Budžetski deficit Crne Gore 5,9 odsto BDP-a

Do pada je došlo pre svega zbog pada prometa u turizmu kao posledica krize izazvane pandemijom.

Rashodi su bili 1,15 milijardi evra i manji su u odnosu na plan za 6,5 miliona (0,6 odsto), a u odnosu na prošlu godinu su povećani za 113,5 miliona (10,9 odsto).

Budžetski deficit za sedam meseci je 271 milion evra ili 5,9 odsto BDP-a, izveštava RTCG. Neto priliv stranih direktnih investicija bio je 285,8 miliona evra, što je za 18,4 odsto više.

Ukupne investicije su pale 6,3 odsto, na 419,8 miliona, zbog pada vlasničkih ulaganja za 51,3 odsto. Od toga su investicije u kompanije i banke potonule za 55,2 odsto, a priliv po osnovu ulaganja u nekretnine je pao za 45,3 odsto.

Priliv SDI u formi interkompanijskog duga veći je za 53,2 odsto, dok je odliv manji za 35,2 posto, navodi se u makroekonomskim indikatorima Ministarstva finansija.

Bankarski sektor je u navedenom periodu održao stabilnost. Ukupna aktiva banaka je porasla 1,5 odsto na 4,57 milijardi evra, dok je ukupan kapital povećan za 5,8 odsto. Ukupni krediti su porasli šest odsto na 3,18 milijardi evra zbog rasta kredita privrede od 8,5 odsto i stanovništva za 6,9 odsto. Nekvalitetni krediti su porasli za 9,3 procenta u odnosu na prethodnu godinu. Ukupni depoziti su manji za 3,4 odsto i iznose 3,3 milijarde evra.

Realni sektor je i dalje nelikvidan, u blokadi je bilo 18.544 firmi s dugom od 690 miliona evra, što je rast od 6,3 odsto.

Spoljnotrgovinski deficit smanjen je za 19,8 odsto, usled kontinuiranog pada izvoza i uvoza.

Prosečan broj zaposlenih za sedam meseci bio je 174.170 i manji je za 9,4 odsto u odnosu na isti period 2019. godine.

Stopa nezaposlenosti je na kraju jula iznosila 18,3 odsto i veća je za 0,8 procenata na godišnjem nivou.

Prosečna neto zarada je u julu iznosila 521 evro i veća je za dva odsto u odnosu na isti lanjski mesec, a prosečna penzija od 290 evra je ostala na prošlogodišnjem nivou.