Upola manji iznos kazne uz prekršajni nalog

Prekršajni nalog je novina u pravosudnom sistemu Srbije, a policija i inspekcijski organi počeće da ih uručuju izvršiocima prekršaja od 1. marta 2014. kada krene primena novog Zakona o prekršajima. Do tada sva resorna ministarstva moraju da odrede i propišu koji će prekršaji biti podobni za kažnjavanje preko ovog naloga.

Zakon predviđa da će policija ili ovlašćeni inspektori na licu mesta putem prekšajnog naloga izricati novčane kazne tako da će izvršilac prekršaja moći da plati polovinu od fiksno propisanog iznosa novčane kazne, objašnjava vršilac funkcije predsednika Prekršajnog suda u Beogradu i član radne grupe za implementaciju Zakona, Milan Marinović.

On navodi da će, recimo, u slučaju kad policajac zatekne vozača bez pojasa, za šta je propisana fiksna kazna od 5.000 dinara, uz prekršajni nalog taj vozač platiti kaznu 2.500 dinara. Međutim, ukoliko se opredeli da angažuje državni aparat za takav prekršaj, kaznu će platiti u punom iznosu i to s kamatama.

"Ubeđen sam da će veliki broj građana pozitivno odgovoriti na ovaj novi institut i da će shvatiti benefite koje donosi prekršajni nalog, jer će se njime oslobađati plaćanja polovine novčane kazne, ali i sudskih troškova", istakao je Marinović.

Osim što može da plati pola kazne u roku od osam dana od prijema naloga i time svoju obavezu ispuni, lice kome nalog bude napisan može i da u roku od osam dana pred nadležnim prekršajnim sudom inicira vođenje postupka podnošenjem potpisanog naloga.

Treća mogućnost je da se lice kome je uručen prekršajni nalog u roku od osam dana ponaša pasivno - da ne plati kaznu, ali i da ne inicira postupak pred sudom. U tom slučaju nadležni organ koji je izrekao prekršajni nalog po isteku roka u obavezi je da na nalog stavi potvrdu konačnosti i izvršnosti i da ga prosledi na izvršenje.

U tom slučaju počinilac prekršaja biće u obavezi da plati pun iznos fiksne kazne, naveo je Marinović naglasivši da korist od prekršajnog naloga neće imati samo građani već i prekršajni sudovi i nadležni organi koji podnose zahteve, pa, konačno, i država.

"Sudovi će biti rasterećeni velikog broja prekršaja i moći će da se posvete rešavanju težih i kompleksnijih prekršaja što i jeste svrha prekršajnog suda, a novac će biti uplaćen u budžet", ukazao je on.

Zakon o prekršajima donosi i druge novine koje treba da doprinesu efikasnosti vođenja prekršajnog postupka i zadovoljenju osnovnog pravila da učinilac prekršaja bude kažnjen i da tu kaznu i plati, rekao je Marinović.

Novine su i jedinstvena evidencija o kažnjavanju i registar neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih obaveza koje će voditi Ministarstvo pravde i državne uprave.

Jedinstvenu evidenciju formiraće prekršajni sudovi i u nju unostiti podatke o svim licima kažnjenim za prekršaje, bez obzira da li je kazna zatvorska, novčana ili se odnosi na rad u javnom interesu, dok će u registar biti upisani oni koji svoju novčanu kaznu nisu platitli u roku.

Iz tog registra oni će biti brisani tek kad plate kaznu, dodao je Marinović, uz napomenu da će im dok ne plate kaznu biti uskraćena neka prava. Tako, ako prekršilac ne plati novčanu kaznu neće imati pravo da registruje vozilo ili da produži vozačku dozvolu.

Izvor: B92, Tanjug