Teleskop Webb snimio dokaz pada egzoplanete u matičnu zvezdu

Svemirski teleskop James Webb još jednom je pokazao koliko je dragocen alat za posmatranje svemira, snimivši dokaz propadanja egzoplanete u matičnu zvezdu, čime je promenio i shvatanje astronoma o mogućoj sudbini planeta u unutrašnjem delu Sunčevog sistema, uključujući i našu planetu.

Astronomi su, naime, u početku verovali da je planetu progutala njegova zvezda dok se zvezda širila u crvenog džina. Međutim, novi podaci svemirskog teleskopa James Webb (JWST) sugerišu drugačiju priču.

Poslednji zaron egzoplanete

Studija, objavljena u časopisu The Astrophysical Journal, detaljno opisuje opažanja JWST-a nakon pomenutog događaja. Umesto dosadašnjeg shvatanja da je zvezda nabujala kako bi progutala tu egzoplanetu, astronomi sada veruju da je orbita planete postepeno propadala, uvlačeći je u zvezdu u smrtonosnom poniranju. Ta orbitalna erozija verovatno je rezultat dugotrajnih gravitacionih interakcija između te egzoplanete i njene matične zvezde.

Planeta tone ka unutra i gubi svoje spoljašnje gasovite slojeve dok zaranja dublje u zvezdu. Usput, to raspadanje zagreva materiju i izbacuje zvezdani gas, što dovodi do svetlosti koju vidimo i gasa, prašine i molekula koje sada okružuju zvezdu, objasnio je za Reuters Morgan MacLeod, postdoktorand u Centru za astrofiziku Harvard-Smithsonian.

Dokazi vidljivi u prašini i gasu

Webbovi instrumenti otkrili su znake vrelog gasa, koji je verovatno formirao prsten oko zvezde, i hladniji oblak prašine koji se širio. Znamo da postoji velika količina materijala izbačenog iz zvezde dok planeta prolazi kroz svoj smrtonosni prilaz. Dokaz za to je taj prašnjavi ostatak materijala izbačen iz matične zvezde, objasnio je Ryan Lau iz NOIRLab-a američke Nacionalne naučne fondacije i glavni autor istraživanja.

Zvezda o kojoj je reč, udaljena 12.000 svetlosnih godina u sazvežđu Aquila, nešto je crvenija i tamnija od našeg Sunca i ima oko 70% njegove mase. Planeta osuđena na propast verovatno je bila takozvani "vreli Jupiter", gasoviti džin nekoliko puta veći od našeg Jupitera.

Verujemo da je to morao biti džinovski planet, bar nekoliko puta veći od Jupitera, da bi izazvao tako dramatičan poremećaj na zvezdi kao što je ono što smo videli, dodao je MacLeod.

Sudbina Zemlje

Iako je Zemljina orbita oko Sunca stabilna, Sunce će se na kraju proširiti u crvenog džina i verovatno progutati planete Merkur, Veneru i Zemlju. Međutim, pomenuta opažanja teleskopa James Webb pružaju mogući drugačiji uvid u kraj planeta u Sunčevom sistemu.

Naša opažanja ukazuju na to da je verovatnije da će planete doživeti svoju konačnu sudbinu tako što će se polako spiralno približavati svojoj matičnoj zvezdi, umesto da ih zvezda proguta kada se pretvori u crvenog džina, rekao je na kraju Lau.