Neobični signali ispod leda Antarktika zbunjuju naučnike: Totalno prkose fizici

Te neobične pojave prvi je detektovao NASA-in eksperiment ANITA (Antarctic Impulsive Transient Antenna), čiji je cilj bio da otkrije visokoenergetske kosmičke čestice, tačnije neutrine (subatomske čestice bez električnoga naboja, vrlo malo mase, koje se krećo brzinom bliskom brzini svetlosti), koji gotovo neometano prolaze kroz materiju, piše CNN.

• Napad u bazi na Antarktiku: Naučnici molili da ih spasu
• Satima zarobljena među ledenim santama: Ona je prva crnogorska naučnica koja je boravila na Antarktiku FOTO
• Naučnici ispod leda Antarktika pronašli alarmantno otkriće: Katastrofalno je

Tokom četiri misije koje su se odvile između 2006. i 2016. eksperiment je iz balona iznad Antarktika zabeležio neobične radio talase. Umesto da dolaze odozgo, kako se očekuje, dva signala zabeležena su iz smera ispod horizonta, kao da su prošli hiljade kilometara kroz unutrašnjost Zemlje.

To je, prema zakonima fizike, nemoguće jer bi takvi signali trebali da se apsorbuju u steni.

Naučnici iz ANITA tima zaključili su da ono što su zabeležili nije moguće objasniti postojećim razumevanjem fizike čestica.

Drugi eksperimenti ne pronalaze slične dokaze

Uprkos tome što su ANITA-ini podaci pobudili veliko zanimanje, drugi eksperimenti nisu uspeli da potvrde detekciju tih neobičnih signala. Među njima je i Opservatorijum Pir Auger u Argentini, koji je jedan od najvećih i najosetljivijih detektora visokoenergetskih kosmičkih zraka na svetu.

Njegovi naučnici su analizirali više od deset godina podataka, ali nisu otkrili ništa slično.

"Naše novo istraživanje pokazuje da takvi signali nisu zabeleženi u eksperimentima poput Pierre Augera", rekla je astrofizičarka Stefani Visel sa Univerziteta Pen Stejt.

Fizičar Džastin Vandenbruke sa Univerziteta Viskonsin dodao je: "Da su ANITA-ini signali bili stvarni i redoviti, i Auger bi morao da ih vidi, a nije."

Shutterstock/Mongkolchon Akesin

Slična je situacija i s eksperimentom IceCube, koji koristi mrežu detektora postavljenih duboko u antarktički led. Iako je izuzetno osetljiv, ni IceCube nije registrovao takve signale.

Hipoteze i novi pokušaji

Jedna od mogućnosti koju razmatraju naučnici je da su signali potekli od retkog tipa neutrina, tau neutrina. Ova čestica u raspadu može proizvesti tau lepton (poznat kao tau čestica ili tauon) i ponovno se regenerisati, što bi teoretski omogućilo prolazak kroz više materijala.

Međutim, ni ta teorija ne odgovara potpuno ANITA-inim podacima jer bi signal trebalo da dolazi pod manjim uglom.

"Za tau neutrine očekujemo ugao ulaska jedan do pet stepeni ispod horizonta", objasnila je Visel.

"U ovom slučaju reč o uglu od 30 stepeni, što je previše da bi čestica prošla bez gubitka energije."

Uprkos brojnim pokušajima da se signali objasne, odgovor još nije pronađen. Naučnici, međutim, ne odustaju.

U pripremi je novi eksperiment pod nazivom PUEO (Payload for Ultra-High Energy Observations), koji će se takođe lansirati iznad Antarktika. Let balonom predviđen je za decembar, a nova oprema biće deset puta osetljivija od ANITA-e.

"Uz PUEO ćemo imati bolju osetljivost i možda ćemo konačno shvatiti o čemu se radi", rekla je Visel i dodala: "Najverovatnije se radi o nekom trivijalnom fizikalnom efektu koji još nismo prepoznali. Međutim, dok ne isključimo sve mogućnosti, nastavljamo da tražimo odgovore."