DNK iz Betovenove kose otkrila: "Bilo je vanbračnih aktivnosti" FOTO/VIDEO

Prikovan za krevet od prethodnog Božića, Betoven se mučio sa žuticom, udovi i stomak su mu bili otečeni, a svaki udisaj mu je bio mučan.

Dok su njegovi saradnici pretraživali lične stvari legendranog kompozitora, otkrili su dokument koji je Betoven napisao četvrt veka ranije - testament kojim je molio svoju braću da javnosti objave detalje njegovog stanja.
 

Danas nije tajna da je jedan od najvećih muzičara koje je svet ikada upoznao bio funkcionalno gluv do sredine četrdesetih godina.

• Konačno urađena rekonstrukcija: Evo kako je izgledao Ludvig van Betoven FOTO
• Čuvena Betovenova kompozicija uništava ćelije raka: Da li je muzika budućnost u lečenju?
• Betoven i putovanja: "Da nije mog sluha, do sada bih proputovao pola sveta"

Bila je to tragična ironija koju je Betoven želeo da svet razume, ne samo iz lične perspektive, već i iz medicinske.

Kompozitor će nadživeti svog lekara skoro dve decenije, a ipak blizu dva veka nakon Betovenove smrti, tim istraživača je odlučio da ispuni njegov testament na načine koje onnikada nije sanjao da je moguće - genetskom analizom DNK u autentičnim uzorcima njegove kose.

"Naš primarni cilj bio je da rasvetlimo Betovenove zdravstvene probleme, koji uključuju progresivni gubitak sluha, počevši od sredine do kasnih dvadesetih godina i na kraju dovodeći do toga da je funkcionalno ogluveo do 1818. godine", objasnio je biohemičar Johanes Krauze iz Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Nemačkoj.

Primarni uzrok tog gubitka sluha nikada nije bio poznat, čak ni njegovom ličnom lekaru dr Johanu Adamu Šmitu.
 

EPA/LISI NIESNER

Ono što je počelo kao tinitus u njegovim dvadesetim godinama polako je prešlo u smanjenu toleranciju na glasnu buku i na kraju gubitak sluha u višim tonovima, što je i okončalo njegovu karijeru izvođačkog umetnika.

Za muzičara, ništa ne može biti ironičnije. U pismu upućenom svojoj braći, Betoven je priznao da je "beznadežno pogođen", do te mere da je razmišljao o samoubistvu.

Pritom, kompozitor se nije borio samo sa gubitkom sluha u svom odraslom dobu. Kako je naveo, od 22. godine patio je od jakih bolova u stomaku i hroničnih napada dijareje.

Šest godina pre njegove smrti, pojavili su se prvi znaci bolesti jetre, bolesti za koju se smatra da je, barem delimično, odgovorna za njegovu smrt u relativno mladoj dobi od 56 godina.

Forenzička istraga pramena kose za koju se verovalo da je Betovenova 2007. godine sugerisala je da je trovanje olovom moglo ubrzati njegovu smrt, ako ne i na kraju biti odgovorno za simptome koji su mu odneli život.

S obzirom na tradiciju konzumiranja napitaka iz olovnih posuda i medicinske tretmane tog vremena, koji su uključivali upotrebu olova, to nije iznenađujući zaključak.
 

Međutim, ova najnovija studija, objavljena pre dve godine, opovrgava teoriju, otkrivajući da kosa nikada nije poticala od Betovena, već od nepoznate žene.

Što je još važnije, nekoliko pramenova za koje je potvrđeno da su sa kompozitorove glave pokazuju da je njegova smrt verovatno bila posledica infekcije hepatitisom B, pogoršane njegovim pijenjem alkohola i brojnim drugim faktorima rizika za bolesti jetre.

"Nismo uspeli da pronađemo definitivan uzrok Betovenove gluvoće ili gastrointestinalnih problema", rekao je Krauze, a preneo magazin Current Biology.

Upravo zbog toga, ostaje niz pitanja o životu i smrti čuvenog kompozitora.

Gde je dobio hepatitis? Kako je pramen ženske kose vekovima smatran Betovenovim? I šta je zapravo stajalo iza njegovih bolova u stomaku i gubitka sluha?

S obzirom na to da je tim bio inspirisan Betovenovom željom da svet razume njegov gubitak sluha, to je nesrećan ishod, a u njegovim genima otkriveno je još jedno iznenađenje.

Shutterstock/Arcady

Dalja istraživanja koja upoređuju Y hromozom u uzorcima kose sa onima savremenih rođaka koji potiču od Betovenove očeve linije ukazuju na neusklađenost.

Ovo ukazuje na vanbračnu seksualnu aktivnost u generacijama koje su prethodile kompozitorovom rođenju.

"Ovo otkriće ukazuje na vanbračni događaj očinstva u njegovoj očevoj liniji između začeća Hendrika van Betovena u Kampenhautu, Belgija, oko 1572. godine i začeća Ludviga van Betovena sedam generacija kasnije, 1770. godine, u Bonu, Nemačka", rekao je Tristan Beg, biološki antropolog sada na Univerzitetu u Kembridžu u Velikoj Britaniji.

Sve bi to moglo biti malo više od onoga što je mlađi Betoven očekivao, s obzirom na sudbonosni zahtev koji je stavio na papir.

Naravno, one olujne noći 1827. godine, dok su mu prijatelji i saradnici šišali dlake, niko nije ni sanjao kakve sve tajne one kriju.