Mrtva zvezda "proždire" planetu: Naučnici došli do zastrašujućeg uvida

Posmatrali su mrtvu zvezdu nalik Suncu kako proždire ostatke svoje uništene planete, više od tri milijarde godina nakon što je sama zvezda postala beli patuljak.

Ovo otkriće nudi zastrašujući uvid u ono što bi moglo da se dogodi našem Sunčevom sistemu za otprilike pet milijardi godina, piše Science Alert.

• Pojavio se kosmički "slepi miš" na nebu: Neočekivana pojava
• Astronauti napokon otkrili zastrašujuću istinu o nesreći u svemiru VIDEO
• Otkrivena planeta koja raste neverovatnom brzinom: Naučnici zbunjeni

 

Neočekivano otkriće koje menja sve

Ovo zakašnjelo uništenje planete više je od pukog iznenađenja; ono dovodi u pitanje naše razumevanje evolucije planetarnog sistema, izjavila je astrofizičarka Erika Le Bordais sa Univerziteta u Montrealu, glavna autorka studije.

Beli patuljak u centru ove kosmičke drame, nazvan LSPM J0207+3331, nalazi se 145 svetlosnih godina od Zemlje. Nakon što naše Sunce potroši svoje gorivo, odbaci spoljne slojeve i postane beli patuljak, slična sudbina mogla bi da zadesi i planete u našem susedstvu.

Hemijski otisci drevnog sveta

Ono što ovo otkriće čini posebno važnim jeste prisustvo 13 teških elemenata u atmosferi belog patuljka. To je najveći broj elemenata ikad zabeležen kod belog patuljka bogatog vodonikom.

Njihovo prisustvo otkrilo je sastav rastrganog planeta: bio je širok najmanje 200 kilometara i imao je stenoviti plašt i metalno jezgro, slično kao Zemlja. Njihove atmosfere su neprozirnije, a teški elementi brzo tonu prema centru zvezde.

Očekivali smo da vidimo samo nekoliko elemenata, objasnila je Le Bordais. Paradoksalno, upravo uništavanjem planeta beli patuljci otkrivaju njihov sastav. Elementi uništenog sveta ostavljaju jedinstvene hemijske tragove u inače čistoj atmosferi zvezde.

Analiza je pokazala da je jezgro uništene planete činilo čak 55 posto njegove ukupne mase. Za poređenje, jezgro Merkura čini oko 70 posto njegove mase, dok Zemljino čini oko 32 posto.

Kosmička misterija stara tri milijarde godina

Ova studija naglašava i to koliko su planetarni sistemi dinamični i promenjivi, čak i dugo nakon smrti svoje zvezde. Nešto je očigledno poremetilo ovaj sistem dugo nakon smrti zvezde, rekao je Džon Debes, astronom sa Instituta za nauku svemirskih teleskopa i koautor studije.

Tačni mehanizmi još su uvek zagonetka. Jedna mogućnost je da je gubitak mase zvezde destabilizovao orbite planeta.

Druga je da je uništena planeta izbačena iz putanje pod uticajem neke druge, veće planete u sistemu. Ta zakasnela nestabilnost mogla bi da ukaže na dugoročne dinamičke procese koje još ne razumemo u potpunosti, dodao je Debes.

Potraga za krivcem

U budućnosti se naučnici nadaju da će pronaći dodatne tragove kako bi utvrdili da li je za uništenje odgovorna planeta veličine Jupitera, koji svojom gravitacijom može da gurne manje planete ka katastrofi.

Takve potencijalne džinovske planete teško je otkriti, ali njihovo prisustvo moglo bi da se nazre analizom arhivskih podataka svemirskog teleskopa Gaia i infracrvenih očitanja s teleskopa James Webb.

Ti podaci mogli bi da otkriju krivca za ovaj tri milijarde godina star kosmički zločin i rasvetle evoluciju drugih mrtvih planetarnih sistema širom svemira.

Proučavanje sastava svetova uništenih na ovaj način omogućiće astronomima da testiraju teorije o formiranju i evoluciji egzoplaneta na galaktičkom nivou.