| |
|
|
| |
|
 |
Proverite dokumenta pre kupovine nekretnine
22. maj 2008.
| Piše: Aleksandra Galić | Izvor: B92
Pre nego što se odlučite da kupite nekretninu, poznavoci ove oblasti savetuju da je najbitnije proveriti prateću dokumentaciju. Kako tržište nekretnina u Srbiji nije u svim delovima uređeno po istom principu, pre nego što se odlučite za kupovinu, treba da vidite da li je nekretnina uknjižena, neuknjižena ili u izgradnji.
|
|
Berzanski indeksi u Srbiji
22. februar 2008.
| Piše: Biljana Bešlić | Izvor: Tanjug
Indekse akcija ili bilo kojih drugih hartija konstruišu i održavaju berze, posebne specijalizovane kompanije koje izračunavaju indekse. U Srbiji rade dve berze - tržište kapitala u Beogradu i Produktna berza u Novom Sadu na kojoj se ugovara kupoprodaja ratarskih kultura i mineralnih djubriva.
|
|
Market Mejker - šta je to?
14. februar 2008.
| Piše: Beogradska Berza
Market mejker (engl. Market Maker) je posebna i veoma poželjna vrsta učesnika u trgovanju hartijama od vrednosti. To su oni članovi berze koji ispunjavaju zakonske uslove za obavljanje market mejking poslova, a koji istovremeno prihvataju uslove market mejkinga ustanovljene od strane berze čiji su član. O tome, sa samom berzom, potpisuju i ugovor kojim se i formalno obavezuju na obavljanje market mejking poslova.
|
|
Hedž (Hedge) fondovi
18. januar 2008.
| Izvor: Beogradska berza
Početkom 2007. godine srpsko finansijsko tržište postalo je bogatije za prve investicione fondove. Iako je prošla nepuna godina od tada, investicioni fondovi u Srbiji postali su veoma popularni, kako među privatnim, tako i institucionalnim investitorima. Pojava fondova umnogome je doprinela ublažavanju bankocentrične strukture domaćeg finansijskog tržišta, čime je građanima ponuđena alternativa, u smislu, izbora investicione strategije.
|
|
Nekretninski fondovi u Srbiji
11. novembar 2007.
| Piše: Milan Marinković, direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima FIMA Invest a.d. Beograd
Nekretninski fondovi predstavljaju posebnu vrstu investicionih fondova koji najveći deo imovine svojih ulagača ulažu u nekretnine i projekte vezane za nekretnine.
|
|
Platne kartice
6. oktobar 2007.
| Piše: Narodna banka Srbije
Platne kartice su postale nezaobilazne u svakodnevnom životu. Zbog toga je važno da se dobro informišete o pogodnostima i troškovima različitih kartica koje vam se nude.
|
|
Minus po tekućem računu
2. septembar 2007.
| Piše: Narodna banka Srbije
Ukoliko trošite više od onoga što imate, tj. od onoga čime raspolažete na svom tekućem računu, vi zapravo koristite sredstva koja nisu vaša – koristite dozvoljenu pozajmicu po tekućem računu (dozvoljeni minus po tekućem računu), zbog čega ste dužni da platite odgovarajuću kamatu.
|
|
Investicioni fondovi ili direktno investiranje
28. avgust 2007.
| Izvor: USAID Program podrške ekonomskom razvoju Srbije
Sa razvojem finansijskog tržišta i sve većim mogućnostima investiranja, nameće se pitanje da li je bolje direktno investirati kupovinom odabranih akcija/obveznica ili je bolje svoju ušteđevinu poveriti investicionom fondu na upravljanje? Za koju vrstu investiranja će se neko odlučiti zavisi isključivo od ličnih afiniteta i mogućnosti, a ovde ćemo pokušati da obrazložimo prednosti i mane investiranja u investicione fondove.
|
|
Vodite računa o svojim dugovanjima
26. avgust 2007.
| Piše: Narodna banka Srbije
Uzeti kredit može izgledati kao dobro rešenje mnogih problema. Kredit pruža mogućnost da otputujete na letovanje, da kupite nov automobil ili novu kuhinju, a da pri tom ne morate prethodno da uštedite potreban iznos novca. Kupite sada, a otplaćujete u dužem vremenskom periodu. Međutim, to što sada koristite sredstva koja nemate znači da ćete kasnije morati da ih vratite, i to zajedno sa troškovima pozajmljivanja sredstava, tj. sa kamatom.
|
|
Kako da ostvarite svoja prava
15. avgust 2007.
| Piše: Narodna banka Srbije
Ukoliko smatrate da su vaša prava i interesi u poslovanju sa bankom, lizing kompanijom, menjačnicom, osiguravajućim društvom ili društvom za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima povređeni, odnosno da se neka od pomenutih finansijskih institucija ne pridržava odredaba zaključenih ugovora i dobrih poslovnih običaja, treba da pokušate da u direktnom obraćanju finansijskoj instituciji, odnosno službenom licu te institucije, razrešite problem sa kojim se suočavate.
|
|
Privatni investicioni fondovi
27. jul 2007.
| Izvor: USAID Program podrške ekonomskom razvoju Srbije
Privatni investicioni fondovi su organizovani kao društva sa ograničenom odgovornošću i posluju po odredbama Zakona o privrednim društvima. Njihov način poslovanja se razlikuje i od otvorenih i od zatvorenih fondova.
|
|
Refundacija PDV kupcima prvog stana
10. jul 2007.
| Piše: Odeljenje za komunikaciju Poreske uprave RS
Zakonom o izmenama i dopunama zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je stupio na snagu 8. jula 2007. godine, propisano je da pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana, na osnovu podnetog zahteva, ima fizičko lice – punoletni državljanin Republike, sa prebivalištem na teritoriji Republike, koji kupuje prvi stan.
|
|
Povećavanje lojalnosti pomoću email biltena
3. jul 2007.
| Piše: Dejan Bizinger | Izvor: B92
Živimo u svetu punom informacija. Samo pogledajmo email izdavačku industriju. Postoje nekoliko stotina hiljada email časopisa i svi smo svesni rastućeg problema sa spamom. Ljudi se sve teže odlučuju da daju pristanak email izdavačima da im šalju njihove časopise.
|
|
Zatvoreni investicioni fondovi
28. jun 2007.
| Piše: USAID Program podrške ekonomskom razvoju Srbije
Zatvoreni fondovi su u Srbiji organizovani kao akcionarska društva koja sredstva prikupljaju javnom ponudom akcija, a dalja trgovina se obavlja na berzi; ovo se donekle može uporediti sa inicijalnom javnom ponudom i trgovanjem akcija neke kompanije. To znači da zatvoreni fond ima određen broj akcija i u teoriji maksimalno onoliko vlasnika akcija koliko i akcija, za razliku od otvorenih fondova koji mogu imati neograničen broj investitora.
|
|
Zapošljavanje: Proces selekcije
3. jun 2007.
| Piše: Bojana Gaković, Consul team
Iz perspektive kandidata koji se prijavljuju za neki posao, proces selekcije najčešće deluje kao beskrajno i nepotrebno dug proces. Kako po prirodi svari nakon procesa ostaje potpuno zadovoljan samo jedan kandidat, onaj koji od kandidata postaje novi zaposleni, razumljivo je što se većina ostalih pita zašto nije ni pozvana na razgovor, koji su razlozi odbijanja, i "ko je uopšte primljen kad nisam ja".
|
|
|
Analiza
16. novembar 2009.
| Izvor: Ekonom:east
| Autor: Stevan Veljović Kase nema ko da brani
 Tri dana praznih sudnica, odlaganje pretresa i besposleni pisari, pokazali su šta biva kad država odluči da se zameri
...
Dalje
|
|
pretraži po celom b92.net
