"Zapanjujuće otkriće": Tamna energija bi mogla sve da promeni

"Ne znamo njenu prirodu, ne znamo kako deluje, ali znamo da postoji jer vidimo njene posledice," objašnjava profesor Mustafa Ishak-Boušaki sa Univerziteta u Teksasu.

Ishak-Boušaki je jedan od voditelja međunarodnog projekta DESI (Dark Energy Spectroscopic Instrument), koji već četvrtu godinu mapira milione galaksija kako bi razotkrio tajne tamne energije. Dosad su već prikupili podatke o 15 miliona galaksija i kvazara, a do kraja istraživanja planiraju da dosegnu brojku od 50 miliona.

• Svemirska raketa za testiranje srušila se 40 sekundi nakon poletanja FOTO
• Borba za prevlast u svemiru FOTO
• NASA otkrila misteriozni objekat koji pluta međuzvezdanim prostorom FOTO
• Voda postojala u svemiru milijardama godina ranije nego što se mislilo

I upravo ti najnoviji podaci upućuju na nešto što bi moglo da promeniti kosmologiju kakvu poznajemo: tamna energija možda nije stalna, kako se dosad verovalo. Možda čak i slabi.

"Samo otkriće tamne energije pre tridesetak godina bilo je veliko iznenađenje," priseća se astronom David Veinberg sa Univerziteta Ohio State. 

"Ali ovo... ovo bi moglo da bude još neverovatnije."

Kroz milijarde godina svemirske prošlosti

DESI je postavljen na teleskopu u Arizoni, a njegovih 5.000 optičkih vlakana omogućuje istovremeno posmatranje hiljada galaksija. I ne samo da ih posmatra, DESI praktički gleda kroz vreme. Kako svetlost iz udaljenih objekata putuje milijardama godina do nas, naučnici kroz nju vide kako je svemir izgledao u različitim razdobljima.

DESI trenutno stvara jedan od najdetaljnijih trodimenzionalnih prikaza svemira, od njegovih najranijih dana do današnjice. A najnoviji podaci, dvostruko opsežniji od onih objavljenih pre manje od godinu dana, pružaju sve više naznaka da tamna energija nije konstanta.

Shutterstock/watoson117

"Naš posao je da slušamo šta nam svemir govori. I možda nam poručuje da je sve puno složenije nego što smo zamišljali," kaže Andrei Cuceu iz Lawrence Berkeley laboratorije, jedan od voditelja DESI-jeve radne grupe.

Kao ogromni kosmički vladar

Ključno u celoj priči je nešto što astronomi zovu BAO skala, akustične oscilacije bariona. To su talasi materije iz ranog svemira koji su ostavili tragove u raspodeli galaksija. Te strukture, udaljene u proseku 480 miliona svetlosnih godina, funkcionišu kao veliki "vladar" u svemiru koje omogućuje merenje širenja svemira.

"Kombinujući ta merenja s podacima o supernovama, gravitacijskim sočivima i kosmičkoj mikrovalnoj pozadini, sve ukazuje na isti zaključak, tamna energija možda slabi," kaže Pol Martini, još jedan od voditelja projekta.

Ako se taj trend nastavi, tamna energija više neće biti dominantna sila u svemiru. 

"U tom slučaju širenje svemira bi moglo da prestane da se ubrzava, a u nekim modelima čak i stane, ili počne da dolazi do kolapsa. Naravno, govorimo o vremenskim razmerama od milijardi godina," kaže Ishak-Boushaki. 

"Ali ako se pokaže da je to istina, to bi bila prekretnica za celu fiziku."

Novo poglavlje kosmologije?

Za sada nema dovoljno dokaza da bi mogla da se donese konačna presuda, ali sve više podataka ide u istom smeru. 

"Glavno pitanje da li ćemo s novim merenjima i dalje viđati isti trend? Ako da, sledeće će pitanje biti: kako se tačno tamna energija menja, i zašto?" pita se Martini.

DESI bi takođe mogao da pomogne u boljem razumevanju razvoja galaksija, ponašanja crnih rupa, pa i možda najzagonetnijeg entiteta u svemiru, tamne materije. 

Shutterstock/M.Aurelius

"Kakva god tamna energija bila, ona će oblikovati budućnost svemira," kaže Majkl Levi, direktor DESI-ja.

"Neverovatno je što sve možemo saznati samo posmatrajući noćno nebo."

U planu je i novi projekt, Spec-S5, koji bi mogao da proučava i do deset puta više galaksija nego DESI, koristeći teleskope i na severnoj i na južnoj hemisferi.

Novi teleskopi, nova pitanja

Osim DESI-ja, uskoro u istraživanje tamne energije i tamne materije ulaze i drugi veliki projekti. Među njima su i svemirski teleskopi Euclid i Nancy Grace Roman, koji bi trebali da krenu u misije do 2027. godine. Oni će dodatno proširiti znanje o tome kako se svemir širio i razvijao.

Jason Roudes iz NASA-e, koji vodi američku naučnu misiju teleskopa Euclid, ističe da novi podaci ukazuju na "napetost" između onoga što znamo o ranom i kasnijem svemiru. 

Shutterstock/Triff

"Naš najjednostavniji model tamne energije ne može baš lako da objasni kako smo od ranog svemira došli do ovoga što danas posmatramo," kaže Rouds. 

"DESI i slični rezultati ukazuju da nam treba složeniji model. A to je uzbudljivo, jer možda znači da postoje još nepoznati zakoni fizike koji upravljaju svemirom."