Lizing zablude

Zabluda 1 - Lizing propada jer podaci NBS-a i kreditnog biroa pokazuju stalni pad ukupnih lizing plasmana.

Nakon uspešnih godina, 2007. i 2008., lizing je zajedno s početkom krize kod nas doživeo snažan pad godišnje prodaje od 70 odsto. Već nekoliko godina lizing tržište je na nivou od 260 do 280 miliona evra nove godišnje prodaje, što ne može da zameni portfelj formiran do kraja 2008. godine kada je samo u toj godini finansirano 900 miliona evra. U 2013. godini, portfelj formiran do kraja 2008. godine će se u potpunosti isplatiti i tek tada će prestati da padaju ukupni lizing plasmani i broj lizing ugovora. Sledi odmah logično poređenje sa bankarskom industrijom koja nije doživela isti scenario. Prva razlika jeste u tome što banke imaju mnogo tipova kredita i što su keš krediti kao i krediti za likvidnost (subvencionisani) značajno doprineli plasmanima banaka u poslednjih nekoliko godina. Suštinska razlika je ta da iza svakog lizing ugovora ostaje lizing predmet koji može da se koristi i dalje i koji ne mora da se menja nakon što se lizing ugovor završi (uglavnom 5 godina). Pošto je oko 70% godišnjih lizing plasmana usmereno na prevozna sredstva, desilo se jednostavno da nakon isteka lizing ugovora nije bila neophodna zamena automobila, kamiona, autobusa i drugih komercijalnih vozila što je rezultiralo dosta sporijim oporavkom lizing tržišta.

Lizing industrija je živa i lizing tržiste je gotovo idealno, gledano iz perspektive potencijalnih klijenata. Cenovna konkurencija je veoma izražena jer čak 8 lizing kuća ima tržišno učešće od 8 do 11%. Nameće se savet da oni koji razmišljaju o lizingu kontaktiraju barem nekoliko lizing kuća i siguran sam da će na taj način dobiti vrlo dobru ponudu. Zabluda 2 - Lizing je nepovoljan za fizička lica.

Lizing se može uporediti sa kreditom koji je dodatno obezbeđen zalogom. Obračun lizing rate i rate kredita je isti i bazira sa na izračunavanju anuiteta. U prvoj rati kamata je najveća u odnosu na sve ostale rate jer se obračunava na stalno opadajuću glavnicu. Kamata ni u prvoj rati ne predstavlja najveći deo rate (40%) i stalno opada tokom trajanja ugovora u skladu sa otplatom glavnice, tako da je veoma mala u poslednjim ratama. Cena automobila uključuje i PDV, tako da fizička, a i pravna lica kada su automobili u pitanju plaćaju PDV bez obzira na izvor finansiranja - gotovina, kredit ili lizing. Jedino je lizing opterećen činjenicom da se PDV obračunava i na kamatu, ali su zato lizing kamate niže od bankarskih što neutrališe razliku.

Poštovani građani, nemojte mi verovati na reč, proverite gore navedene podatke, zatražite lizing ponudu i uporedite je sa kreditom.

Jos jedna zabluda jeste razmišljanje da kupovinom automobila preko kredita, čime postajete vlasnik vozila, čini vašu situaciju fleksibilnijom ukoliko zapadnete u teškoće. Mogućnost da prodate automobil je ista kao da je finansiran lizingom i ukoliko postoji razlika u odnosu na glavnicu bićete u obavezi da je nadoknadite. Lizing kuće već imaju sisteme prodaje automobila tako da postoji velika verovatnoća da će vam one obezbediti bolju cenu nego što biste to uspeli sami. Prema podacima lizing kuća, prodajom automobila nadoknadiće se oko 80% preostale glavnice.

.