Kako su Rusi lansirali prvu međuplanetarnu stanicu na Mesec: Ono što su poslali zauvek ostalo

Međuplanetarna stanica "Luna-2" je startovala 12. septembra 1959. godine sa kosmodroma Bajkonur i do Meseca je putovala puna dva dana, da bi njegovu površinu dotakla u delu Mora Kiše, u blizini kratera Aristil, Arhimed i Autolik.

Aparat nije imao sopstveni motorni sistem, već se pokretao sa Zemlje, a od naučnih uređaja imao je tek one najosnovnije - Gajgerov merač (koji služi za merenje količine radijacije), magnitometre i detektore mikrometeorita.

Jedno od najvećih dostignuća ove međuplanetarne misije bilo je prvo uspešno merenje sunčevog vetra, kao i dokazivanje da Mesec nema svoje magnetno polje i pojas radijacije.

Namerni sudar

Kako je navedeno u zvaničnim izveštajima sa te misije, koje su zabeležili članovi naučnog tima koji su učestvovali u njoj sa Zemlje, stanica se sudarila sa Mesecom brzinom 3,3 kilometra u sekundi, a od siline udarca stvorio se krater dimenzija do 130 metara u prečniku.

• NASA ubrzava izgradnju nuklearnog reaktora na Mesecu: Brza reakcija zbog Rusije i Kine?
• Sa Zemlje bismo mogli videti spektakl na Mesecu kakav se vidi jednom u 5.000 godina VIDEO
• NASA izdala hitno saopštenje: Asteroid "ubica gradova" će ipak udariti... FOTO/VIDEO

 

Sudar sa Zemljinim satelitom potvrđen je i prekidom radioveze između stanice i Zemlje, kao i snimci sovjetskih i inostranih opservatorija koje su snimile masivan oblak prašine koji se digao iznad mesta sudara, piše Rosijskaja gazeta.

Ovo je sve, kako se pretpostavlja, bio deo plana, ali najzanimljivije je šta su sovjetski naučnici zahvaljujući ovoj misiji isporučili na Mesec.

Poklon koji seća na dominaciju SSSR zauvek je ostao na površini Meseca

U okviru misije sovjetski naučnici predvideli su i isporučivanje zastavica sa grbom SSSR - dve od ukupno tri nalazilo se u loptama od nerđajućeg čelika različitih dimenzija, a jedna je bila u obliku tračice. Veća lopta prečnika 150 milimetara bila je postavljena na trećem stepeniku rakete, a manja (prečnika 90 milimetara) - na samoj stanici.

U svakoj lopti nalazio se i eksploziv koji bi eksplodirao prilikom sudara stanice sa Mesecom, da bi detoncija razbacala zastavice po površini.

Repliku ovih zastavica koje je međuplanetna stanica isporučila na Mesec Nikita Hruščov poklonio je tadašnjem predsedniku SAD, Dvajtu Ajzenhaueru, a danas se ona čuva u Kazanjskom centru kosmosfere i kosmosa.