Broj novih stanova porastao, cene još više: Ovaj grad postao žarište rasta

Ipak, aktivnosti u drugim sektorima značajno će odrediti pravac i dinamiku kretanja građevinskog sektora u narednom periodu, navodi se u sektorskoj analizi Ekonomskog instituta Zagreb, prenosi Poslovni dnevnik.

U analizi "Građevinarstvo i nekretnine", čiji je autor Goran Butorac, navodi se da je prošle godine pokrenut i nastavljen relativno snažan investicioni ciklus u oblasti javne i saobraćajne infrastrukture.

Ističe se da su veliki infrastrukturni građevinski projekti prvenstveno usmereni na modernizaciju železnice, širenje mreže autoputeva i brzih saobraćajnica, kao i izgradnju velikih javnih i sportskih objekata.

Naime, ulaganja u železnički sektor u 2025. godini zabeležila su rekordan rast, budući da je izgradnja pruge Križevci–Koprivnica–državna granica jedan od finansijski najvećih projekata u zemlji, vredan oko 322,5 miliona evra. Tome treba dodati i nedavno potpisan ugovor između predstavnika HŽ Infrastrukture i indijske kompanije Afcons Infrastructure Limited o obnovi postojeće i izgradnji drugog koloseka železničke pruge Dugo Selo–Novska, vredan 899 miliona evra.

Osim uticaja na ukupnu proizvodnju, građevinarstvo značajno doprinosi i ukupnoj zaposlenosti. U avgustu 2026. godine u građevinskom sektoru u Hrvatskoj bilo je zaposleno 158.950 osoba, što čini devet odsto ukupnog broja zaposlenih u zemlji.

Pored toga, ističe Butorac, udeo građevinarstva u BDP-u povećan je sa 6,1 odsto u 2023. na 6,6 odsto u 2025. godini, dok je njegov udeo u ukupnoj zaposlenosti porastao sa 8,6 na 9,2 odsto. Obim građevinskih radova u 2023. godini povećan je za 5,2 odsto na godišnjem nivou, a u 2025. za 7,2 odsto.

Broj završenih novih stanova u 2025. godini povećan je za 10,1 odsto u odnosu na 2024. Istovremeno, prosečna cena prodatih stanova u Hrvatskoj porasla je za 12,2 odsto.

Rast zaposlenosti u građevinarstvu, međutim, usporava. Broj zaposlenih u ovom sektoru u 2024. godini povećan je za 9,1 odsto, u 2025. za 4,1 odsto, a u avgustu ove godine za 1,6 odsto.

Ipak, u periodu od januara do jula 2026. godine prosečna neto zarada u građevinskom sektoru bila je za 17,1 odsto niža od prosečne neto zarade u Hrvatskoj i iznosila je 1.278 evra. U poređenju sa istim periodom 2025. godine, nominalno je povećana za 10,9 odsto.

Jedan od problema hrvatskog građevinarstva Butorac vidi u tome što stare članice EU-27 sa manjim brojem zaposlenih uspevaju da ostvare znatno veću dodatu vrednost u ovom sektoru nego nove članice. Prosečna dodata vrednost po zaposlenom u starim članicama EU-27 u 2025. godini iznosila je 74.504 evra, a u novim članicama 42.143 evra.

Među novijim članicama EU-27 najveću dodatu vrednost građevinarstva po zaposlenom ima Slovačka, sa 54.747 evra. Slede Slovenija sa 50.008 evra i Litvanija sa 49.341 evrom. Sa bruto dodatom vrednošću po zaposlenom od 43.563 evra, Hrvatska se našla na 20. mestu među zemljama EU-27.

Uprkos zaostajanju za najrazvijenijim zemljama Evropske unije, trendovi su ohrabrujući, a Hrvatska se približava proseku EU, čime smanjuje jaz u produktivnosti.

Kada je reč o cenama nekretnina, autor ističe da je Zagreb najveće žarište rasta cena stanova u zemlji. Cena novoizgrađenog stana u Zagrebu u 2023. godini povećana je za 4,1 odsto, u 2024. za 8,7 odsto, a u 2025. za 7,3 odsto.

Snažan rast cena stanova u zemlji nastavljen je i tokom 2025. godine, kada je prosečna cena novoizgrađenog stana porasla za 12,2 odsto.

Pritom je tri četvrtine novih stanova u 2025. godini izgrađeno upravo u priobalju i Zagrebu. Autor predviđa da će sve veća izbirljivost kupaca i ograničena ponuda nastaviti da održavaju prosečne cene nekretnina na relativno visokom nivou. Ipak, pravac i dinamika kretanja na tržištu nekretnina u narednom periodu u velikoj meri će zavisiti od privrednih prilika u Hrvatskoj i Evropskoj uniji.

"Procene Evropske komisije o kretanju BDP-a Hrvatske u 2027. godini ukazuju na blago usporavanje privrednog rasta. To bi moglo da doprinese smanjenju broja transakcija i usporavanju aktivnosti na tržištu nekretnina. Raznolikost tržišta, sve veća izbirljivost kupaca i ograničena ponuda nastaviće da podržavaju relativno visoke cene nekretnina, naročito onih iznadprosečnog kvaliteta i na dobrim lokacijama", navodi se u analizi.

S druge strane, prema podacima Evrostata, broj prodatih stambenih nekretnina, odnosno stanova i kuća, u 2025. godini smanjen je za 4,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je treća uzastopna godina u kojoj je zabeležen pad broja kupoprodaja na domaćem tržištu.

Prema empirijskim proračunima odnosa bruto dodate vrednosti i broja zaposlenih, Hrvatska je 2023. godine bila na 25. mestu među zemljama Evropske unije, 2024. na 21, a 2025. na 20. mestu.

Autor je takođe utvrdio da je nedostatak kvalifikovane radne snage na tržištu jedan od ograničavajućih faktora za značajniji rast produktivnosti.

Poslednju deceniju, objašnjava Butorac, obeležio je veći odlazak domaće radne snage iz građevinarstva i srodnih delatnosti u razvijenije zemlje Evropske unije. Dodatni problem u privlačenju radnika građevinske struke u Hrvatsku predstavljaju primanja koja su ispod proseka. Naime, prosečne mesečne neto zarade u građevinarstvu već godinama znatno zaostaju za prosekom hrvatske privrede.

"Na osnovu sprovedene analize može se očekivati da će aktivnosti u drugim sektorima, pre svega u turizmu i industriji, značajno odrediti pravac i dinamiku kretanja građevinskog sektora u narednom periodu. Nepovoljni demografski trendovi negativno utiču na građevinsku aktivnost, naročito u regionima poput Slavonije, Like i Dalmatinske zagore. Nastavak neravnomernog regionalnog razvoja Hrvatske doprinosi sve izraženijoj koncentraciji stanovništva u Zagrebu. Kontinuirano velika potražnja u prestonici dovodi do pritiska na rast cena nekretnina", zaključuje se u sektorskoj analizi Ekonomskog instituta Zagreb.