Zašto toliko volimo da "trubimo"?

Izvor: Polovni automobili; Autor: Dragan Romčević

Dok prosečan srpski vozač izbegava ručicu za davanje migavca, kao da će ga udariti struja ako je dotakne, sirenu na automobilu upotrebljava preko svake mere.

Postoje pisani i nepisani zakoni. Međutim, jedno je jasno – izbegavajte da koristite sirenu osim ako to nije apsolutno neophodno, iako je zakonom dozvoljeno. U urbanim sredinama koncentracija vozila je tolika da kada bismo svi počeli sirenom da iskazujemo svoju frustraciju ponašanjem drugih vozača, nastala bi glasna kakofonija koja bi stanare okolnih zgrada dovela do ludila.

Šta kaže Zakon?

U Zakonu o bezbednosti saobraćaja, u Članu 59 piše:

Vozač je dužan da upotrebi zvučni znak upozorenja kada to zahtevaju razlozi bezbednosti saobraćaja, a naročito:

1) na putu van naselja zbog upozorenja drugom učesniku u saobraćaju da želi da ga pretekne ili obiđe, ako bi bez tog znaka postojala opasnost nastanka saobraćajne nezgode,
2) ako se pored kolovoza nalazi dete koje ne obraća pažnju na kretanje vozila,
3) na putu van naselja pre ulaska u nepreglednu i uzanu krivinu ili dolaska na prevoj, gde je mimoilaženje otežano. Vozač je dužan da zvučni znak upozorenja daje u meri koja je dovoljna da se drugi učesnici u saobraćaju upozore.

Vozač ne sme da upotrebljava zvučni znak promenljive frekvencije, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom. Drugim rečima, dozvoljeno je koristiti sirenu, osim ako to nije zabranjeno saobraćajnim znakom, na primer, u blizini porodilišta ili bolnica.

Kada zaista moramo da trubimo?

Kao što i u samom zakonu piše, u situacijama kada je moguće da dođe do incidenta, odnosno saobraćajne nezgode bilo koje vrste.

Na primer, vidite malo dete pored puta i malo dalje od njega roditelje koji očigledno ne obraćaju pažnju na dete, logično i jedino što treba da uradite jeste da usporite (kako biste mogli da se potpuno zaustavite u slučaju da dete istrči na put) i da zatrubite kako biste skrenuli pažnju roditeljima i samom detetu.

"Bolje da trubim nego da poludim!"

Ovakav odgovor smo dobili od jednog terenskog komercijaliste koji svakodnevno provede više od 12 sati na beogradskim ulicama. Kada smo ga pitali koliko često on koristi sirenu, njegov odgovor je bio podugačak, pa smo ga malo izbrusili i upristojili:

"Svaki dan čekam na preko 100 semafora da crveno pređe u zeleno. Zamislite kako se osećam kada vozač koji je prvi na semaforu ne obraća pažnju na saobraćaj, već gleda u telefon. Upali se zeleno, on i dalje gleda u telefon. Šta treba da radim u takvoj situaciji? Da sačekam da on 'izlajkuje', završi SMS ili retvituje nešto? Jednostavno moram da trubim.

Ili na putu sa dve trake, kada na semaforu postoji uslovno zeleno za desno, a neko ko ide pravo stane u desnu traku i blokira čitavu kolonu koja bi upravo tu da skrene desno.

Jednostavno sam prinuđen da koristim sirenu kada grupe pešaka idu sredinom ulice ne registrujući vozila iz sebe, mada to isto rade i pojedinci sa slušalicama u ušima. Istina, trotoari su često zauzeti parkiranim automobilima, ali taj problem zaista nisam u stanju da rešim.

Pešaci prelaze van 'zebre' ili na crveno – ja pustim jednog najbahatijeg, pošto moram da se zaustavim da ga ne pregazim, a sad više ne vredi da mu trubim. Kad to vide ostali, onda krenu i oni za njim... E, tada 'legnem' na sirenu i ispsujem ih kroz otvoren prozor.

Mnogo je primera kojih ne mogu ni da se setim. Uglavnom, da ne koristim sirenu da 'raščišćavam' saobraćaj, ne bih svakodnevno provodio za volanom po 12, već najmanje 18 sati. Svestan sam da ta buka smeta stanarima, ali kada bi bilo više reda u saobraćaju, ne bi bilo potrebe da se koristi sirena."

Ko trubi, zlo ne misli

Foto: B92 (ilustracija)

Drugi vozači jednostavno uživaju korišćenju svoje sirene i ne vide kako to može da smeta nekome, pa je koriste u svakoj prilici:

1. Kad je svadba, ali to se ni ne računa. Već su nam zabranili da pucamo! Treba li da idemo na venčanje kao na sahranu?
2. Kad tražim parking, pa vidim da se neko “mota” oko auta, svirnem da ga pitam da li se upravo uparkirao ili planira da izađe
3. Trubim obavezno na semaforu kada neko ne krene odmah na zeleno, nego spava za volanom
4. Trubim i kad neko ispred mene vidi trepćuće zeleno na semaforu, pa svom snagom nagazi na kočnicu
5. Trubim kada dođem na benzinsku pumpu, a nema “onog malog” što toči plin
6. Trubim portiru kada stignem ispred firme da ga pozdravim
7. Trubim portiru kada krenem iz firme da ga pozdravim
8. Svirnem i da se zahvalim onome što me pustio da se uključim na put kad sam izlazio sa parkinga, red je...
9. Trubim kada prolazim pored kafane da pozdravim prijatelje
10. Svirnem i onome pored mene da me pusti da se uključim u njegovu traku, zato što hoću da skrenem gore levo. Svirnem i da mu se zahvalim što me pustio 11. Svirnem redovno i komšinici sa kraja ulice. Nisam ni ja od kamena
12. Trubim obavezno pešacima kada prelaze na crveno, a naročito kad mi istrči ispred auta van zebre. Neka se nauče da prelaze ulicu normalno, a ne da ja robijam zbog toga što se njima žuri negde
13. Trubim i onima što zauzmu levu traku i ne prelaze 50 km/h. Ja im "blicam" da se sklone, a oni me ignorišu
14. Svirnem i svim poznanicima, a dobrim prijateljima zatrubim baš muški
15. Trubim i saobraćajcu koji dođe kad se pokvari semafor, pa našu kolonu dugo drži u mestu.

Naravno, ovaj "sagovornik" je izmišljen. Možda smo suviše karikirali, ali sigurno poznajete poneku ovakvu osobu.

Šta vi mislite?

Na prvom mestu, smatrate li da se previše trubi u vašem okruženju i kada se to čini, da li je opravdano? U kojim situacijama odobravate korišćenje sirene? Imate li razumevanja za vozače koji ceo dan provedu za volanom i susretnu se sa brojnim frustrirajućim situacijama u saobraćaju?