Drakulić prodao čitav agrobiznis

Holding Ist point u suvlasništvu srpskog biznismena Zorana Drakulića prodala je Agri point, svoju ćerku-firmu koja se bavi međunarodnom trgovinom žitaricama.

Srbija

Izvor: B92

Četvrtak, 20.01.2011.

00:16

Default images

Kupac je kompanija CHS, a dogovor obuhvata operacije u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Srbiji, odnosno „prodajnu mrežu i silose za žito u Mađarskoj i Rumuniji“.

U Ist pointu nisu želeli detaljnije da govore o ovoj transakciji, pa tako ostaje nepoznat i razlog prodaje, kao i cena po kojoj je Agri point promenio vlasnika.

CHS je juče saopštio da će kroz ovu akviziciju proširiti svoje poslovanje u Istočnoj Evropi, dodajući 1,5 do dva miliona metričkih tona kukuruza, pšenice i ječma. Kompanija je opisala četiri zemlje obuhvaćene transakcijom kao oblasti visokog rasta. Tokom prošle godine objavljeno je da je Drakulić prodao većinski udeo u Ist pointu investicionim fondovima Darbi i "Rekonstrakšn kapital II", posle čega je njegov udeo u holdingu pao na 33 odsto, po koliko imaju i druga dva partnera.

Pre toga, u 2008. godini, Drakulić je "Rekonstrakšn kapitalu II" prvi put prodao deo svoje kompanije, tačnije 21,33 odsto Ist pointa, ali je tada još držao većinski deo vlasništva. Ovaj biznismen je početkom 2007. godine kupio Austrijsko rečno brodarstvo za 100 miliona evra, a kasnije je svojoj grupi pridodao i Jugoslovensko rečno brodarstvo, od kojeg je na kraju, zbog ekonomske krize, ipak morao da odustane.

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija smatra da je Drakulić sada bio primoran na prodaju dela kompanije zbog velikih problema sa kojima se Ist point suočava u poslovanju i podseća da on nije zapravo prodao većinski udeo u Ist pointu, već su Darbi i RC2 otkupili dugove te kompanije i tako stekli vlasnička prava.

"Pre toga se smatralo da je visina kapitala Ist pointa 450 miliona evra, ali su onda ova dva američka investiciona fonda konvertovala 100 miliona evra dugova u dvotrećinski kapital, što znači da je kapital firme samo oko 150 miliona evra", kaže on.

Bušatlija dodaje da je "očigledno da ni to nije pomoglo, pa je sada Drakulić morao da proda neki profitabilan deo preduzeća kako bi došao do novca. Setićete se da je on pokušao da kupi i JRB, ali na kraju nije imao dovoljno novca da plati prvu ratu za tu firmu, iako mu je dva puta produžavan rok. Stoga je verovatno da njegova kompanija ima ozbiljan problem sa likvidnošću, bilo zbog ranijeg preinvestiranja ili iz drugih razloga, koji sada pokušava da reši".

Situacija u sektorima hrane i metala, u kojima posluje Ist point veoma dobra, tako da nije u pitanju sektorski problem, kaže on i dodaje da smatra da bi Ist point mogao da ima dobru budućnost, ako ga američki investicioni fondovi konsoliduju, pošto je „cena bakra sada jako visoka, a nema naznaka ni da bi hrana mogla da pojeftini“, što znači da se ni transport hrane neće suočavati sa problemima.

"Uopšte, kriza je pokazala da u Srbiji među tajkunima nema pravih biznismena. Drakulić je među njima i najbolji jer je on u velikoj meri radio sa inostranstvom. Međutim, sada je postalo jasno da je kvalitet tajkuna najbolji u kontaktima sa političarima, a ne u kontaktima sa tržištem", ocenjuje Bušatlija.

Saradnik Centra za slobodno tržište Ana Jolović kaže da se iz same objave prodaje ne može sa sigurnošću tvrditi šta je njen razlog, ali takođe napominje preveliko investiranje u prethodnom periodu kao mogući faktor odluke.

"Moguće je da je kompanija previše rasla, pa je sada upala u problem sa likvidnošću zbog čega prodaje jedan svoj deo da bi rešila taj problem. Druga opcija je da je u pitanju strateška odluka da se izađe iz jedne industrije ili iz jednog regiona. Situacija na tržištu žitarica i metala jeste dosta dobra, ali proizvođači mogu imati i drugih problema, a ne samo to", napominje Jolovićeva.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

22 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: