Ako dođe do globalne katastrofe, ova zemlja ima najveće šanse da preživi: "Najotpornija je"

Nuklearna apokalipsa, pandemije, klimatske promene, veštačka inteligencija, udar asteroida ili supervulkan – sve su to pretnje koje bi mogle potpuno da poremete život na Zemlji.

Međutim, ukoliko bi došlo do velike globalne katastrofe, postoji zemlja koja bi, prema naučnicima, imala najbolje izglede za preživljavanje.

Istraživači su u prvoj studiji te vrste, objavljenoj u časopisu "Global Challenges", identifikovali ono što se smatra jednim od najsigurnijih mesta na svetu u slučaju velike globalne katastrofe.

Zaključak je zanimljiv – Australija se najčešće izdvaja kao najotpornija zemlja na svetu u slučaju globalne katastrofe.

"Australija je verovatno najotpornije mesto na Zemlji kada je reč o globalnim katastrofalnim rizicima", navode istraživači predvođeni Florijanom Ulrihom Jenom sa Univerziteta u Hagenu u Nemačkoj.

Ipak, naučnici naglašavaju da to ne znači da je Australija potpuno bezbedna. Nijedna država nije zaštićena od svih mogućih scenarija.

Reč je o zemlji koja je, prema proceni istraživača, ukupno najmanje izložena širokom spektru potencijalnih pretnji sa kojima se suočavamo.

Zašto baš Australija?

Jedna od najvećih prednosti Australije jeste njen geografski položaj. Kao velika i udaljena ostrvska država, lakše bi mogla da ograniči ulazak ljudi i robe u slučaju pandemije ili drugih pretnji koje se šire preko granica.

Osim toga, Australija ima velike poljoprivredne kapacitete, značajne zalihe fosilnih goriva, razvijenu industriju i snažan rudarski sektor. Reč je i o bogatoj i politički relativno stabilnoj demokratiji, što su sve faktori koji mogu pomoći društvu da nastavi da funkcioniše tokom velikih kriza.

"Iako Australija očigledno ima problema sa posledicama klimatskih promena, u našoj proceni prolazi dobro", kaže Jen.

"To je ostrvo, pa se lakše može izolovati i zatvoriti prema ostatku sveta. Australija proizvodi neverovatne količine hrane, ima veliku domaću industriju i rudarski sektor. Takođe je bogata i relativno stabilna demokratija – sve su to faktori koji zemlju čine otpornijom."

Shutterstock/a3artfactory

Istraživači su posebno posmatrali tri grupe pretnji: događaje koji bi mogli da zaklone Sunčevu svetlost, poput nuklearne zime ili velike vulkanske erupcije, katastrofe koje bi mogle da unište ključnu infrastrukturu i velike biološke pretnje, poput pandemija.

Australija je jedina država koju su u analiziranoj literaturi direktno identifikovali kao otpornu na sve tri kategorije.

Pominje se i Švajcarska

Ipak, njena najveća prednost ujedno može biti i slabost. Zbog udaljenosti od ostatka sveta, Australija zavisi od međunarodne trgovine za deo goriva, lekova i đubriva.

U slučaju dugotrajnog globalnog kolapsa, upravo bi prekid tih lanaca snabdevanja mogao da predstavlja ozbiljan problem.

"Nijedno mesto na Zemlji nije otporno na sve globalne katastrofalne rizike, ali Australija je zemlja koja se najčešće navodi kao otporna", ističu autori studije.

Među državama koje se takođe često navode kao relativno otporne su Novi Zeland, Japan, Švajcarska i Argentina. Međutim, svaka od njih ima određene slabosti.

Na primer, većina tih zemalja ima dugu obalu i zavisna je od međunarodne trgovine, dok bi neke mogle biti pogođene velikim vulkanskim erupcijama ili cunamijem.

"Sve najčešće pominjane zemlje osim Švajcarske imaju duge obale koje bi mogao da pogodi cunami izazvan bliskim prolaskom ili udarom objekta iz svemira", pišu autori studije.

Dodaju da bi sve osim Švajcarske mogle da budu pogođene erupcijom nekog od brojnih vulkana u jugoistočnoj Aziji i Južnoj Americi, poput erupcije Tambore 1815. godine.

"Sve zavise od trgovine. Ne postoji mesto na Zemlji koje predstavlja potpuno bezbedno utočište od globalnih katastrofalnih rizika."

Australija kao moguća baza za preživljavanje

Gledajući u budućnost, istraživači smatraju da bi države sa visokom strukturnom otpornošću, poput Australije i Novog Zelanda, mogle da posluže kao ključne tačke za jačanje globalne otpornosti.

Na primer, mogle bi da čuvaju zalihe hrane ili banke semena, dok bi njihovi industrijski kapaciteti mogli da omoguće nastavak funkcionisanja u slučaju globalne katastrofe. Zbog toga bi mogle da posluže i kao baze za organizovanje međunarodnog odgovora na katastrofu.

Ipak, poruka istraživača nije da postoji savršeno bezbedno mesto. Najbolja zaštita i dalje su prevencija i priprema.

"Prevencija je uvek bolja od otpornosti", zaključuju autori.

"Neke globalne katastrofe, poput vulkanskih erupcija, trenutno nije moguće sprečiti. Kada se dogode, razlika između društava koja su uložila u faktore koje smo identifikovali i onih koja nisu meriće se ljudskim životima", zaključuju autori studije, prenosi "ScienceAlert".