Prokop u “leru”

Izgradnja železničke stanice Prokop najavljivana je kao građevinski poduhvat veka. Doduše, to je bilo pre tridesetak godina kada je čitav projekat i smišljen. U brojnim izbornim kampanjama, Prokop je bio jedan od slogana političara koji su čak i otvarali radove, ali Prokop nije završen. Milutin Mrkonjić, koji je za vreme Slobodana Miloševića bio direktor Instituta CIP, koji je bio zadužen za taj projekat, priznaje da tada za izgradnju Prokopa nije bilo novca.

Ipak on tvrdi da su radovi na Prokopu i železničkom čvoru zaustavljeni zbog revanšizma, od strane „petooktobarskih revolucionara” prema projektima koji su ranije započeti.

“Taj projekat je godinama radio čitav niz stručnjaka i inženjera i on mora da se završi. Ako bi neko sada menjao stanicu ili delove tog projekta, to bi bilo samo novo komplikovanje i gubljenje snaga“, tvrdi Mrkonjić.

Prokop je i kasnije bio deo predizbornih obećanja, a Velimir Ilić je pre tri godine najavljivao da će izgradnja te železničke stanice biti završena za godinu i po dana. U međuvremenu je raspisan tender, ali mašina na Prokopu nema. Još se, naime, čeka da li će pobednik tendera, kanadsko-kiparska kompanija Trigranit početi da radi.

Ivan Bogavac, pomoćnik generalnog direktora Železnica Srbije kaže da početak izgradnje železničke stanice Prokopa jos nije preciziran, jer je korporacija Trigranit koja je pobedila na međunarodnom tenderu predložila određene izmene ugovora. On nije hteo da priča o tim predlozima dok ih ne prouče stručne službe Železnica.

Do predstavnika Trigranita B92 nije uspeo da dođe, a od njihove agencije za odnose sa javnošću dobili smo već poznate informacije, da je pobedio na tenderu i da je ta investicija vredna 170 miliona evra. Kao i da se od oktobra prošle godine čeka da se okončaju razgovori sa predstavnicima Vlade, grada Beograda i Železnice.

Prokop je trebalo da bude glavna beogradska železnička stanica, kako bi se oslobodio takozvani „savski amfiteatar”. Gradski arhitekta Đorđe Bobić, međutim, smatra da je sada vreme da se preispita opravdanost tog projekta, jer se za trideset godina grad dosta izmenio i funkcionalnost Prokopa je dovedena u pitanje.

„Ta stanica u ovoj situaciji nema dobar kontakt sa gradom i deluje pomalo kao ostrvo. Potpuno je neopremljena u ovom trentuku i nema dovoljnu infrasturkutru i saobraćajne priključke“, kaže Bobić.

Prema njegovim rečima, alternativa je da Glavna železnička stanica bude na Novom  Beogradu (pored Otvorenog  tržnog  centra), a  da Prokop bude protočna. S druge strane, zadržao bi se saobraćaj i na sadašnjoj glavnoj  železničkoj  stanici, ali za gradski prevoz i budući  metro.

U gradskoj vlasti kažu da je zastoj nastao zbog toga što Trigranit traži da ne plati 30 miliona evra naknade za gradsko zemljište. U železnicama Srbije, pak,  se nadaju da će dogovor sa Trigranitom biti postignut na jesen.