Zabrinjavajuća pojava na Jadranu pred letnju sezonu: Naučnici reaguju

Satelitske snimke cvetanja objavio je na svojoj Fejsbuk stranici Copernicus, program Evropske unije za posmatranje Zemlje, koji pruža tačne, pravovremene i lako dostupne informacije o stanju životne sredine.

U svojoj objavi, Copernicus objašnjava da je razmnožavanje algi, koje je more obojilo u upadljivo zelenu boju, verovatno podstaknuto višim temperaturama mora od prosečnih, kao i nedavnim obilnim padavinama koje su povećale dotok rečnih voda u more.

"Cvetanje algi vidljivo je na ovom #CopernicusEU #Sentinel3 satelitskom snimku napravljenom 2. maja 2025. Živopisno zelene površine na slici jasno se ističu u odnosu na tamnoplave delove mora koji nisu pogođeni."

• Jahte izbacuju fekalije u more; Hrvati zgroženi: "Ovako je svako jutro, a danas je najgore"
• Turisti u Istri zgroženi FOTO
• Važno upozorenje za sve koji letuju u Hrvatskoj: Neugodni fenomen na plažama

Cvetanje algi može da smanji nivo kiseonika u vodi i poremetiti morski život, što predstavlja rizik za ribarstvo i turizam. Copernicusov Pomorski servis pruža dodatne podatke i analize kako bi pomogao donosiocima odluka u kreiranju efikasnih politika za ublažavanje posledica cvetanja algi, ističe se u objavi.

Copernicus prati klimatske promene, zagađenje vazduha i mora, stanje šuma, zemljišta, leda i još mnogo toga, koristeći satelite poput Sentinel serije i zemaljske senzore. Podaci su besplatni i javno dostupni, a koriste ih naučnici, institucije, privreda i vlade.

Hrvatski naučnici iz Instituta Ruđer Bošković najavili su da će ovih dana izaći na teren kako bi prikupili uzorke i utvrdili šta se tačno dešava, te da li je pogođena samo italijanska obala ili i Hrvatska. Portal Index će objaviti detaljnije informacije čim budu dostupne.

Cvetanje mora postaje redovna pojava

Svakog proleća severni Jadran zahvata fenomen poznat kao cvetanje mora, odnosno masovno razmnožavanje algi u površinskom sloju mora. Ovaj prirodni proces naročito je izražen u aprilu i maju, kada se poklope idealni uslovi za rast fitoplanktona: obilje hranljivih materija, porast temperature mora i povoljni vremenski uslovi – posebno obilne kiše.

Naučna istraživanja pokazuju da je severni Jadran posebno osetljivo područje zbog svog zatvorenog geografskog oblika i snažnog uticaja kopnenih voda. Najveći doprinos tome daje reka Po, koja se uliva u Jadransko more sa velikim količinama nitrata i fosfata – hranljivih materija koje potiču iz poljoprivrede, kanalizacionih ispusta i industrijskog zagađenja. 

Shutterstock/Damsea

Te materije u more dospevaju u najvećim količinama upravo nakon obilnih kiša i topljenja snega, što je tipično za proleće.

Istovremeno, more se zagreva, a u uslovima slabog vetra i mirne površine dolazi do formiranja toplog gornjeg sloja koji se teško meša sa hladnijim, dubljim slojevima. U tom toplom, stabilnom sloju zadržavaju se hranljive materije, što dovodi do eksplozije rasta algi.

Klimatske promene podstiču cvetanje

Sve više istraživanja povezuje intenzitet i učestalost ovakvih cvetanja sa klimatskim promenama, koje donose ne samo više toplotnih talasa i ranije zagrevanje mora, već i češće ekstremne padavine koje pojačavaju spiranje zemljišta i unos hranljivih materija u more.

Pojava cvetanja algi nije nova, ali danas postaje sve intenzivnija i dugotrajnija. S jedne strane, to je deo prirodne dinamike morskih ekosistema, ali s druge strane, kada pređe određeni prag, može imati ozbiljne posledice.

Odumiranje algi, manjak kiseonika i opasnost za ljude

Kada alge odumru, njihova razgradnja troši kiseonik iz mora, što može dovesti do pojave hipoksije – stanja sa niskom koncentracijom kiseonika, pogubnog za mnoge morske organizme. U ekstremnim slučajevima dolazi do masovnog ugibanja riba, školjki i drugih morskih životinja.

U severnom Jadranu već su zabeleženi slučajevi cvetanja toksičnih algi, koje mogu biti štetne i za ljudsko zdravlje, naročito ako kontaminiraju školjke ili izazovu iritacije kod kupača.

Ekonomske posledice

Osim ekoloških, cvetanje mora ima i značajne ekonomske posledice – utiče na ribarsku industriju, marikulturu i turizam. Zamućena, zelenkasta voda može odbiti turiste, a šteta u uzgajalištima školjki i ribnjacima može biti velika.

Naučna zajednica smatra da je ključ za smanjenje ovih pojava dugoročno upravljanje izvorima zagađenja – naročito poljoprivrednim oticanjem iz rečnih slivova poput onog reke Po – kao i praćenje klimatskih trendova. Programi poput evropskog Copernicusa, koji prate cvetanja mora putem satelita, sve su važniji za razumevanje i rano otkrivanje ovih pojava. Oni omogućavaju blagovremena upozorenja i pripreme, ali i dugoročne analize koje pomažu u kreiranju efikasnih politika za zaštitu morskog okruženja.

Cvetanje mora u severnom Jadranu indikator je ne samo ekoloških procesa već i šire povezanosti između klime, ljudske aktivnosti i stanja mora. Razumevanje tog fenomena ključno je za očuvanje biodiverziteta, održivo ribarstvo i turizam, ali i za dugoročnu zaštitu jednog od najvrednijih evropskih obalnih ekosistema.