da Srbija nije dobila zvaničnu informaciju da je Vlada Makedonije usvojila meru kojom se ograničava izvoz pšenice i brašna iz Srbije u tu zemlju, ali da se u praksi ta mera već sprovodi.

Ona je dodala da je Srbija spremna da reaguje u okviru CEFTA sporazuma i pokrene proceduru za rešavanje spora, dodajući da Srbija tim povodom traži hitnu sednicu zajedničkog komiteta CEFTA, koji je glavni organ i nadležno telo za rešavanje ovakvih situacija.