Ford Kuga 2.0 TDCi

Kuga je prinova u evropskoj porodici Fordovih putničkih automobila. Inženjeri su dobili zadatak: najmlađi član Focusove familije morao je da ima impresivna dinamička vozna svojstva, kombinovana sa značajnim terenskim mogućnostima, da bude i vizuelno dinamičan, poželjan i savremen, ništa manje do najprivlačniji SUV ponikao iz C segmenta. Ovaj razdeo jeste baza Kuge, ali Fordovi inženjeri ističu njenu novu geometriju šasije, novi trag točkova i međuosovinsko rastojanje.

U paleti modela kupcima se nudi izbor pogona na svim točkovima ("inteligentni" AWD) ili pogona napred (FWD). "Inteligentni" pogon na četiri točka podrazumeva kontinualnu distribuciju obrtnog momenta tamo gde i kada je potreban, u razmeri do maksimalnih 50/50 po osovinama.

Naš test automobil, kao i sve Ford Kuge u prvom talasu ponude, pokretao je dvolitarski TDCi agregat koji oslobađa 136 KS. Maksimalni obrtni moment od 320 Nm dostiže se pri 2.000 o/min. Ovaj motor uparen je sa šestostepenim manuelnim menjačem. U vreme ekološke budnosti, Ford ponosito ističe podatak da je, sa 169 g/km, AWD verzija najbolja u klasi kad je reč o emisiji CO2. Kod automobila sa pogonom napred, ova vrednost je još niža i iznosi 165 g/km.

Ford Kuga je prijatan prizor za oči. Njegov vizuelni identitet još jedan je izraz kompanijskog "kinetičkog dizajna" (gornji i donji trapezoid spreda, duboko usečeni farovi), ali na zadnjoj strani i s boka primećuju se i novi elementi; to nije samo nanovo prepakovan Mondeo, Focus ili S-Max.

Ukratko, auto deluje ubedljivo i stameno, a nije kabast i nije vulgarno i previše upadljiv.

Tokom dvodnevne test vožnje, Kugu smo isprobavali na autoputevima i regionalnim drumovima centralne Dalmacije. Najsnažniji utisak jeste stabilnost Fordovog novog aduta, ona je visoka i odgovara zahtevima koje je proizvođač sebi postavio. U svakoj situaciji, ovaj auto čvrsto se drži asfalta, čak i kada je izložen popriličnom maltretiranju, avanturama i uslovima eksploatacije koji se pred njega uobičajeno neće postavljati.

Svoj posao rade i Makferson oslanjanje napred i multilink pozadi, ali i niz elektronskih pomagala: tu su ESP, ABS, TCS, ARM (integrisan u ESP i dejstvuje protiv prevrtanja), dodatno i TSA (kontrola stabilnosti prikolice). Treba pohvaliti i kočnice: njihovo dejstvo lako se dozira, a rezultat je ubedljiv.

Autoput je prilika da se Kuga razmahne. Faktor koji će zaustaviti galop dizelskih konja jeste huk vetra, odnosno otpor vazduha, koji počinje da se čuje na oko 180 km/h. Ford deklariše i nešto veću maksimalnu brzinu, ali na pomenutoj granici bi se moglo stati. Na stranu propisi i potrošnja, ne postoji razlog da se kvare zvučni doživljaj i mir u kabini. Gotovo se samo po sebi razume da ni pri tim brzinama nema ni traga osećaju da se vožnja približava nekakvim limitima: i tada je Ford prvoklasno uverljiv i uliva pouzdanje.

Vozačka pozicija pronalazi se lako, što zbog elektropodesivog, duboko profilisanog sedišta, što zbog volana pomičnog u svim ravnima. Ni u kokpitu vozač neće steći utisak da je "glomazan" na drumu, što je dragoceno u gradskoj eksploataciji. Kugom se upravlja lako i bez stresa, smeštaj za volanom je viši, preglednost bolja u odnosu na "klasične" četvorotočkaše, u kokpitu vladaju tišina i osećaj ušuškanosti. Zbog svega ovoga, svakodnevna vožnja ne može biti maltretiranje ni automobila, ni vozača. Krosover kao vozilo za svaki dan? Apsolutno moguće, čak i poželjno.

Ponudu u enterijeru Ford naziva "pristupačnom ali premijum". U igri su dva nivoa opreme, "trend" i "titanijum". Drugi, bogatiji, podrazumeva "savremeni i tehno" utisak, verzija "trend" sa putnicima komunicira posredstvom detalja narandžastih i plavih nijansi i, premda ni ona nije neozbiljna, deluje primetno opuštenije. Veliki panoramski krov daje dragocene i dopadljive efekte. Igra svetlosti stvara prijatnu, prozračnu atmosferu, a količina svetla koja unutra dopire dâ se regulisati pokretnim zastorima.

Na zadnjoj klupi dve osobe voziće se sasvim udobno, mada bi dobro došao još koji sanitmetar prostora za kolena. Troje se pozadi već neće usrećiti, kakvih god gabarita da su. To je prvo pravo podsećanje da je ovaj auto ponikao iz C segmenta. Prtljažnik deluje prilično plitko, a izvesnu kompenzaciju na polju praktičnosti pružaju peta "vrata u vratima". Ona se dele po horizontalnoj ravni: manji teret ulazi ako se otvori samo gornja polovina, za krupniji utovar, podižu se cela.

Na centralnoj konzoli vlada prepoznatljiv Fordov rukopis, koji zaslužuje izvesne zamerke. "Keyless" ulaz i aktivacija podrazumeva i start motora na dugme, ali to dugme je sitno, smešteno u sredini i ispod tastera koji aktivira četiri migavca. Srećnije rešenje bilo bi veliko, vrišteće, crveno i negde bliže ruci, gde se ne može "zagubiti" i prevideti. I dobar broj ostalih funkcija ne spoznaje se intuitivno i u hodu, već treba pročitati uputstvo, za šta, u našem slučaju, nije bilo vremena.

Pošto su već pomenuta stabilnost i sjajna dinamička svojstva ponajbolje osobine Kuge, valja znati i to da je za žustriju vožnju imperativ da kazaljka obrtomera ne padne ispod oznake 2.000. Crvena zona počinje od 4.500 o/min i auto je prilično jednostavno držati u ovom najpoželjnem opsegu, u prostoru koji pruža najviše. S tim u vezi, šestostepeni manuelni menjač je precizan, a hodovi njegove ručice dovoljno su kratki da dopuste nešto agresivniji prilaz vožnji.

Skrećemo pažnju na dva praktična detalja. Jedan je utičnica za 230V, smeštena u produžetku centralne konzole, ispred zadnje klupe. Drugi je posebno izveden otvor rezervoara, koji onemogućuje sipanje pogrešnog goriva. Taj maler, tvrdi Ford, zadesi 300.000 ljudi u Evropi godišnje.

Uverili smo se u odlično vladanje Ford Kuge na putu. Proklamovanu primernu mobilnost van puta nismo imali prilike da upoznamo, jer itinerer nije predviđao silazak sa asfalta. Ford i saopštava da je Kugu namenio ljudima koji će je tokom bezmalo 99% vremena tako i voziti. Kad već nemamo utiske, postoje brojevi: klirens iznosi 188mm, dubina gaza 450mm, prilazni ugao 21°, a odlazni 25°.

Proizvođač deklariše prosečnu potrošnju od 6,4 litra evrodizela. Naša vožnja dala je, očekivano, drugačije rezultate. Kada se zauzme pasivan stav, kada se samo sledi kolona na Jadranskoj magistrali, ili se bez preteranih ambicija penje uz planine, motor će popiti prosečno 7,6 litara. Forsiranje na autoputu, ili agilniji pristup na zabačenim, vijugavim međumesnim putevima, primoraće računar da na displeju pokaže kako potrošnja dobacuje do 8,8 litara. Skrećemo pažnju: na testu nismo ni razmišljali o ekonomičnosti, pa je opisani skor logičan.

Prema sadašnjim Fordovim očekivanjima, Kuga neće biti model za vrtoglave prodajne cifre. Kompanija računa da će Evropa progutati oko 65.000 primeraka godišnje, a vozila će se proizvoditi u Saarlouisu, u Nemačkoj, zajedno sa Focusom. Ako to zahtevi tržišta budu diktirali, sa fabričkih traka u Sarlandu može da silazi i 90.000 jedinica u godini. Već tokom 2008. godine, očekuju nas verzije sa benzinskim motorom i automatskim menjačem, a kamera pozadi biće standard u višim nivoima opreme.

O ceni smo mogli da čujemo samo okvirne podatke. U Nemačkoj bi ona trebalo da se kreće u rasponu od 26.000€ do 28.000€, zavisno od odabranog pogona. Upoznavanje sa Fordovim prvim crossoverom završavamo ocenama sa Euro NCAP kreš testa. Kuga je dobila pet od pet zvezdica za bezbednost odraslih putnika, 4/5 za bezbednost dece i 3/4 za zaštitu pešaka.