Toyota iQ

Današnji tempo i način života širom sveta, za jednu od posledica ima i sve veći porast gustine naseljenosti, naročito u metropolama. Prema nekim procenama, do 2015. godine, čak 70% svetskog stanovništva živeće upravo u gradovima, a samim tim, to ”povlači” i veliki broj prevoznih sredstava. Uprkos razvijenoj mreži metroa u svim iole većim gradovima razvijenih zemalja, upotrebi alternativnih načina prevoza, poput bicikala i skutera, najosnovniji vid individualnog transporta i dalje ostaje automobil.

Neopisive gradske gužve i maltene gladijatorska borba za slobodno parking mesto postali su deo svakodnevice, te je od izuzetne važnosti danas imati i pravo ”oružje za boj”. Naravno, po mogućnosti što ”čistije”, odnosno, ekološki prihvatljivije.

Ekspresan put u budućnost

Analizirajući sve to, čelnici Toyote došli su do zaključka da je smanjenje dimenzija i mase, pravi put ka budućnosti automobilizma, a sve u kombinaciji sa alternativnim gorivima. Otuda i ne čude zacrtani planovi među kojima pod ”broj jedan” stoji New Small Car, a odmah do toga, Hybrid Synergy Drive. Prateći postulate Genchi Genbutsu filozofije (u prevodu sa japanskog ”idi i sam se uveri”), ljudi iz Toyote analizirali su postojeću situaciju u realnim uslovima, te došli do zaključka čiji je finalni proizvod upravo iQ. Jedan od čak 13 novih modela Toyote (6 potpuno novih i 7 novih generacija) koji treba da se pojave do kraja 2009. godine.

Projekat iQ započet je 2003. godine, što znači da je za samo pet godina dobijen potpuno nov model spreman za serijsku proizvodnju. Još impresivnije zvuči podatak da je početak rada na samom dizajnu budućeg ”mališana” krenuo tek u septembru 2006. godine, da bi se već godinu dana kasnije, na Salonu automobila u Frankfurtu, pojavio koncept u formi skoro identičnoj predserijskim vozilima koje smo nedavno vozili ulicama Milana.

U kraljevstvu Smarta

Za promociju svog novog modela Toyota nije bez razloga izabrala Milano. Naime, poput većine evropskih metropola, ovaj italijanski grad ima problem sa saobraćajnim gužvama i parking prostorom. No, kao retko koji grad u Evropi, on je istovremeno krcat automobilima marke Smart (verzija ForTwo, naravno).

Bukvalno, ne postoji ulica u ovom gradu, ma kako mala i kratka bila, u kojoj nije parkiran barem jedan automobil ove marke, a kao kuriozitet, navešćemo i to da su u ulici nedaleko od hotela u kojem je događaj organizovan, na prostoru manjem od 30 metara, nalazilo ni manje ni više nego čak devet Smart ForTwo automobila, uz jedan model ForFour.

To i ne čudi, jer pored već pomenutih saobraćajnih problema, Milano je uz Pariz, centar evropske mode, stilova i novih trendova. Otuda i logičan potez japanskog giganta, da baš u ”kraljevstvu” Smarta, ulicama Milana ”razmili” svoje nove iQ modele.

Što manje, to bolje

Uz to, definisane su i osnovne karakteristike, tačnije uslovi koje iQ treba da zadovolji. Pored već pomenutih dimenzija, koje treba da budu manje od trenutnih vozila A segmenta, performanse iQ morale su da nadmaše većinu automobila B segmenta, dok bi sam kvalitet trebao da bude jednak predstavnicima C segmenta.

Novi gradski ”jurišnik” morao je da bude i praktično vozilo, sa svim atributima ”normalnog” automobila. To znači da pored izuzetne kompaktnosti neophodne za ulice grada, bude u stanju da udobno preveze do četiri osobe – tri odrasle i jedno dete. Time je iQ ujedno postao i najmanji četvorosed na svetu, dužine ispod ”magična” 3 metra – tačnije, samo 2985 milimetara!

Za njega je razvijena potpuno nova platforma, ali i nekoliko sklopova koji su i omogućili uštedu prostora. Navedimo samo diferencijal postavljen ispred motora, čime je ostvareno pozicioniranje točkova u samim uglovima vozila, odnosno ”ušteđeno” 120 mm dužine u odnosu na Yaris. Namerno spominjemo Yaris, jer je upravo on odabran kao reper po karakteristikama, a ne recimo manji i mnogo sličniji Aygo.

Takođe, primenjen je sistem upravljanja (center take-off) koji je znatno podignut i pomeren nazad u odnosu na klasični, čime je omogućen izuzetno velik ugao zakretanja točkova, te je iQ jedno od najmobilnijih vozila danas u svetu. Poluprečnik okretanja iznosi svega 3,9 metara, što u prevodu znači da tokom naših vožnji kroz Milano, nije bilo ulice u kojoj smo imali problema pri manevrisanju, te je ”lastin rep” postao maltene suvišan prilikom promene smera kretanja.

3+1

Još jedna od mera jesu i ”tanka”, pljosnata sedišta vozača i suvozača, koja pomalo podsećaju na trkačke ”kadice”. Omogućavaju vrlo dobru udobnost prilikom vožnje, a struktura rama sa čeličnim cevima obezbeđuje visok nivo bezbednosti. Čak je i njihova bočna potpora više nego dovoljna za ono što iQ može da pruži.

Kada smo već kod sedenja, moramo spomenuti još jednu od mera, koja je zapravo i suštinska kada je u pitanju iQ. Radi se o asimetričnom rasporedu sedenja, tačnije, nešto pomerenoj poziciji suvozača ka napred, zahvaljujući kompaktnim dimenzijama klima-uređaja i asimetrično dizajniranoj armaturnoj tabli. Time je zapravo stvoreno sasvim dovoljno prostora za treću odraslu osobu, iza suvozačkog sedišta, dok je prostor iza vozača ipak, rezervisan za osobe nižeg rasta, odnosno decu.

U praksi, to zaista i funkcioniše, jer smo tokom vožnji imali prilike da pored vozača, budemo i u poziciji suvozača, kao i trećeg putnika. Prostora za kolena u tim slučajevima ima sasvim dovoljno, a udobnost ”trećeg putnika” jedino kvari prilično uspravan naslon zadnjeg sedišta, što na dužim relacijama ume da zasmeta.

Za klasu iznad

Ergonomija, preglednost i generalno, opšti utisak, sa vozačke strane gledišta, više su nego dobri, i da ne znate da se vozite u automobilu kraćem od tri metra, lako bi ga zamenili sa nekim vozilom B segmenta. Prostora ima sasvim dovoljno, a iako se upravljač podešava samo po visini, nije teško naći idealnu poziciju za vožnju.

Završna obrada je sasvim solidna, čak i u slučaju naših predserijskih test-vozila, ali bi kvalitet plastike mogao biti na višem nivou, naročito ako uzmemo u obzir renome proizvođača, kao i projektovanu cenu vozila.

Instrumenti su smešteni u nekonvencionalni klaster ispred upravljača, i sadrže sve bitne informacije, uključujući i broj obrtaja motora. Levo od njega, nalazi se dopunski displej, sa podacima bord-komputera, ostalih sistema u vozilu, kao i ekonometra, koji obaveštava o trenutnoj ekonomičnosti vaše vožnje.

Veliki retrovizori omogućavaju odličan pregled i više su nego dovoljni za snalaženje u gradskoj vrevi, ali su prilično masivan B stub, kao i mikro-dimenzije zadnjih prozora, da ne kažemo ”puškarnica”, limitirajući faktor kada je u pitanju preglednost u zadnjoj polusferi.

Svima po volji

I baš kao što je Toyota zamislila, vozne karakteristike ovog ”inteligentnog” mališana, iznad su svakog očekivanju za ovu klasu. Istina, kratke poprečne neravnine osete se, s obzirom da je iQ nešto tvrđe trimovan, kao i da smo imali verziju sa točkovima od 15 cola. Međutim, nema onog poskakivanja, karakterističnog kod vozila sa kratkim međuosovinskim rastojanjem, poput recimo Smarta.

Čak i pri većim brzinama, na auto-putu, iQ se ponaša kao vozilo B segmenta, a brzine od 130-140 km/h, nimalo mu ne predstavljaju problem. Za to je pored klasičnog McPhersona napred i torzione osovine pozadi, zaslužan i odličan raspored mase, kao i diskretan, ali efikasan rad VSC sistema stabilnosti, koji je inače, pomalo nekarakteristično za ovaj segment vozila, moguće isključiti.

Na raspolaganju smo imali dva motora. Jedan benzinski ”trocilindraš” VVT-i zapremine 1,0 litre sa 68 KS, uparen sa CVT Multidrive prenosom (ili 5-stepenom manuelnom transmisijom), kao i 1,4-litarski D-4D dizel sa 90 KS koji se isporučuje sa 6-stepenim manuelnim menjačem. Takođe, u planu je i 1,3-litarski benzinac, koji bi trebalo da krene od juna 2009. godine. Naravno, D-4D osetno je potentniji i uz nisku potrošnju, pruža daleko više nego li kombinacija 1,0 VVT-i i CVT menjač.

Ipak, ni Multidrive ne treba olako odbaciti, jer ukoliko većinu vremena provodite baš po uskim gradskim ulicama, ”muvajući” se kroz gužve, od semafora do semafora, onda se on nameće kao logičan izbor. Sasvim dovoljna snaga motora u kombinaciji sa CVT prenosom, gradska putovanja učiniće vam mnogo udobnijim i manje stresnim.

Inteligentno ili pametno?

Očekivanja Toyote od modela iQ što se tiče prodaje za 2009. godinu kreću se oko brojke od oko 80.000 automobila, što je po nama, sasvim ostvariv cilj. Za sada, nudi se isključivo u beloj i crnoj boji, dok će ne proleće 2009. godine, kada ga očekujemo i u Srbiji, biti dostupan i u srebrnoj, ametist i crvenoj boji. Tek krajem 2009. očekuje se i ostatak palete.

Da li je Toyota modelom iQ uspela da postigne cilj kojem je težio, ali ga nije i sasvim ispunio nemački Smart? Apsolutno. Uprkos nešto većim dimenzijama od glavnog takmaca, iQ ipak nudi osetno više udobnosti, sigurnosti, i nadasve praktičnosti. Naravno, to nije uvek dovoljno da bi se opstalo na tržištu, jer sa projektovanom cenom od oko 11.500 evra, model iQ neće biti pristupačan svakom. To dakle, baš kao ni Smart, nije ”narodni automobil”, već alternativa postojećem gradskom prevozu, i kao takav, drugi ili treći automobil u porodici.

Pa, onda inteligencija ili pamet? Procenite sami!

Piše: Đorđe Pavićević, Vrele Gume