Prvi put u istoriji: Snimljen južni pol Sunca VIDEO

Zajednička misija Evropske svemirske agencije (ESA) i NASA-e zavirila je izvan ravni Sunčeve orbite i snimila prve slike misterioznih polarnih regiona.

Revolucionarna posmatranja otkrila su haotičan mozaik magnetne aktivnosti na Sunčevim polovima, za koju naučnici veruju da je ključna za razumevanje kako se Sunčevo magnetno polje menja otprilike svakih 11 godina.

"Prvi put u istoriji, čovečanstvu prikazujemo slike Sunčevih polova"

"Danas, prvi put u istoriji, čovečanstvu prikazujemo slike Sunčevih polova", rekla je profesorka Kerol Mandel, direktorka naučnog centra u ESA.

• Ruski naučnik podelio zapanjujuće otkriće: Najjači izbačaj u godini, prete nam magnetne oluje?
• Pomračenje Sunca u subotu: Biće vidljivo samo u jednom delu Srbije
• "Omega bloking" nad Srbijom; Centar tog fenomena tačno iznad nas; Vidljiv je i na satelitskim snimcima
• Istorijski podvig NASA: Sonda parker prilazi na rekordno blizu udaljenost Suncu VIDEO

"Sunce je naša najbliža zvezda, izvor života, ali i potencijalna pretnja savremenim svemirskim i energetskim sistemima na Zemlji, tako da je ključno da razumemo kako funkcioniše i naučimo da predvidimo njegovo ponašanje. Ove jedinstvene slike iz misije Solarni orbiter označavaju početak nove ere u solarnoj nauci".

Misija vredna 1,3 milijarde dolara (oko 1,1 milijardu evra), koja je počela 2020. godine, snimila je slike Sunčevog južnog pola sredinom marta, kada je letelica bila 15 stepeni ispod Sunčevog ekvatora, što je omogućilo prvo posmatranje Sunčevih polova iz tog ugla.

Iako Zemlja ima stalne magnetne polove, Sunčevo magnetno polje se menja otprilike svakih 11 godina, bar se tako veruje i tada dostiže vrhunac aktivnosti, sa najviše sunčevih pega i bljeskova.

• Otkrivena zvezda tri puta vrelija od Sunca
• Snažna solarna oluja bi ponovo mogla da pogodi Zemlju?
• Naučnici pronašli crnu rupu 50.000 puta masivnija od Sunca
• Snažna solarna erupcija bi mogla da pogodi Zemlju i izazove katastrofalnu geomagnetnu oluju

Prva magnetna merenja sa Solar Orbitera otkrila su fragmentirani mozaik severnih i južnih polarnih regiona na površini Sunca. Ovaj obrazac je predviđen kompjuterskim simulacijama, ali još nije potvrđen direktnim posmatranjem. Naučnici kažu da će praćenje dramatičnih promena magnetnog polja na polovima biti ključno za tačnije prognoze Sunčevog ciklusa.

"Sunčevi polovi su bukvalno bili terra incognita"

"Nismo tačno znali šta da očekujemo od ovih prvih slika, Sunčevi polovi su bukvalno bili terra incognita", rekao je profesor Sami Solanki, šef instrumenta za mapiranje magnetnog polja i direktor Instituta Maks Plank za istraživanje Sunčevog sistema u Nemačkoj.

Sunčev magnetni ciklus se dešava zato što se ne rotira kao čvrsto telo - njegov ekvator se rotira brže (svakih 26 dana) od njegovih polova (svakih 33 dana). Ova razlika rasteže i uvija magnetna polja dok ne postanu toliko nestabilna da se polariteti menjaju.

"Sunce se transformiše iz relativno mirne zvezde u veoma aktivan objekat"

"Sunčeva atmosfera i njegovo ponašanje su potpuno oblikovani njegovim magnetnim poljem i njegovim promenama. Sunce se transformiše iz relativno mirne zvezde u veoma aktivan i dinamičan objekat sa čestim eksplozijama u svojoj atmosferi.

Iako su modeli predvideli da bi magnetno polje trebalo da bude nepravilno raspoređeno, sasvim je druga stvar zapravo ga videti", rekla je profesorka Lusi Grin iz Laboratorije za svemirske nauke Mulard na Univerzitetskom koledžu u Londonu, koja je uključena u projekat od 2005. godine.

"Trenutni modeli nisu dovoljno precizni da predvide kada će dostići vrhunac"

Za pet do šest godina, Sunce će ući u svoj sledeći period minimalne aktivnosti, kada je njegovo magnetno polje najravnomernije raspoređeno, a aktivnost na najnižem nivou. Trenutni modeli i predviđanja 11-godišnjeg solarnog ciklusa još uvek nisu dovoljno precizni da predvide tačno kada će Sunce dostići vrhunac i koliko će biti jak.

Jedina letelica koja je ranije letela iznad Sunčevih polova bila je NASA-ina sonda Uliks, lansirana 1990. godine, ali nije imala kameru i prikupljala je samo podatke o magnetnom polju i solarnom vetru.

Solarni orbiter će nastaviti da kruži oko Sunca pod uglom od 17 stepeni do 24. decembra 2026. godine, kada će njen sledeći prelet Venere nagnuti njenu orbitu na 24 stepena, a 2029. godine letelica će se podići na ugao od 33 stepena iznad ravni planete.