Srbija školuje stručnjake za biro

Inženjeri voze taksi, pravnici prodaju na pijaci, lekari sede kod kuće. A sve zato što u Srbiji ne mogu da nađu posao u struci.

Na radno mesto trenutno čeka 44.787 ljudi sa fakultetskom diplomom i to godinu i sedam meseci u proseku. Među njima je najviše inženjera poljoprivrede, mašinstva, metalurgije, rudarstva, lekara opšte prakse.

Broj fakulteta koji školuju ove kadrove ne smanjuje se. Brucoši se upisuju stihijski, bez plana kadrova koji su potrebni našoj zemlji. I dalje najviše školujemo menadžere i pravnike, a imamo manjak stručnjaka iz oblasti hrane, informacionih i komunikacionih tehnologija. "Najveći problem je što i dalje imamo mrežu visokoškolskih ustanova nasleđenu iz SFRJ, iako nemamo industriju te bivše zemlje", kaže za prof. dr Branko Medojević, bivši prorektor BU i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

On objašnjava da je "mašinska industrija uništena, a mašince i dalje školujemo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu. Kada završe studije, ti ljudi ne mogu da nađu posao".

Glavni problem je, prema njegovim rečima, što nemamo strategiju visokog školstva. O njoj se, kaže, govori godinama, ali nikako da bude napisana.

"Država treba da donese strategiju, pa makar i da ne bude najbolja moguća. Moramo da krenemo od nekog dokumenta. Važno je odrediti prioritete. Ako je Nemačka rekla da je u IT sektoru budućnost i dala po 10.000 evra plate kompjuterskim stručnjacima, morali bismo i mi da favorizujemo ovu oblast", smatra Medojević.

I podaci Nacionalne službe za zapošljavanje jasno govore koji su kadrovi traženi na tržištu. "Veća tražnja postoji za inženjerima elektrotehnike i programerima, inženjerima građevine sa licencama za projektovanje, specijalistima oftalmologije, ginekologije, onkolozima, profesorima stranih jezika i matematike, farmaceutima sa položenim stručnim ispitom, veterinarima i ekonomistima", kažu u NSZ.

Prema njihovim procenama, u budućnosti će porasti interesovanje za kadrove u oblasti kulture i informisanja (dizajn i produkcija), ekonomije (finansijski analitičari, stručnjaci za finansijsko posredovanje i poslovno savetovanje). "Biće posla i u turizmu, uključujući medicinski (stomatološke usluge, estetska hirurgija), kao i u IT sektoru, za različite vrste programiranja", najavljuju u NSZ.

Da će u budućnosti najviše „hleba“ biti za kompjuterske stručnjake, ali i za ljude koji se bave hranom, energijom, saobraćajem s visokim obrazovanjem, konstatuje i prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete. Nacionalna strategija visokog obrazovanja, koja je najavljena još za prethodnu godinu biće, kaže, završena do kraja ove.