Eksplozija u kosmosu zbunila naučnike: Nešto ovako moćno nikada ranije nije viđeno? FOTO

Ovaj fenomen označen je kao EP240408a, jer ga je prvi put otkrio "Ajnštajn" (Einstein Probe), svemirski teleskop za X-zrake, 8. aprila 2024. Na prvi pogled delovalo je kao uobičajeni blesak gama-zraka, koji obično emituje i jake X-zrake.

• Pronađen zapanjujući prsten svetlosti: Ajnštajn je ovo predvideo pre više od 100 godina FOTO
• Došlo je do udara nezamislive snage: Rešena velika misterija na Mesecu?
• Šta je snimljeno na Marsu? Internet "proključao" od teorija FOTO
• Zaglavljena astronautkinja u opasnosti? Rizično u svemiru FOTO

Međutim, kada su ga posmatrali različiti teleskopi u ultraljubičastom, optičkom, bliskom infracrvenom, radio, X i gama spektru, istraživači su primetili da se ne uklapa ni u jednu poznatu vrstu događaja.

Prema novoj studiji, trenutno vodeće objašnjenje je da se radi o smrtnom hropcu belog patuljka koji je raskomadan u crnoj rupi srednje mase.

Ovaj proces je stvorio mlaz materijala velike brzine koji, sasvim slučajno, pokazuje direktno ka Zemlji.

"EP240408a ispunjava neke kriterijume nekoliko različitih pojava, ali nijednu u potpunosti", kaže Brendan O’Konor, astronom sa Univerziteta Karnegi Melon i glavni autor studije.

"Posebno su kratko trajanje i visoka svetlost teško objašnjivi u drugim scenarijima. Alternativa je da smo upravo svedoci nečeg potpuno novog!"

Bizarna kosmička eksplozija mogla bi da bude nešto sasvim novo

Svemir je prepun prolaznih događaja – energičnih bleskova izazvanih eksplozijama zvezda i crnih rupa, supernovama, zvezdama koje proždiru crne rupe i drugim kosmičkim dramama. Astronomi određuju o kakvom se fenomenu radi na osnovu njegovog trajanja, frekvencije, izvora i specifične kombinacije talasnih dužina koje emituje.

Nakon što je EP240408a otkriven teleskopom "Ajnštajn", posmatran je pomoću niza drugih teleskopa sa Zemlje i iz svemira, uključujući Nuclear Spectroscopic Telescope Array (NuSTAR), Swift, Gemini, Keck, Dark Energy Camera (DECam), Very Large Array (VLA), Australia Telescope Compact Array (ATCA) i Neutron star Interior Composition Explorer (NICER).

Na osnovu prikupljenih podataka, astronomi su sastavili sliku ovog fenomena – ali to je samo produbilo misteriju.

EP240408a je sijao u mekim X-zracima prvih 10 sekundi, zatim održavao stabilan sjaj oko četiri dana, da bi naglo oslabio u roku od jednog dana. Ovo je mnogo duže od tipičnih gama-bleskova, koji traju do nekoliko sati, ali nije dovoljno dugo da bi se uklopio u druge poznate kategorije.

Njegov sjaj u X-zracima takođe se našao u nekoj vrsti obrnute Zlatokosine zone – previše je svetao za neke fenomene, a nedovoljno za druge. Najčudnije od svega, teleskop VLA nije detektovao nikakav radio-signal sa izvora ni 11, ni 158, ni 258 dana nakon početnog bleska.

Shutterstock/Sergey Nivens

"Kada vidimo nešto ovako svetlo u X-zracima tokom dužeg perioda, obično postoji i izuzetno jak radio-signal", kaže O’Konor. 

"A ovde ne vidimo ništa, što je veoma neobično."

Nakon što su isključili nekoliko mogućih objašnjenja, uključujući kvazare i misteriozne brze plave optičke tranzijente, astronomi su došli do najverovatnijeg uzroka: plimski poremećaj (TDE). Ovi događaji nastaju kada crne rupe haotično proždiru zvezde, pritom emitujući bleskove svetlosti.

U retkim slučajevima TDE može proizvesti ogromne mlazove materijala koji se izbacuju iz polova crne rupe. Ako se dogodi da su ti mlazovi usmereni pravo ka Zemlji, nastaje signal kakav je viđen u ovom slučaju. Karakteristike ovog bleska sugerišu da je u pitanju crna rupa srednje mase koja je progutala belog patuljka.

Problem je u tome što bi ovakav događaj ipak trebalo da proizvodi neke radio-emisije. Naučnici pretpostavljaju da razlog zašto ih još uvek nismo otkrili leži u tome što je događaj zabeležen prerano – prethodna istraživanja pokazuju da može proći stotine, pa čak i hiljade dana pre nego što mlaz materijala uspori dovoljno da počne emitovati radio-signale.

Ako buduća posmatranja ipak detektuju radio-emisije, misterija EP240408a mogla bi biti rešena. Ali ako ostane „nem“, to bi moglo značiti da je u pitanju posebno čudan gama-blesak – ili možda potpuno nova vrsta kosmičkog fenomena, piše ScienceAlert.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "The Astrophysical Journal Letters".