- Komentari -

Nauka - kofer sa duplim dnom?

Jedan od izglednijih načina za unapređenje današnje nauke jeste da otvorimo i podelimo izvorne rezultate istraživanja. Ako bi ti podaci bili dostupni svima, nauka bi mnogo dobila na transparentnosti, reproducibilnosti i efikasnosti istraživanja. Društvo bi dobilo još mnogo više.

Srđan Verbić
Pošaljite komentar
  1. postoje dva ne-bas-toliko-ocigledna suprotstavljena principa: princip javnosti i masovne komunikacije rezultata i princip kvaliteta istrazivanja.

    na svetu nas ima mnogo, i imamo velike potrebe za inovacijama. savremeno covecanstvo je uslovljeno konstantnim napretkom u nasem razumevanju najrazlicitijih oblasti stvarnosti. ali, takodje je i realnost da je kvalitet po radu znacajno opao. uporedite tipican clanak u nekom zurnalu iz pedesetih, i tipican clanak danas. recimo, na potpuno javnom arxiv-u imate trenutno dokaze goldbahove hipoteze, dokaze P!=NP, i jos gomile rezultata koji su u najmanju ruku sumnjivi! i sta? - nista! peer-review procedure ce opstati jos duuugo! jedino sto mozemo da se postaramo da ne saljemo radove u elsevier i ostalu izdavacku mafiju, vec da saljemo u open access zurnale, koji su nazalost cesto potpuno smece!
    (pilula, 18. oktobar 2013 14:16)

    # Link komentara

  2. Odličan tekst. Za početak, mnoge stvari u selekciji radova i njihovom prihvatanju u časopisima nisu dovoljno transparentni. Neki časopisi su veoma podozrivi prema anonimnim autorima iz ''zemalja trećeg sveta''. Često kriterijumi tipa renomea autora, njegovoj pripadnosti nekoj instituciji i zemlje iz koje dolazi imaju prevagu, i time omogućavaju ili eliminišu objavljivanje radova. Ima tu i usluga tipa ''ja tebi, ti meni''. Sticanje i obnavljenje licenci za naučna zvanja upotpunjuju ovu sliku. Komentari recezenata treba da budu javni, i štampani na kraju svakog objavljenog rada (što neki časopisi iz Baishideng Publishing Group nameravaju da uvedu).
    (disidente, 18. oktobar 2013 10:49)

    # Link komentara

  3. Za OPEN SCIENCE je svim snagama bori i poznati socijalni psiholog Brian Nosek. On je uradio sjajne stvari u svojoj oblasti, ali sada svu svoju energiju ulozeu Open Science Framework, mesto gde istrazivaci mogu da podele svoje baze, lab dnevnike, planove obrada itd. Takodje je dobio velika sredstva za projekat u kome ce ,,samo'' pokusati da replicira neke od uticajnijih psiholoskih studija iz poslednje decenije. Jedan studija ce biti replicirana i na nasem Odeljenju za psihologiju u Beogradu :) Rekla bih da je to OPEN SCIENCE u akciji, a videcemo koliko ce cela prica odjeknuti kada stignu prvi rezultati replikacija :)
    (Ivana, 18. oktobar 2013 10:13)

    # Link komentara

  4. Ne mogu da osuđujem nikoga ko nije spreman da deli rezultate svojih istraživanja jer to je njegov rad , njegova muka. Neubedljivo mi zvuči argument da je to potrebno za razvoj nauke. Možda bi bilo korisno da oni koji nemaju pristup da urade svoja istraživanja mogu na neki način doći do podataka koji su im potrebni. Ali svašta bi na ovom svetu bilo mnogo lepo i dobro pa se ne dešava. Javno publikovanje rezultata mi se ne čini kao dobro rešenje. Možda bi bolje bilo da se proširi baza mogućnosti za istraživanja, tj. da se svima koji žele da istražuju omogući da to i urade. To bi se moglo postići kada bi društva stvorila konsenzus o neophodnosti ulaganja u nauku. Da se ne lažemo, veoma mali broj ljudi želi da se bavi naukom pa samim tim ti uslovi o kojima govorim i nisu baš toliko nedostižni.Posebno ako odbacimo one koji do titula naučnika dolaze na sve druge načine sem da zasuču sami rukave. A deljenje rezultata samo može da poveća broj ovih grebatora. Ovim se možda dobija na masovnosti ali kvantitet ne znači i kvalitet.Opšte dobro jeste ideal ali ga treba veoma pažljivo i suptilno promovisati. Naravno da u nauci kao i svuda drugo ima nepravdi, i uvek će ih i biti. Uvek treba težiti da ih bude manje. Kojim metodama je pravo pitanje. Moj stav je da bi to trebalo raditi kroz davanje mogućnosti za ispoljavanje ideja i prikupljanja podataka a ne kroz obesmišljavanje rada vrednih ljudi koji veoma često utroše ogromnu količinu energije, vremena i zdravlja da dođu do njih.
    (Goran, 17. oktobar 2013 13:59)

    # Link komentara

  5. Neki su pogodili suštinu ali je nisu i dovoljno jasno izrazili i ona se može očitati iz samo jedne prosto-proširene upitne rečenice: Da li bi bilo pravedno da radni dele proizvod svog rada sa džabolebarošima što po ceo dan blenu u zaglupljujuće TV kanale i Grandovizije? Jer znanje i iz njega rezultirajuća tehnologija sa finalnim proizvodom je pre svega proizvod nečijeg rada, uloženog vremena i uloženih sredstava.
    Žao mi je ali parade, štafete i sletovi nikom još dobro nisu doneli.
    (Ivan Grozni, 16. oktobar 2013 18:00)

    # Link komentara

  6. Ovaj tekst je napisan bar deset godina ranije nego sto ce ovo postati realnost:)
    (Nebojsa, 16. oktobar 2013 13:28)

    # Link komentara

  7. Nije problem u tome da treba da se deli znanje dobre ideje i predlozi sa svetom ali je problem što profesionalni lovci dobrih ideja to zatim prisvajaju kao svoje i malo dorade i patentiraju ili privedu proizvodnji i zarade velike pare a da drugima ne dozvoljavaju da to rade jer su zaštitili tu ideju kao patent. Trebalo bi nekako sprečiti takve lovce da ako je neka dobra ideja bilo kada ili bilo gde objavljena da ne može više da je zaštiti neko drugi osim prvog koji ju je objavio, a ako isti nije zainteresovan za tu ideju može da koristi čitav svet.
    (Boki, 16. oktobar 2013 12:16)

    # Link komentara

  8. Znate, nauka je ozbiljan i pipav posao. Ne kazem da je sve idealno i da nije bilo vrlo losih iskustava ali anarhija se ne sme dozvoliti.
    -Gibbs je bio prinudjen da objavljuje u slabijim casopisima jer niko nije imao petlju da stampa njegove radove.
    Boze je uspeo da progura rad tek uz podrsku Ajnstajna nakon mnogo uzaludnih pokusaja.
    Tacno je da je tesko progurati nesto krupno. Ipak ako je krupno onda to prodje ovako ili onako.
    Recenzeti su ljudi sa svojim vrlinama i manama, ponekad ogranicenjima i strahovima. Editori takodje. Ipak stvari funkcionisu i bilo bi pogresno dozvoliti "prijavljivanje" za recenzente.
    Recenzent se postaje tako sto te pozovu na osnovu nekog autoriteta koji si stekao svojim radom. Tako treba i da ostane.
    (Dr., 16. oktobar 2013 11:18)

    # Link komentara

  9. Ma da, patenti i svi drugi oblici zastite podataka iz istrazivanja su izmisljeni zato svi oni koji ulazu pare u istrazivanja jedva cekaju da rezultate podele za dzabe?
    Doduse za prezivelu decu komunizma ovo bas lepo zvuci, dakle samo vi nastavite da sanjate.
    (Sve trce da objave podatke, 16. oktobar 2013 11:17)

    # Link komentara

  10. Sve je to lepo ali nigde reci o recenzentima iz interesnih sfera koje su vezane za monetarnu i kapitalnu dobit industrija koje prosperiraju samo ODOBRENIM ZA NJIH oblasti,a zataskavaju i omalovazavaju na desetine hiljada informacija o naucnim medicinskim i tehnoloskim dostignucima,eksperimentima i uopste svega sta nije u njihovoj interesnoj sferi za zaradu novca na etablirani i ustaljeni dotok kapitala od istih!?
    Odgovor bi bio malo nastran ,vladari iz senki? Nista neobicno bar za sada na ovoj prodanoj planeti.
    (бидермајер, 16. oktobar 2013 09:05)

    # Link komentara

  11. Mrzelo me sve da čitam, o čemu je tekst i gde je duplo dno iz naslova?
    (fr, 16. oktobar 2013 08:18)

    # Link komentara

  12. Super tekst!
     (Jelena, 16. oktobar 2013 08:03)

    # Link komentara

  13. budućnost i sadašnjost! odličan članak!
     (pp, 16. oktobar 2013 02:54)

    # Link komentara

  14. Bravo Verbicu, svaka ti cast! Danas ceo dan citam neke naucne spise i gledam neka predavanja, i pomislih na isto! Linkujte informacije i delite znanja i iskustva, bez obzira da li i koliko titula imate. Samo tako nauka moze otici u pravom smeru. Narocito se osvrcem na medicinu i farmaciju ali i na ostale prirodne nauke.
    Ne dozvolite iskompleksiranim streberima, koji imaju malo znanja, da brzo stignu do titula i zvanja!

    p.s. objavljujte i naucne radove sa nesupelim rezultatima, jer je i to deo nauke
    (Stara petnicarka, 16. oktobar 2013 01:18)

    # Link komentara

  15. Jedan od najizglednijih načina za unapređenje današnje nauke jeste:
    "Kada se nauka bude barem 10 godina bavila nefizikalnim pojavama, napredovaće više nego za ceo vek svog postojanja." ~ Nikola Tesla
    (geberit, 16. oktobar 2013 00:01)

    # Link komentara