Parama građana država štiti NIS

Država, naime, promoviše potrošnju lošijeg i manje ekološkog goriva, dok se u evropskim državama radi suprotno.

Čak i kad bi neko zažmurio na činjenicu da je monopol Naftne industrije Srbije zadržan i da se krši sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, u oči pada upravo to što naša država na ovaj način podstiče potrošnju lošijih goriva.

Ministarka finansija Diana Dragutinović zatražila je od delegacije Evropske komisije u Beogradu zvanični stav o tome da li su izmene Zakona o akcizama, posebno deo o naftnim derivatima, u suprotnosti sa direktivama EU i važećim sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Ona je podsetila i da „direktiva EU ne zabranjuje uspostavljanje različitog iznosa akciza za različite tipove benzinskih i dizel goriva“.

A kada se već poredimo sa Evropom, evropskim cenama i standardima, treba reći da je Evropska unija dala direktivu po kojoj treba da se izjednače visina akciza na benzine i dizel goriva evropskog kvaliteta, ali da se goriva lošijeg kvaliteta opterete višom akcizom. Kod nas je urađeno suprotno.

Ipak, u okruženju nema slučajeva da se razlikuje visina akciza na iste tipove goriva. To jest, za sve benzine akcize su iste, kao što je ista visina nameta za sva dizel goriva.

"Direktiva koja dolazi iz Evropske unije je sasvim suprotna. Ekološka i kvalitetna goriva su manje oporezovana", kaže sagovornik Blica dobro upućen u ovu problematiku.

Inače, bura u javnosti oko akciza na gorivo podigla se sa prvim danima januara kada je obelodanjeno da su akcize na derivate povećane za troškove života, mada je ceo zakon izglasan krajem godine vrlo tajno i na brzinu.

Amandman kojim je omogućeno povećanje nameta na derivate podneo je jedan od poslanika SPS. Za njega je glasala vladajuća koalicija, mada je Ministarstvo finansija po ovom pitanju imalo negativno mišljenje.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da nije opravdano praviti tako veliku razliku za akcize na derivate koji su različitog kvaliteta.

"Nije jasno zašto se toliko podizala akciza na gorivo koje je modernije i ekološki čistije. Država obično podstiče potrošnju boljih goriva i u tom smislu kritika stoji. Ipak, mislim da je zaštita domaće proizvodnje potpuno legitimna stvar", ističe Nikolić.

Inače, ovim povodom reagovala je i Komisija za zaštitu konkurencije koja je upozorila da su dvojnim akcizama na gorivo u Srbiji umanjeni efekti liberalizacije tržišta naftnih derivata.

I domaći uvoznici od početka godine ogorčeni su na državu, jer smatraju da je NIS favorizovan. Naftaši smatraju da su tako poništeni efekti koje je otvaranje tržišta za uvoz derivata trebalo da donese. Upućeni u naftnu problematiku tvrde da će, ukoliko odgovor EK bude pozitivan, odnosno ako ona potvrdi da je prekršen SSP i preporuči Srbiji da izjednači akcize, građani opet sve to platiti kroz skuplje gorivo.

Jer će onda i bezolovni benzin NIS-a od 95 oktana, koji je sada jeftiniji od uvoznog, morati da poskupi barem za rast akcize, odnosno za oko četiri dinara.

Priliv u budžet će po tom osnovu biti veći za još oko 3,4 milijarde dinara, budući da se godišnje u domaćoj rafineriji proizvede oko 600.000 tona benzina, od čega je skoro 95 procenata upravo BMB od 95 oktana koji nije evropskog kvaliteta i na koji su akcize od Nove godine povećane za 30 para.

Imajući ovo u vidu Vlada, odnosno Ministarstvo finansija, koje je i poslalo EK pismo i zatražilo odgovor šta da radi, trebalo bi da priželjkuje pozitivan odgovor, jer bi se time bez preteranog pravdanja građanima, a pod izgovorom da Srbija ne sme da krši SSP, dodatno napunio budžet.

Jedino što bi moglo da zaštiti potrošače od novog poskupljenja jeste da i ukoliko dođe do povećanja akciza na domaći benzin NIS na uštrb svojih troškova ne povećava maloprodajnu cenu benzina na pumpama.

Ako poslušamo Evropu, naljutićemo Ruse

Kako navodi list Danas, ministri koji su nadležni za ovo pitanje pomirili su se sa tim da sve zavisi od mišljenja Evropske komisije i ne opiru se mogućnosti da će morati da ponovo menjaju Zakon o akcizama ukoliko Brisel to bude tražio (a bez čega bi bilo ugroženo i sticanje statusa zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji krajem godine).

Dragomir Janković, iz Evropskog ekonomskog instituta, kaže da veruje da će akcize morati da se izjednače, jer nijedan član SSP ne predviđa olakšice za domaću proizvodnju, osim ako je nečiji interes ugrožen, a on ne vidi da je interes NIS-a ovde doveden u pitanje. S druge strane, Vlada će se naći u ozbiljnom problemu jer je bilo planirano da dvojne akcize važe do 2012. odnosno do trenutka kada Naftna industrija Srbije završi rekonstrukciju rafinerije u Pančevu bez čega ne bi mogli da budu konkurentni uvoznicima iz EU. Prema dogovoru sa ruskom stranom Vlada do te godine ne bi preduzimala mere koje bi ugrozile poziciju domaću proizvodnju derivata.

Međutim, ukoliko u Nemanjinoj 11 budu morali, zbog mišljenja Evropske komisije, da menjaju akcize i izjednače ih za sve vrste naftnih derivata doći će do kršenja ugovora sa ruskom stranom pa je neizvesno kakva bi reakcija mogla da usledi iz Rusije.

Danas piše i da reakciju Evropske komisije ne očekuju željno samo naftne kompanije koje posluju u Srbiji, a imaju centrale u zemljama EU već i duvanske kompanije. Naime, ukoliko Brisel oceni da je neophodno da akcizni zakon bude menjan, duvanske kompanije očekuju da Vlada ponovo sedne s njima za sto i uredi pitanje akciza na cigarete kroz dogovor.

Ukoliko se Zakon o akcizama menja, kažu u jednoj od kompanija, to je prilika da se na sistemski i sporazuman način reši i problem prekomernog podizanja akciza na cigarete.