Ni za 10 godina nećemo stići Hrvate

Nova strategija razvoja Srbije koju su zajednički napravili stručnjaci Ekonomskog instituta i Fonda za razvoj ekonomske nauke i koja će biti osnova za izradu zvanične državne strategije razvoja u narednoj deceniji predviđa porast srpskog bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika sa sadašnjih oko 4.100 evra na 7.500 do 8.000 evra 2020. godine.

Iako se takav rast nekome može učiniti visokim, činjenica je da će čak i sa takvom stopom rasta, BDP po glavi stanovnika u Srbiji 2020. godine biti manji nego što je u Hrvatskoj danas. Stručnjaci upozoravaju da se ne može sa sigurnošću reći kako će Srbija i zemlje okruženja međusobno stajati kroz 10 godina, te da se može dogoditi da se Srbija i približi recimo Hrvatskoj, ako ta zemlja bude imala manji rast od nas, ali podatak da ni za 10 godina nećemo dostići vrednost BDP-a po glavi stanovnika od onog koji naše komšije imaju danas, svakako zabrinjava i ukazuje na visok zaostatak Srbije u odnosu na region.

Mereno prema paritetu kupovne moći (PPP), koji je bolji pokazatelj standarda, Srbija ima veće šanse da smanji zaostatak za regionom, ako inflacija bude niska i dinar ne padne mnogo. Prema ovom pokazatelju, BDP po glavi stanovnika kod nas već je dostigao oko 10.500 dolara (dok je u Hrvatskoj oko 17.000 dolara), ali se ne može izračunati kako će ova statistika izgledati kroz 10 godina.

Miroslav Zdravković, urednik portala ekonomija.org i jedan od autora novog modela rasta, kaže da je dostizanje BDP-a po glavi stanovnika od 8.000 evra projektovano sa pretpostavkom blage depresijacije dinara, dok bi jačanje valute moglo da poveća ovu vrednost.

Međutim, kako ističe Zdravković, bitan je BDP po stanovniku mereno prema kupovnoj moći (PPP), gde je Srbija već sada dostigla 8.000 evra, s tim što je sa tom vrednošću i dalje na začelju liste zemalja regiona, sa izuzetkom Albanije i Bosne, koje su slabije rangirane čak i od nas.

"Srbija je za 35 odsto ekonomski veća zemlja od Hrvatske i ove godine će postati ekonomski najveća država među bivšim republikama SFRJ. Do 2015. godine, prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda, Srbija će se penjati na svetskoj listi ekonomija, dok će Hrvatska i Slovenija padati", kaže Zdravković.

"Pretpostavka na kojoj je bazirana projekcija privrednog rasta je da će u njemu sa jednom trećinom učestvovati rast zaposlenosti, a sa dve trećine povećanje produktivnosti. Mislim da je to vrlo optimistična pretpostavka. Srbija i dalje ima previše zaposlenih, tako da je naša produktivnost danas za 10 odsto manja nego 1981. godine, a prema strategiji bi trebalo da se poveća za 50 odsto u narednih 10 godina, odnosno da bude za 40 odsto veća nego 1981", napominje Zdravković.

Ekonomista Miladin Kovačević, koji se bavio projekcijama za ovu strategiju, ističe da je MMF detaljno istraživao na kom nivou privrednog rasta u tranzicionim zemljama zaposlenost raste i da je došao do zaključka da se sa četiri odsto rasta BDP-a, zaposlenost povećava za jedan odsto te da je teško da ima mesta sumnji u tu računicu. "Računi pokazuju da ta procena nije nezavisna od prošle tranzicije. Srbija je imala tranziciju i tokom devedesetih godina i posle 2000, pri čemu je zbog zakona koji je za vreme sankcija zabranjivao otpuštanje ljudi, tranzicioni efekat na zaposlenost bio manji. Posle 2000. godine, sa privatizacijom je do izražaja došao i tranzicioni efekat pada zaposlenosti", kaže on.

Kovaćević navodi da "prema projekcijama, do 2015. godine zaposlenost će u Srbiji sporije rasti da bi posle te godine došlo do bržeg rasta usled većih investicija", dodajući da je sporiji rast zapošljavanja u prvih pet godina rezultat ulaska u korporatizaciju i privatizaciju javnog sektora koje nas očekuju u tom periodu.

Upitan o tome kako se rast BDP-a po glavi stanovnika u Srbiji odnosi prema uporednim parametrima u okruženju, Kovačević naglašava da se to ne može porediti bez da se znaju njihove projekcije rasta u narednoj deceniji. „Međutim, oni koji započinju rast sa niže stope, po pravilu rastu brže od onih koji rast započinju sa više stope“, ističe naš sagovornik.

I saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić, takođe angažovan na izradi projekcija za novu strategiju rasta Srbije, ograđuje se time da „ne znamo koliki će biti BDP Hrvatske za 10 godina“, ali dodaje da je moguće da ćemo i tada biti na nižem nivou BDP-a po glavi stanovnika od mnogih u regionu.

"Projekcija o 7.500 evra po glavi stanovnika, izražena je u tekućim cenama, a standard se može meriti i upoređivati preko BDP-a samo kada je izražen preko pariteta kupovne moći, a ne postoji način da se takva projekcija napravi za narednih 10 godina", kaže Nikolić, napominjući da mnogo toga zavisi od inflacije i kretanja kursa.