Srbiji prete “oktanski ratovi“

Jedan od najnovijih “recepata” za bolji rad je i udruživanje privatnih benzinskih stanica u jednu kompaniju, koja bi trebalo da sarađuje sa nekim od velikih igrača posle januara 2011. kada se otvara tržište. Ipak, ova ideja se za sada samo razmatra, a pribeći će joj se samo ako ne uspe dogovor sa Naftnom industrijom Srbije ili nekom od stranih kompanija.

„Čekaćemo još neko vreme na NIS, a ako država, kao jedan od vlasnika ne može da prepozna dobre namere zaštite domaćeg tržišta ostaje nam da samostalno osnujemo kompaniju“, objašnjava Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja benzinskih stanica Srbije.

„Pre skoro 10 godina pristali smo na zabranu uvoza derivata kako bi se modernizovale rafinerije u našoj zemlji, ali od rekonkstrukcije postrojenja nije bilo ništa i ne znamo kuda je otišao novac prikupljen od efekata zatvorenosti tržišta“, kaže on i dodaje da postoji opasnost da država ima sve manje kontrole nad prihodima od akciza i poreza.

Kako Novosti saznaju, razgovora privatnika sa kompanijama OMV i MOL još nije bilo i u ovim stranim kućama još nema komentara na ovakvu ideju. Stručnjaci, pak, kažu da udruživanje malih trgovaca ne može da škodi.

„Ideja privatnika je dobra, jer bi se onda znali učesnici na tržištu. I ranijih godina je bilo nekoliko pokušaja udruživanja, ali su svi propali. Privatne firme su bile okupljene oko Jugoktana, Panonijaoktana, ’Elit petrola’, ali je opstala samo ’AD Nafta’”, kaže Ljubinko Savić, savetnik u Privrednoj komori Srbije.

U NIS-u kažu da su spremni da razmotre predloge učesnika na tržištu naftnih derivata u Srbiji, među kojima je i Udruženje vlasnika privatnih benzinskih stanica. Jedan od ciljeva NIS je, kako kažu, da potrošačima obezbede visok kvalitet po evropskim standardima i povoljnim cenama. Takođe, u Ministarstvu energetike tvrde da se ovih dana intenzivno radi kako bi pregovori privatnika i NIS imali što bolji rezultat.

Gorivo možda i ne poskupi

Nebojša Atanacković, predsednik Upravnog odbora „Nafte a. d”, kaže da do novog poskupljenja koje se očekuje od utorka (prema sadašnjem kretanju cena sirove nafte i kursa dolara za oko 3,5 dinara po litru), ne mora da dođe, ukoliko NIS odluči da ne povećava veleprodajnu cenu goriva po kojoj privatnici gorivo preuzimaju u rafinerijama, jer bi im u tom slučaju ostalo čisto pet dinara marže.

Nema jeftinijeg goriva do kraja godine

Nema naznaka da bi gorivo do kraja godine moglo da pojeftini, pa vozači mogu da očekuju samo poskupljenja ili eventualnu stagnaciju cena. Novo poskupljenje, šesto za samo četiri meseca, očekuje se već sredinom naredne nedelje i to u proseku za oko tri dinara po litru.

Tako će benzin koštati paprenih 118,70 dinara za litar, dok će maksimalna cena evrodizela biti 119 dinara. Ako se obistine procene stručnjaka da će barel nafte do kraja godine koštati 100 dolara, benzin bi kod nas mogao da košta oko 125 dinara. Trenutno litar košta 115,70 dinara, dok je najviša propisana cena evrodizela 116 dinara za litar, mada je za utehu što na mnogim pumpama ovaj derivat košta i desetak dinara manje.

Kako tvrdi Zorana Mihajlović-Milanović, stručnjak za energetiku, cena nafte će do kraja 2010. svakako dostići 100 dolara za barel. "U svakom slučaju niže cene nafte neće biti. U ovakvoj situaciji izlazi na videlo koliko je trenutni obračun cena derivata pogrešan. Treba pratiti kretanje cena derivata na relevantnim berzama, a ne nafte. O tome je bilo priče pre oko godinu dana, ali se ništa nije desilo. Sada se postiže samo kontraefekat, jer vozači kupuju gorivo u susednim zemljama. A šta država radi? Opet podiže cenu goriva", ističe Milanovićeva.

Nebojša Atanacković iz kompanije „Nafta” kaže da je granica od 3,5 odsto koja se čeka za promenu cene dosta visoka. "Promena uredbe je samo način da se Vlada obezbedi i da se ne oseća krivom zbog češćeg povećanja cena. Mislim da gorivo još dugo neće pojeftiniti. Zapravo je vrlo izvesno da nas do 2011. čekaju samo poskupljenja", navodi Atanacković.

Promet goriva pada, budžet ne trpi

Priliv para u budžet po osnovu akciza na gorivo u prvom kvartalu ove u odnosu na isti period prošle godine veći je za oko 5,87 odsto. Međutim, i pored ovog plusa u državnoj kasi, za sada nema dogovora o eventualnom smanjenju akciza na pojedine derivate i prelivanje na drugu akciznu robu (recimo, na cigarete ili alkohol). Odluka o smanjenju zavisi od toga kako će se to dugoročno odraziti na priliv para u budžet, jer postoji opasnost da se zbog povećanja državnih zahvatanja u TNG i evro dizelu smanji njihov promet.