Eutanazija, sloboda izbora ili zloupotreba: Šta mislite o odluci suda o smrti devojke? VIDEO/ANKETA

Profesor dr Nevena Čalovska Hercog, psihijatar, kaže za TV Prva da je ceo životni narativ devojke Noelie Kastiljo veoma potresan, jer je od najranijeg detinjstva prolazila kroz traumatske situacije, od toga da nije rasla uz roditelje koji su bili zavisnici od droge, do toga da je bila smeštena u različite ustanove socijalne zaštite. Potom, ona je bila i žrtva grupnog silovanja migranata, ali i silovanje njenog momka.

Da bi posle toga pokušala samoubistvo i ostala nepkretna od struka na dole, uz teške bolove.

"Dirljiva je njena patnja kad kaže: 'moj patnja je prioritetnija nego bol mojih roditelja, braće i sestara. Sudila se i sa ocem, koji je pokušavao da je spreči, i nakon dve godine sud je dozvolio. Stiče se utisak kao da je njena životna misao da okonča svoj život", ukazala je psihijatar i dodala da se autanazija uglavnom vetuje za ljude u poznim godinama kojima više savremena medicina ne može da pomogne.

• Devojka žrtva grupnog silovanja dobila pravo na eutanaziju: "Ne mogu više, želim da umrem lepa" VIDEO
• Eutanazija devojke zbog doniranja organa? Roditelji šokirani odgovorom iz bolnice FOTO/VIDEO
• Poznati francuski glumac ide na eutanaziju: "Svi moji sistemi su počeli da otkazuju..."
   

Ova priča je podelila čitavu svetsku društvenu javnost, i postavlja se pitanje koje su granice između slobode, prava i odgovornosti.

Advokat Veljko Delbašić za TV Prva podseća da u Srbiji nemamo zakon koji dozvoljava eutanaziju.

"Ako bismo bili za, morali bismo da izmenimo jedan deo krivičnog zakonika. U ovom trenutku se mogu dovesti u obzir četiri krivilna dela: ubistvo, teško ubistvo, rešenje života iz samilosti, podstrekavanje i pomaganje na samoubistvo. Centralno krivično delo je lišavanje života. Da bi se to promenilo potrebno je ipuniti određene uslove, da je reč o punoletnoj osobi, zatim da lišavanje života bude iz samilosti i na kraju da lice koje se lišava života da bude u teškom zdravstvenom stanju i da ono izrazi želju na izričit način", pojasnio je advokat.

Dodaje da Krivično zakonik prepoznaje da je u pitanju specifična životna ljudska situacija i zbog toga predviđa lakši oblik krivičnog dela, i zbog toga predviđa kaznu od šest meseci do pet godina, ali može i uslovna kazna.

Patnja porodice 

Ercog kaže da u zemljama kojima je data mogućnost za eutanaziju podrazumeva i proceduru koja uključuje psihijatrijsko veštačenje i procenu psihičkog stanja. Sigurna sam da je u ovom slučaju to rađeno višekratno", ocenila je ona.

Advokat ističe da onde gde se dozvoljava eutanazija moraju postokati mehanizmi kontrole da bi se zloupotrebe sprečile odnosno svele na minimalne šanse.

Govoreći o saosećanju sa bližnjima i njihovom patnju psihijatar Čalovska Ercog kaže: Ak možemo da utičemo na nekog da dostojanstveno živimo, mislim da bismo trebali da imamo pravo i na dostojanstveno umiranje", istakla je ona.

Opširnije pogledajte u video prilogu.