Preduzeća na pare čekaju 128 dana

I dok se krizne situacije na tržištu često rešavaju vladinim uredbama, nikako da se postigne dogovor oko uvođenja direktive ili zakonskih odredbi koje bi konačno naterale firme, ali i državu, lokalne samouprave i javna preduzeća da svoje obaveze izmiruju u razumnom roku.

Srbija od početka ove godine primenjuje Akt o malom biznisu, ali ne i njegovu direktivu o plaćanju, koja važi u evropskim zemljama.Ovim dokumentom je javni sektor u Evropi dužan da potraživanja privrede namiri u roku od 30 dana.

Svaki dan kašnjenja donosi zatezne kamate. Privrednici u Srbiji su svesni da bi to u ovom momentu teško zaživelo, ali smatraju da bi čekanje na novac trebalo ograničiti na 60 dana. "U Srbiji bi morala da bude adaptivna primena, mislili smo da se krene od 90 dana i da se rokovi polako smanjuju. Stav Upravnog odbora Privredne komore Srbije je da bi trebalo krenuti od 60 dana", objašnjava Dejan Trifunović, sekretar Odbora za mala i srednja preduzeća PKS.

On kaže da "i u Evropi ima problema. Izveštaji govore da samo pet zemalja EU Direktivu striktno primenjuje. U Srbiji je bitno da ograničeni rokovi plaćanja važe za sve učesnike na tržištu i da se ne dešava da se namiri samo prvi u lancu. Sastaćemo se sa premijerom Cvetkovićem i nadam se da ćemo do kraja godine uspeti da uradimo nešto po ovom pitanju".

Posledice neredovnog plaćanja pri tom najviše trpe zaposleni. Kada za isporučenu robu ili obavljen posao ne stigne novac, nema ga ni za zarade. Za novac se najteže izbore mala i srednja preduzeća, a upravo ona upošljavaju najviše radnika.

"Rokovi plaćanja se moraju rešiti ili uredbom ili odredbama Zakona o naplati potraživanja ili Zakonom o rokovima plaćanja", kažu u Uniji poslodavaca.

EU Direktivom tretira dugovanja javnog sektora prema privredi, jer je tržište slobodno regulisano i na zapadu se u privredi rokovi poštuju u 99 odsto slučajeva. Država uvek nastupa kao monopolista i suštinski ju je teško naterati da plati. U istočnoevropskim zemljama, međutim, institucije nisu tako jake i vlade su početkom krize bile svesne da preti opasnost da one neće izreći kazne velikim igračima.

Zato su rokove plaćanja ograničili i Slovenija i Hrvatska. U Srbiji još ne postoji volja da se uvedu jasna pravila. Ako hoćemo da se nešto promeni i pokrene privreda, prvo što treba da uvedemo su ograničeni rokovi plaćanja.