Telo Aleksandra Velikog pojele ajkule ili ga uništila crkva? VIDEO

Kada je Aleksandar Veliki umro 323. pre nove ere, 13 godina nakon što je izgradio jedno od najvećih svetskih imperija, ostavio je ono što će postati jedna od najvećih nerešenih misterija u arheologiji.

Istraživači su žestoko raspravljali o tome gde je Aleksandar Veliki sahranjen, sa teorijama koje se kreću od njegove domovine u Makedoniji (sada Grčka) do Egipta.

Poput Svetog grala ili Zavetnog kovčega, grobnica je poprimila mitski status koji je očarao mnoge arheologe tokom godina.

"Sve dok njegova grobnica ne bude pronađena, on živi u kvazimističnom limbu, zauvek izazivajući nove ideje, teorije i kontroverze", rekao je Nikolas Sonders, profesor emeritus na Odseku za antropologiju i arheologiju na Univerzitetu u Bristolu u Ujedinjeno Kraljevstvo i autor knjige "Život Aleksandra Velikog", rekao je on za Live Science.

Stotine su tragale za grobom, ali bezuspešno.

"Sećam se da je 1963. godine, kada sam bio student na Aleksandrijskom univerzitetu, bio jedan Grk koji je vršio iskopavanja u blizini železničke] stanice, rekao je Zahi Havas, arheolog, egiptolog i bivši ministar za antikvitete Egipta, za Live Science i dodao: "Išao sam da vidim njegove iskopine. Ništa nije našao, ali je ostao pet godina tragajući."

Ali da li su arheolozi napredovali u pronalaženju grobnice? Kaliope Limneos-Papakosta, direktorka i osnivačica Helenskog istraživačkog instituta Aleksandrijske civilizacije, koja trenutno vrši iskopavanja u Aleksandriji u Egiptu, misli da je blizu.

Grobnica je možda skrivena ispod ulica današnje Aleksandrije, na raskrsnici dve drevne saobraćajnice, rekla je ona. Intrigantna helenistička statua i drugi znaci antičkih krajeva iz pravog perioda ukazuju na veoma obećavajuću lokaciju.

"Na raskršću sam i verujem da imam više mogućnosti da pronađem grobnicu nego bilo ko drugi", rekla je Limneos-Papakosta za Live Science.

Zašto je pronalaženje grobnice tako teško

Jedan od razloga zašto grobnica još uvek nije pronađena je taj što je Aleksandrovo telo premeštano, pa je više puta sahranjivan.

Pored toga, istorijski zapisi o grobnici su oskudni i često su pisani stotinama godina nakon događaja koje opisuju. Svaki od tih izvora imao je političku agendu ili pristrasnost, rekao je Pol Kartlidž, profesor emeritus grčke kulture na Univerzitetu u Kembridžu.

"Dakle, sve morate uzeti sa velikom rezervom", rekao je Kartledž, autor knjige "Aleksandar Veliki", za Live Science.

Poteškoća je još veća zbog toga što ne postoje jasne slike grobnice koje bi mogle da usmere arheološka istraživanja, dodao je Sonders.

Konačno, moderni grad Aleksandrija je u velikoj meri izgrađen preko originala.

"Savremena Aleksandrija, posebno centar grada, izgrađena je potpuno iznad antičkih spomenika", rekao je Havas i dodao: "Pozorište je pronađeno dok su gradili kuće. A nađene su i katakombe."

Da bi pronašli grobnicu, arheolozi bi morali da iskopaju mesta na kojima ljudi danas žive i rade, što je izazov bez jakih dokaza da ispod leži nešto važno.

Šta znamo o Aleksandrovoj smrti i sahrani

Od istoričara kao što je Plutarh znamo da je Aleksandar umro u dobi od 32 godine između večeri 10. juna i jutra 11. juna 323. p.n.e., u Vavilonu (današnji Irak). Uzrok njegove smrti je kontroverzan, a neki tvrde da je umro od bolesti poput tifusa ili malarije ili otrovanog vina, a drugi tvrde da je ubijen. Nekoliko ljudi čak misli da je prerano proglašen mrtvim.

Bez obzira šta je ubilo Aleksandra, njegovo telo je mumificirano. Ptolomej I Soter, makedonski grčki general koji je bio Aleksandrov bliski prijatelj i telohranitelj, bio je ključan u premeštanju tela.

Bez obzira šta je ubilo Aleksandra, njegovo telo je mumificirano. Ptolomej I Soter, makedonski grčki general koji je bio Aleksandrov bliski prijatelj i telohranitelj, bio je ključan u premeštanju tela.

"Njegov leš je odvežen na putu preko Bliskog istoka, preko današnjeg Iraka do današnje Sirije", rekao je Kartlidž. Odatle, tokom dve godine, putovao je skoro 1.600 kilometara do Egipta.

Ptolomej je imao plan: Aleksandar nije ostavio jasnog političkog naslednika (iako je njegova žena Roksana bila trudna sa njegovim sinom i on je možda imao vanbračnog naslednika), a izgradnja grobnice za Aleksandra bila je način da se učvrsti Ptolemejev položaj kao legitimnog naslednika makedonskog kralja, rekao je Kartledž.

Aleksandrovo telo je zatim otpremljeno u Dolinu kraljeva u blizini Luksora u Egiptu, gde su sahranjeni mnogi faraoni Novog kraljevstva, dok se gradio novoosnovani grad Aleksandrija.

"Godine 305. pre nove ere, 18 godina nakon što je umro, Aleksandrov leš je donet u Aleksandriju, a do tada su tamo bili kraljevski dvor, palata i muzej", rekao je Kartledž. "Da je Aleksandar tamo sahranjen bio bi šlag na torti" za grad u nastajanju.

Nekoliko decenija kasnije, izveštaji grčkog geografa Strabona sugerišu da je Ptolemej IV Filopator, četvrti faraon Ptolemejskog Egipta i praunuk Ptolomeja I, preselio Aleksandrovo telo na njegovo poslednje dokumentovano počivalište: Soma, veliki Aleksandrijski mauzolej, prema knjizi "Aleksandrova grobnica: dve hiljade godina opsesija da se pronađu izgubljeni Osvajač".

Bio je tu još oko 300 godina kasnije, kada je prvi rimski car, Avgust (vladao od 27. pre Hrista do 14. godine nove ere), posetio Aleksandriju.

"Očajnički je želeo da vidi leš Aleksandra", rekao je Kartledž. "Očigledno je bio toliko uzbuđen da je, kada se sagnuo,  lešu izbio nos".

Nakon toga, istorijski zapisi ne pominju grobnicu stotinama godina. "Nestaje iz pomena oko 500. godine naše ere", rekao je Kartledž.

Velike praznine u vremenskoj liniji

Ono što se desilo sa grobnicom tokom velikih praznina u istorijskim zapisima je od tada bio izvor grozničavih spekulacija, pa čak i otvorenih teorija zavere. Ovi vremenski rasponi takođe otežavaju fokusiranje na specifične teorije o trenutnoj lokaciji grobnice.

Sonders misli da su ovi prekidi u vremenskoj liniji čudni.

"Samo nekih 300 godina nakon Aleksandrove smrti dobili smo izveštaj o grobnici", dok većina zapisa potiče iz 600 godina kasnije, rekao je Sonders za Live Science i pitao: "Dakle, šta se desilo u međuvremenu? Zašto tišina?"

Stotinama godina grobnica je bila "veoma dobro poznato hodočasničko središte širom drevnog mediteranskog sveta", dodao je, tako da u to vreme "lokacija nije bila tajna".

Dakle, moguće je da se niko nije potrudio da opiše lokaciju grobnice jer su svi znali gde se nalazi. Takođe je možda postojalo rivalstvo između hrišćana koji su hrlili na Hristov grob i pagana koji su obožavali Aleksandrov grob. Dakle, kada je hrišćanstvo prevladalo, crkveni oci su se možda "pobrinuli da tragovi groba budu uklonjeni/oštećeni/uništeni kako bi Hristov grob mogao da postane istaknuti centar hodočašća drevnog sveta", rekao je Sonders.

Limneos-Papakosta smatra da je lokacija možda izgubljena tokom Aleksandrijskog krstaškog rata 1365. godine, kada je opljačkan grad, iako nijedan istorijski zapis ne ukazuje na to da je grobnica ili telo uništeno, rekla je ona.

Međutim, jedna mogućnost je vezana za bogoslužbeni kult koji je nastao oko Aleksandra Velikog. Iako je tobože izumrlo pre više hiljada godina, u Aleksandriji su možda ostali ljudi koji su se tokom krstaškog rata i dalje osećali pozvanim da zaštite Aleksandrove ostatke od dolazećih krstaša, koji bi prezirali obožavanje paganskih bogova.

"Verujem da je sveštenstvo oko Aleksandrovog kulta štitilo grob", rekla je Limneos-Papakosta.

"Smatrali su ga za boga, a pokušali su da ga zaštite kada su shvatili da hrišćani spremaju uništenje. Verujem da su sakrili njegovo telo i sarkofag."

Pošto je Aleksandrovo poslednje poznato počivalište bilo u Aleksandriji, većina istraživača se slaže da je njegova grobnica verovatno skrivena negde u egipatskom gradu.

"Aleksandar je sahranjen u Aleksandriji i sigurni smo u to jer u prvom veku nove ere imamo informacije o posetiocima grobnice, uključujući rimske careve poput Julija Cezara", rekla je Limneos-Papakosta za Live Science. "Dakle, znamo da je grobnica bila tamo."

Ali pitanje je gde tačno u Aleksandriji.

Šalimar vrtovi

Limneos-Papakosta ima jednu teoriju. Tokom iskopavanja 2009. godine, otkrila je skulpturu Aleksandra, prema članku koji je napisala za Newsweek.

"Bio je to naš poslednji dan na terenu i bili smo spremni da završimo sezonu", rekla je ona. "Ali onda smo pronašli skulpturu. Bilo je to čudo."

Topografske karte i drevni izvori sugerišu da je oblast u kojoj je statua pronađena blizu mesta gde se nekada nalazila njegova grobnica, rekla je Limneos-Papakosta, a njen tim je od tada vršio iskopavanja na tom području. Sada, ona misli da se približava, sužavajući ga na oblast Šalalat bašte u modernoj Aleksandriji, koja se nalazi u blizini Aleksandrijskog nacionalnog muzeja, koji sadrži ostatke gradskih zidina. Drevni izvori sugerišu da su kraljevske četvrti bile na ovoj lokaciji tokom antike, rekla je, ali nikada nisu bile iskopane.

Mesto iskopavanja nalazi se pored nekadašnje drevne raskrsnice koju pominje grčki pisac iz drugog veka Ahil Tacije, koji opisuje lokaciju grobnice.

"Napisao je da se nalazi nekoliko stotina metara zapadno od raskrsnice dve glavne široke ulice u Aleksandriji", rekla je ona. Zahvaljujući trenutnim iskopavanjima, "već smo znali za jednu od širokih ulica (poznatu kao Canopic Street), ali sada znamo za drugu, Kraljevsku ulicu."

Aleksandrov leš pojele ajkule?

Ali drugi misle da je Limneos-Papakosta na pogrešnom putu.

Kartledž, sa svoje strane, spekuliše da je telo moralo biti smešteno u velikom mauzoleju koji je bio deo kraljevskog kompleksa. I on misli da su se kraljevske odaje nalazile na drugoj lokaciji od Papakosta-Limneosa.

"Mauzolej prenosi ideju da je to veoma čvrsta struktura koju treba locirati", rekao je Kartlidž.

"Onaj u Rimu, Avgustov mauzolej, potpuno je vidljiv. Zašto se Aleksandrov mauzolej ne vidi? Jednostavan odgovor je da je Aleksandrijski Bruheum (Bruheum je bio posebna četvrt), gde su bile kraljevske četvrti, naslanjao se na more", rekao je Kartledž.

Ali nivo mora je porastao nekoliko metara od vremena Aleksandra, pokazuju istorijske karte, tako da se veliki delovi istorijskog grada, uključujući kraljevske četvrti, verovatno nalaze pod vodom.

Poslednjih godina ronioci su istraživali gradsku obalu i pronašli delove koji bi mogli pripadati drevnim građevinama.

Ali čak i ako se pronađe mauzolej, nema garancije da će telo biti unutra.

"Osim ako nije bio u kovčegu koji je sačuvao njegovo telo, nikada neće biti pronađen", rekao je Kartledž i dodao: "Pretpostavljam da su njegovo telo mogle pojesti ajkule".

Mazarita okrug

Sonders misli da je grobnica još uvek na suvom, verovatno ispod užurbanih ulica modernog okruga Mazarita, oblasti koja je nekada bila središte drevnog grada i gde su se nalazile njegove palate.

"Osim i ako novi građevinski projekti ne zahtevaju rušenje i čišćenje do dubokog nivoa, malo je verovatno da će to biti otkriveno", rekao je Sonders. "Za mene je nezamislivo da bi to moglo biti bilo gde drugde."

• Veliko otkriće u Britaniji FOTO
• Ovako je izgledao jedini atentat na sovjetskog lidera
• Istorijske ličnosti koje su pravile idiotske greške

Havas nema jedno mesto na umu, ali je optimista da će grobnica biti pronađena jednog dana.

"Možemo li reći da se grobnica može otkriti?“ Havas je pitao, i odgopvorio: "Da."

Ali verovatno ga neće pronaći arheolozi koji ga traže. Pozorište, katakombe i mnogi spomenici drevne Aleksandrije pronađeni su slučajno, zahvaljujući modernoj gradnji.

"Grobnicu naučnici nikada neće otkriti — nikada", rekao je Havas i dodao:

"Zaista verujem da će slučajno jednog dana biti otkrivena grobnica Aleksandra Velikog."