Mazda Shinari

Tekst i foto: Nemanja Pantelić

Element koji je ključan pri odluci da li će nam se neki auto dopasti jesu sve linije i obline koje se nalaze utisnute na neizbežnim delovima, odnosno dizajn.

Mazda je u Milanu organizovala prezentaciju čiji je cilj bio da nam dočara proces nastajanja jednog automobila kao i uvid u smer kojim ova kompanija kreće u budućnost.

Odmah ću vas razočarati, jer prema rečima Mazdinih menadžera, Shinari se neće pojaviti na ulici sa zakačenim registraskim tablicama. Shinari na sebi i u sebi sadrži elemente dizajna i korisnih funkcija koje će se naći na Mazdama sledećih generacija.

Katedrala u Milanu

Posle uvodne reči, u velikoj sali za prezentacije jedne ogromne vile na periferiji Milana, ugasila su se svetla. Sa snažnih NAD zvučnika začuli su se otkucaji srca čiji je tempo postajao sve brži i brži. Sa platna su sevale munje a odmah zatim prikazan je gepard koji iz stanja mirovanja započinje svoj sprint. Gepard se posle nekoliko sekundi sprinta pretvara u Mazdu Shinari.

Inače, ne znam da li se sećate epizoda serije Opstanak u kojima se pričalo o gepardu, ali zanimljivo je da ta mačka i dalje ubrzava bolje od mnogih superautomobila. Sprint od 0 do 100km/h traje tri sekunde, van asfalta može da postigne do 120km/h, ima pogon na sve četiri i 500 njutnmetara.

Ovaj kraki uvodni film za svojih nekoliko sekundi objašnjava čitavu filozofiju kojom će se Mazda voditi u veoma bliskoj budućnosti.

Svako kome sam do sada pokazao ove fotografije prokomentarisao je da Shinari izgleda kao neka zverka koja će upravo da zaskoči svoj plen.

Ako i vi to pomislite, Mazdini dizajneri su uspeli da obave svoj posao jer je to i bio cilj – da auto ocrtava napetost i koncentraciju grabiljivca u poslednjem deliću sekunde pred napad. Na japanskom se ova dva pasusa kažu samo pomoću jedne reči “KODO”.

Posle promotivnog filma neki srećnik je dovezao Mazdu Shinari na binu. U sali je bio polumrak sa veoma pažljivo osmišljenim osvetljenjem koje je naglašavalo sve obline na automobilu.

Pogled mi se odmah zakucao na prednji deo kojim dominiraju velika maska i jako dugačka hauba. Ipak, te ogromne površine bačene su u drugi plan pozicionim i oborenim svetlima.

Dani u kojima je prednje poziciono svetlo značilo samo jednu malu sijalicu montiranu u faru odavno su prošli. Već sada imamo Audije, BMWe i druge modele koje možete prepoznati po posebno dizajniranim svetlima. Shinari LED poziciona svetla kreću od sredine dna prednje maske, prate njenu konturu i završavaju se u sredini farova. Same diode su sakrivene tako da hladna svetlost koja dopire nije direktna već se reflektuje.

Farovi predstavljaju zenice oka. Tako i izgledaju a kada se auto približi zidu sa upaljenim svetlima jasno se može videti osvetljenje koje stvara svaka dioda pojedinačno dok sa veće udaljenosti svetlosni snop izgleda veoma ujednačeno i bez prekida.

To “krilo” koje bi trebalo da postane zaštitni znak budućih Mazdi inspirisano je nožem za otvaranje pisama koje je glavni dizajner Maeda San kao klinac dobio od svog oca, koji je takođe bio glavni dizajner u Mazdi (kreator modela RX-7).

Krilo se proteže od centra maske, ide kroz farove, nestaje, ponovo se pojavljuje na krilu iza prednjeg točka i prostire se do sredine prednjih vrata. Oštrica se ponovo javlja na zadnjem delu i provlači se između stop svetala.

Krov je jako nizak i takav će se teško naći na serijskom modelu jer auto ipak treba da bude prostran unutra. Ideja sa skoro potpuno staklenim krovom svakako će doprineti tom osećaju prostranosti.

Leptir iza zadnjih vrata skoro je isti kao na aktuelnoj Mazdi 6 i verujem da je njegova uloga samo da podgreje obožavaoce kako je ovo nova šestica u najavi. Takođe, Shinari je dugačak 4,8 metara što je malo duže od aktuelne Mazde 6.

Obično dizajneri dobijaju zadatke od svojih šefova o tome kakav je auto potrebno nacrtati a zatim se najbolji crtež predaje skulptorima koji treba da takav oblik isklešu u glini. Da bi dobili automobil koji izgleda kao Shinari, u Mazdi su okrenuli proces dobijanja oblika auta. Skulptori su dobili zadatak da naprave oblik u Kodo stilu a dizajneri su zatim po tom osnovu pravili crteže.

Da biste otvorili vrata Shinarija potrebno je samo da pipnete malu sivu površinu nalik onoj koja služi za pozivanje lifta u luksuznom lobiju. Tada iz vrata izlazi jako mala kvaka a vrata se sama otškrinu. Tek je tada potrebno upotrebiti ručni rad i širom otvoriti vrata.

Retrovizori na prednjim vratima su zapravo sočiva za kameru.

Unutrašnjost zaista pripada budućnosti. Zahvaljujući staklenom krovu jako je lepo obasjana. Sedišta su tanka, veoma udobna i školjkastog su oblika. Sistem sigurnosnih pojaseva kakav postoji na svim običnim automobilima promenjen je kako bi se uštedelo na prostoru i doprinelo skladnosti enterijera.

Vozačko mesto je dizajnirano u stilu kokpita borbenog aviona. Kada sam seo za volan oduševio sam se jer je jako mali broj dugmića vidljiv. Komande svetala, brisača, žmigavaca i druge komande smeštene su na panelima pored upravljača tako da vozač može sve da kontroliše pomerajući samo prste, kao da svira harmoniku.

Prilikom dizajniranja vozačkog mesta primenjen je “eho” efekat, odnosno da se kružni oblici ponavljaju od tastera sirene na volanu dalje prema obodu kokpita.

Selektor menjača nije vidljiv iz vozačeve perspektive, nalazi se na zidu centralne konzole i kada želite da idete napred prvo treba da ga napipate a zatim da ga gurnete prema podu auta. Za hod u nazad potrebno je pomeriti ga prema krovu auta.

Nov je i pristup centralnom displeju koji je pozajmljen sa digitalnih fotoaparata i kamera. Moguće ga je pomerati i podešavati tako da i suvozač može da gleda film u toku vožnje a da to ne odvlači pogled vozaču.

Iako je vozač prilično odsečen od ostatka automobila ipak nema sve dugmiće samo za sebe. Suvozač, osim displeja, može da kontroliše i dugmiće na centralnoj konzoli a ima i USB ulaz, slot za SD karticu kao i sopstvene slušalice.

Kada sam prvi put video fotografije enterijera pomislio sam da zbog ograde između vozača i kabine neće biti moguće međusobno maženje kolena i pristojnog regiona butine između vozača i suvozača, što bi u ovakvom autu zaista bila šteta.

Pregrada je ipak pažljivo osmišljena i ne predstavlja prepreku za ispoljavanja nežnosti među saputnicima.

Moram da podelim i priču o tome čime su se vodili dizajneri prilikom kreiranja ovakvog enterijera. Smislili su lika koji bi trebalo da pripada ciljnoj grupi za ovakve automobile. Dali su mu čak i ime, Luccio. Živi u Milanu, ima 36 godina i dizajner je. Bavi se uređenjem kafića i butika. Ima veoma zahtevan društveni stil, bavi se sportom i ima iPad.

Zbog takvog čoveka Mazda Shinari ima 3 moda funkcionisanja. Bussiness, Pleasure i Sport. Evo kako svaki od njih radi:

“Poslovni mod” se povezuje na Lucciov pametni telefon pa odmah povlači podatke unete u podsetnik i podešava navigaciju kako bi na zakazani sastanak stigao na što lakši način. Ukoliko na telefonu ima unete podatke o ljudima sa kojima ide da se sastane, auto ga glasovnim komandama može brifovati pred sastanak.

Podešavanja za “Zadovoljstvo mod” u suštini služe da Luccio impresionira svoju devojku ili partnera. Ako je Luccio na sastanku sa devojkom koja bi da nešto pregrize, kroz navigacioni sistem koji ima razvrstane restorane prema vrsti željene kuhinje može da ih uputi do restorana. Telefonom mogu da rezervišu sto dok su na putu prema samostalnom ugostiteljskom objektu. Kada sednu u auto, muziku mogu da strimuju sa gospođicinog telefona. Ovaj mod ima sistem za prepoznavanje saputnika pa, ukoliko vozač ne želi da ovaj čuje ili vidi ko zove, može da uključi i program za diskreciju.

Sportski program, osim što podešava mehaniku za žustru vožnju, recimo može da vas poveže na Trapster i da Lucciu javi gde se tačno nalaze policijske kamere. Navigacioni uređaj ima kopilot mod u koji zumira prikaz mape tako da se vide dve krivine ispred. Ako se Shinari odveze na stazu ili na neki zanimljiv planinski put, možete uključiti REC dugme i snimiti vaša vozačka isustva pomoću kamere koja se nalazi u prednjem delu auta.

Nemojte ovu priču otpisati kao neozbiljnu jer ovo je samo nagoveštaj zanimljivih pomagala u autu koja nas čekaju u ovoj deceniji.

Niko od prisutnih na prezentaciji nije imao priliku da vozi Shinari ali japanci jesu. Pravili su mi zazubice dok su se vozili uz i niz avliju vile koja je podsećala na onu iz filma “Širom zatvorenih očiju”. Nisu želeli da kažu koji je motor u pitanju ali mogu da vam kažem da proizvodi jako zloban zvuk. Tokom tih vožnjica nisam čuo promene stepeni prenosa tako da i taj deo ostaje misterija kod ovog koncepta.

Za kraj ove prezentacije dobili smo uvid i u Mazdino odeljenje za napredno planiranje koje se bavi predviđanjem uslova života u bliskoj budućnosti kao i sa budućim potrebama ljudi koje treba zadovoljiti.

U tehnološkom smislu radi se na razvoju fleksibilnih solarnih ćelija ili na farbi koja će moći da hvata sunčevu energiju za potrebe pokretanja električnih sistema na autu, ne za samo pokretanje auta.

U unutrašnjosti automobila planiraju se volumetričke interaktivne projkecije. Čemu to služi? Pa recimo, devojka koja je danas obukla kariranu suknju moći će da skenira svoj dezen u autu i da taj dezen projektuje u enterijeru kako bi se sve slagalo sa odećom.

Posle svega što sam video na prezentaciji budućnosti Mazdinog dizajnerskog tima mogu reći da, ukoliko ekonomska situacija ne bude znatno gora i ukoliko ne pukne vulkan u Yellowstone parku, budućnost izgleda sasvim OK.