Kako preživeti Srbiju

ma da, sve je tako crno i grozno u evropi, a u srbiji sve sija. Pogotovo te glupe predrasude o "pravim prijateljima" koji se ne mogu naci nigde osim u srbiji, provodu na splavovima kakvog nigde nema itd. To sto neko u beogradu od jutra do mraka sedi u kaficu je moguce samo zato sto nekoliko desetina kilometara severno ljudi od jutra do mraka kopaju njivu da bi ostatak zemlje imao sta da jede. Bez plate, osiguranja, penzije, staza, veza i vezica, kumova, rodjaka, pus i pis pauza i slicnog. I kad imaju osamdeset godina guraju svoje biciklice na pijacu da bi prodali povrce za par dinara. Kad napune osamdeset pet godina umru od gladi zaboravljeni. To je srbija, a ne knez mihajlova. Srbija je i Bor, i Pancevo, i bivsi salasi oko Sombora i Zastava i izbeglicki kampovi i jos stosta. Splavovi i kafici su samo najobicnija pljacka upakovana u malo plastike, metala i loseg piva.

Uostalom ko se jos normalan vratio u Srbiju.

NISMO najbolji, al' smo NAJGOTIVNIJI

Dobro, sjajno!? Zasto sve reakcije neodoljivo podsecaju na cuvenu pesmu "Ciganin hvali svoga konja" - oni koji su ovde su besni, ali ponosni, a oni sa druge strane besni na one koji su ostali ovde, ne promenivsi nista u svojim (tuznim) srpskim zivotima? Pa zar niko ne razmislja da mnogo ljudi odavde nikada prosto NIJE imalo priliku da iz ove zemlje negde otputuje? Da to, dragi gastarbajteri-avanturisti-srecninci-lutalice-kako god sebe nazivali, nije bio njihov izbor? Ne secam se da je devedesetih bilo ponudjeno 10 miliona stranih pasosa za sve stanovnike ove jadne Srbije, ne secam se da je iko zeleo da nas spasi. Zasto onda sa toliko ogorcenja pisete komentar na tekst coveka koji se uljuljkuje u srpsku stvarnost onako kako zna - ironicno ili ne, svejedno, uspeo je da isprovocira i Vas, otisle, i Nas, ostale? Mnogo toga je ovde pogresno, tuzno nepopravljivo, ali priznajem da mi je cast da se svaki put kada sam u inostranstvu uzivim u ulogu prosvetitelja za neke od PROSECNIH Evropljana ili Amerikanaca. Njihova neobavestenost je zadivljujuca, seze u beskraj, ali ima opravdanje u jednostavnoj cinjenici: THEY HAVE IT ALL - zasto bi se mucili stanjem stvari u nekoj od 100 zemalja Treceg sveta? Nikada, ocito, necemo shvatiti da smo za njih trivijalna informacija, da u nasem toliko hvaljenom Beogradu nema nicega autenticnog (na stranu nostalgija za hranom - pa zar to ne govori dovoljno, pricamo samo gde se dobro jede, zar to nije dokaz nase bede? na stranu i splavovi, koji su ucinili da srpske devojke "konacno" budu svrstane u isti kos sa Ukrajinkama i Moldavkama, da kada kazete da ste iz Srbije dozivite da vas obaspu svim inspirativnim recima na K naseg prelepog jezika i da od vas momentalno ocekuju da se popenjete na sto i pocnete da uvijate kukovima kao da ste prethodne godine bas VI osvojili prvo mesto na takmicenju za najbolju BELLY DANCER?!?!?!). Ne, nazalost, mi smo otuzna sredina, mediokriteti, sami krivi za svoju tuznu sudbinu. I dok god budemo razmisljali ovako - samo CRNO/BELO, bicemo nesvesni sebe i svoga.
I za kraj: zabrinula sam se samo jednom - kada je u pomalo dosadnom multionacionalnom drustvu povedena diskusija o simbolima zemalja iz koje dolazimo. Zasto ne treba da vam opisem osecaj koji me je ophrvao kada sam shvatila da ne postoji pojam (sem trija Mladic-Karadzic-Milosevic) koji druge ljude ("civilizovane Evropljane") neizostavno asocira na Srbiju? Mislite o tome...?!

Super tekst, nema sta! Ja sam jedan od retkih koji se trudi da se vrati u Srbiju. Sto sam duze ovde u Becu, sto vise imam potrebu da se vratim u moj rodni Beograd. Znam kako nasi ljudi zamisljaju zapad: malo radis, puno zaradjujes i super se provodis. Mislim da svako ko razmislja da dodje na zapad, razmisli dobro o tome. Da li je bolje raditi neprestano i zaradjivati toliko da opet nista ne ostane na kraju meseca da se pristedi. Ili ako vec ima svoju kucu ili svoj stan ostane kod kuce i isto tako sta zaradi potrosi. Potom morate imati u vidu da ste stranac i da se ljudi ponasaju veoma lose prema strancima. Kod nas u Srbiji su svi dobrodosli, cak ponekad imam utisak da Srbi u Srbiji vise vole strance nego Srbe. To je jedan od najodvratnijih osecaja kada zivite u tudjoj zemlji stalno vam se desi da je neko drzak perma vama jer ste stranac. Isto naravno i kada se trazi radno mesto, normalno pre ce uzeti nekog "njihovog" nego stranca. Da mogu, vratio bih vreme kada sam se odlucivao da li cu doci ovde ili ne, ali nazalost... Nije ni Srbija perfektna, ali je po meni bolje ostati kod svoje kuce! Pozdrav svima

Bozze, zaista los clanak. Zbrda zdola, tri recenice, nemusto skrojene, uzas.
Necu ni da pricam o tome kako bi ova tema mogla i morala da bude inspiracija za nesto malo inteligentniji sadrzaj.
blue rider rides on

Dobar tekst! Samo isuvise kratak da nabroji sve prednosti Srbije zbog kojih se mi koji smo 'napolju' nje uvek sa setom secamo. Ponekad mislim kako je sad mojim ortacima u Bg-u, dok uzivaju u pogledu na divne devojke koje voze rolere pored ade ili ispijaju kafe negde u nekom od kafica na Obilicu....a tek splavovi pa lude zurke po stanovima na nbg-u....Samo neko ko je ziveo u Beogradu a onda 'napolju' moze da zna sta i koliko to znaci coveku. Da ne zaboravimo Gucu koja je za npr OktoberFest ZAKON!!! Ipak uvek i posle svega prva slika koja se nama koji smo otisli iz Srbije stalno iznova vraca na oci su obedljivo najlepse devojke u Evropi (mozda i sire ali za to nisam kompetentan:)Pa prijatelji u matici, sta da vam kazem u zivajte u prednostima koje Srbija nudi i zaboravite na mane, samo tak ose uziva u zivotu.
Pozdrav sa predivnog jezera Lugano, sa mislima na Adi....SRBIJA!!!!

Super tekst!

pozzz

Ocigledno je da autor teksta nije proveo bas previse vremena u bilo kojoj zapadno evropskoj zemlji, ako je ikada neku i posetio.

Mirko i Sandra su pre tri meseca regulisali sve u vezi svog godisnjeg odmora, kupili avionske karte i spakovali kofere. Cekaju sledeci petak da krenu u Srbiju da bi, iako zive u Berlinu, ovde mogli ko ljudi da gledaju fudbal. Tamo nema prenosa svih utakmica ukoliko nisi platio neki tamo kanal koji to prenosi. Nema ni TV ekrana po kaficima. Tamo samo ima para. A pare ljude kvare i ne kupuju prijatelje.

Totalna glupost i totalna paushala :). Samo tako i nastavite :)

Malo mi je glup i zajedljiv ovaj clanak. U Srbiji cini mi se ljudi samo gledaju da smanje vrednost svega sto je izvan njenih granica. Moram reci da opis (i to jako, jako los) zivota nekih zemalja u EU (severnih) ne znaci da svi tako tako zive. Eto, u Italiji ljudi zive 'slicno' kao i u Srbiji pa im isto tako treba nekoliko hiljada Eura ili uticajni tata da im nadje posao! Svaka cast B92, samo sirite ovu srpsku tradiciju o bljuvanju svega sto nije srpsko!!! JOs samo da dodate da ljudi u EU su budale jer stvarno rade kad su na poslu, i ne koriste sluzbeni telefon u privatne svrhe (niko da se usudi da recimo nazove prijatelje u Australiji sa posla ili da isfotokopira detetu knjigu na poslu, a sto bi placao fotokopiranje!). Da, od Srba na zapadu tako nesto mozete svakako cuti jer su doneli sa sobom takve navike o iskoricavanju tudje svojine...

Za Dovlu:
Prijatelju, da li znas koliko puta sam ovde u Srbiji doziveo da neko bude drzak prema meni, bez obzira sto sam "ovdasnji"... Svaki put kada odem negde napolje (a najvise volim Sloveniju) imam osecaj kao da TAMO zaista pripadam i vrlo mi je mrsko da se vracam u ovu divlju barustinu u kojoj se toliko "zanimljivo" zivi. Ne, ja ne merim srecu time da li mogu da gledam utakmice i ribe na rolerima. Meni je bitno da zivim u normalnoj, urednoj i sredjenoj zemlji u kojoj se postuje puna linija na kolovozu i u kojoj se ne puca za (verske) praznike iz svih raspolozivih oruzja. Da li trazim mnogo?

'Zivot' bez kredita, ubijanje od alkohola i licni fudbalski afiniteti su prednosti Srbije? Pa sto onda Srbija, svega toga imate i na kvadrat na Kubi, u Severnoj Koreji, zabacenim delovima Rusije, sitnim Africkim zemljama... Ma milina, ko jos ne bi pozeleo da zivi tamo... Oko provoda - nije tacno, oko kredita - nije tacno, oko fudbala - pa samo besposleni ljudi imaju vremena da trose na takvu besmislicu. Savetovao bih autoru da provede bar po par meseci u Parizu, Londonu, Amsterdamu, New York-u, Tokiju itd. pa onda neka prica o prednostima Srbije... Naravno, mora da se radi, sto je i normalno valjda, ali van radnog vremena te niko ne pita sta radis sa svojim zivotom...

Predrasude prema zapadnoj evropi (tamo je sve bolje!)
ocigledno gaje ljudi koji tamo nikad nisu bili...

Ne cvetaju tamo ruze, dolazi globalna ekonomija, a sa tim i mnoge promene. Mogu francuski studenti da se bune koliko god zele, ali ako zele da sacuvaju posao od Kineza, Indusa, Afrikanaca, NAS, Rumuna, Bugara i slicnih, morace da rade za manje pare. Pricao sam sa nekim Francuzima i Nemcima, i mnogi od njih su istog misljenja:
* posao sve nesigurniji
* plate sve manje
* cene sve vece

Po svemu pomenutom i dalje smo ispred njih, ali bez brige, zaigrace mecka i pred njihovim vratima.

Ipak vecina(i kod nas i kod njuig) i dalje misli da ce ziveti isto kao i njihovi roditelji, grese, ali od vecine i ne treba ocekivati da bude svesna...

Evropo, Just wait 'n' watch!(tm)

Slatko sam se nasmejala, ali ima istine u tekstu. Prva stvar koja je neshvatljiva za strance je da neko izadje sa posla u 4 sata. Ovde, Francuska, se radi bar do 18h sa tendencijom produzetka do kasnih vecernjih sati, osim ako niste funkcioner tj. drzavni sluzbenik onda je do 17h. Posle toga, a i pre posla imate zadovoljstvo da se transportujete u proseku izledju sat i dva odlicnim metroom, koji rastojanja racuna u vremenu potrebnom da vas preveze sa mesta A na mesto B.

Neshvatljivo za ljude ovde jeste da se dogovorite sa nekim za izlazak posle posla, dogovori su ovde pitanje agende i slobodnog termina i za prijatelje i rodbinu uz potvrdu dan ranije da je dogovor jos vazeci.

Posebno iznenadjenje za Francuze u Srbiji jesu restorani u kojima mozete da jedete rostilj u bilo koje doba dana i noci. Restorani u Francuskoj, po pravilu, sluze rucak od 12-14h i veceru od 19 do 22h najdalje. U medjuvremenu zatvaraju, a ako imate zelju da nastavite posle obroka ljubazno vam skrenu paznju da je radno vreme zavrseno.

I jos nesto prosto je zacudjujuce kako stvari u Srbiji ipak funkcionisu. Za zapadnjake tesko shvatljivo, a za nas sasvim normalno.

Odlican tekst! Sto rece Dovla ni Srbija nije perfektna, ali Ada, devojke na rolerime, pa u Knezu, pa puni kafici, pa sto rece autor domaca klopa u nekom restorancicu....a na zapadu Arbeit nur arbeit i krediti, i gde ode zivot....

Tekst je ok, mada bih se slozio i sa nekim komentarima ovde, koji su napisali i neke kritike. Ne verujem da bi iko u Evropi mogao da zivi cak i jedan dan sa restrikcijama, a kamoli nekoliko meseci. To je cak sitnica od onog sta smo sve prosli, pa opet smo veseli, srecni i raspolozeni (izuzetaka ima uvek, naravno). I ovde se radi dosta, novac to ne nadoknadjuje, sa druge strane, ali opet se izlazi i provodi. Ko god je dosao u Srbiju sa strane, ne moze da shvati kako mi to ostanemo do ujutru u gradu, pa na posao. Ali, to smo mi. Nista nemam protiv Evrope, naprotiv, ali ipak je ovo Srbija.

Kakvo poredjenje. U Srbiji dobijas nepostovanje licnog integriteta na svakom koraku u razlicitim oblicima - a ko ne razume ovo, ili mu to nije vazno, taj je za zaljenje.
Sloboda, integitet, postovanje, ljubaznost, uljudnost, cistota, postena plata dovoljna za auto i letovanje, tacnost, uredjenost, disciplina, predvidivost... Svega sto u Srbiji nema.

Ja sam dobar deo svog zivota proveo van Srbije, proputovao pola Evrope, odrastao sa Englezima i tvrdim: taj osecaj opustenosti i mogucnost uzivanja u malim svakodnevnim zadovoljstvima koje zivot znace (ada, splavovi, zuke u barutani, exit fest, okupljanje po gajbama, brzinski improvizovani provodi tipa rostilj ili blejanje u nekoj basti) ne postoji nigde osim u Beogradu. Pa ko to zaista, u dubini duse, ne voli? Zato mladi stranci sve vise dolaze ovde i sto je najupecatljivije, ostaju da zive ovde (ja ih znam cetvoricu, a dvojica vech odlicno govore srpski). Ipak, mora se sagledati i ona druga strana Beograda: prenasleljenost, los gradski saobracaj, haoticne komunalne sluzbe, teska klima, male plate i los ukupan standard zivota. O ostatku Srbije i da ne govorim. Moj kum i najbolji prijatelj, inace Englez, ima na ostrvu takav zivotni standard da sebi moze dva puta godisnje da priusti odmor u destinacijama kao sto su Kenija i Ibica a da to nije nikakav finansijski shock. S druge strane, zivi kao robot preko cele godine za tih metar dana. Kada se sve sabere i oduzme, ja se s njim ipak ne bih menjao.

Pa dobro dokle mislite da cete moci tako Ada, puni kafici u sred radnog dana, gledanje utakmice opet u sred radnog dana,... ? Pa sramota je hvaliti se takvim pojavama jer nisu normalne. Ko su ti likovi koji sede u sred bela dana u kaficu gledaju ribe i utakmice i piju kafu? Odakle im pare za to? Samo u Srbiji braco!!! A ja sam u Srbiji i radim isto tako kao sto je napisano ako ne i gore. O jutra do mraka. A jos nemam ni prekovrmeno placeno niti bilo kakva prava koja imaju "zapadni" radnici. A mogucnost za kredit nikako. A ako ne uzmes kredit kako ces steci stan? U Srbiji... ukrascu! Jel tako? Samo se hvali! Koliko je ljudi uzelo kredit u poslednje dve godine u Srbiji? I grcaju, umiru!
E moj majstore lose si ti to sve skonto!
I nije da bi otiso zbog para nego bi da zivim medju kulturnim ljudima. I naprednim. Naprednih shvatanja. A ne medju stokom koja zivi po sistemu vrednosti Marka Kraljevica! A ponasa se jos gore!

Clanak je veoma povrsan,
Govori iz ugla srednjoskolca koji bi da se ludo provodi nocu u sitne sate. Licno mislim da u zemlji gde nista ne funkcionise, gde nema sanse za nikakav napredak, ne treba da se govori o nekakvim prednostima u odnosu na normalne zemlje.Dok god se rad omalovazava, nece biti dobro.Progres jednog drustva zavisi da svi zapnu sto vise.a, ti nocni rostilji su toliko nebitni, te satnice u restoranima izkarikirane.
Ti koji na Zapadu samo rade, i ne uzivaju u zivotu, ne bi uzivali u zivoto ni kod kuce, mozda bi im jedino bili drugacjii razlozi.

U Srbiji je super zivot sve dok ne crkne ves masina ili lamela na polovnjaku. A sta biva onda?
I jos: sta je sa 70% studenata koji nisu presli granicu?

Da mi je samo da se oslobodim kredita i posla, vrtica i skola da se vratim u Beograd u moj dorcolski stan sa pogledom na prugu da kupujem na najlepsoj i najsvezijoj pijaci, jedem najbolju hranu druzim se sa mojim prijateljima, idem na FEST i filozofiram o propaloj kulturi picam sa taxisima, kupujem vruce kifle i pustim dete da se igra ispred kuce...ali na zalost samo arbeit, arbeit, termini,organizovane igraonice za decu ... glupo je da ovakve tekstvove citamo u ponedeljak posle kisnog i usamljenog vikenda, pocetka jos jedne radne nedelje na razvijenom i bogatom zapadu...
sad je u Beogradu vec vreme da se dogovori poslepodnevna kafa......
Tanja

Dobra ironija, šteta što nije malo duža i razrađenija. A što se tiče odlazaka s posla pa bančenja radnim danom, ima toga i u Europi, samo trebate imati društvo, baš kao i bilo gdje na svijetu. I naravno da u Njemačkoj gledaju utakmice u kafićima i da se popiju hektolitri piva, baš kao i u Španjolskoj, Portugalu, Francuskoj ili Engleskoj. I još nešto. U toj "dosadnoj Europi" za vikend se izlazi iz Londona avionom u Barcelonu ili Budimpeštu, na godišnji se ide kraće, ali više puta godišnje, sve po nekim egzotičnim destinacijama, noćni život nisu samo splavovi (koji su dobra promjena, s vremena na vrijeme!) i Guča (kako nitko ne spominje Exit?) itd. Nije Europa baš tako loša - koliko se neki u njoj ne mogu snaći...

iskreno se nadam da je ovo sve bila ironija ;)

Hahaha...nije los text...Slazem se da u Srbiji gotovo nista ne funkcionise, sem kafica, restorana i klubova koji su uvek puni, a narod navodno nema para ni da prezivi...Srbija je puna kontradikcija. Cini mi se da je situacija sve gora, ali nema opravdanja za nase vecito nipodastavanje drugih nacija i zemalja koje su daleko uspesnije.S druge strane, kod nas i dalje postoji neki neverovatan duh, neka blaga anarhija, prkos- ne znam vise ni cemu ili kome, ponos-ne znam po kom osnovu i mislim da je to ono sto se dopada strancima kada dodju u Srbiju. Ja zivim u inostranstvu,ali cesto putujem u Beograd,i naravno razmisljam stalno da li da se vratim ili ne...sto se tice posla, uslovi su bolji napolju, ali nema prijatelja kao sto su "stari" prijatelji, niko ne moze da te razume kao tvoji...ne znam, postoje kod nas u Srbiji neki mali djavoli koji te uvek vuku da se vratis...da te bilo ko pita sta je to konkretno- ne bih znala da objasnim...

Jesam li ja jedini koji misli da je tekst ironičan? ;)

U pravu si Bojane 100%. Tekst je plitak i ne ulazi duboko u sustinu, ali svojom banalnoscu otkriva istine o Zapadu. Zaista mi se svidja tvoja vera u Srbiju i kvalitet zivota u njoj. Sve je to 100% istina.
Za devojke si apsolutno u pravu, i vise nego sto mislis. Za kredite nisi u pravu, ali na kraju krajeva tako je sada i u Srbiji. Sustina je da su ljudi na zapadu otudjeni i nemaju smeka za druzenje po nasim pojmovima, a u Srbiji jedan drugome ne izlaze iz sesnaesterca.
Tvoj tekst otvara jos jednu temu koja se u Srbiji ne apsolvira dovoljno: gde smo mi sa kvalitetom zivota u globalnom aspektu?
Evo malo podataka: dve trecine stanovnika planete je nepismeno, dve milijarde ljudi nikada u zivotu nece napraviti telefonski poziv, jedan posto stanovnika je visoko obrazovano, samo jedan posto koristi kompjutere, dve trecine nisu hriscani, cetvrtina nema vodu, struju i WC u svojoj kuci. Tuzno, ali tacno.
Ja inace zivim u Americi, ziveo sam i u Evropi i znam tacno o cemu govoris.

Voleo bih da jos mnogo Srba dobije priliku i da ode na taj toliko dalek Zapad i malo bolje sagleda stvari i uslove zivota...nije sve tako crno na Zapadu a tako lepo u Srbiji niti je sve tako crno u Srbiji a lepo na Zapadu....jednostavno treba imati sirinu i sagledati stvari iz drugog ugla a to nije moguce ako se ostane u Srbiji...Na Zapadu se zna barem za red ako nista drugo a toga u Srbiji nema....a za prelepe devojke koje voze rolere na Adi i setaju Knezom, pa ne znam koliko mi je to zanimljivo, te sigurno posao nemaju, skolu nemaju ili su lenje ili traze sponzora, a takvi me ljudi ne impresioniraju ma koliko oni izgledali privlacno...

Vedar i vrlo realan tekst. Posle boravka u Kanadi, shvatila sam da, bilo gde da zivite, vam treba sreca (nazvali je vi to "vezom" ili upornoscu i radom). U Torontu sam srela mlade ljude koji ne zele da se vrate za Srbiju (Beograd-pronasli su tamo svoj mir, kupili kucu, kola,pronasli krug prijatelja), a i one koji ne zele i ne mogu da trpe tamnostnji rezim(nostalgija je najjaca). Tamo su svi otisli, klasika, jer su se pocetkom devedesetih borili za egzistenciju. Mislim da bih otisla abroad, da nemam posao, jer bolje pokusati dok si mlad, uvek mozes da se vratis; samo ne treba ici na silu, na slepo, jer tamo nema ni mame i tate. Pokusajte da gledate sve sa lepse strane, ukoliko je to moguce. Mada, u ovoj neuredjenoj zemlji, gde moze da te ispljuje i iscima svako drugi...tesko.

Batice,
Dodji malo u Montreal pa da vidis sta je lepota zivota. Ovde imas ne jedan Knez, nego na 16 razlicitih delova grada ti je Knez, sve vrvi od kafica, raznorazne multikulturalne cetvrti, nadjes sve od krofni koje imaju isti ukus kakva je i tvoja baka spremala, pa do neke africke perlice a o klopi, pri tome ne mislim samo na kiseli kupus i pljeskavice i da ne pricam. Ne zive svi na kredite, vec mnooogi malo, malo pa putuju, te Juzna Amerika, te Australija, te New York...
Samo ti uzivaj u Knezu.
Ciao!

Vec 10 godina zivim u US i UK i sve mi je ovo smesno. I jedna i druga zemlja su me primile bolje nego moja rodjena!I stipendije i poslovi u drzavnoj slubzi i putovanja 4 puta godisnje na egzotican mesta i da ne spominjem vikende u Atini, Barseloni, Rimu, Parizu, Stokholmu, Firenci, Veneciji, Lisabonu...A u rodjenoj zemlji me tretiraju kao smece! Palo mi je na pamet i da se vratim i prijavim se na konkurs i nisu mi cak ni odgovorili a vise nego da sam kvalifikovan...A te devojke na rolerima, setih se nekih razgovora sa njima.. Da probam bez vulgarnosti, sve je to plitko i knjige ne cita...Do ljudi u Srbiji ne nauce da postuju red i rad tu nema progresa. I ono najbitnije: postovanje. A kome se takvo drustvo svidja... A da ne spominjem zagadjenost vazduha, potrosacka prava koja ne postoje, krediti koje niko ne moze da uzme ...

Neverovatna ironija. Da li postovani misli, da je jedini sadrzaj zivota, provod, kafici, utakmice, zabusavanje, sto je Srbima svojstveno, na svakom koraku.
Koliko radite, toliko i imate.
Kaze, stranci uzimaju kredite za stan i kola. Pa naravno, nece kao Srbiji, ziveti tri generacije u istom stanu, i voziti Zastavine krseve, prosecne starosti 18 godina, koji jedva dokotrlja do blizeg sela, a kamoli dalje, a o Evropi da ne pricamo.
Na zapadu covek radi i ima nadu, za razliku od nas, koji zivimo od danas do sutra.
Ovo mi lici na "davljenik se za slamku hvata".
A ova Evropa bi mogla da da jos jednu donaciju, da svi mladi iz Srbije, 10 dana besplatno prosetaju Evropom, pa bi se svest i pogled na zivot bar malo promenila.

Od 26 komentatora, samo je troje primetilo da je tekst ironican... eto jednog od razloga zasto je tesko preziveti Srbiju.

Svako ko se javlja izvan Srbije moze samo da prica iz svoje perspektive, a ne da generalizuje. Neko je izisao iz geta, neko nije. Neko je otvorio srce drugim etnickim grupacijama i prosirio poznanstva, a neko bi radije da trpi svoje i da kritikuje druge. Neko se domogao novca, neko se uvalio u kredite. Nekome je pojam dobrog auta Honda Civic, a nekome BMW. Neko zivi u najinteresantnijem mestu na svetu (recimo New York), neko u dosadnom Becu ili Cirihu.

Moje iskustvo mi nalaze da izjavim da mi je u Americi fenomenalno i da se u Srbiju (a po najvise ovakva kakva je sada) nikada, nikada ne bih vratio. Mozda na dan-dva, a onda nazad u svoju kucicu, svoju sigurnost izvan Srbije. Citavo ovo ispunjenje i srecu koju sam ostvario u Americi (nove prijatelje koje sam stekao; finansijsku sigurnost do koje sam dosao-pa cak i drugima pomogao; mesta koja sam posetio; raznovrsna jela koja sam jeo; intelektualno i informativno znanje koje sam dobio; dogadjaje koje sam propratio i kao ocevidac i kao ucesnik; uzbudljivost i spontanost kroz koju sam u jednom ordinarnom danu prosao; emocije koje sam na engleskom iskazao, a koje su uglavnom izazivale reakcije sa simpatijama; temperament koji sam ponekad prepoznavao ili na koji sam se ponekad navikavao i sva druga bogastva -materijalna i duhovna- do kojih sam dosao, a ipak sacuvao svoju moralnost i svoje vrednosti skomnog ljudskog bica) na zalost sve to jedino remeti moj bol za unistenom Srbijom. Mene boli to sto moji drugari iz detinjstva nemaju slobodu, nemaju perspektivu, osramoceni su necijim zlodelima, bespomocni da nesto promene, okruzeni lopovlukom i bezvlascem, liseni raznovrsnosti...

No ako vam je u Srbiji jedini nacin da podnosite tu surovu stvarnost, tako sto ce te se diciti sa par beznacajnih pozitivnih stvari, onda mogu razumeti potrebu da se covek hvata za slamku da bi preziveo. Eto, nekome je Guca olicenje zabave, a meni je to olicenje primitivizma, izraz depresije, momenat delirijuma koji ce ti dopustiti da trenutno zaboravis na sve svoje bolove, dekadentnost bez pokrica, muzika haosa i bez i malo kreativnosti, duvanje u prazninu.

Uz vase umece da kreirate svoju sudbinu, zelim vam svima puno srece, bez obzira gde ste.

Tema je odlicna. Pravo da vam kazem dosta mi je ljudi koji samo imaju nesto lose da pricaju, kao npr. neki komentari ovde. Samo pricaju, a nista ne rade. Covece idi onda i zivi negde drugde. Kao ne mozes? Mozes, sve se moze, samo se pokupis i odes, da vidim oce li ti biti lepo. Moj momak je otisao tako da studira u Austriju, gledam ga vec 4 godine kako se muci. Ko cuje da prica sa naglaskom nemacki zatvore mu vrata. Lepo je kad imas para u dzepu i odes tamo da razgledas i mislis kako su svi kulturni. I fotografises zgrade i ljude i kako imaju biciklisticke staze. Idi bez icega, probaj, da rintas, da te vredjaju jer si sa balkana. Svi misle da su mnogo pametniji, a da smo mi neki majmuni iz Srbije, a ne znaju ni gde je Balkan.
Ako vam se vec ne svidja, idite, ili bar radite nesto da poboljsate situaciju, radite na sebi, a ne kritikujte samo. Poput filmskih kriticara, kojima ni jedan film ne valja, a da nema tih istih filmova bili bi bez posla... jer sve sto umeju je da kritikuju. Radite nesto, pa cete imati. Gledam svog brata, zivi u Srbiji, ostao je kad su svi njegovi drugari otisli, radi vec 10 godina kao pravi kapitalista, i ima, vozi porse, ima sve, ali radi i nedeljom u 11 uvece. Dok su se njegovi drugari vratili i imaju manje nego on, jer ne znaju da rade, vec samo da kritikuju...
Svima je sladje tudje, izgleda...

Ovaj pausalni tekst jedino koristi ako je nekome uspio zamutiti pogled na vlastitu tuznu svakodnevicu u Zemlji Nebeskog Naroda.

neba, 29. maj 2006 14:32
Njegov komentar je 100% u pravu!!!
Samo sloga srbina spasava Srbiju!!! Ima li istina u tome??? Naravno da nema. Kada budu prestali (stranke)da se svadjaju i organi da primaju mita onda ce tek SRBIJA biti prava. Ako to ne bude ostvarilo onda ce Srbija svesti na BG pasaluk.

Ne mogu a da ne primetim bes i ljubomoru nasih briznih zemljaka rasutih od Aljaske i Australije sto nismo izvrsili kolektivan egzodus i pored svih problema koje donosi svakodnevni zivot u Srbiji. Znate, neko je morao i da ostane u ovoj zemlji koju pljujete a koja vam je nekada bila domovina. Vasa srdzba sto su neki od nas ovde ipak srecni govori samo to da ste besni sto ste odlaskom na zapad morali da platite cenu koji takav kompjuterski sredjen zivot nameche: log on, online ceo dan, log off, shut down, pa sutra ispocetka. Znam da bi ste parce ove zemlje koje vam nedostaje u tudjini poneli sa sobom i da zato u besu nemochnom zapomazete i plujete upravo ono sto vam od Srbije najvise treba, jer ne smete to sebi da priznate. Jasna, retki su tako iskreni kao ti: mali djavolcichi koji te stalno vuku nazad a koje pominjes su ta sitna zadovoljstva, ta iskrenost i neposrednost u svakodnevnom kontaktu cak i sa ljudima koji ti nisu preterano bliski, ta opustenost da ne moras stalno da budes nesto sto nisi -- sve ono cega moras da se odreknes u tom DRUGACIJEM (ne boljem ili gorem)svetu. Toga ima jos jedino u Africi, u kojoj sam proveo sedam divnih godina. Odrastao sam sa Englezima, Englez mi je kum i najbolji prijatelj, Evropu sam proputovao i zaista je obozavam ali sam posle tri i po meseca u Italiji, ge sam pre 13-14 godina otisao s namerom da ostanem, video koliko se covek oseca usamljeno kada nema oko sebe nijednog prijatelja iz detinjstva, majku, oca i brata, nijednu od onih blesavih i dragih faca koje ti se iskreno obraduju svaki put kada te vide, bez obzira koliki je socijani jaz izmedju nas, bez obzira na sve nase razlike i dugacija zivotna uverenja. Zato sam se vratio i ostao ovde.

Mi u Zagrebu često se zanosimo da smo značajno odmaknuli s Balkana jer vozimo automobile na kredit, povremeno skoknemo u inozemstvo i koristimo čarobne riječi poput "molim i hvala". Kad me duže nema u Zagrebu, naravno da mi nedostaje ekipa, lijeno ispijanje kave na špici i gledanje rolerica, ali po povratku se brzo umorim od te vanjske forme i jedva čekam da me ponovo poklopi dosadni sjever.
A što se tiče Beograda, slažem se da je jedinstven, da su žene prekrasne i da je noćni život fantastičan, no svaki put mi se učini da vidim još više omamljenih kengura nego u Zagrebu. Tradicionalno trošimo gomilu energije na nepotrebne gluposti, no jednostavno volimo igru, rituale i vanjsku formu.
Zapad je racionalan, zapad poštuje čovjekov integritet i ne gazi ga kad prelazi zebru. Lijepo je vjerovati da je kod kuće najljepše, ali želio bih svakome da sam može odlučiti o tome na temelju vlastitog iskustva. Do tada samo hrabro u akciju s ekipicom.

Imam EU radne papire, a zivim i radim u Srbiji. Takodje sam ziveo i radio, i (mogu opet) u Americi. E sad, dosta toga u Srbiji valja, a dosta i ne valja. Ali price o tome kako je na Zapadu bas sve super. To ili za onoga ko je bio totalna sirotinja i beda u Srbiji, ili za neke loosere, iskompleksirane likove, kojima je isto ziveli u Japanu, Sahari ili Sibiru.
Ko ima ovde dosta para, i lep posao, 100x mu je bolje nego da bude 'auslander', 'straniero', 'foreigner' bilo gde napolju.
A to da na Zapadu mozete sa 30,40 godina da nadjete prijatelje, kao sto ih imate od detinjstva u Srbiji, to dragi rodjaci 'preko' ubedjujte sebe, nemojte nas ovde.

Dodjite u Juznu Ameriku (bez vize), da vidite kako se lepo, moderno, slobodno zivi, sa ili bez kredita....Argentina, Peru, Cile...Ima i cevapa i krofni i bureka...i dzipova, jahti, i Versacea...a sto je najvaznije , ovde su ljudi stalno nasmejani.....Beograd je izgubio osmeh, a meni je to jedino ostalo pre da napustim zauvek taj sumorni,tuzni grad.
Dodjite , makar na letovanje, a onda vam se vise nece vracati , ne u Beograd, nego u Evropu !!!

Tekst je totalno bezveze, pun predrasuda tipicnih za nekoga ko nije nos promolio iz Srbije. Srbi i opustenost?!? Ja kad dodjem u Beograd svuda vidim nervozne, neljubazne i ozlojedjene ljude. Kad izdjete uvece, na sve strane neki mrstavci. Nocni zivot u Beogradu je osrednji, ne moze da se poredi sa recimo nocnim zivotom ovde u Stockholmu i to kazem kao "rodjeni beogradjanin" (ma koliko to ofucano zvucalo). Ono za kredite necu ni da komentarisem, tako nesto moze da odvali samo neko ko je ceo odrastao u komunizmu.

za Herman Bee-a: sjajno, elokventno, vrlo inteligentno napisano, skoro da sam ti 100 posto poverovao, i onda si se sa Gucom odao: taj festival, na koji hrle civilizovani stranci, je Boze moj primitivan i dekadentan zato sto nije po zapadnim standardima: umesto MTV-ja i sljastecih reklama za koka-kolu ono prasetina, rakija i trubaci. Verujem da je New York jedno od najinteresantnijih mesta za zivot jer verujem drugarici koja je tamo zivela sest godina i rekla mi isto to -- kada se vratila u BG. "Zasto si se vratila Majo?"
"Nisam vise mogla Zoki da izdrzim bez mog Beograda, Sanje, Jelene, tebe i drugih mi dragih bicha."
Hermane, i sam kazes da te razara bol za unistenom Srbijom. Ne, nego za Srbijom kakva god da jeste - nije ona drugacija nego sto je bila svih ovih godina jer ljudi su sa ssvim svojim vrlinama i manama ostali isti - a zemlju cine ljudi. Ne razara tebe bol sto tvoji ortaci nisu ostvarili americki san kao ti, nego zato sto ti nedostaju. A najveca samoobmana koju nam podmeces da se u ovu i ovakvu Srbiju nikada ne bi vratio: vratio bi se ti sutra kada bi to parce Srbije koje ti treba mogao da prevoris u New York. Ne moze druze, ti si svoju odluku doneo i sada zivi s njom.

ОК, аутор је мало површно прешао преко свега али можда је само то и желео. Оно што не могу да схватим је да људи примају здраво за готово без да се мало замисле и виде зашто су уствари тамо где су. Србија је најбоља током 2 недеље ферија које проведете у њој и то је то. Наравно да странци (ма који били) немају генерално осећај за зезање као ми Срби али увек се може наћи неко ко ће седети у кафани са тобом било где да си. И Срби су ако генерализујемо сељачине каквих нема, и јужно и северно од Дунава а са све Београдом. Зато господо искористите прилику и пропутујте овом лепом планетом када већ можете да заредите за теко нешто јер кафане досаде, жене се поудају а по сплавовима брује жене ратних злочинаца...

Cekaj malo... Glasi li tvoja teza: " Ostanite u Srbiji i radite nedeljom do 11 i vozicete porse ? " ... E, stvarno ne znam da li je ovo smesno ili tuzno...

Niko ne kaze da je sadrzaj zivota provod, kafici, utakmice, i zabusavanje, ali kad toga nema, nema ni zivota. Neko je pitao ko se jos normalan vratio u Srbiju. E pa bato, ja i moj dragi se vracamo.Ostavljamo ovaj cemerni Torotno, a kad sledeci put na TV-u cujem rec Kanada ili Torontu, promenicu kanal.

Kome je na severnoamerickom kontinentu fenomenalno, mora da nije sam sa sobom.
Ovde definintivno nema krofni koje imaju isti ukus kakva je tvoja baka spremala. Kako rece jedan prijatelj, hrana je bez ukusa, cvece bez mirisa a zene bez ljubavi. U prevozu niko ni sa kim ne prica, nema komunikacije, svako je sam, svako za sebe. Nacija bez identiteta i ideja. Zivot se svodi na odlazak u soping vikendom i prazne price. A onda se probudis jednog dana i shvatis koliko se i ti neminovno menjas pod uticajem sredine ali na gore. Postajes kao oni, covek bez manira, bez stila.

Ne delis komplimente niti umes vise da ih primis. A kad ti neko kaze kako si lepo obucen, uzvracas tako sto kazes koliko to kosta, gde si to kupio, koliko si para ustadeo I gde isto moze da se nadje. I cisto da objasnim neupucenima, u kapitalizmu ima prekovremenog rada ali to ne znaci da se svaka kompanija da vam to plati. Mi fakultetski obrazovani emigranti vozimo taksije, razvozimo pice, cistimo… a sefuju nam 20-ogodisnji Kanacici sa zavrsenim “strucnim” kursevima. Konkurencije nema; posao se dobija na preporuku sto mu dodje isto kao veza. Slabo se putuje; upoznala sam mnoge koji nikad nisu napustili Toronto a oni koji jesi ili zive u dugovima ili se pitaju kako neko ko je video Evropu moze da ostaje i zivi ovoj pustinji. Kanada je ukratko, kako rece jedan prijatelj, brain Holocaust, intellectual desert.

I ko tvrdi da ovde sve vrvi od kafica, i kako ovde ima svega, neka slobodno ostane. Takvi ovo i zasluziju. Ja sam ipak covek od ukusa i moja ideja kvalitetnog i ispunjenog zivota obuhvata sve ono ceka ovde nema.

Predrasude Srbije u odnosu na zapad ce uvek postojati. Zato ovaj pisac teksta moze ovako da pise, kad verovatno nije nogom krocio iz smrdljivog Beograda. Oko kredita i provoda na zapadu pisac nema pojma, mada kao i obicno beogradski pametnjakovici znaju bolje kako se zivi na zapadu on nas koji stvarno tamo zivimo. Ako mi je ceo smisao zivota da sedim svaki dan u jednoj te istoj kafani, onda je to jaci smisao. Takodje i da krkam svinjetinu i da se nalivam piva i vinjaka dok ne riknem sa 40. Ova Srbija je stvarno postala zona sumraka, mada je to uvek i bila. Treba izaci malo iz Borce, Ovce i Krnjace i videti kako Srbija jadno izgleda kad se gleda odnekud sa strane.

Dobro je, ipak je ironija :), taman sam se uplasila da sam ja jedina koja je to pomislila citajuci ga :).

A sto se tice mog doprinosa temi:
za par meseci idem na Novi Zeland, i sad, naravno, desava se da kad to kazem, ponekad dodje do nekakve rasprave tipa "zasto ides iz svoje zemlje i bla,bla...". Par puta sam pokusala da smislim jedan razlog zbog koga mi je zao sto idem (ne racunam porodicu i par prijatelja) i sve sto mi pada na pamet je "plazma" keks i takvih par stvari :). Iskreno, ne zezam se...
A sve ove price "zapad je ovakav, zapad je onakav...", pa ljudi moji zar se ista od toga moza porediti sa Srbijom? Zar ovo ovde sto se desava u poslednjih 20 god. uopste lici na nesto normalno? Ili smo mi toliko oguglali na nenormalnosti, da ih vise ne uzimamo kao takve?...Nije vise stvar samo u parama...
U svakom slucaju-vidimo se na Novom Zelandu. :)

Ja sam svestan da živim u Srbiji, ali ne mogu, bez obzira na sve što smo priživeli i još uvek preživljavamo, da prihvatim bilo kakve pesimističke stavove. Čovek koji je ubijen pre 3 godine je činio sve da nam ulije optimizam. Zar mu tako vraćamo?

ovaj tekst je mnogo dobar, samo imam jedan veliki problem sa njim a to je da mi zaboravljamo da je Srbija ipak nasa zemlja ma kakva da je. Da li se neko od nas pitao sta smo mi uradili ili koliko se mi trudimo da nam bude bolje u Srbiji. Da li vi mislite da je zivot u Americi kao a Americkim sapunicama i da sve blista i sjaji i da svi jedva cekaju bas nas iz Srbije da se prikljucimo tom zivotu. Alo, bre, svi vi koji mislite da napustate Srbiju stavite prst na celo i razmislite sta ce te da radite tamo na bogatom zapadu. Da li ste spremni da kao obrazovani ljudi perete WC solje ili je mozda ipak bolje da radite u nekoj nasoj firmi za 200 eura. Stavite sve na papir i videce te da je ipak bolje ostati i ziveti gde smo se i rodili. Ja se vracam kuci!!! Dosta mi je ovakvog "prelepog" zivota na zapadu!!Zivela SRBIJA I BEOGRAD!!!

Ja sam jos jedan od ovih koji su otisli napolje ali su uspeli da procitaju tekst i posle drugog pasusa. Tekst inace shvatam kao autorovu licnu pricu, ne znam da li je hteo da bude ironican, nadam se da jeste inace je vrlo plitko (ne znam da li je za ovaj tekst dobio i honorar ili mu je bilo dovoljno zadovoljstvo da bude objavljen na ovako citanom sajtu). Komentari su mi bili izuzetno zanimljivi, puno razlicitih vidjenja, a sva tacna, posto takodje predstavljaju samo licne poglede komenatora na svet i Srbiju u istom. Bilo bi lepo da se malo manemo tog fatalizma (ili smo najbolji ili najgori na svetu, sto naravno nije tacno i vise govori o nekim licnim kompleksima). Verujem da bi se spanci nasmejali ovom opisu ludog provoda posto su oni poznati po "vikend ludilu" koje krece od petka popodne pa traje do ponedeljka ujutro. I meni su Beogradjanke najlepse (mozda ne bas te na rolerima;-) ali to je moje subkjektivno misljenje, verovatno su i nekom Bukurestancu najlepse Bukurestanke, a nekom Bangkokljaninu Bangkokljanke... Uostalom, o ukusima se ne raspravlja.

molim zombirane gastose (kojima i sam pripadam) da ne komentarisu ovaj clanak. mi (gastosi) smo svoje blagodeti izabrali, neko silom prilika a neko dobrovoljno, a moj jedini komentar je da zivim (iz nekoliko puta) preko 25 godina napolju i jos nisam naisao na to sta je to sto me ovde vezuje (a zivim na kanarskim ostrvima!)...inace za nas jedino objasnjenje nase situacije je film "hleb i cokolada" sa ugom tonjacijem, ko nije gledao neka ga pogleda...neka zivi srbija (na zalost bez crne gore) i njen zivot kakav da je..ali se bojim da nece dugo trajati : EU je na vratima!!

Srbija je jedna obicna rupa, u kojoj je pitanje kako ljudi spajaju kraj sa krajem. Jedna banana zemlja u kojoj obican covek odavno nema dostojanstva. A sto je jos gore neki se tese (kao autor teksta) kako bolje zive od nekoga u zapadnoj evropi, tuzno i nimalo smesno. Ja kafic vidim jednom mesecno u Beogradu, radim od jutra do sutra, ali tesko da cu dva puta godisnje ici u egzoticne zemlje. Mozda se autor zadovoljava napijanjem u radno vreme ili odmah posle radnog vremena, ali to sto nema za pristojan odmor, kola, a o stanu da ne pricam, to je...
Guca je najobicniji vasar seljacluka, bio sam jednom i dovoljno mi je...

Vrlo dobra tema, vrlo dobar tekst, i vrlo dobra diskusja u smislu komentara. Ja mogu da dodam da je besmisleno porediti vrednosnim sudovima (dobro, bolje, losije). Radije treba reci sta kome vise odgovara. Evo i ja da dam licni primer. Nakon sto zavrsim sa doktorskim studijama pokusacu da napravim jos par koraka koji bi mi omogucili jaku internacionalnu karijeru a zatim sasvim sigurno se vracam u Beograd jer lepo je meni ovde ali moje je srce u Srbiji, a sitnice opisane u ovom tekstu zaista zivot znace. Ostalo sredice se. Srbija je u uzlaznoj fazi a nadam se da cemo mi koji se skolujemo na prestiznim univerzitetima moci da pomognemo svojim iskustvima. Cestitke autoru :)

za osobu koja se predstavila kao "greskom u Kanadi": Bravo carice, za iskrenost cista desetka. Ima i kontra primera: ja imam ortaka koji je pobegao u Beograd iz Knina, onda je 10 godina pljuvao po Beogradu sto nije kao London, a kada sam ga pitao sta mu se najvise svidja u Londonu i zasto ide tamo da zivi, rekao mi je: "Zato sto ima metro koji je tacan u sekund." Istina, bio sam u Londonu i stvarno je tako. Meni su se u Londonu vise svideli pabovi, cd-shopovi, trgovi, voznja Temzom, Buckingham Palace i Lodnon Eye, sarenilo rasa i nacija, i druge stvari. Ni jedna od njih me ne bi naterala da zivim u tom gradu u kojem posle 11 sati uvece nema zive duse na ulici jer u 11.30 uvece ide poslednji voz u metrou. Jovane druze, I hope it was worth it.

@Zoran, 29. maj 2006 17:22

Zadivljen sam tvojim komentarom,i potpuno se slazem,ja sam upravo na zapadu,kod nas sam zavrsio srednju,a sada zavrsavam fakultet,ostacu jos par godina(najvise pet)da skupim radno iskustvo,i jednu malu kolicinu novca i onda se vracam kuci.Da pomognem mojoj zemlji,mojim ljudima,braci,prijateljima...
Zelim da zivim u najlepsoj zemlji na svetu,sa najboljim ljudima na svetu. Samo jedno mesto na svetu se zove dom!

Sredjenih drzava kakve se ovde prizivaju u Evropi je jako malo i dotican termin nema nikakve veze sa EU.
Ja zivim u gradu koji ne moze da se poredi sa Beogradom ni po kulturnom zivotu, ni po birokratskom aparatu, ni po javnom prevozu, pa makar bio prestonica jedne od regija u jednoj od 8 najbogatijih zemalja sveta.
Ljudima koji su suvise dugo u inostranstvu, predlazem da ponovo posete Beograd. Svakako ce se iznenaditi.
Pojedini promene na bolje nikada nece ni hteti da vide ne bi li sami sebe ubedjivali u ispravnost neke davnasnje odluke...

"Od 26 komentatora, samo je troje primetilo da je tekst ironican... eto jednog od razloga zasto je tesko preziveti Srbiju.
(Jevrem, 29. maj 2006 16:33)"

Brate, prijatelju... A to ti je onaj pametniji deo ljudi koji znaju da koriste internet. Tuga...

Da, pomalo plitak tekst za ovako duboku temu. Mogla bih da navedem miliona razloga "za" i "protiv" i za Srbiju i za "van Srbije". Postoje u Srbiji privatne firme u kojima je gazda strah i trepet i gde ne smes da promolis ni nos napolje van radnog vremena, cak je vreme dorucka ograniceno na minimum, inace mozes da se pozdravis za zaposlenjem, jer ako nisi gazdin verni pas, onda mozes da budes izumitelj ne znam kakve svemirske tehnologije, nista ti ne vredi, a za sve to si jako, jako malo placen. U Kanadi ti sleduje sat vremena pauze za rucak i niko te pita sta radis tih sat vremena, mozes da odes napolju, klopas u zajednickoj trpezariji, odes u soping, na fitnes, da surfujes po internetu - vreme odmora! A za prekovremeno te placaju 1.5 put. Ne radis subotom i nedeljom, sednes u auto i odes na skijanje, nisu neke staze, ali nije ni besmisleno skupo kao Kopaonik. Ili kad je toplo, na neko manje jezero da vozis kajak ili pecas, ili prosto blejis pored vode. I tacno je da je hrana bezukusna, ali ima i dosta prodavnica sa nasom robom - i Plazma koji se se ovde zone Lane, i kore za gibanicu, i nasa kafa, i nasi majonezi, i cokolade, i sokovi, cak i kiseli kupus i kolenica. Jeste, lepo je u Beogradu kad odes tamo na odmor pa si pun para, pa ti je jeftin taksi, pa mozes i ti da blejis u kaficu vec od podne. I nedostaje ti drustvo koje posle posla ode na pivo, pa onda na splav do 2h ujutru, zato sto babe i dede cuvaju decu, a ne idu na krstarenja po Karibima. Jako, jako teska tema o kojoj se moze diskutovati u nedogled; sve zavisi kakvo varenje imas - da li zelis savrsen travnjak ispred kuce i plasticni paradajz u stomaku, ili pune kontejnere na ulici i zdravu srpsku klopu.

Haha, super tema i diskusija - mozda bi mogli da je stavite na forum ili blog, da zazivi dok ne zavrsim ispite i na miru je procitam...

PS Vracam se i ja uskoro u Srbiju sa severa Evrope!

Sve ima i svoju drugu stranu. Mi ipak ne mozemo sa ove planete. Evo ja sam krvavim trudom dosao do toga da bez ulozenog dinara vec samo svojim radom i postenjem postanem suvlasnik jednog renomiranog frizerskog salona . Covek koji ga je otvorio je sa puno elana iz Londona dosao u Srbiju i krknuo desetine hiljada u lokal i posao ... i dobio nista. Ono sto mi ovde sa puno truda radimo oko musterija ,recimo sisanje i feniranje+ ostalo u vezi te usluge kosta oko 18 eura a tamo se placa najmanje 100 funti za takvu uslugu. Ispade da ja treba da se otegnem da bih zaradio 5 puta manje para nego kolega u Londonu, pri tom cene ovde su se vrtoglavo popele i vec su kao u EU i skoro kao u Londonu. Dakle o cemu da se prica? Kafane? Ribe na rolerima? A ovamo ja se ubih da nadjem dobru devojku pa sam ocajnicki posegnuo za chatom na netu...?!? Ada i ostalo sto se stavlja kao razlog za ostanak ..nisu to uverljivi razlozi.

Ja sada radim kao suvlasnik salona i drago mi je zbog toga i i dalje se trudim kao da sam u Londonu ali za mnogo manju kintu. Ja sam dobio salon a vlasnik je sada u USA i sta mislite koja mu je pocetna plata u salonu u US ? 1000$ nedeljno a to je pocetak...
Sve u svemu volim ovu zemlju jer sam tu rodjen i uvek cu je voleti jer je deo mene i volim ovaj Beograd jer sam tu rodjen i to je i moj grad. Ali cim se stvore legalni uslovi eto mene preko grane dok se mozda jednog dana nosen emocijom i nostalgijom ne vratim ovde makar na burek i gulas u lepinji u skadarliji...

Citam ove komentare i ne mogu a da ne primetim jednu stvar: crno ili belo!!! Misljenja sam da je nezdravo uzimati Zapad kao "pojam idealnog zivota", ali da li je u Srbiji bolje, "idealnije"?

Istina je da se na Zapadu radi, pa zar je to nenormalno, i da se neke materijalne stvari, stan, auto, godisnji odmori, kupuju na kredit. Istina je da sa kreditom u neku ruku "davo uzma stvar u ruke" i postanete "rob euru". Stoji! No da li je to realna slika o Zapadu? Zar se misli da Zapadnjak nema nista sem posla i kredita? Da li isti ne uzivaju pijuci kafu u drustvu prijatelja, ne menja slajbe cekajuci svetsko prvenstvo?

Isto je tako istina da je u Srbiji moguce sedeti na kafici u radno vreme, gledajuci lepe ljude koji prolaze. Pa koji normalan covek, Srbin ili Zapadnjak, ne bi uzivao u istima? Ali … na poledini je opet “davo”, u ovom slucaju u promenjenom ruhu - nemati kintu, ziveti sa roditeljima, zenom i detetom u 2-sobnom stanu, voziti auto star 10-tak godina, mastati o godisnjem.

Nezahvalno je dosnositi zakljucke i deliti savete posebno ako niste okusili Srbiju ili Zapad! Po meni zivot u 21. veku bi trebao da ima, bilo da ste “ovde ili sa druge strane ograde”, jednu vaznu stavku, a to je "stvar izbora".

Jedno sigurno znam, ovde na ovom neidealnom Zapadu "stvar izbora" je skoro idealan, a moje pitanje je kada ce to biti i u Srbiji?

Ne slažem se sa većinom teksta.Imam d osta godina a vani sam šestu godinu prije toga radio sam na crno u Evropi i ovdje se skrasio. Što se tiće posla lakše raditi (mehanizacija i ostalo) plate dobre i redovne poslodavci i poslovodje ljubazni znas raditi i hoćeš nema problema. Ako si sposoban ni kredit nije problem dobiti i otplatiti. Vratio sam se jedan put i više ne mislim. Ma gdje god sam došao jad bjeda ono ti imaš lovu lako je tebi i izadje se plaćaš dobar si okreneš se odeš prića vidi al se k...i. Djeca imaju posao sigurnost ne žele se vratiti. Što se tiće izlazaka ko hoće ima gdje samo nekom fale pevaljke i turbo folk jer je naućio na to meni je dobra i stara narodna i nova zabavna muzika pa i tango polka itd.Pa uporedite penzije gastarbajtera i njihovih kolega radnika u EX JU.Primjer Radio 20g u JU i 20 vani ima 100+-Eura Ju a 1000+-gastarbajterske penzije.E neko je više a neko manje radio-provodio.E sad će komentari onaj se patio onaj nije bio sa porodicom ili ovako i onako ja nisam bio u nićijoj koži ali znam da se moja generacija razišla po celom svetu i većina je zadovoljna, ne zaboravljam da se radilo i đaba(nema odmora dok traje obnova)i sad neki dobro žive od toga neka im je na ćast a i tebi dragi /pišče/?

Moja ocena teksta: naslov zasluzuje cistu peticu, podnaslov cetvorku, uvod trojku, sam tekst dvojku, zakljucak cistu jedinicu. Da li je tekst pokusaj da se nasa nacija ironicno prikaze kao neradnicko-hedonisticka rulja, u kojoj svi samo misle na pijancenje i fudbal? Ili je poruka pisca neuspesna karikatura zivota na kredit, koji je, uzgred, daleko od onoga sto pisac opisuje. Ili je, mozda, tekst neka vrsta utehe za autora, zbog njegove licne odluke da ostane u Srbiji (a za koju on verovatno smatra da je bila pogresna)? Uopste - sta je poruka ovog teksta, koji najvise lici na ono: kako mali Mikica zamislja zapad?!

Eto, ja zivim bas u jednoj zapadnoevropskoj zemlji i nisam do sada upoznao nikoga ko decu skoluje na kredit. Takodje, od kada sam dosao ovde - osim sopstvenog krova nad glavom (za koji sam uzeo hipoteku) - nisam kupio nijednu jedinu stvar na kredit. Kreditnu karticu koristim jedino za placanje na Internetu, a ceh odmah po placanju (ili najvise posle par dana) odmah prebacim sa bankovnog racuna, tako da karticu prakticno nikada nisam ni koristio za kredit. Imam samo jednu kreditnu i jednu debitnu karticu (ova druga je za svakodnevnu upotrebu) i nikada nisam bio ni u kakvom minusu.

A sto se ovog povrsnog opisa zabave tice pomenuo bih samo da u svakoj velikoj prestonici Zapadne Evrope mozete da pronadjete mesto koje je po vasem ukusu. Pitanje je jedino koliko ste otvoreni i spremni da probate nesto sto se razlikuje od vaseg svakodnevnog muzickog ukusa, bilo to glamocko nemo, Grand produkcija ili Igra-rock-n-roll-cela-Jugoslavija.

Ne vredi jedne druge da ubedjujemo koliko vredi zivot u Srbiji, Hrvatskoj, Severnoj Americi ili EU. Ja se licno u Srbiju ne bi vratio cak i da je Djindjic ostao ziv. Da naglasim, kamo srece da je sada ziv i da vodi zemlju, vise bih bio ponosan na Srbiju i ljudi bi bolje u Srbiji ziveli. Ali sve u svemu, u Srbiji treba da se izmeni citava generacija ljudi sa tim malogradjanskim, sado-mazohistickim, macho mentalitetom pa da neki od nas pocnu da mastaju o povratku. Naravno sa Djindjicem bi to bilo ostvarljivo u neko dogledno vreme, ali trenutno bez njega ne vidim cak ni mogucnost da se ovo stanje kakvo je sada u Srbiji promeni. Vi koji dodjete sa zapada sa par ekstra dolara u dzepu mozda i mozete satima da sedite po kaficima i da se svrckate po Adi. Zapad vam je dao mogucnost da imate. A sta ce onaj jadnik koji se za 100 Eura ubi radeci u "Prvoj Iski"? Gde ce njegova deca da se svrckaju? E moji, nisu svima tate i mame u Beogradu ostavile stanove pa da mogu da dangube po citav dan po Knezu. Na zapadu je to ponizenje. Cekas nesto da ti s' marsa padne i jos ispadnes smeker, sviras gitaru, sta li? Pa to moze samo u zemlji dembeliji. Dakle, mene nema ko da ubedi da moj zivot u Srbiji moze da bude ispunjeniji, osmisljeniji nego u Americi. Ja ovde stvaram, kreiram, prosirujem vidike, svrckam se, druzim se i naravno nadam da ce u Srbiji biti bolje. A onima koji sada odlaze iz Srbije, mogu samo da porucim da je istina da treba vremena da se covek privikne na nove obicaje, ali da bi ste bezbolnije prebrodili adaptaciju, otvorite se prema drugima ma koji jezik ti drugi pricali, ma kakva im opredeljenja bila. Ne uzimajte stvari uvek licno i emotivno, upotrebite svoju logiku i strpljenje. Good luck!

????
Moram da pitam samo ko finansira zgubidanisanje po kaficima, kafanama i splavovima? Ko kuva, pere ves, cuva decu, radi sa njima domace i cita im pred spavanje?
Ovo je predlozak za UTPOIJA 2, nastavak SF romana.
Pozz...

Kako rece MANCORA, dodjite u Juznu Ameriku. Ovde vam ne treba viza, biti stranac je pozitivno i prednost i vise vas cene kao stranca. A sto se prijatelja tice, imam ih dosta i u BGu i ovde. Onaj ko nije sposoban da nadje prijatelje tamo gde je, treba da se zapita sta sa njim nije u redu (i da sedi kod kuce gde mu je jedini prijatelj onaj iz obdanista). Pozdrav svima.

e prvo tekst jeste los, jedino je naslov dobar i zaista zaintrigira coveka. komentari su zaista zanimljivi. naravno da ja moja najveca zelja da ostanem ovde ali ne u srbiji ovakva kakva je sada, vec da donesem pozitivne stvari sa zapada istoka i odakle bilo. lepo je vama nostalgicarima da dodjete u bgd na koju nedelju, ili mesec dana i da ovde potrosite taj prokleti novac koji ste, eto, ipak zaradili na tom zapadu. ne znam kakav je izlazak na bgd spavovima, iz sapca sam, ali znam da mi je muka od ovdasnjih izlazaka jer ne podnosim "muziku" koju stvaraju ceca, mica, aca i boki. dosta mi je da gledam svoje vrsnjake koji zive od vikenda do vikenda koji nemaju pojma kako ce da zive, nemaju pojma sta ce da rade, i na tim izlascima se ponapijaju, ispovracaju i to je kao zabava.. e pa kakva je to zabava ako se posle toga ne osecas dobro??? dosta sam napisao, malo rekao od onoga sto sam hteo, ali moj zakljucak je: ovde valja 30% stvari, ostalo je za zestoku reformu, i radije cu da odem na taj zapad da crncim za pare (ovde se crnci ni za sta) i da onda dodjem ovde mesec dana da se odmorim!

Ma super je Srbija...ali 3 puta godisnje....

Superica!!!
Samo meni ne pada ni na kraj pameti da idem bilo gde u "jevropu" odavde, a najmanje u Srbiju, sem za odmor.
Valjda cisto da se podsetim kako mi je super tu gde se nista zanimljivo ne deshava :D

Jos je zaboravio da doda kako imamo najlepse devojke na svetu. Pa da poreknem i to, upravo sam se vratio iz Svedske bio sam tri veceri i devojke su mnogo lepse i slobodnije od nasih a provod je mnogo bolji od gore opisanog koji se sastoji od par piva do dvanaest.

Nazalost, Srbija je zemlja koja je izgubila osmeh. A to prvo primetite kada iz nje izadjete.

Imam kod koga da odem na Zapadu i gde da odem, ali necu. Bio kao turista, video, i to ne samo jednu zemlju nego vise njih. Hvala lepo. Sve je to lepo videti, ali ziveti tamo, to je uzas. Posle dve godine postajete robotizovana masina za pravljenje para. Imate sve sto novac moze kupiti, otplatom kredita ste zaduzeni do guse, ako ne platite samo jednu rentu za stan, letite na ulicu. Imate dva-tri automobila, veliku kucu, sve sto se kupiti moze ali nekako vam je dusa pusta, ne osecate se ispunjeno. Vasa deca jos i nekako znaju srpski, ali vec njihova... Postanete skrti, zatvoreni u sebe, poprimite karakteristike sredine. U retkim trenucima slobodnog vremena, pocinje da vas gusi nostalgija za Srbijom. Bukvalno da vas gusi, a suze vam same naviru cim procitate neku vest ili vidite sliku koja vas acocira na rodni kraj. Pocinjete da mislite o prvom poljupcu pod lipom, o "kidanju" sa casova, o mirisu iz pekare, o guzvi u gradskom prevozu (tamo gde je sve sterilno i predvidljivo, ona guzva vam dodje kao avantura), podsetite se snalazenja pod sankcijama, mastate o Starkovim cokoladnim bananicama, o Pionirovom kesten dezertu - toga na zapadu nigde nema, razmisljate o "srnecim ledjima" kod Zlate na Slaviji, o kafi ispred hotela Moskva, o
"che-vap-chi-chi", kako to stranci kazu. Pocnu da vam nedostaju one demonstracije na ulicama Beograda. Uzelite se zastave svoje zemlje usred toliko tudjih. Uzelite se roditelja, prijatelja. Uzelite se da zapalite svecu na groblju za svoje pretke, da odete u crkvu, uzelite se svoga naroda i svoga jezika, svojih zemljaka koji psuju, uzelite se beogradskih klinaca koji pricaju u "batice" fazonu, uzelite se golubova i dzivdzana. Uzelite se ladne kosave i zalaska Sunca na Kalisu. Uzelite se da cujete petla kako vas ujutru budi, dok vi lenkarite u selu kod bake, a koja vas budi gibanicom, prsutom, sirom i kajmakom. Pri tome njen paradajz stvarno ima ukus kao paradajz, a ne kao plastika koji IZGLEDA kao paradajz.

Tek kada odete iz Srbije shvatite koliko vam ona nedostaje. Moja divna, brezuljkasta Sumadija, koja odise lepotom i siri miris tek pooranih njiva, pokosenih livada i rascetalih vocnjaka. Moj haoticni a opet tako opusteni Beograd koji ima ljude koji lagano setaju, pricaju, vole se, druze se. Miris lipa i bagrema, osmeh na ulicama i uvek neka desavanja - toga na ulicama velikih americkih gradova nema. Retko ko se seta po gradu - idete da nesto kupite i zurite dalje, a ne setate se okolo satima. Guca, trubaci, i njima slicne manifestacije. Ludilo koje na zapadu ne postoji. Zasto se svim strancima svidi Beograd? Zato sto je provod super, ljudi su druzeljubivi, cene su povoljne, hrana i pice su sjajni, i zato sto imamo dusu. Balkansku, slovensku. Jesmo malo prosti ali hvala Bogu da nismo kao Englezi, Svedjani, Nemci ili Amerikanci.

Iz ovih i mnogo drugih razloga, ostao sam u Srbiji i nije mi zao. Promenio bih dosta toga u njoj samoj, ali nikad ne bih nju samu zamenio nekom drugom zemljom.

Zivela Srbija! Kamo srece da je svi vole kao ja, gde bi nam bio kraj?

batice iz Montreala cujem da imate 14 radnih dana odmora godisnje ?!

e pa super. samo sta onda kada ti dosade tekme, gluvarenje, izlasci? kada nije lepo vreme? kada se ispod Kalemegdana digne magla i krenu kise ( preko 6 meseci godisnje sivila)? sta kod hoces da nesto uradis ? da izgradis ? da podelis sa drugima ?
a sto se provoda i uzivanja tice, meni je u Brazilu sve to, samo hiljadu pita bolje

Do sada sam imala nekoliko dobrih prilika da odem iz zemlje. Svaku od njih sam odbila zato sto sam verovala da ima nade da se ovde zivi civilizovano, nista vise od toga. Bice neki novi izbori ali nema vise sta da se izabere. Ranije smo imali cime da se zavaravamo a sada nemamo ni to. Niti se cini da cemo ikada biti u prilici da vodimo normalne zivote. Ovo je moja zemlja; jedino moje parce neba. Ovde su mi porodica, prijatelji, uspomene i jos mnogo toga. Ali, ovo zona sumraka. Preko bih bila zasticena kao gradjanin, imala bih svoja prava i priliku da sredim svoj zivot. Ali, bila bih i uzasno usamljena jer ne bi bilo onih koje volim najvise na svetu.
Nema dobrog resenja. Svako ce onako kako moze i mora. Tuzno je sto moramo da biramo. Ja ostajem, svesna da pravim jedini moguci izbor za mene. Ali, ne nuzno i najbolji.

Apsolutno tacan tekst. Ljudi na zapadu su pretvoreni u robote, koji spavaju, rade, jedu, spavaju, rade, jedu, spavaju. Ah, zaboravio sam, i setaju trznjacima.

Onda dodje petak, opiju se k'o zivotinje, pa spavaju, pa rade, pa jedu, pa spavaju.

A tek sto su im prijatelji! Tuga me uhvati kada vidim kako izgledaju rodjendani, slave etc. gde im dodju jedan-dva prijatelja, i to je to.

Na zurke na zapadu, mozete da zaboravite. Trip da se napravi party u stanu i skupi 150 ljudi dok si rekao keks ne postoji na zapadu.

Niko ne poznaje svoje komsije, svako moze da nabroji svoje prijatelje prstima jedne ruke etc...

Decu im cuvaju i obrazuju kucne spremacice. Deca nemaju parkove, terene za basket, fudbal. Roditelji ne poznaju svoju decu, deca ne znaju sta ce i gde ce (sve se placa) pa vise po trznim centrima.

Naravno, ako volite da:

Radite, jedete, spavate i tako u nedogled, dok vam decu cuvaju kucne spremacice, samo napred, zapad vas ceka :)

Cak i pored svih velikih para koje se zarade, na kraju dana, kada se zapitate, "sta sam prijatno danas uradio," nece biti lako da nadjete odgovor, osim onog "radio sam ceo dan."

Ne mogu da verujem koliko su ljudi iskljucivi, koliko i dalje vladaju stereotipi i predrasude...Pravo sam « dete beogradskog asfalta », zivim u Parizu zivotom prosecnog coveka i prvo sa cim se ne bih slozio je da se ne mogu steci pravi prijatelji posle 3O ili 40 kao sto ovde neko rece. Sve zavisi od tebe samog – koliko i kako si komunikativan i dopadljiv ljudima. Vecina na ovom sajtu pise o Austriji, Nemackoj, Engleskoj, a ja samo mogu da primetim (i svakim danom se iznova prijatno iznenadjujem) koliko ima slicnosti u mentalitetu ovde i tamo. Pricam o urbanom mentalitetu Beograda i Pariza ; nemerljivo je veca razlika u nacinu razmisljanja i zivota jednog Homo Urbanicusa i jednog Homo Ruralisa. Uvek se bolje medjusobno razumeju urbani stanovnici ma koje boje i nacionalnosti bili. Ono cega se treba plasiti su licemreje i malodgradjanstina.
Sve te price o straaaasnim razlikama ovde i tamo u Parizu jednostavno ne postoje za civilizovanog i radoznalog coveka sirokih shvatanja spremnog da bez predrasuda usvoji i (po)neke finese u obicajima i ponasanju. A cime to svakodnevni zivot ovde odise ? Mene neobicno podseca na duh pravog Beograda, onog koga pa skoro da vise nema (srecom ipak nicu neki novi klinci), na onaj pomalo snobovski duh zbog koga nas toliko mrze svi koji nisu iz Beograda. ...uljudnost i pazljivost prema drugome, (ovde SVAKO SVAKOM pridrzava vrata onome iza sebe), ono dobar dan ili dobro jutro bilo kome na koga naletite u svojoj ili tudjoj zgradi, dobar dan cak i pri ulasku u gradski bus (zamislite da vam GSP vozac kaze dobar dan !), ljubaznost na svakom koraku, pomalo arogantan stav zbog koga toliko svi mrze Parizane (a na kojisam ja itekako navikao u Beogradu ), jutarnji miris pekara, voznja bajkom po sumi, raznorazni korzoi bezroj kafica, kafane sa lokalnim matorcima koji locu pivo i pricaju o fudbalu, zivotu i politici, fantasticna hrana i smesna cinjenica da ovde skoro niko nema klima uredjaj. Ovde vicu za tobom cak i kada ti novcanik ispadne iz ranca !
I ovde se kasni na posao, a sve se zavrsava u « minut do 12, na sta oni samo kazu « sta ces, ovo je francuska ».
Ovde su ljudi bas kao i kod nas izuzetno ponosni na ono sta su i ko su i traze da se njihovo postuje. Arogantni su prema nadobudnim amerima, a vise nego predusretljivi prema ljubaznom strancu, pogotovu kad vide da se « mucis » sa francuskim. I ovde ljudi itekako vole da puse, piju i uzivaju u gurmanlucima. Da, mozda se sporije i teze sklapaju prijateljstva, ali nema « ulazenja u sesnaesterac », « kamiona i aviona », nema onog « vazi burazeru nema frke « pa puj-pike ne-vazi, rado pozivaju kuci ili se najave na kafu iz grada, nikada banjevajuci.
Seca li se neko kakav je standard bio kod nas za vreme Ante Markovica ? E, veoma slicno. Ogromna vecina nekako sklopi kraj sa krajem, ali putuje, oblaci se i normalno hrani.
I ovde su devojke i zene prelepe i zavodljive, sa neverovatno mnogo jednostavnog ukusa. Muskarci su pazljivi.
Ovo je jedna prava socijalisticka zemlja temperamentnih ljudi. Da, radi se od devet do sest-sedam, pa sta!

Malo su smesni ovi ljudi koji se hvale zivotom, prijateljima i srecom u svojoj novoj otadzbini a vise na 92-jci. Kad bi meni bilo toliko lepo nikad mi ne bi bilo da se kacim na site a jos manje da trosim vreme pisuci komentar. Ja vec duze vreme zivim u Engleskoj i moram priznati da su Englezi sa kojima sam ja bio u kontaktu mnogo bolji ljudi od nas: ljubazniji su (nema one mrzovolje kao kod nas), ako mogu hoce da pomognu, fer su, druzeljubivi (oni uopste nisu toliko hard working koliko se misli- u principu koriste svaki trenutak da uhvate maglu) i stvarno se ucinili dosta da Englesku shvatim kao svoju drugu domovinu. Sto se tice izlazaka i zabave, Engleska je kao zemlja 1000 puta lepsa od Srbije i jos mi se nije desilo da sam vikend proveo kod kuce. Medjutim, ima nesto sto me vuce ka Beogradu, i to onako malom, sivom i ruznom: da li su to devojke na rolerima, da li su to splavovi koje u principu ne volim, ne znam, ali cinjenica je da je to potpuno iracionalno i da deluje kao magnet. Isto tako je cinjenica da to osecanje posle 2 dana u Beogradu potpuno iscili i da mi lakne kada dodjem nazad ovde.

Zivela porodica crva u govnetu.
Jednog dana pita sin crv tatu crva: "Tata, a kako je to ziveti u jabuci?"
"Pa, sine, u jabuci je svetlije, prozracnije, ukusnije...", odgovori tata crv.
"A tata, kako izgleda ziveti u na primer...jagodi?!", upita opet radoznalo sin crvic.
"Vidis sine, u jagodi je socnije nego ovde, malcice egzoticnije nego u jabuci, ali u svakom slucaju mirisljavije i ukusnije nego kod nas!"
"Ali tata, zasto mi onda zivimo u govnetu?", upita tuzno i razocarano crvic.
"Pa sine, ovo je nasa domovina!"

Da to je moja teza, da je svuda isto, i dzaba bezati od sebe. Da bi bio sef samom sebi, vodio uspesnu firmu, jednu od vecih, radices i na zapadu do 11 uvece. To je za one sto ne zele da budu prosecni i koji vole ono sto rade. Tako je glasila teza.
Koliko znam na zapadu rade od jutra do sutra, da bi imali kredit za koji ce da kupe nesto... Lepo je tamo, ali mislim da svako sebi moze da napravi lep zivot sa porseom ili bez, pun prijatelja, ako zeli i ume.

teks je ok.Studirao sam i zavrsio studije u Srbiji.Radio sam punih 11 godina u mojoj struci i nakon sveka otisao za USA,nalazin se na najlepsem delu Amerike San Diego County imam kucu svoj privatan posao,ali samo jedno nedostaje.Srbija;stil i nacin zivota.Prihvatio sam jezik i kulturu nove zemlje ali ma koliko se uplitali da budemo Amerikanci sto vremenom i postajemo u nama ostaje nostalgija za Srbijom i njenim nacinom zivota.Sigurno je jedno ko je god umirao u rasejanju sa tugom je umro u tudjoj zemlji daleko od svoje otadzbine.Svi skorojevici koji su dosli na zapad pljuju po majci Srbiji glumeci Janicare - treba da se toga stide i da ako se stide srpstva da se ne oglasavaju na srpskim stranicama.

Bravo! Konacno jedan tekst u kom nema kukanja, zapomaganja i lamentiranja nad nasom Srbijom!

Boco, care, šefe naše kancelarije!!!
Ne mogu da verujem da si uspeo da isprovociraš sve ove ljude da razmišljaju o tekstu koji si napisao.
Svaka čast!

Hvala svima na komentarima, pokućau da se popravim sledeći put (ako ga bude bilo). Samo da se zna da ja NISAM STAVIO SLIKU fudbalera u crveno belim dresovima!!!!

I meni se cini da je ovaj tekst napisan sa ironijom i svaka cast autoru na toj majstoriji.

Vidim da se mi citaoci delimo mahom na dve grupe, nevezano gde zivimo - na one koji pljuju po trenutnom zivotu u Srbiji i na one koji pljuju po Zapadu, ma sta to bilo. Elem, voleo bih da sprovedem malo istrazivanje jednog aspekta naseg mentalnog sklopa. Verujem da je dosta ljudi koje se ovde javilo procitalo tekst o astrologiji, a mozda i dalo po neki komentar. Da li bi ste bili ljubazni da se samo izjasnite (referendumski, sa "da", "ne"), da li se slazete sa stavovima autora teksta o Astrologiji, dr. Saše Markovića? Ne treba nikakvo obrazlozenje, dakle samo stiklirajte. Zamolio bih moderatora da u slucaju pristojnog odziva tabelira rezultat i stavi ga kao komentar na ovaj tekst.

Evo pocecu od sebe. Dakle ja mislim da je astrologija totalna nebuloza i da su astrolozi prevaranti za primer, dok su oni koji u astrolagiju veruju (makar i samo na nivou "ima tu nesto") ovcice za sisanje.

Sto se tice mog stava u vezi sa temom ove rubrike, mislim da propovedanje kako je zivot na Zapadu sranje,
uglavnom zato jer u Srbiji "ima taj neki duh" potpuno neosnovano, da ne kazem glupost nebeskih razmera. "Duh" o kome govorimo, koji se cini mi se teze nalazi u zapadnim (i drugim civilizovanim) zemljama, ili barem na njega nisu ponosni, se moze razloziti na sledece osnovne komponente:

1) ordinarnu ljudsku glupost,
2) zatucanost (neznanje), sklonost ka mitologiji i opsenarstvu,
3) lukavost do pokvarenosti (koja se u srpskom jeziku brka sa "snalazljivost" ili "inteligencija" ili jos gore "pamet".

odakle proizilaze:

4) neodgovornost
5) nadmenost,
6) mazohizam, (+ sadizam, radi ravnoteze)
7) lenjost i bahatost
8) primitivizam
9) nepostenje
10) kratko i lose pamcenje
11) zluradost
12) sebicnost

U zemlji u kojoj velika vecina stanovnika ima sve ove pobrojane karakteristike u izobilju i ponosi se njima kao nekakvim folklorom, ne vidim nacin da se opstane sem da se postane isti. Posle ovog zakljucka sam odlucio da pokupim svoje prnje i odem sto dalje, bez ikakve sumnje u potez i namere za povratkom.

Shvatio sam da kad neko relativno mator ode u inostranstvo i tamo ne naidje na sav ovaj spektar srpske provincijalske "duhovnosti" na koju je treniran kroz svoj najplodniji period zivota, normalno je da ce mu sve to nedostajati i da ce uz usklike "Guca je najbolja", "ne mogu bez ortaka i kace kiselog kupusa na terasi" ali i dzepova prijatno nabijenih dolarima propovedati kako se bez Srbije , njenih livada i pasnjaka, uzeglog mirisa banjaluckog cevapa u sred Beograda i splavova sa kojih se deru pevaljke ne moze, te uciniti tu, bez svake sumnje pogubnu gresku da se u Srbiju vrati. Kad neko pak ne ode na Zapad nikad, ili barem ne dodje do neke brosure o istom, onda je sve gore pobrojano jedino sto je u zivotu iskusio, pa prema karakteristici 2) sve drugo je lose i vredno podsmeha ili podozrevanja.

Kad bi se meni toliko nakupilo nostalgije (a evo nije za 6 i po godina) da moram sa drugarima na Slavujevom vencu da pojedem ladnu lubenicu ili da odgledam mitoloski lepe rolerke na Adi (koje obicno pripadaju nekom ko im iz senke iz koje proviruje samo ruka sa zlatnim Roleksom placa anticelulit program) ja bih onda uzeo 5 dana off-a, kupio kartu, seo na avion i preko pola sveta dosao kuci na produzeni vikend. Ali onda bih tamo saznao da deca mojih prijatelja u Beogradu do sada jos nisu videla more, a kamo li ronjenje u Australiji, da posle te lubenice svi moraju nazad na posao jer rade "kod privatnika", a ja bih onda tumarao po ceo dan gradom i cudio se ciji to prijatelji sede po kaficima na Trgu u 2 popodne, kad moji moraju da crnce do uvece? I ko mi onda normalan moze reci - kako mozes da zivis na tom trulom Zapadu, kad je ovde raj!?

Razlika je na posletku samo u izboru - ziveci na Zapadu ga zaista imas, kod nas u Srbiji - tesko.

Nema sta, Srbija rules! Zivim u Los Angelesu manje od godinu dana i vec se osecam "home sick". Ima nesto u tim provodima po kaficima. Kad kod sam izasao nije bilo dosadno i uvek me je nesto privlacilo da budem jos vise u provodu, sto i nije slucaj sa Los Angelesom bar ne za sada. U kaficu cujes kako se ubijaju muslimani stari, mladi, ... Kako se krade, na veliko i malo,... Kako se zavadjaju muz i zena... Kako nas ceo svet mrzi jer smo mi najbolji...
Iako u detinjstvu nisam jeo voca 10 godina, i ako sam ziveo zajedno sa misevima i pacovima, iako su me tretirali kao da sam veliko nista, ipak, kada vidim zasto i zbog kojih ljudi sam ja (a i mnogi drugi za koje autor ne zna) tako ziveo, mnogo mi je lakse. Zato sam i voleo da izlazim. Nista nije bila bolja mladost. Studiranje pod svecom, mobilizacije, strah, eksploatacija, ponizenje, hodanje sa velikom rupom u djonu...
Ali kada cujem kako su neki to iskoristili i kako je nekima sreca da ne rade nista, da gledaju lepe zene na rolsuama kako prolecu pored njih, da piju pivo posle fudbalske utakmice, da se podsmevaju drugima zato sto su ti drugi bolji, onda stvarno u Srbiji ne moze biti dosadno. I ne zalim niti jedan sekund sto sam ziveo u Srbiji jer vredelo je videti je u punom sjaju. Nagledao sam se i dnevnika i emisija i kojecega, od 90-tih do 06. Nema tog holivuda koji moze to da mi pruzi, a gledao sam puno filmova.
Koliko sam se ismejao od svega toga da samo znate. Pa ovde u Los Angelesu se nisam ismejao ni stoti deo od toga.
Autor ovog teksta me je naravno dobro nasmejao i na tome mu ovom prilikom zahvaljujem.
Viva Srbija!

Paradoks ili ne,
Srbija Rules!

Kako je onima koji zive u Svedskoj imala sam priliku da vidim. Muz, nas covek iz predgradja Beograda, radi kao autolakirer ceo dan. Dodje kuci sav siv, sa podocnjacima, vecera, istusira se i legne. Tako svaki dan, i subotom - da bi malo vise zaradio. Nedeljom ne moze da se organizuje i da se lepo provede, jer ne zna gde se odlazi. Zena, konobarica na bolovanju, posto nasi ljudi vole i tamo da koriste bolovanje, po celo pre podne telefonira sa telefonskim imenikom - ne znam koga zove, posto svedski ne znam, ali shvatam da i ona ima potrebu sa nekim da razgovara, pa eto zove i zove... A sa nama gostima non stop govori samo o pravilima i uredjenosti drzave kakvu mi ne poznajemo. A kada dodju kuci na godisnji odmor velikom crnom limuzinom - statusnim simbolom da se vidi kako im cvetaju ruze, onda besomucno prave saobracajne prekrsaje i psuju nasu policiju sto se usudila da im bilo sta zamera.

Postoje dve moguce interpretacije ovog teksta: ili je ironican, ili je ozbiljan. Ali u oba slucaja rezultat njegove analize je porazavajuci i po autora (sto i nije toliko strasno), ali i po Srbiju (hm, pa i to vise nije toliko strasno...)
1 - Sa stanovista ljudi koji su ostali u Srbiji, pa kritikuju zivot u inostranstvu (da ne kazem na Zapadu). To su vam "nezavrsene" osobe, koje jos uvek nemaju hrabrosti da sa 30 godina preseku pupcanu vrpcu kojom su jos uvek vezani za svoje roditelje/staratelje. Pri tom ne mislim, na primer, na ove sto skupljaju slicice sa 30 godina, oni su u stvari slobodni ljudi pa rade sta hoce, vec oni koji sami sebe primoravaju na pristajanje na iluziju da im sredina ne dozvoljava da ispune svoje ambicije i zelje. Odrasle osobe da bi ostvarile svoje ciljeve ili menjaju sredinu za neku drugu (odlaze drugde) ili menjaju svoju sredinu (u smislu, na primer, da menjaju Srbiju) stvarajuci tako klimu da im zivot bude bolji. Nezrele osobe samo placu, kukaju i okrivljuju sve i svasta radije nego da zasucu rukave i nesto od svog zivota urade. Ne treba biti neki genije pa na osnovu situacije u Srbiji zakljuciti kakva je vecina ljudi tamo.
2 - Sa stanovista ljudi koji su otisli, postoje dve kategorije tih ljudi: oni koji su znali zasto idu (vidi pod 1) i oni koji su culi da je "tamo bolje" pa su otisli samo sa produzenom pupcanom vrpcom, pa sad kukaju kako nigde nije kao u Srbiji. U oba slucaja, neko ce reci, pogresan je izbor, i ovi prvi su trebali ostati da menjaju Srbiju. Ali kao sto svi znamo ko zaista pokusa da menja Srbiju zavrsi dva metra ispod zemlje tako da nije uopste lak i jednostavan izbor.
3 - Taj famozni prokleti rad. Jao, sto se tamo na zapadu radi, a ne izlazi se itd. Pa mislim nikad nista nema dzabe. Ja ovde na zapadu srecem nase ljude koji su spremni (i to i rade!!!) da svedu svoje potrebe na apsolutni minimum samo da ne bi morali da "rintaju". Radije ce da glume uvredjene mlade i da zive u nekom ubedjenju da im je bolje da manje rade i da manje trose, nego da se bore i izbore za bolji posao, bolju platu, i bolji standard. Ali to je ipak manjina, moram da kazem, ali primera i takvih ima. A da li se ovde rinta? Ako je rintanje posteno odraditi svojih 8 sati na dan, a ne zabusavati, onda se rinta, ali ako radite posao i profesiju koju, ajde da kazem, ne mrzite i tih 8 sati se nesto uradi, a nesto i nauci (kao sto vecina prosecnih rodjenih zapadnjaka praktikuje), onda to nije rintanje.
4 - I na kraju ti famozni izlasci. Taj "provod" koji se velica u Srbiji je u stvari jedno veliko gubljenje vremena. U redu, neko rece i ovde ljudi locu, piju, ubijaju se od raznih supstanci besciljno, itd, ali ko to nece da radi i ne mora, ima milion puta vise mogucnosti za iskustva raznoraznih vrsta i oblika, od mainstream porodicnih do svakojakih pogleda na zivot i svet. Cisto trziste i to je to, svako moze da nadje sebe, pa cak i onaj koji hoce da jede rostilj svaki dan moze to da radi u bilo kom gradu na Zapadu isto kao i u Srbiji. Razlika je sto te ovde niko nece "popreko pogledati" ukoliko je to ono sto zelis. Sa druge strane Srbija ce te smozditi ukoliko u njoj pozelis bilo sta drugo. Zato je i tako degenerisala, jer je predugo sama sebe "oplodjavala", a svi znamo sta se desava kada se genetski materijal ne provetrava duze vreme...

Neka sedi i place onaj ko nema da izdvoji 150-200€ za kartu do Beograda! Sad jos krecu da lete i low cost kompanije pa ce biti jos jeftinije. Pa skokni brate makar za vikend ako ti je toliko stalo! Da ne pominjem Skype i telefoniranje po ceni lokalnog poziva. Pobogu, zivimo u 2006! Pricas za dzabe, na dva sata si od Beograda - pa u cemu je problem?

Nisam zivela preko, ali sam puno puta na duze vreme boravila u inostranstvu. Stvari ne mogu da se generalizuju, ima i dobrih i losih stvari i tamo i ovde. Ali, ako mi neko kaze da mu nedostaju guzve u gradskom prevozu, onda stvarno ne mogu da mu verujem. Takodje mi je smesan argument kako na Zapadu ljudi u prevozu ne pricaju jedni sa drugima. Pre nekoliko meseci su se dvojica tik do mene u prepunom autobusu tako potukla da sam se tresla ceo dan. Ako su to taj srpski sarm i neposrednost, onda, neka hvala. Uostalom, osim poneke stare osobe zeljne drustva, volela bih da mi neko kaze ko to prica sa nepoznatim osobama po bg-prevozu. I konacno, koliko neko treba da zapne da bi u Srbiji uspeo da izadje iz autobusa i sedne za volan svog porsea? Ja sam takodje radila i nedeljom do 11 uvece, ne pamtim kad sam imala slobodan vikend, a od svega toga na kraju sam dobila u proseku 10 plata godisnje i po par meseci uplacenog staza na svaku godinu rada. Treba li da napominjem da ce mi penzija biti kao da sam radila kao cistacica, a ne kao neko sa fakultetskom diplomom? Gde je tu uredjena drzva da kaze da to ne moze tako, da kaze da imam prava na odmor duzi od onoga koji mi gazda daje? Na stranu to sto od svoje plate i ne mogu da ga iskoristim onako kako bih zelela.

Boki, najdraži šefe kancelarije, sa šifrom 001! Tvoj članak je napravio veću pometnju od bilo kojih najaktuelnijih zbivanja u našoj zemlji! Svaka čast! Neka znaju...Srbija je to...
I kad smo najgori mi smo najbolji!!!

ZA GORANA : Kazes Majka Srbija...da se ta ista majka nije ponela prema tebi kao Maceha ne bi bio tamo gde si sada...
Mi nismo dosli na ovaj sajt da pljujemo po Srbiji i svemu sto je srpsko, vec da kroz laganu prepisku dodjemo, mozda naivno, ali , bar iskreno, do neke istine o zivotu u Srbiji.
I ti kritikujes zivot u Americi, ali, da ti je stvarno lose tamo, nasao bi nacina da se vratis.

Ljudi pa zar je sramota voleti svoju zemlju i ziveti u njoj? Ispada da treba da se pravdam svakom ko je otisao i objasnjavam zasto sam ja ostala?! Nemam neku extra platu, niti se nesto ludo provodim, zivim prosecan zivot, ali sam srecna. Nemam uopste potrebu da vam objasnjavam zasto je to tako, kao sto ne razumem ni potrebu mnogih ljudi koji su otisli preko da neprestano po netu, na srpskim forumima, objasnjavaju kako je njima divno i krasno i kako su svi ostali koji su ostali u Sr. kreteni. Brate, zivi svoj zivot i uzivaj, sta te briga sta ko drugi misli...sem ako opsesivno uveravajuci druge, ne pokusavas da uveris i sebe kako su ti sve koze na broju, a nisu. Jednom me djavo naneo da na SC izjavim kako ovde lepo zivim, javila se citava bulumenta gastajbartera koja je krenula da pljuje po meni, da sam jadna, da sam kukavica itd...Pun mi je kufer onih koji su zbrisali pri prvom povetarcu, pa sad pljuju po onima koju su preziveli oluju. Prosto, kao da im krivo sto smo zivi jos uvek, ne daj boze ako vide nekog srecnog i nasmejanog - pa tad raspale iz svih oruzja :)
Poznajem devojku koja je, posle nekih 7-8 godina u Australiji ostavila svoj super posao i vratila se kuci, jer joj je sve odavde ocajnicki nedostajalo i nije bilo para koje su njenu nostalgiju mogle da plate. Poznajem jos jednu koja zivi u Engleskoj i ne bi se nikada vratila u Srbiju. Ne smatram da je ijedna od njih dve luda, razlicitim ljudima i cinioci srece i zadovoljstva su razliciti, pa tako i ovo.
Svako bira svoj put.

OK Autore,digao si nevidjenu frku i to mi se svidja.
Sam text hmmmmmm....
da li si dobio honorar za ovaj text?Ako jesi onda si stvarno car pare i magle .
Posto sam i sam "form the dark west side" mogu ti reci nije ovde bas sve tako kako si napisao. Ima istine ali sve ti je nekako brate znasss ovo-ono, polovicno, nedoreceno.
Provedi malo vremena u regionu zvanom Mediteran (i oni su EU) pa vidi kako se zivi, koliko se radi i cemu gravitiraju. gde se izlazi kada se izlazi itd.
sto se tice zemljaka koji su otisli u svet beli i sad iz daljine pljuju po vama i po nasoj majci srbiji samo jedno pitanjce pa zasto se onda kacite na b92 i ostale srpske sajtove kad vam je dosta srbije i kad u srbiji nista ne valja kad vam ne pada na um da se vracate u rodnu grudu???
A vi sto ste ostali nemojte mi pricati kako se ne moze. moze se ako hoces i ako imas petlju i normalno ako verujes u sebe.
I tu se u Srbiji kao ne radi i ne gine od posla vec samo od metka?????
Dacu ti telefone mojih drugara koji su ostali u najlepsem gradu beogradu i posteno svojim rukama napravili dobre firme i posteno rade. Ejjjj kume rade vise i krvavije nego vecina mojih novih "zapadnih" prijatelja ukljucujuci i mene. Rade kao robovi.
Sve dokle god u Srbiju budu vodili politicari poput doticnog koji oci ne sme da otvori da pogleda narod svoj pa sve zmirka kad se obraca narodu a i to doduse radi veoma retko i nazovi ex r'n'r muzicara koji je umislio da je bog sa Olympa pa odvaljuje procente za prodaju srpskih kompanija i bulumente vacarosa koji ih okruzuju stvarno nema ama nikakve nade i razloga za povratak u domovinu ma koliko mi ona u srcu bila i m a koliko bih sad voleo da sedim tu i pijem fuka i blejkam vasceli dan.

Ajmo malo drugu stranu medalje. Saobraćajne propise niko ne poštuje, parkira se gde ko hoće, neosvetljene traktore policija ne kažnjava, pikavci i kutije od cigara na svakom koraku, gradovi su prljavi, zalutali metak sa nekog slavlja završio je u mom, na svu sreću, parkiranom i praznom automobilu. Plaćaš TV pretplatu a celo veče gledaš svadbe koje možeš i ovako da vidiš i glupe 041 kvizove koji narodu otimaju pare. I sve to si platio i to se zove "javni servis". Dvojnik sedi na telefonu, za ADSL "nema tehničkih uslova". Bez debele veze nema ni posla, bez posla nema ni vize pa barem da vidiš kako je to u ostatku sveta.

Srbija 2020, nema šta!

Šta je sa nama što ne pijemo, kako mi da se provodimo u Srbiji? Lepo je bilo sa 20 godina napiti se i izaći u grad, ali deset godina kasnije mene takav provod više ne inspiriše, možda neki put, za stare dane.

Ne znam kakav je Oktobar Fest, ali je Guča bezveze i verovatno može biti zanimljiva samo strancima jer je kod nas Guča na svakom koraku. Razapete šatre, pečenje i trubači, toga bar ima do mile volje u Srbiji. Ok, kupus im nije loš, ali je to premalo da nadomesti sve ostalo.

Evo, ja nisam obican gastarbajter, ja sam dosla u Grcku na letovanje i ostala zato sto su mi umesto obicnog produzetka turisticeke vize dali zelenu kartu koju niti sam planirala niti sam znala sta cu s njom.I tako se je javim mojima da ih obavestim da cu ostati malo duze, ko da sam se zadrzala na zurci a ne na letovanju! U medjuvremenu sam se zaljubila u Grka, udala, rodila cerku. Ja, koja sam celog zivota govorila da su moji koreni na lastis i da me vuku nazad sto se vise udaljavam! Ja, koja sam tvrdila da nema sanse da se ikada meni desi da se udam za stranca! Jedino sto sam naucila jeste da nikad ne treba reci nikad. Beograd mi nedostaje, drustvo mi nedostaje, roditelji, rodjaci, moj posao, sve mi nedostaje. Ovde je lepa klima, more, plaze, ima svega za jedan normalan zivot, ali ja bih najvise volela da se vratim kuci. Jedino sto me vezuje ovde je moj muz a njega vezuje posao. E, sad, sve ovo nije toliko interesantno koliko sledeca cinjenica - moj muz bi takodje jako zeleo da se preselimo u Beograd! Veoma cesto dolazimo kod mojih, u proseku svaka tri meseca na dve nedelje. Samo dodje i kaze "Uzeo sam odmor od tad do tad,treba da obnovimo zelenu kartu za auto". Nijedan odmor jos nismo proveli kod njegovih u selu. I samo mu je jedno u glavi - kako da nadje dobro placen posao, bar kao ovaj koji ovde ima, tamo u Beogradu, da bismo imali od cega da zivimo. A ako se to ne desi, onda se tesi da cemo bar moci da se preselimo kad ode u penziju, tj za 25 godina... Sta god da bude, jedno mi je uteha - kad jedan stranac zeli da se preseli u Beograd, valjda taj Beograd necemu vredi, izgleda da nisam luda sto me vuce nazad...
Pozdrav,

Zivela sam u raznim zemljama u razlicito vreme u Americi, Grckoj i sada u Brazilu. Sve je u sustini relativno neko ide jer misli da mu je bolje a neko jer ne moze vise da izdrzi u Srbiji na kraju kad covek upozna sebe nadje svoj put; Ne znam zasto svi misle da je u Juznoj Americi mnogo bolje da se ne radi i zivot se svodi na zene provod i plaze. Mozda je to slucaj za ostatak Brazila ali ne i Sao Paolo. Radi se non stop i ne zivi se u osam uvece ulice su prazne a ljudi Brazilci koji su inace friendly ovde nisu odvojeni klasama. Kao stranac sam super prihvacena ali mentalitet je drugaciji ne mogu da se salim jer oni to ne razumeju. Bilo kako bilo svako ima pravo da zivi svoj zivot ali iskreno govoreci ne bih volela da provedem starost u inostranstvu zatvorena u svom stanu u kom me niko ne posecuje i ne brine sto je ovde cest slucaj. Imacemo mnogo stranih penzionera u nasoj dragoj Srbiji.

Izolacija je najvechi neprijatelj covecanstva, jer radja predrasude i neznanje, dve osobine koje je najteze iskoreniti. Dokaz za to je kako cinjenica da u Srbiji ima puno mladih koji o zapadu ne znaju nista a imaju mnogo predrasuda jer nikada nisu izasli iz Srbije (70 odsto studentata), tako i mnogo komentara na ovom sajtu po kojem bi se dalo zakljuciti da na zapadu svi zive sjajno, samostalno i finansijski bezbrizno ali za to moraju da plate previsoku cenu, dok u Srbiji svi skapavaju od gladi ali su mnogi ipak i pored toga srechni jer smo --jel'te -- takvi po prirodi. Nonsense!!
Ljudi, ja sam na Oxford street-u u Londonu tokom predbozicne shopping groznice video vise prosjaka i beskucnika umotanih u rite i kartonske kutije nego u Beogradu za citav zivot. U Americi 95 odsto ljudi nema pasos niti su ikada bili u velikom gradu a ne inostranstvu, mnogi od njih nisu mrdnuli od gradicha u kojima su se rodili, maturirali, ozenili se, radili u lokalnom shopping mall-u/diner-u/automehanicarskoj radionici/itd..., napravili decu, koja su krenula istim tim putem jer za koledz nisu imali para. U Italiji su me pitali koja ex-Yu drzava izlazi na more - Srbija, Makedonija ili Bosna, a kada sam im otvorio atlas i zamolio ih da sve navedene uz Hrvatsku (tacan odgovor) pride pokazu nisu jadni znali jer su jedino u Grckoj bili na moru a i nju jedva ubodu.
Istina je da dobar deo ljudi na zapadu ima neuporedivo bolji zivotni standard nego u Srbiji kao sto je istina da onaj drugi deo, koji je siromasan, neuopredivo teze prezivljava nego siromasni u Srbiji, koliko god vam to blesavo zvucalo. Koliko ovde porecntualno zasita ima beskucnika i ljudi koji nemaju sta da jedu? Verujte mi, ljudi, mnogo manje nego na zapadu. To je cena i losa strana individualistickog koncepta zivota koji nameche liberlani kapitalizam (ima i dobrih naravno, jer na zapadu ima i mnogo vise ljudi nego ovde koji imaju izuzetno visok standard iskljucivo zahvaljujuchi obrazovanju i strucnosti). To je koncept koji ljude tera da se sto pre osamostale i oslanjaju se iskljucivo na sebe i svoje mogucnsoti, ali kada iz ovog ili onog razloga u necemu ne uspes - puk'o si. Nema ni prijatelja, ni porodice da ti pomogne jer ti si u New Yorku, chale i keva su ostali u nekoj zabiti u Nevadi, ne znas kada si im posletnju put bio u poseti ni kako izgledaju, a burazer je negde u Los Andjelesu i nisi ga video 10 godina, ne znas da li je ziv...
A i ako imas para, kada ti matorci ostare das ih u dom i zaboravis na njih, dok ti ne jave...onda se sa burazom i svecom nadjes i ponovo ih upoznajes.
Da ne ispada da i ja izmisljam po stereotipnim kalupima:
Kao sto rekoh (vidi komentare gore) kum i najbolji ortak mi je Englez, zivi u Jorku.
Njegov rodjeni stariji brat je izopsten iz familije zato sto nije uspeo u zivotu, neche niko ni da ga vidi niti da prica sa njim. Kada sam bio kod mog prijatelja Marka za Bozic 2003, za njegovog brata nije bilo mesta za praznicnom trpezom, javio se tuzan od negde da pozeli chaletu "Merry Christmas"...
Svi ti vikendi u Barsi, Parizu, Ibici, Mone Karlu, Rimu, Marsu, Sunsu i ko zna gde jos ne vrede one ljudske topline koje u ovoj razrusenoj Srbiji jos uvek ima, samo je treba prepoznati.

O cemu ovi ljudi pisu, o nostalgiji, kako nema nigde Srbije u svetu, kako je sve cool.Koje gluposti.Najgori smo u suncevom sistemu a i dalje. Zasto? Onaj mrtvak me spakovao u rat. Ja se nisam krio, ne zato sto sam verovao u rat, verovao sam u Srbiju u Srbina i u Srpkinje. Nisam dve nedelje sastavio na ratistu i dobijem metak u levo plucno krilo. Glavu sam jedva izvukao. Znate sta je bilo kada sam izasao sa VMA i kada sam se vratio na posao. Oterase me na prinudni odmor. A radio sam u centru Beograda, u stampariji Borbe. "Beogradjanke" iz firme kao "Jebote pa sto si isao"
E ljudi ne da cu da pljujem po srbima nego ne zna se. To je moje pravo, jer drugo nista nisu ni zasluzili, samo jajare. Evo sada sam u Njujorku, boli glava. Svakom zelim da ode iz zemlje i onako ce ostati samo Kalemegdan i krug dvojke pa ce "devojke na rolerima moci da se vrte non stop".I nije tacno, niko bar ovde u Njujorku ne radi od ujutru do uvece. A ako si vec na zapadu onda treba da znas zasto si dosao i sta hoces.

Milice, potpuno te razumem...Moj muz je Englez i zivimo u Engleskoj, medjutim, on je lud za Beogradom i idemo tamo svakih par meseci...vezani smo za Englesku zbog posla, ali nameravamo da se vratimo u Beograd cim zaradimo dovoljno da kupimo stan u BG-u i zapocnemo svoj biznis i naravno pomognemo nasim ljudima tako sto cemo im pruziti brojna radna mesto...videcete, za godinu-dve, svi ce znati o cemu pricam...:)

Julija hoce da zapocne biznis u Srbiji..he...he...E, draga moja...setices se jednoga dana sta si sve procitala u ovim komentarima...Ljudi su se na Balkanu pretvorili u ptice grabljivice, zato ti bolje ostavi jedan deo para tamo u Engleskoj, jer ce gladni (drzava, rodjaci, "prijatelji" ) sve da ti pojedu....Spolja gledano Srbija je "gladac" , a iznutra- jadac! U takvom drustvu, takvi kao ti su dobrodosli....za sisanje.
p.s Nostalgija je tiha i podmukla bolest, ali u Srbiji se ona leci vec posle tri meseca. Videces ! SRECNO.

Postovana Julija, nadam se da ipak imate nekog ko zaista zivi u Beogradu, ili jos bolje negde u unutrasnjosti, da Vas malo posavetuje oko ove odluke ili bar podseti na to zbog cega ste Vi ili Vasi nekada otisli iz domovine.

Sta mislite koliko ce vremena proci pre nego sto Vas suprug pobegne nazad u svoju Englesku (nadam se zajedno sa Vama), glavom bez obzira? Tri meseca, pola godine, mozda cela godina? Kad ga neko iznabada na sred ulice jer je stao da propusti pesaka? Kad mu se u posti brkata sluzbenica koja mirise na tursiju izdere jer je dosao samo 15 minuta pre kraja radnog vremena? Kad ga na ulici zaustave raspojasani policajci sa "Vadi sve iz torbe stoko!". Kad mu Dinkic razreze jos neki porez na privatan biznis? Kad pokusate da on nekog naplatite vas rad i uslugu? Kad vas radnici navikli da "rade" u Pioniru izbace iz firme jer su im male plate a i nisu navikli da bas toliko "rade"? Kad nam uvedu sankcije? Kad Vam detetu uzmu patike u skoli ili ga nateraju da slusa veronauku umesto Darvina? Kad vam komsija baci pepeljaru sa 15 sprata na auto jer ste ga zagradili...Mogu ovako da redjam jos stranice i stranice, poucen bogatim tridesetogodisnjim iskustvom...

Mislim da je pogresno kriviti posao za vas ostanak u Engleskoj - taj vas stav upravo ilustruje ono o cemu dosta ljudi ovde govori. Zezanje i zabava (makar i prilicno isprazna) je jedno, a normalan produktivan zivot je nesto sasvim drugo. Da ponovim ono sto je dosta ljudi ovde reklo - realnost je da je Srbija nazalost mozda interesantna samo turistima i to onim siromasnijim koji ne mogu da recimo dobace do hrvatskog primorja ili Azurne obale. Dakle nesto kao neobicni zooloski vrt, samo sa ljudima kao eksponatima, zivotinjama na raznju i pomahnitalim trubacima. Lako je uzivati u "blagodetima" Beograda svakih nekoliko meseci godisnje, ali samo na po nekoliko dana (to i ja radim sa velikim zadovoljstvom)...Ali ziveti tamo je nesto sasvim, sasvim drugo i verujte na rec bivseg Beogradjanina - nimalo zabavno.

Tekst nije vredan komentara! Komentari jesu vredni komentara; zalosno je sto ljudi vole i velicaju nerad, bezakonje, haos, mentalno i imovinsko siromastvo. Srbija/Beograd pruza mogucnost da krsis zakon, pravis bahanalije, maltretiras sve i svakoga - nekaznjeno. Je li to ono sto coveku u zivotu treba 24/7 365 dana godisnje?
Ima nas koji zelimo da u zivotu nesto naucimo, postignemo - ne samo da sedimo po kafanama i gledamo utakmice. Tu treba i da se povuce granica - oni koji zele jadan zivot u kafani, kaficu, uz cigaru i pivo, gledjuci utakmicu, kladeci se na rezultate, citajuci "Svet" i slusajuci Micu/Cecu/Cicu na radiju - treba da ostanu u BGD. Oni koji imaju nesto u glavi, sposobni su da na legalan nacin postignu uspeh u zivotu, koji imaju potrebu da ponekad izadju u kafic i popiju pice sa drustvom - treba da odu van zemlje i naprave karijeru, sebi obezbede lep zivot, puno putovanja, lepu kucu, veliku porodicu. Sve je u prioritetima - kome je sta bitno!!
Ovo vam pise neko ko je u BGD proziveo 28 godina, problejao po svim mogucim blejackim mestima, isao na sve utakmice, studirao, bavio se sportom, a i partiotski oduzio dug domovini 1999. na Kosovu.

Boki,
najvažnije je da su "tvoje" kancelarijske žene uz tebe...Pozdrav od koleginice iz susedne kancelarije

Ivana bravo! Rekla si tacno ono sto i ja mislim, posto je i meni prosto neverovatno kako gastosi pljuju po svojoj zemlji i muka mi je kada citam kako je njima neverovatno dobro a mi smo budale sto smo ostali ovde! Ok ljudi, super vam je napolju, uzivajte ali manite nas tih prica i pustite nas sto smo ostali da zivimo svoje "jadne zivote sa 200 eura" u nikakvoj Srbiji.

Ja razumem ljude kao sto je Kiza, koji je ni kriv ni duzan tragicno prosao u Srbiji (metak u pluca na ratistu, gubitak posla). Takvi ljudi zaista i imaju pravo da pljuju po ovoj zemlji. Medjutim, nisu svi otisli iz tako surovih razloga. Veoma veliki broj ljudi, skolovanih, je otisao iz mog grada, devedesetih godina. Otisli su najpre oni koji nisu zeleli da idu na ratiste i da se tuku sa dojucerasnjim prijateljima. Kasnije su odlazili zbog hiperinflacije 1993. godine, a posle toga su odlazili po defaultu. jednostavno je bilo u modi da se negde ode i da se pljuje po ovoj zemlji. Mnogi, koji su ovde skolovani, o drzavnom trosku, umislili su da su oni neverovatno znacajne velicine samo zato sto su zavrsili neke fakultete i da tzv. Zapad (mada su isli na sve strane sveta) jedva ceka bas njih. Medjutim, mnogi su se i vratili i iskreno rekli da nije bilo onako kako su mislili. Na pr. vratilo se bar 10 ljudi koje znam, iz Kanade, inzenjeri elektroteknike, koji su rekli da tamo nisu mogli da dobiju dovoljno siguran posao. Da su ziveli u stambenim naseljima koji ih najvise podsecaju na socrealizam i sl. Naravno ima i onih koji su jako uspeli. Doktorirali na tamosnjim univerzitetima i rado dodju ovde, da odrze neko predavanje ili promovisu svoju novu knjigu. Njima svaka cast. Bas sam pre 10-tak dana srela skolskog druga iz osnovne skole. Sa dvoje dece ide ulicom i zuri - kupuje namestaj, vratio se iz Kanade. Razumem one koji su otisli u USA da bi se skolovali ili usavrsavali na americkim univerzitetima - jer nema boljeg mesta na svetu od toga, a nauka zove. Eto, moja prijateljica je zavrsila univerzitet u Americi i vratila se. Sada je profesor na fakultetu, ali gostuje i na mnogim drugim fakultetina u zemlji i u unostranstvu, ali ovde zivi. A i mi koji smo ovde ostali imamo svoju pricu. Mozda je nasa prica drugacija, posto zivimo u gradu koji se intenzivno razvija i poslovno i kulturno, pa nemamo osecaj neke krize. Mozda i zato sto smo tako puno putovali. Nasa generacija je imala tu srecu da u toku letnjeg raspusta, dok smo studirali, kupimo karte za voz i mesec dana putujemo po Evropi. Tada nam nisu bile potrebne vize. Bila sam u veoma puno zemalja, i dan danas puno putujem, ne bih da ih nabrajam jer mi mozda neko ne bi verovao, ali veoma dovoljno da shvatim da ne zelim da zivim nigde drugde osim u svom rodnom gradu. I danas imam to zadovoljstvo da 2-3 puta godisnje otputujem u inostranstvo (bavim se naukom i za svoj istrazivacki rad imam donatore). Ponekad ne mogu da obezbedim dovoljno novca za hotelski smestaj, pa odsednem, po preporuci kod nasih ljudi koji zive po belom svetu. Verujte mi (ovo je moje licno iskustvo i ne treba ga generalizovati), ja srecnog coveka u tudjini nisam videla. Kada vidim da kisele kupus po terasama (bila sam i kod starijih ljudi) i kupuju cvarke sve mi je jasno. Najgore od svega je to da kada udju u "godine", onda kupuju grobnice po Srbiji - toliko im je bilo lepo tamo gde su bili. Najgori je slucaj sa decom, roditelji bi da se vrate, deci ne pada napamet i porodice se raspadaju. Deca inace nikada nisu tamo prihvacena kao primarni gradjani datih zemalja, nego su uvek stranci, a stranci su i u Srbiji. Sin od sestre mog muza, koja zivi u Svedskoj 31 godinu, je tamo rodjen, ali kada je sa 4 godine dosao kod bake, vise nije hteo da se vrati nazad jer ovde je bilo dobro drustvo. Ovde se i skolovao i ne pada mu napamet da se vraca u Svedsku. Moja cerka koja ima 11 godina je imala prilike da putuje (cak je bila na 3 kontinenta), kada smo je pitala u kojoj bi zemlji volela da zivi rekla je - iskljucivo u svojoj, posto ovde ona ima drugarice. Verujem da ima dosta ljudi koji vec dugo zive u inostranstvu i koji su se jednostavno uklopili u sredinu, prihvatili navike i obicaje i da im je dobro. Bitno je samo da ne pljuju po svojoj zemlji i ako mogu neka ucine neko dobro delo za svoju zemlju. Nije istina da se ovde ne moze uspeti. Otkud onda toliko uspesnih ljudi koje ja znam. Sve se moze kada se hoce, stara je poslovica. Samo treba da se hoce. Postoji jos jedan problem nasih ljudi koji su emigrirali. Za njih je vreme stalo u Srbiji onog trenutka kada su otisli. Pa tako neki koji sada imaju 51 godinu,a otisli su sa 20, kada dodju hteli bi da idu u diskoteku (sta zar vise ne postoji?), neki zamisljaju prazne rafove po prodavnicama i dilovanje deviza na ulicama). Stvari su se ovde definitivno promenile. Ipak su prosle silne godine. Nevolja je sto nasi ljudi koji su ovde kritikovali vlast, odu da zive u Kanadu, pa i tamo kritikuju njihovu vlast itd. Tim ljudima zaista nema pomoci. Treba covek da osluci sta je smiso zivota. Da li materijalo blagostanje, da li tacan metro, da li ljubav, sreca i spokojstvo. Sve ove stvari postaju besmislene kada se covek razboli i shvati da je zdravlje najbitnije.

Dozlaboga povrsan tekst! Neutemeljeni etnocentrizam i zatucano samozadovoljstvo nisu nacin da se od danasnje klero-sovinisticke Srbije koja je na samom politickom, ekonomskom i moralnom dnu napravi jednom minimalno pristojna evropska zemlja.

@Duska, svaka cast, prelep komentar. Ja sam jedan od luzera iz tvog teksta. Doduse, za razliku od njih ja nemam kiseo kupus i cvarke na terasi, niti krivim druge za to sto u zivotu nisam hteo da se potrudim da neke stvari odradim drugacije i pametnije. I na vreme! Otisao sam iz zemlje najvise da bih svima (a najvise samom sebi) dokazao da mogu da zivim daleko od svih, najvise od roditelja. Pupcanu vrpcu kojom sam bio vezan za roditelje, prijatelje, rodbinu i sredinu sam cimnuo, da bih je sa sigurnoscu pokidao jednom za svagda. Za divno cudo, pukla je od prve, cini mi se da i nije bila tako cvrsta kao sto sam mislio. Stavise, bio sam srecan prvih 5 godina, sve mi je bilo lepse, bolje, ukusnije, pametnije, brze, efikasnije, cistije itd. nego u mojoj zemlji. A onda je dosla ta godina sesta. Sabiranje rezultata - sta smo uradili, gde smo bili, sta smo postali. I tu je doslo ono: gde si bio - nigde, sta si radio - nista. A moji drugovi sirom sveta doktorirali, postali profesori univerziteta, naucnici, ljudi koji mogu da nadju hleb na bilo kom delu planete. A ovi u Srbiji - ista prica: docenti i vanredni profesori na univerzitetu, deca im najbolji djaci u skoli, pripremaju se vec i za fakultet. Ja - radim prosecan posao prodavca magle od 9 do 5 koji zapravo i ne volim bas previse (ok, ipak ga ne mrzim 100%) - klasika tipa pijem kafu - citam email u kjubiklu 2 sa 2, kako bih za platu koju dobijam kupovao stvari koje mi nisu potrebne. A uz sve to jos i stalni strahovi: strah od birokratije, strah od gubitka posla, strah od poplave, od saobracajne kazne, od bolesti (taj je najjaci), od kvara na zubnoj protezi, od advokata ... Sada, cak i da pozelim da se vratim u Srbiju, shvatam da je to nemoguce, jer se pupcana vrpca ne da ponovo vezati, a ja sam potpuno drugi covek. Cesto zbog toga pozelim da ponovo imam 25 godina. Da stvari postavim drugacije u startu. Da budem pametniji i mudriji. Gde bi mi bio kraj da imam ovu mudrost, a one godine. Ali to ne ide. Moram da nastavi da putujem kolosekom ciju sam skretnicu odavno pomerio. Da bih otisao tamo gde sam zeleo. A da li sam bas 100% to zeleo? E, to je hamletovsko pitanje.

Nemojte biti tako iskljucivi i na kraj srca, pa naravno da je kriza u celom svetu i da svuda ima i siromasnih i bogatih i srednjeg sloja. Zavisi samo kako se ko snadje i kakve je srece, a naravno da odredjenu ulogu igra i obrazovanje tj strucnost. Medjutim, ovde je rec o necem drugom, neopipljivom, sto svakoga ko je napustio svoju zemlju vuce nazad. I Grcka ima veliku dijasporu i svi ti Grci u Australiji, Americi i Nemackoj pate sto su daleko od svoje zemlje, a oni sto su ostali im kazu - ma daj, sta se folirate, tamo vam je bolje,i rado bi se menjali... Ako cemo u detalje, meni npr nedostaje da cujem svoj jezik, pa kad slucajno cujem nekoga da govori srpski izljubimo se ko da smo rod rodjeni. Nedostaju mi i beskrajni telefonski razgovori sa drugaricama, jer je odavde svaki vid komunikacije te vrste jako skup, ili bar dovoljno skup da moras da pazis koliko si dugo na vezi. Ili pak nema tehnickih mogucnosti sa druge strane, tako da Skype i sl. mogu samo da zaboravim. Zatim, nedostaje mi okupljanje kod rodjaka povodom rostilja ili pizze ili palacinaka ili kolaca ili samo za kaficu - vikendom obavezno, a ponekad i radnim danom, zavisi od obaveza. Zao mi je sto moje dete ne moze da se igra sa svojom bracom i sestrama o tetaka i ujaka i uopste sa decom mojih poznanika. Srecom govori podjednako dobro i grcki i srpski pa bar to nije problem kad dodjemo na odmor. Nedostaje mi caskanje sa mamom i tatom o svemu i svacemu. Pitam moju cerku juce -Jel bi vise volela da idemo da se brckamo na plazi ili da idemu u Beograd, a ona kaze - kod bake i deke! Da me pogrsno ne shvatite, imam ja ovde puno drustva, ali nije isto kad nekog znas od rodjenja i kad ga tek upoznas. Pri tom, vidim da ovde to ne igra neku ulogu, npr rodjaci mog muza nisu toliko bliski medjusobno koliko sam ja bliska sa svojima. Njega prosto odusevljava sto sam ja u super odnosima sa svojim bratom od ne rodjenog strica. On se sa bratom od rodjenog strica nije video preko deset godina! Niti cuo telefonom! A zbog mojih je rodjaka naucio srpski! Da rezimiram, ne nedostaje meni ni blejanje po kaficima ni burek ni kiseli kupus, nedostaju mi ljudi za koje sam vezana, i atmosfera koju oni grade. I nije da ja ne mogu da nadjem druge takve ljude, vec su ti drugi ljudi nezainteresovani za takvu (neprofitabilnu) vrstu akcije. A i krv nije voda. Prijatelje mozes da steknes vremenom, ali sestre, bracu, mamu, tatu - njih malo teze. Volim porodicnu atmosferu,a voli je i moj muz. I zato cemo lepo da se preselimo u Beograd cim na to budemo materijalno spremni.
Pozdrav,

MIslim da clanak nije dovrsen.On predstavlja samo jedan pogled na savremeno stanje u Srbiji i to samo u njenom lokalu. Kao i svako vreme u periodu zivota vas pogled je jedinstven ali i adekvatan vasim godinama. Videcete da sto ste stariji, Srbija pruza sve manje od zivota. Razmislite o tome! Inace hvala za temu i samo nastavite ocigledno ste pogodili u centar.

Tema je odlicno izabrana, ali ima svojih nedostataka, jer nije u Srbiji lepo samo to sto mozes da se napijes i posle ispovracas, sto se rolas...Srbija je lepa zbog dobrih i humanih ljudi, zbog lepe i zdrave, hvala Bogu, dece, zbog lepih i pametnih devojaka i mladica, zbog ekoloskih voda, nesebicnih osmeha,sedacnog stiska ruke...Zivim skoro dve godine u Francuskoj, pomazuci da se othrani jedan srpski decak,i ubih se od tuge gledajuci moje kako ustaju rano da bi puitovali vise od sat vremena do posla,a toliko i nazad, vracaju se uvece oko 20 h umorni i zeljni deteta,a spava im se i ne idu ni na kakve provode. Cekaju vikend kao ozeblo sunce, a on protrci, jer se samo odmaraju i pripremaju da u ponedeljak u reci ljudi krenu u jos jednu novu "radnu pobedu". Sve im se vrti u krug, a kad dodje leto jedva cekaju da odu na neko eksluzivno mesto gde ce potrositi one, s mukom zaradjene pare! Muka mi je od zapada i jedva cekam da se vratim u Srbiju, gde cu pojesti paradajz koji ima ukus paradajza, gde cu popiti casu vode koju nisam morala da platim, gde necu na ulici strepeti od izbezumljenih sesnaestogodisnjaka koji vitlaju nozem ( kao u Nemackoj)i gde cu uvece videti zvezde, a ne farove automobila koji jure u osam traka, gde ce me probuditi kukurikanje komsijskog petla...Istina je da je sve cisto, da su ulice umivene i usisane ogromnim usisvacima,da niko ne dira cvece ( sem mene, kad uberem koji plcer, kad niko ne gleda), ali hvala lepo-moj unuk bi se lepo othranio i u Srbiji, bio pametan i uctiv kao i nasa deca . Sve zavisi od nas samih. Ako odlucimo da prvo napravimo red u svojoj kuci, u svom dvoristu, ispred svoje zgrade, u svojoj glavi - niko nam nece biti ravan!

Zasto mi svi posecujemo ovaj sajt? Ja, iz inostranstva, ga citam (odnedavno) jer me zanima sta ljudi misle svuda po svetu, ukljucujuci i Srbiju, o Srbiji i prilika da na civilizovan nacin razmenimo nasa razmisljanja i iskustva. Time treba da razbijemo stereotipe koji su se sudeci po ovim komentarima (po mom misljenju) poprilicno nagomilali kod svih, pocevsi od naucnih radnika pa do onih koji su posecivali autolakirere u Svedskoj.

Dakle, autolakireri, konobarice, cistacice, spremacice, prodavacice karata u svakoj zemlji zive lose u odnosu na sveukupan standard te zemlje, ocekivati nesto drugo je krajnje nelogicno. Raspravljati o njihovim kulturnom nivou (ili bilo cijem) nema svrhe jer obrazovanje ili zemlja gde zive nema odlucujuceg uticaja.

Duski kao naucnom radniku porucujem da ako ona ne vidi krizu u Beogradu to po meni samo znaci da dovoljno vremena nije provela napolju pa da ocigledne znake ne moze vise ni da vidi (ovo je bez uvrede, ne mislim da ste glupi ili ograniceni nego da samo niste dovoljno iskusili). Priznajem da je velika verovatnoca da ih ni ja ne bi videla. Ali to isto ne znaci da nije bilo napretka, jeste ima ga, ali ja nemam 20 godina da dam da bih na kraju zivela onako kako mislim da zasluzujem. Vec mi je bilo propalo 5 za studiranje i rad. Isto tako, ja se apsolutno interesujem za situaciju u zemlji i za mene vreme nije stalo od kako sam otisla. I molim vas, kao i sve ostale, nemojte vise spominjati cvarke i kiseo kupus, pogotovo ne kao odliku nostalgije.

Propalom ludom naucniku, za utehu, da ne komentarisem proces kod nas kako se postaje profesor (ukljucujuci i one koji apsolutno zasluzuju da postanu profesori), a kamoli asistent, i kakva tortura mora da se prezivi od strane mentora na bilo kom fakultetu u svetu (a znam i internacionalne slucajeve na americkim fakultetima gde su ljudi zavrsavali na psihijatrijskim klinikama, i to ne nasi ljudi jer se druzim uglavnom sa strancima) i kakav to hleb moze da se zaradi svuda po svetu. Samo primer jedne inteligentne (visok IQ) Italijanke matematicara sa doktorskom titulom koja sada zivi u Svajcarskoj 2 godine i ultra umorna od konstantnog putovanja po kojekavim savetovanjima SVUDA po svetu (2 meseca tamo, pa 2 nedelje onamo, s kontinenta na kontinent), jer cim ne izlaze radovi karijera propada. Svi odreda u tom drustvu grickaju nokte do iznemoglosti od nervoze proistekle usled kontinuiranog izlaganja pritisku naucne okoline (velika i ostra internacionalna konkurencija). Moj muz i ja im izgledamo kao Bude! Da ne spominjem sto ozbiljno razmislja da nabavi tvoj neobozavani posao u kjubiklu da bi mogla da ima porodicu, da se opusti i da ne mora stalno da se seljaka. Nema mesta ocajanju jer ti imas svu slobodu da biras posao.

Ovo je moja sesta godina i prvi put prosle godine sam rekla i istinski mislila (ne samo fraza kada se kaze: Idemo kuci!) da je strana zemlja postala moja kuca. Do onda sam smatrala da cu se vratiti a onda sam sabrala godine i ujedno uvidela da ja vise ne pripadam toj sredini u Srbiji, promenila sam se. Medjutim to me ne sprecava da uvek u svakom trenutku budem ‘ambasador’ svoje zemlje, da dokazujem kako je nas narod lep bez obzira na svoje mane, jer mane SVAKI narod ima. Svojim ponasanjem se trudim da kod stranaca promenim uvrezeno misljenje kako smo mi mala, jadna neobrazovana nacija vec ih zasenim svojim sposobnostima. Ne lazem ih kako u Srbiji cvetaju ruze vec ih zainteresujem za narod cije ‘gene’ sa sobom nosim. Mi koji zivimo u inostranstvu treba da sirimo istinu o svom narodu jer to ide samo u nasu zajednicku korist. To je najmanje sto svi mozemo da ucinimo za nasu zemlju, pa bila i ovakva kakva je sada.
Ukratko, ja sam ovde u inostranstvu srecna, radim 8 sati dnevno (i ne radim do 11 uvece jer je to ovde ZABRANJENO), super sredjen stan, vozim nova kola, idem na letovanja, imam na tonu slobodnog vremena, puno internacionalnih prijatelja (i to sa svih strana sveta), idem na rodjendanske i ostale zurke gde se pojavi vise od dva prijatelja (jos jedan stereotip), okupljamo se po gajbama, pravimo vecere, rostilje preko vikenda, izlazimo posle posla do kasno uvece (tri ujutro), firma mi placa casove stranog jezika, kolege me vole, sef uvazava i svi zele da vide tu Srbiju odakle dolazim.
PUNO POZDRAVA!

Draga Katarina. Veliko je olaksanje kada vidimo da ima ljudi koji su toliko srecni i uspesni kao Ti. Ima jedna bitna svar, koja Ti se ocito jos u zivotu nije desila, jer to proizilazi iz Tvog komentara,a to je roditeljstvo. Nemas pojma koliko se ljudi promene kada postanu roditelji. Zelim Ti sve najbolje.

Humoristican i lagan tekst za opustanje. Majstorski odradjena ironija. Ljudi opustite se, poenta i sustina su sasvim individualne a ponekad i izlisne. VELIKI POZDRAV AUTORU!!!

Osobi iz Londona porucujem da sada radim na 'roditeljstvu' :-) i gledajuci neke moje prijatelje ovde, koji nisu iz zemlje u kojoj zivim, i kako reaguju tj ponasaju se kao roditelji za sada ne vidim nikakve nepremostive prepreke ka poprlicno normalnom zivotu kome stremim. Hvala na lepim zeljama. Ako se promenim, javicu ;-)

Ovaj tekst prođe kao MILE vs TRANZICIJA. Zoki je ironicno prikazao prosecnog Srbina, a ostatak Srbije ga, iz Bog zna koje perspektive, zamalo kandidovao za predsednika. Svi su u fazonu "Srbenda", a u stvari ne vide koliko je ismijan taj način života.
O.K.ako je svima koji su otisli u omraženu Evropu, ili,ne daj Bože, Ameriku, tako strašno, što se ne vrate u našu idilu već samo kukaju kako je loše i kako mi uživamo? Ako iko u Srbiji sa 200 eura platom i otvorenim očima može reći da nam je sjajno, ja mu skidam kapu i odoh par dana do "Laze" da odmorim dušu. PS. I ovde ljudi rade do 18h i više, ali im plate nisu pokazatelj utrosenog rada i truda, a cene skaču ili skaču. Dok mečka zaigra ispred njihovih vrata- mi ćemo biti duboko...

@Duska,
U Srbiji NE moze da se uspe na legalan nacin, i ne znam NIKOGA ko se vratio u Srbiju (znam ljude koji su se vratili u Hrvatsku). Ima ljudi koji zive pod staklenim zvonom i nisu svesni bede koja ih okruzuje - cini se da si takav slucaj.
Pravis gresku sto pojedinacne slucajeve, kao sto je tvoj slucaj uspesnog u BGD ili slucaj par ljudi koji su iz nekog razloga morali da se vrate, generalizujes. Ti si 1 u 10000 a oni (povratnici) su 1 u 1000. To nije dovoljno za generalizaciju i zakljucke da je u Srbiji dobro, ma kakvi dobro - normalno.
Na kraju - svako donosi svoje odluke i zna sta je za njega dobro, ljudi imaju razlicite motive, svesni su beneficija i posledica. Svestan sam da mi je sin Amerikanac, ali mi je vaznije da je srecan i da odrasta pored srecnih roditelja. Da li ce biti tesko da se vrati iz BGD sa raspusta - naravno - i meni je tesko da se vratim iz Las Vegasa ...

Stvarno ljudi sta vam je? Zaista treba da se opustite i uzivate. Ponasate se bas po principu: da bog da crkla komsijina krava. Zaista nema smisla da se vredjate (mislim na vic sa crvom i vredjanje naucnice). Da li je moguce da neko ima potrebu da preko Interneta objavi da je srecan u svojoj novoj zemlji? Stvarno smesno. Ajd' sada svi na svoje radne zadatke, pa posle kuci na uzivanciju gde god da se nalazite. Veliki pozdrav. Jednom se zivi i iskoristite zivot tako sto cete biti pozitivni!

...dva dana ne mogu sebi da dodjem od komentara koje sam pazljivo iscitavala kako su se i sami nizali. Sam tekst ostavila bih po strani za komentarisanje. I sve se pitam da li mi je to trebalo bas sad kad sam pred samim zavrsetkom studija u italiji i kad sam na neki nacin izvagala posle 5 godina i spremila jedra uperena ka mojoj zemlji..kako god se ona sad zvala. Misljenja Red Devila i Milice iz Atine su mi jako bliska. Ne zbog cvaraka na terasi i kiselog kupusa...nego kao sto Milica kaze – zbog ljudi koji uistinu cine moj zivot. Zao mi je sto su sva ova prethodna misljenja ili crna ili bela. A zivot nije savrsen bilo gde da se nalazimo...i ono najvaznije sto je Duska rekla, sve to nema nikakvog znacaja ako nemamo zdravlja na prvom mestu. Potpuno sam svesna gde se vracam i da budem iskrena to me mnogo manje opterecuje nego cinjenica da sam ovde sama kao kuce na ulci i da me povrsna prijateljstva sa njihovim agendama za vidjanja i kafe ne zadrzavaju ovde kao ni sutra neki poslovi i pare koje mi ne mogu kupiti i stvoriti ovde neka mila lica, bakine kiflice sa pekmezom, tetkinu kafu, pusle luka na prvomajskim druzenjima gde se skupi tridesetak ljudi na vikendici druga iz detinjstva, smeh do suza sa kumom dok sedimo na becarskoj plazi u novom sadu, dok jedemo jagode i sa podvrnutim nogavicama i stopalima u pesku prisecamo se nekih nasih momenata. Divnih secanja. E a to sve sto nemam ovde i za sta zivim..onako IZ STOMAKA, za mene je to smisao mog zivota i bas tu u jednom od najneobicnijih gradova sveta – Veneciji, niko mi to ne moze zameniti i nadoknaditi. Potrebno je imati samo malo optimizma i vere u same nas pre svega, jer nesretnih prica, politika, okruzenja ima bas svugde. Zar uostalom nije svako od nas rodjen kao jedinka i ima pravo da bira gde ce ziveti i kako ce ziveti? Svega sam svesna, gde idem tacnije, celog cirkusa ali u meni postoji ona neka nada, svaki put i iznova sve veca da ce se neke stvari ipak srediti. I ako ja ne umem da samoj sebi napravim kutak srece i blagostanja, nece mi u tome pomoci nikakvi zapadi..ni divlji ni daleki. Oko se jeste naviklo na lepotu, sva druga cula na divne mirise i oblike, usne na divan jezik, cela ja na razna lepa putovanja i iskustva..i volim ja njih kako kazem „moje italijane“ ali meni fali ono poznato.. kad se ujutro probudim da cujem „...dobro jutro mila“ i znam svaku intonaciju tih izgovorenih reci i ne moram da prevodim u sebi kad cujem „amore“..da to znaci ljubav.
Džidžoka , venecija 31.5.2006.

"Srbija bolja od Evrope" cekaj bre ... pa ja zivim u Srbiji i umrecu od toga ... verovatno

Zelim da sa svima vama podelim razloge odlaska jednog mog prijatelja:
Zato sto je Srbija u*rana zemlja i u njoj zivim kao bednik bez prebijene kinte,zato sto sa 22 godine ne posedujem nista, zato sto sam isao u skolu u kojoj nisam nista naucio, zato sto studiram i zivim kao klosar, zato sto ne mogu kao covek da surfujem netom a da ne razmisljam koliki ce biti racun za telefon, jer je 80% stanovnistva retardirano (pritajeni komunista, skriveni radikal), jer nikad nisam bio van Srbije, jer nosim majcu i farmerke stare 1,5 godina, jer ne volim kosovare, jer ne mogu da izvedem devojcicu na pice jer nemam kesa da isto platim, jer je vecina devojaka fancy, jer su muskarci feminizirani, jer pametne ljude smatraju budalama i kretenima, jer ne mogu da idem uvece gradom bez straha da ce neko da me prebije i opljacka, jer nemam perspektivu, jer ne mogu da gledam fudbal sa tribina a da ne na**bem od murije ili glupih navijaca, jer me murija zaustavlja i legitimise, jer moram da placam orgijanje ratnih zlocinaca i njihovih porodica, jer bi svi da nesto muvaju, jer niko nece posteno da rad, jer su Jezda i Dafina opljackali moju porodicu, jer se Bogoljub Karic obogatio na racun cele Srbije, jer bez obzira koliko radio nikada necu skupiti pare za kola a kamoli stan, zato sto nema struje, zato sto nema vode,zato sto autobusi dime, zato sto su Ceca,Karleusa i Aca Lukas idoli male dece, zato sto ima previse pusaca i narkomana, zato sto klinci u petom razredu piju alkohol, zato sto elektrane zagadjuju i truju a nikog nije briga, zato sto niko ne radi svoj posao, zato sto svi gledaju tudja posla, zato sto se Kostic bogati na prevaru, Zato sto je "patrijarh" Kostunica premijer, zato sto je bilo previse ratova, zato sto ce Toma Nikolic biti predsednik, zato sto sam sa 22 godine izgubio zivce, zato sto je ubijen Dr. Zoran Djindjic, zato sto majmuni voze kola 300 na sat pored obdanista, jer je policija korumpirana, zato sto je sve odavno puko, zato sto nikad necemo uci u EU, zato sto niko ne zna sta hoce, zato sto nema perspektive, zato sto ovde moze svako da radi sta god hoce i prodje nekaznjeno...
Pisao bih jos minimum 200 stavki,ali ovo i onako niko nece procitati, a trebalo bi

Autor is Srbije analizira svet! Kako?!! Preko magazina i interneta? Hahahaa...Koja je ovo iluzija. Nadam se samo da ce autor imati sanse da obidje SVE Evropske zemlje i uvidi koliko se one razlikuju. A sada moram da zurim, letim za Zurich, na party! CIAO

Mila sugradjanko novosadjanko Džidžoka iz Venecije! Ne slusaj vise nista i ne citaj vise ove komentare. Nego, cim polozis ispite u ovom roku, pakuj se i dolazi u Novi Sad. Najpre na koncert Josipe Lisac (duh bivse zemlje), pa na koncert Stinga i potom na Koncert Erosa Ramazzotija, na Exit i naravno cekamo te na Strandu, cim zavrsimo osmocasovno radno vreme od 8-16 h. Mi Novosajdani se najbolje razumemo. Pozdravljam Tvoje studiranje u Veneciji. I nema veze da li ces nastaviti da zivis u Veneciji ili u Novom Sadu. Rastojanje nije veliko da mozes da skoknes na vikend do nas. Nesto mi se cini da se dosta razlikujemo od Beogradjana, a i razgovori na temu iseljevanje u insotranstvo su medju nama odavno deplasirani. Veoma veliki broj ljudi kod nas radi u firmama koje su u privatnom vlasnistvu, ali nisu klasicne privatne firme, nego akcionarska drustva. Vecinski vlasnik moje firme su Nemci. Radimo po protokolu kao sto se radi i u Nemackoj i tu nema nikakve razlike, dakle radimo na sasvim savremen nacin i niko nas ne ugnjetava, ali niko ni ne zabusava, nego nas cak pozivaju i u druge firme da dodjemo da radimo. I nikako nismo neka manjina. Nas takvih ima dosta. Narocito su dobrodosli ljudi sa zavrsenim fakultetima u Inostranstvu, zbog svezih iskustava i znanja. Plate su definitivno manje, nego da radimo u Nemackoj, ali za nas ovde su vise nego dovoljne (200 E je smesno). Niko od nas nije sa neresenim stambenim pitanjem. Svako od nas vozi kola (ja ih vozim vec 15 godina). Svako od nas letuje u zemljama mediterana. Eto neki su zimus bili i na Tajladu i na Kubi, tako ne putuju svi, ali to nikako nije retkost. I ovo nisu prazne price. Firma nam placa kurs stranog jezika (engleski ili nemacki, i mojoj sestri koja radi u drzavnoj upravi je placen kurs stranog jezika). Deca su nam lepo obucena i vesela (hvala bogu). Svako dete u Novom Sadu od najranijeg moguceg uzrasta uci engleski jezik i bavi se sportom. Ono o cemu razgovaram sa prijateljicama u slobodno vreme, osim teme deca, jeste kako cemo da uredimo stan po uzoru na ovogodisnji milanski sajam namestaja i koje cvece (uvezeno iz Holandije ili proizvedeno u novosadskom ataru) cemo ove godine da stavimo na terasu. Vec znam da ce ovaj moj komentar naici na veliki negativan odjek, ako bude objavljen. Ali bog mi je svedok da govorim istinu. Pri tome, necu da zagovaram tezu da ovde treba posto poto ostati, zato sto je ovde bas genijalno. Koga mesto ne drzi i ko je avanturustickog duha ili mozda ne zivi ovako kako sam opisala ili je imao tesko detinjstvo - vrata sveta su mu otvorena. Svi smo mi pre svega gradjani sveta. Nema nista lakse, nego zatraziti emigracionu vizu, pozajmiti novac i utici bilo gde. I ja bih rado nekoliko godina zivela u nekoj drugoj zemlji, pa onda u nekoj trecoj itd. (blago diplomatama), na pr. da me firma posalje i sl., ali ne bih se nikada zauvek odselila odavde.

Srdjane,
tesko mi je da priznam samoj sebi, ali mislim da ste potpuno u pravu. Nisam neko vreme bila u Srbiji, ali sve sto cujem su komentari poput Vaseg ili osobe koja se potpisala kao "osisana ovca". Mislim da me prosto nekad ponese entuzijazam mog muza ili nekih tako prijatelja, stranaca, koji su bili kod nas i prosto su odusevljeni tom anarhijom koja kod nas vlada, splavovima, hranom i slicnim stvarima...ali i taj entuzijazam traje obicno 7 dana...kao i moj, svaki put kad se vratim...Anyway, hvala na savetu...

dragi Miki (1. jun), sve sto ste naveli je tacno/bolno. Srbiju je lako doziveti ali tesko (pre)ziveti...

Ne! Nikako ne u Novi Sad! Tamo vam je najgore. Ja bio pre mesec dana. Ofucan, prljav, gomila nekih novih zgrada, ruznih ko noc! Pitam se samo gde su ti arhitekti ucili skole? Saobracaj- ko da si u Maroku a ne Vojvodini. Ljudi besni i samo vicu neke nebuloze o kojekakvim biznisima. Pa da posle trose novce u mega kic trznim centrima i supermarketima. Ne znam jel znate ali cak se neko setio da u Novom Sadu izgradi ogradjeno naselje zicom, da se stanovnici zastite od svojih sugradjana! Hahaha, a kazu kako je na zapadu zivot usamljen! Bolje pomozite svim dragim vam ljudima da izadju iz zemlje nego da se vi tamo vracate, nece nikad tamo piti bolje sa ovakvim politicarima/lopovima/ubicama na slobodi!

Ne razumem kako neko moze da sedi na splavu, srce pivo, zdere kobasice i gleda ribe u nekom gradu, a par kilometara masovna grobnica ispod aerodroma puna leseva ubijenih civila-dovezenih hladnjacama!!??? Kakav je to grad onda ako njegovi stanovnici takvu cinjenicu zanemaruju.

Miki, 1. jun, sta je dalje bilo sa vasim prijateljem, pisite nam o tome, mozda ce biti poucno.

@Miki,
Care, tvoj komentar cu da uramim! Sumirano sve ono sto mi se motalo po glavi od 1991-2000. Sjajno!

Mikijev komentar me je zaista dotukao jer je ono sto je naveo sve tacno na zalost.
Mi ovde pisemo komentare, a vecina ljudi koje poznajem na zalost nece moci ni da ih procita, niti ce moci da kaze sta misli i oseca.

za ..far enough from Serbia... (29. maj)
zelim da vas ohrabrim (ako vec neko nije) da "plazma" keks postoji i van Srbije - samo se za izvoz zove "lane". njam, njam..

Zao mi je sto sam utukla vreme citajuci ove komentare. Jos me i oci bole od gledanja u ekran. Greska. Gomila frustriranih ljudi, nesrecnih, nezadovoljnih, nabijenih negativnom energijom. Neuspesnih. Sjatila se gomila na ovaj sajt da ubedjuje same sebe u nesto, ne znaju ni sami u sta. Da proveravaju da li su im zivotne odluke dobre. Muka mi je. Gasim kompjuter i prelazim na knjige i filmove.

@Miki
Dakle, u Srbiji je sve tragicno, a na Zapadu teku med i mleko.
Mladima su idoli rep muzicari i njihovi eksplicitni tekstovi o nasilju, ubijanju i sl. Bolje uciti od ranih dana o oruzju i drogama nego o odlascima i sarmama. Sutra zapadnoj deci sigurno nece pasti napamet da uzmu tatin pistolj i poubijaju pola skole, a sarme su veoma smrtonosne (pomislite na silni holesterol). Ovim ne zelim da opravdam sav sund na domacoj estradi, ali pogledajte malo komercijalni deo MTV-a (iste gole devojke isti katastrofalni tekstovi). Pa sta mislite odakle Karleusi ideja???? (pouzdano znam da je veci deo njenih hitova obrada grckih pesama). Znaci na grckom valja jer je zapad, a na srpskom je sund.
Devojcice su svuda fancy, a mislim da mi imamo najmanje isfeminiziranih muskaraca, s obzirom na cinjenicu da smo netolerantni prema bilo cemu sto je drugacije.
Sto se Jezde i Dafine tice NJIHOVE IDEJE SU SE KOSILE SA OSNOVNIM PRINCIPIMA EKONOMIJE. Sad sto hocemo hleba bez motike to nije njihov problem. Lepo je rekao cuveni ekonomista There is no such thing as a free lunch
Kriminala, korupcije, besparice ima svuda u svetu.
Moja prijateljica koja zivi u Svedskoj ide na odmor na Bahame, zato sto radi 12 sati dnevno i nema gde da potrosi novac. Takodje, moj brat koji radi u stranoj firmi *takodje 12 sati, ide na krstarenje tropskim ostrvima. Ni on ne stize da potrosi svoju platu.
Oni koji stignu da sede u beogradskim kaficima po ceo dan i raspredaju o svojoj tuznoj srpskoj sudbini treba malo da krenu da rade.
Sad ce prica o korupciji i nepotizmu. Ako moze Srbin da dobije posao u Americi, verovali ili ne i tamo je nezaposlenost visoka, moze i u Srbiji.
Budimo realni 1000 evra ovde i 1000 evra tamo nije isto.
Naravno, ako je nekom ovde lose, kofere pod misku pa pravac negde gde je bolje. Nerazumem tu potrebu naseg naroda da sedi i kuka. Aman ljudi trgnite se malo!

e pa ja sam bila preko, i na zalost vratila se...
al opet cu ja

Uvek mislim da ću nešto pametno da napišem ali kad pročitam šta sam napisao predomislim se i zaključim:
svi ste u pravu!

Covek je bas lepo sve napisao, bravo decko, sve to i ja mislim, sem fudbala naravno, to ti bas nije trebalo.. i imam da dodam malo. Ko nije imao prilike da provede dva sata na Heathrow aerodromu u Londonu ne zna sta znaci bomba iza svakog coska vreba, neopisivo, posle pola sata ponavljanja onoga na razglasu da ce ostavljeni prtljag biti uklonjen i UNISTEN pocela sam da vrtim pogled okolo uplasena pa jos sam mlada idite bre u q.., pa tek kante za djubre, ja sam mislila kako kod nas nema dovoljno kanti, pa se sve zalim sto nema jedne kad zatreba, tamo...pa tamo ih uopste nema..a znate li zasto, pa naravno zbog bombi..sve je to lepo, da odes, vidis, probas Foster's i Marks'n'Spenser..ali..samo ako si super mario pa da izbegnes sve te bombe..a to sto su onako jednosmerni, pa nema sanse da saznas nesto sto vec nije u nekoj knjizi, pa pedofilija..ma idi..bi mi milo kad smo usli nasu JAT letelicu...to je moje iskustvo sa Engeskom ukratko..a tek Irska..nisam bila doduse ali uzesmo neki dvd skoro "The Magdalene Sisters" e posle tog filma ne bi ni isla, crnogorci su bre zlato, prema tome ko voli nek izvoli :) sto rece Dule Nas Radovic ..ako sve to ostane napolju bice nam cistiji Beograd...

Zelim da sa svima vama podelim razloge odlaska jednog mog prijatelja:
Zato sto je Srbija u*rana zemlja i u njoj zivim kao bednik bez prebijene kinte,zato sto sa 22 godine ne posedujem nista, zato sto sam isao u skolu u kojoj nisam nista naucio, zato sto studiram i zivim kao klosar, zato sto ne mogu kao covek da surfujem netom a da ne razmisljam koliki ce biti racun za telefon, jer je 80% stanovnistva retardirano (pritajeni komunista, skriveni radikal), jer nikad nisam bio van Srbije, jer nosim majcu i farmerke stare 1,5 godina, jer ne volim kosovare, jer ne mogu da izvedem devojcicu na pice jer nemam kesa da isto platim, jer je vecina devojaka fancy, jer su muskarci feminizirani, jer pametne ljude smatraju budalama i kretenima, jer ne mogu da idem uvece gradom bez straha da ce neko da me prebije i opljacka, jer nemam perspektivu, jer ne mogu da gledam fudbal sa tribina a da ne na**bem od murije ili glupih navijaca, jer me murija zaustavlja i legitimise, jer moram da placam orgijanje ratnih zlocinaca i njihovih porodica, jer bi svi da nesto muvaju, jer niko nece posteno da rad, jer su Jezda i Dafina opljackali moju porodicu, jer se Bogoljub Karic obogatio na racun cele Srbije, jer bez obzira koliko radio nikada necu skupiti pare za kola a kamoli stan, zato sto nema struje, zato sto nema vode,zato sto autobusi dime, zato sto su Ceca,Karleusa i Aca Lukas idoli male dece, zato sto ima previse pusaca i narkomana, zato sto klinci u petom razredu piju alkohol, zato sto elektrane zagadjuju i truju a nikog nije briga, zato sto niko ne radi svoj posao, zato sto svi gledaju tudja posla, zato sto se Kostic bogati na prevaru, Zato sto je "patrijarh" Kostunica premijer, zato sto je bilo previse ratova, zato sto ce Toma Nikolic biti predsednik, zato sto sam sa 22 godine izgubio zivce, zato sto je ubijen Dr. Zoran Djindjic, zato sto majmuni voze kola 300 na sat pored obdanista, jer je policija korumpirana, zato sto je sve odavno puko, zato sto nikad necemo uci u EU, zato sto niko ne zna sta hoce, zato sto nema perspektive, zato sto ovde moze svako da radi sta god hoce i prodje nekaznjeno...
Pisao bih jos minimum 200 stavki,ali ovo i onako niko nece procitati, a trebalo bi

Zao mi je sto sam utukla vreme citajuci ove komentare. Jos me i oci bole od gledanja u ekran. Greska. Gomila frustriranih ljudi, nesrecnih, nezadovoljnih, nabijenih negativnom energijom. Neuspesnih. Sjatila se gomila na ovaj sajt da ubedjuje same sebe u nesto, ne znaju ni sami u sta. Da proveravaju da li su im zivotne odluke dobre. Muka mi je. Gasim kompjuter i prelazim na knjige i filmove.

e pa ja sam bila preko, i na zalost vratila se...
al opet cu ja

Super tekst, nema sta! Ja sam jedan od retkih koji se trudi da se vrati u Srbiju. Sto sam duze ovde u Becu, sto vise imam potrebu da se vratim u moj rodni Beograd. Znam kako nasi ljudi zamisljaju zapad: malo radis, puno zaradjujes i super se provodis. Mislim da svako ko razmislja da dodje na zapad, razmisli dobro o tome. Da li je bolje raditi neprestano i zaradjivati toliko da opet nista ne ostane na kraju meseca da se pristedi. Ili ako vec ima svoju kucu ili svoj stan ostane kod kuce i isto tako sta zaradi potrosi. Potom morate imati u vidu da ste stranac i da se ljudi ponasaju veoma lose prema strancima. Kod nas u Srbiji su svi dobrodosli, cak ponekad imam utisak da Srbi u Srbiji vise vole strance nego Srbe. To je jedan od najodvratnijih osecaja kada zivite u tudjoj zemlji stalno vam se desi da je neko drzak perma vama jer ste stranac. Isto naravno i kada se trazi radno mesto, normalno pre ce uzeti nekog "njihovog" nego stranca. Da mogu, vratio bih vreme kada sam se odlucivao da li cu doci ovde ili ne, ali nazalost... Nije ni Srbija perfektna, ali je po meni bolje ostati kod svoje kuce! Pozdrav svima

Bozze, zaista los clanak. Zbrda zdola, tri recenice, nemusto skrojene, uzas.
Necu ni da pricam o tome kako bi ova tema mogla i morala da bude inspiracija za nesto malo inteligentniji sadrzaj.
blue rider rides on

Dobar tekst! Samo isuvise kratak da nabroji sve prednosti Srbije zbog kojih se mi koji smo 'napolju' nje uvek sa setom secamo. Ponekad mislim kako je sad mojim ortacima u Bg-u, dok uzivaju u pogledu na divne devojke koje voze rolere pored ade ili ispijaju kafe negde u nekom od kafica na Obilicu....a tek splavovi pa lude zurke po stanovima na nbg-u....Samo neko ko je ziveo u Beogradu a onda 'napolju' moze da zna sta i koliko to znaci coveku. Da ne zaboravimo Gucu koja je za npr OktoberFest ZAKON!!! Ipak uvek i posle svega prva slika koja se nama koji smo otisli iz Srbije stalno iznova vraca na oci su obedljivo najlepse devojke u Evropi (mozda i sire ali za to nisam kompetentan:)Pa prijatelji u matici, sta da vam kazem u zivajte u prednostima koje Srbija nudi i zaboravite na mane, samo tak ose uziva u zivotu.
Pozdrav sa predivnog jezera Lugano, sa mislima na Adi....SRBIJA!!!!

Super tekst!

pozzz

Ocigledno je da autor teksta nije proveo bas previse vremena u bilo kojoj zapadno evropskoj zemlji, ako je ikada neku i posetio.

Mirko i Sandra su pre tri meseca regulisali sve u vezi svog godisnjeg odmora, kupili avionske karte i spakovali kofere. Cekaju sledeci petak da krenu u Srbiju da bi, iako zive u Berlinu, ovde mogli ko ljudi da gledaju fudbal. Tamo nema prenosa svih utakmica ukoliko nisi platio neki tamo kanal koji to prenosi. Nema ni TV ekrana po kaficima. Tamo samo ima para. A pare ljude kvare i ne kupuju prijatelje.

Totalna glupost i totalna paushala :). Samo tako i nastavite :)

Malo mi je glup i zajedljiv ovaj clanak. U Srbiji cini mi se ljudi samo gledaju da smanje vrednost svega sto je izvan njenih granica. Moram reci da opis (i to jako, jako los) zivota nekih zemalja u EU (severnih) ne znaci da svi tako tako zive. Eto, u Italiji ljudi zive 'slicno' kao i u Srbiji pa im isto tako treba nekoliko hiljada Eura ili uticajni tata da im nadje posao! Svaka cast B92, samo sirite ovu srpsku tradiciju o bljuvanju svega sto nije srpsko!!! JOs samo da dodate da ljudi u EU su budale jer stvarno rade kad su na poslu, i ne koriste sluzbeni telefon u privatne svrhe (niko da se usudi da recimo nazove prijatelje u Australiji sa posla ili da isfotokopira detetu knjigu na poslu, a sto bi placao fotokopiranje!). Da, od Srba na zapadu tako nesto mozete svakako cuti jer su doneli sa sobom takve navike o iskoricavanju tudje svojine...

Za Dovlu:
Prijatelju, da li znas koliko puta sam ovde u Srbiji doziveo da neko bude drzak prema meni, bez obzira sto sam "ovdasnji"... Svaki put kada odem negde napolje (a najvise volim Sloveniju) imam osecaj kao da TAMO zaista pripadam i vrlo mi je mrsko da se vracam u ovu divlju barustinu u kojoj se toliko "zanimljivo" zivi. Ne, ja ne merim srecu time da li mogu da gledam utakmice i ribe na rolerima. Meni je bitno da zivim u normalnoj, urednoj i sredjenoj zemlji u kojoj se postuje puna linija na kolovozu i u kojoj se ne puca za (verske) praznike iz svih raspolozivih oruzja. Da li trazim mnogo?

'Zivot' bez kredita, ubijanje od alkohola i licni fudbalski afiniteti su prednosti Srbije? Pa sto onda Srbija, svega toga imate i na kvadrat na Kubi, u Severnoj Koreji, zabacenim delovima Rusije, sitnim Africkim zemljama... Ma milina, ko jos ne bi pozeleo da zivi tamo... Oko provoda - nije tacno, oko kredita - nije tacno, oko fudbala - pa samo besposleni ljudi imaju vremena da trose na takvu besmislicu. Savetovao bih autoru da provede bar po par meseci u Parizu, Londonu, Amsterdamu, New York-u, Tokiju itd. pa onda neka prica o prednostima Srbije... Naravno, mora da se radi, sto je i normalno valjda, ali van radnog vremena te niko ne pita sta radis sa svojim zivotom...

Predrasude prema zapadnoj evropi (tamo je sve bolje!)
ocigledno gaje ljudi koji tamo nikad nisu bili...

Ne cvetaju tamo ruze, dolazi globalna ekonomija, a sa tim i mnoge promene. Mogu francuski studenti da se bune koliko god zele, ali ako zele da sacuvaju posao od Kineza, Indusa, Afrikanaca, NAS, Rumuna, Bugara i slicnih, morace da rade za manje pare. Pricao sam sa nekim Francuzima i Nemcima, i mnogi od njih su istog misljenja:
* posao sve nesigurniji
* plate sve manje
* cene sve vece

Po svemu pomenutom i dalje smo ispred njih, ali bez brige, zaigrace mecka i pred njihovim vratima.

Ipak vecina(i kod nas i kod njuig) i dalje misli da ce ziveti isto kao i njihovi roditelji, grese, ali od vecine i ne treba ocekivati da bude svesna...

Evropo, Just wait 'n' watch!(tm)

Slatko sam se nasmejala, ali ima istine u tekstu. Prva stvar koja je neshvatljiva za strance je da neko izadje sa posla u 4 sata. Ovde, Francuska, se radi bar do 18h sa tendencijom produzetka do kasnih vecernjih sati, osim ako niste funkcioner tj. drzavni sluzbenik onda je do 17h. Posle toga, a i pre posla imate zadovoljstvo da se transportujete u proseku izledju sat i dva odlicnim metroom, koji rastojanja racuna u vremenu potrebnom da vas preveze sa mesta A na mesto B.

Neshvatljivo za ljude ovde jeste da se dogovorite sa nekim za izlazak posle posla, dogovori su ovde pitanje agende i slobodnog termina i za prijatelje i rodbinu uz potvrdu dan ranije da je dogovor jos vazeci.

Posebno iznenadjenje za Francuze u Srbiji jesu restorani u kojima mozete da jedete rostilj u bilo koje doba dana i noci. Restorani u Francuskoj, po pravilu, sluze rucak od 12-14h i veceru od 19 do 22h najdalje. U medjuvremenu zatvaraju, a ako imate zelju da nastavite posle obroka ljubazno vam skrenu paznju da je radno vreme zavrseno.

I jos nesto prosto je zacudjujuce kako stvari u Srbiji ipak funkcionisu. Za zapadnjake tesko shvatljivo, a za nas sasvim normalno.

Odlican tekst! Sto rece Dovla ni Srbija nije perfektna, ali Ada, devojke na rolerime, pa u Knezu, pa puni kafici, pa sto rece autor domaca klopa u nekom restorancicu....a na zapadu Arbeit nur arbeit i krediti, i gde ode zivot....

Tekst je ok, mada bih se slozio i sa nekim komentarima ovde, koji su napisali i neke kritike. Ne verujem da bi iko u Evropi mogao da zivi cak i jedan dan sa restrikcijama, a kamoli nekoliko meseci. To je cak sitnica od onog sta smo sve prosli, pa opet smo veseli, srecni i raspolozeni (izuzetaka ima uvek, naravno). I ovde se radi dosta, novac to ne nadoknadjuje, sa druge strane, ali opet se izlazi i provodi. Ko god je dosao u Srbiju sa strane, ne moze da shvati kako mi to ostanemo do ujutru u gradu, pa na posao. Ali, to smo mi. Nista nemam protiv Evrope, naprotiv, ali ipak je ovo Srbija.

Kakvo poredjenje. U Srbiji dobijas nepostovanje licnog integriteta na svakom koraku u razlicitim oblicima - a ko ne razume ovo, ili mu to nije vazno, taj je za zaljenje.
Sloboda, integitet, postovanje, ljubaznost, uljudnost, cistota, postena plata dovoljna za auto i letovanje, tacnost, uredjenost, disciplina, predvidivost... Svega sto u Srbiji nema.

Ja sam dobar deo svog zivota proveo van Srbije, proputovao pola Evrope, odrastao sa Englezima i tvrdim: taj osecaj opustenosti i mogucnost uzivanja u malim svakodnevnim zadovoljstvima koje zivot znace (ada, splavovi, zuke u barutani, exit fest, okupljanje po gajbama, brzinski improvizovani provodi tipa rostilj ili blejanje u nekoj basti) ne postoji nigde osim u Beogradu. Pa ko to zaista, u dubini duse, ne voli? Zato mladi stranci sve vise dolaze ovde i sto je najupecatljivije, ostaju da zive ovde (ja ih znam cetvoricu, a dvojica vech odlicno govore srpski). Ipak, mora se sagledati i ona druga strana Beograda: prenasleljenost, los gradski saobracaj, haoticne komunalne sluzbe, teska klima, male plate i los ukupan standard zivota. O ostatku Srbije i da ne govorim. Moj kum i najbolji prijatelj, inace Englez, ima na ostrvu takav zivotni standard da sebi moze dva puta godisnje da priusti odmor u destinacijama kao sto su Kenija i Ibica a da to nije nikakav finansijski shock. S druge strane, zivi kao robot preko cele godine za tih metar dana. Kada se sve sabere i oduzme, ja se s njim ipak ne bih menjao.

Pa dobro dokle mislite da cete moci tako Ada, puni kafici u sred radnog dana, gledanje utakmice opet u sred radnog dana,... ? Pa sramota je hvaliti se takvim pojavama jer nisu normalne. Ko su ti likovi koji sede u sred bela dana u kaficu gledaju ribe i utakmice i piju kafu? Odakle im pare za to? Samo u Srbiji braco!!! A ja sam u Srbiji i radim isto tako kao sto je napisano ako ne i gore. O jutra do mraka. A jos nemam ni prekovrmeno placeno niti bilo kakva prava koja imaju "zapadni" radnici. A mogucnost za kredit nikako. A ako ne uzmes kredit kako ces steci stan? U Srbiji... ukrascu! Jel tako? Samo se hvali! Koliko je ljudi uzelo kredit u poslednje dve godine u Srbiji? I grcaju, umiru!
E moj majstore lose si ti to sve skonto!
I nije da bi otiso zbog para nego bi da zivim medju kulturnim ljudima. I naprednim. Naprednih shvatanja. A ne medju stokom koja zivi po sistemu vrednosti Marka Kraljevica! A ponasa se jos gore!

Clanak je veoma povrsan,
Govori iz ugla srednjoskolca koji bi da se ludo provodi nocu u sitne sate. Licno mislim da u zemlji gde nista ne funkcionise, gde nema sanse za nikakav napredak, ne treba da se govori o nekakvim prednostima u odnosu na normalne zemlje.Dok god se rad omalovazava, nece biti dobro.Progres jednog drustva zavisi da svi zapnu sto vise.a, ti nocni rostilji su toliko nebitni, te satnice u restoranima izkarikirane.
Ti koji na Zapadu samo rade, i ne uzivaju u zivotu, ne bi uzivali u zivoto ni kod kuce, mozda bi im jedino bili drugacjii razlozi.

U Srbiji je super zivot sve dok ne crkne ves masina ili lamela na polovnjaku. A sta biva onda?
I jos: sta je sa 70% studenata koji nisu presli granicu?

Da mi je samo da se oslobodim kredita i posla, vrtica i skola da se vratim u Beograd u moj dorcolski stan sa pogledom na prugu da kupujem na najlepsoj i najsvezijoj pijaci, jedem najbolju hranu druzim se sa mojim prijateljima, idem na FEST i filozofiram o propaloj kulturi picam sa taxisima, kupujem vruce kifle i pustim dete da se igra ispred kuce...ali na zalost samo arbeit, arbeit, termini,organizovane igraonice za decu ... glupo je da ovakve tekstvove citamo u ponedeljak posle kisnog i usamljenog vikenda, pocetka jos jedne radne nedelje na razvijenom i bogatom zapadu...
sad je u Beogradu vec vreme da se dogovori poslepodnevna kafa......
Tanja

Dobra ironija, šteta što nije malo duža i razrađenija. A što se tiče odlazaka s posla pa bančenja radnim danom, ima toga i u Europi, samo trebate imati društvo, baš kao i bilo gdje na svijetu. I naravno da u Njemačkoj gledaju utakmice u kafićima i da se popiju hektolitri piva, baš kao i u Španjolskoj, Portugalu, Francuskoj ili Engleskoj. I još nešto. U toj "dosadnoj Europi" za vikend se izlazi iz Londona avionom u Barcelonu ili Budimpeštu, na godišnji se ide kraće, ali više puta godišnje, sve po nekim egzotičnim destinacijama, noćni život nisu samo splavovi (koji su dobra promjena, s vremena na vrijeme!) i Guča (kako nitko ne spominje Exit?) itd. Nije Europa baš tako loša - koliko se neki u njoj ne mogu snaći...

iskreno se nadam da je ovo sve bila ironija ;)

Hahaha...nije los text...Slazem se da u Srbiji gotovo nista ne funkcionise, sem kafica, restorana i klubova koji su uvek puni, a narod navodno nema para ni da prezivi...Srbija je puna kontradikcija. Cini mi se da je situacija sve gora, ali nema opravdanja za nase vecito nipodastavanje drugih nacija i zemalja koje su daleko uspesnije.S druge strane, kod nas i dalje postoji neki neverovatan duh, neka blaga anarhija, prkos- ne znam vise ni cemu ili kome, ponos-ne znam po kom osnovu i mislim da je to ono sto se dopada strancima kada dodju u Srbiju. Ja zivim u inostranstvu,ali cesto putujem u Beograd,i naravno razmisljam stalno da li da se vratim ili ne...sto se tice posla, uslovi su bolji napolju, ali nema prijatelja kao sto su "stari" prijatelji, niko ne moze da te razume kao tvoji...ne znam, postoje kod nas u Srbiji neki mali djavoli koji te uvek vuku da se vratis...da te bilo ko pita sta je to konkretno- ne bih znala da objasnim...

Jesam li ja jedini koji misli da je tekst ironičan? ;)

U pravu si Bojane 100%. Tekst je plitak i ne ulazi duboko u sustinu, ali svojom banalnoscu otkriva istine o Zapadu. Zaista mi se svidja tvoja vera u Srbiju i kvalitet zivota u njoj. Sve je to 100% istina.
Za devojke si apsolutno u pravu, i vise nego sto mislis. Za kredite nisi u pravu, ali na kraju krajeva tako je sada i u Srbiji. Sustina je da su ljudi na zapadu otudjeni i nemaju smeka za druzenje po nasim pojmovima, a u Srbiji jedan drugome ne izlaze iz sesnaesterca.
Tvoj tekst otvara jos jednu temu koja se u Srbiji ne apsolvira dovoljno: gde smo mi sa kvalitetom zivota u globalnom aspektu?
Evo malo podataka: dve trecine stanovnika planete je nepismeno, dve milijarde ljudi nikada u zivotu nece napraviti telefonski poziv, jedan posto stanovnika je visoko obrazovano, samo jedan posto koristi kompjutere, dve trecine nisu hriscani, cetvrtina nema vodu, struju i WC u svojoj kuci. Tuzno, ali tacno.
Ja inace zivim u Americi, ziveo sam i u Evropi i znam tacno o cemu govoris.

Voleo bih da jos mnogo Srba dobije priliku i da ode na taj toliko dalek Zapad i malo bolje sagleda stvari i uslove zivota...nije sve tako crno na Zapadu a tako lepo u Srbiji niti je sve tako crno u Srbiji a lepo na Zapadu....jednostavno treba imati sirinu i sagledati stvari iz drugog ugla a to nije moguce ako se ostane u Srbiji...Na Zapadu se zna barem za red ako nista drugo a toga u Srbiji nema....a za prelepe devojke koje voze rolere na Adi i setaju Knezom, pa ne znam koliko mi je to zanimljivo, te sigurno posao nemaju, skolu nemaju ili su lenje ili traze sponzora, a takvi me ljudi ne impresioniraju ma koliko oni izgledali privlacno...

Vedar i vrlo realan tekst. Posle boravka u Kanadi, shvatila sam da, bilo gde da zivite, vam treba sreca (nazvali je vi to "vezom" ili upornoscu i radom). U Torontu sam srela mlade ljude koji ne zele da se vrate za Srbiju (Beograd-pronasli su tamo svoj mir, kupili kucu, kola,pronasli krug prijatelja), a i one koji ne zele i ne mogu da trpe tamnostnji rezim(nostalgija je najjaca). Tamo su svi otisli, klasika, jer su se pocetkom devedesetih borili za egzistenciju. Mislim da bih otisla abroad, da nemam posao, jer bolje pokusati dok si mlad, uvek mozes da se vratis; samo ne treba ici na silu, na slepo, jer tamo nema ni mame i tate. Pokusajte da gledate sve sa lepse strane, ukoliko je to moguce. Mada, u ovoj neuredjenoj zemlji, gde moze da te ispljuje i iscima svako drugi...tesko.

Batice,
Dodji malo u Montreal pa da vidis sta je lepota zivota. Ovde imas ne jedan Knez, nego na 16 razlicitih delova grada ti je Knez, sve vrvi od kafica, raznorazne multikulturalne cetvrti, nadjes sve od krofni koje imaju isti ukus kakva je i tvoja baka spremala, pa do neke africke perlice a o klopi, pri tome ne mislim samo na kiseli kupus i pljeskavice i da ne pricam. Ne zive svi na kredite, vec mnooogi malo, malo pa putuju, te Juzna Amerika, te Australija, te New York...
Samo ti uzivaj u Knezu.
Ciao!

Vec 10 godina zivim u US i UK i sve mi je ovo smesno. I jedna i druga zemlja su me primile bolje nego moja rodjena!I stipendije i poslovi u drzavnoj slubzi i putovanja 4 puta godisnje na egzotican mesta i da ne spominjem vikende u Atini, Barseloni, Rimu, Parizu, Stokholmu, Firenci, Veneciji, Lisabonu...A u rodjenoj zemlji me tretiraju kao smece! Palo mi je na pamet i da se vratim i prijavim se na konkurs i nisu mi cak ni odgovorili a vise nego da sam kvalifikovan...A te devojke na rolerima, setih se nekih razgovora sa njima.. Da probam bez vulgarnosti, sve je to plitko i knjige ne cita...Do ljudi u Srbiji ne nauce da postuju red i rad tu nema progresa. I ono najbitnije: postovanje. A kome se takvo drustvo svidja... A da ne spominjem zagadjenost vazduha, potrosacka prava koja ne postoje, krediti koje niko ne moze da uzme ...

Neverovatna ironija. Da li postovani misli, da je jedini sadrzaj zivota, provod, kafici, utakmice, zabusavanje, sto je Srbima svojstveno, na svakom koraku.
Koliko radite, toliko i imate.
Kaze, stranci uzimaju kredite za stan i kola. Pa naravno, nece kao Srbiji, ziveti tri generacije u istom stanu, i voziti Zastavine krseve, prosecne starosti 18 godina, koji jedva dokotrlja do blizeg sela, a kamoli dalje, a o Evropi da ne pricamo.
Na zapadu covek radi i ima nadu, za razliku od nas, koji zivimo od danas do sutra.
Ovo mi lici na "davljenik se za slamku hvata".
A ova Evropa bi mogla da da jos jednu donaciju, da svi mladi iz Srbije, 10 dana besplatno prosetaju Evropom, pa bi se svest i pogled na zivot bar malo promenila.

ma da, sve je tako crno i grozno u evropi, a u srbiji sve sija. Pogotovo te glupe predrasude o "pravim prijateljima" koji se ne mogu naci nigde osim u srbiji, provodu na splavovima kakvog nigde nema itd. To sto neko u beogradu od jutra do mraka sedi u kaficu je moguce samo zato sto nekoliko desetina kilometara severno ljudi od jutra do mraka kopaju njivu da bi ostatak zemlje imao sta da jede. Bez plate, osiguranja, penzije, staza, veza i vezica, kumova, rodjaka, pus i pis pauza i slicnog. I kad imaju osamdeset godina guraju svoje biciklice na pijacu da bi prodali povrce za par dinara. Kad napune osamdeset pet godina umru od gladi zaboravljeni. To je srbija, a ne knez mihajlova. Srbija je i Bor, i Pancevo, i bivsi salasi oko Sombora i Zastava i izbeglicki kampovi i jos stosta. Splavovi i kafici su samo najobicnija pljacka upakovana u malo plastike, metala i loseg piva.

Uostalom ko se jos normalan vratio u Srbiju.

Od 26 komentatora, samo je troje primetilo da je tekst ironican... eto jednog od razloga zasto je tesko preziveti Srbiju.

Svako ko se javlja izvan Srbije moze samo da prica iz svoje perspektive, a ne da generalizuje. Neko je izisao iz geta, neko nije. Neko je otvorio srce drugim etnickim grupacijama i prosirio poznanstva, a neko bi radije da trpi svoje i da kritikuje druge. Neko se domogao novca, neko se uvalio u kredite. Nekome je pojam dobrog auta Honda Civic, a nekome BMW. Neko zivi u najinteresantnijem mestu na svetu (recimo New York), neko u dosadnom Becu ili Cirihu.

Moje iskustvo mi nalaze da izjavim da mi je u Americi fenomenalno i da se u Srbiju (a po najvise ovakva kakva je sada) nikada, nikada ne bih vratio. Mozda na dan-dva, a onda nazad u svoju kucicu, svoju sigurnost izvan Srbije. Citavo ovo ispunjenje i srecu koju sam ostvario u Americi (nove prijatelje koje sam stekao; finansijsku sigurnost do koje sam dosao-pa cak i drugima pomogao; mesta koja sam posetio; raznovrsna jela koja sam jeo; intelektualno i informativno znanje koje sam dobio; dogadjaje koje sam propratio i kao ocevidac i kao ucesnik; uzbudljivost i spontanost kroz koju sam u jednom ordinarnom danu prosao; emocije koje sam na engleskom iskazao, a koje su uglavnom izazivale reakcije sa simpatijama; temperament koji sam ponekad prepoznavao ili na koji sam se ponekad navikavao i sva druga bogastva -materijalna i duhovna- do kojih sam dosao, a ipak sacuvao svoju moralnost i svoje vrednosti skomnog ljudskog bica) na zalost sve to jedino remeti moj bol za unistenom Srbijom. Mene boli to sto moji drugari iz detinjstva nemaju slobodu, nemaju perspektivu, osramoceni su necijim zlodelima, bespomocni da nesto promene, okruzeni lopovlukom i bezvlascem, liseni raznovrsnosti...

No ako vam je u Srbiji jedini nacin da podnosite tu surovu stvarnost, tako sto ce te se diciti sa par beznacajnih pozitivnih stvari, onda mogu razumeti potrebu da se covek hvata za slamku da bi preziveo. Eto, nekome je Guca olicenje zabave, a meni je to olicenje primitivizma, izraz depresije, momenat delirijuma koji ce ti dopustiti da trenutno zaboravis na sve svoje bolove, dekadentnost bez pokrica, muzika haosa i bez i malo kreativnosti, duvanje u prazninu.

Uz vase umece da kreirate svoju sudbinu, zelim vam svima puno srece, bez obzira gde ste.

Tema je odlicna. Pravo da vam kazem dosta mi je ljudi koji samo imaju nesto lose da pricaju, kao npr. neki komentari ovde. Samo pricaju, a nista ne rade. Covece idi onda i zivi negde drugde. Kao ne mozes? Mozes, sve se moze, samo se pokupis i odes, da vidim oce li ti biti lepo. Moj momak je otisao tako da studira u Austriju, gledam ga vec 4 godine kako se muci. Ko cuje da prica sa naglaskom nemacki zatvore mu vrata. Lepo je kad imas para u dzepu i odes tamo da razgledas i mislis kako su svi kulturni. I fotografises zgrade i ljude i kako imaju biciklisticke staze. Idi bez icega, probaj, da rintas, da te vredjaju jer si sa balkana. Svi misle da su mnogo pametniji, a da smo mi neki majmuni iz Srbije, a ne znaju ni gde je Balkan.
Ako vam se vec ne svidja, idite, ili bar radite nesto da poboljsate situaciju, radite na sebi, a ne kritikujte samo. Poput filmskih kriticara, kojima ni jedan film ne valja, a da nema tih istih filmova bili bi bez posla... jer sve sto umeju je da kritikuju. Radite nesto, pa cete imati. Gledam svog brata, zivi u Srbiji, ostao je kad su svi njegovi drugari otisli, radi vec 10 godina kao pravi kapitalista, i ima, vozi porse, ima sve, ali radi i nedeljom u 11 uvece. Dok su se njegovi drugari vratili i imaju manje nego on, jer ne znaju da rade, vec samo da kritikuju...
Svima je sladje tudje, izgleda...

Ovaj pausalni tekst jedino koristi ako je nekome uspio zamutiti pogled na vlastitu tuznu svakodnevicu u Zemlji Nebeskog Naroda.

neba, 29. maj 2006 14:32
Njegov komentar je 100% u pravu!!!
Samo sloga srbina spasava Srbiju!!! Ima li istina u tome??? Naravno da nema. Kada budu prestali (stranke)da se svadjaju i organi da primaju mita onda ce tek SRBIJA biti prava. Ako to ne bude ostvarilo onda ce Srbija svesti na BG pasaluk.

Ne mogu a da ne primetim bes i ljubomoru nasih briznih zemljaka rasutih od Aljaske i Australije sto nismo izvrsili kolektivan egzodus i pored svih problema koje donosi svakodnevni zivot u Srbiji. Znate, neko je morao i da ostane u ovoj zemlji koju pljujete a koja vam je nekada bila domovina. Vasa srdzba sto su neki od nas ovde ipak srecni govori samo to da ste besni sto ste odlaskom na zapad morali da platite cenu koji takav kompjuterski sredjen zivot nameche: log on, online ceo dan, log off, shut down, pa sutra ispocetka. Znam da bi ste parce ove zemlje koje vam nedostaje u tudjini poneli sa sobom i da zato u besu nemochnom zapomazete i plujete upravo ono sto vam od Srbije najvise treba, jer ne smete to sebi da priznate. Jasna, retki su tako iskreni kao ti: mali djavolcichi koji te stalno vuku nazad a koje pominjes su ta sitna zadovoljstva, ta iskrenost i neposrednost u svakodnevnom kontaktu cak i sa ljudima koji ti nisu preterano bliski, ta opustenost da ne moras stalno da budes nesto sto nisi -- sve ono cega moras da se odreknes u tom DRUGACIJEM (ne boljem ili gorem)svetu. Toga ima jos jedino u Africi, u kojoj sam proveo sedam divnih godina. Odrastao sam sa Englezima, Englez mi je kum i najbolji prijatelj, Evropu sam proputovao i zaista je obozavam ali sam posle tri i po meseca u Italiji, ge sam pre 13-14 godina otisao s namerom da ostanem, video koliko se covek oseca usamljeno kada nema oko sebe nijednog prijatelja iz detinjstva, majku, oca i brata, nijednu od onih blesavih i dragih faca koje ti se iskreno obraduju svaki put kada te vide, bez obzira koliki je socijani jaz izmedju nas, bez obzira na sve nase razlike i dugacija zivotna uverenja. Zato sam se vratio i ostao ovde.

Mi u Zagrebu često se zanosimo da smo značajno odmaknuli s Balkana jer vozimo automobile na kredit, povremeno skoknemo u inozemstvo i koristimo čarobne riječi poput "molim i hvala". Kad me duže nema u Zagrebu, naravno da mi nedostaje ekipa, lijeno ispijanje kave na špici i gledanje rolerica, ali po povratku se brzo umorim od te vanjske forme i jedva čekam da me ponovo poklopi dosadni sjever.
A što se tiče Beograda, slažem se da je jedinstven, da su žene prekrasne i da je noćni život fantastičan, no svaki put mi se učini da vidim još više omamljenih kengura nego u Zagrebu. Tradicionalno trošimo gomilu energije na nepotrebne gluposti, no jednostavno volimo igru, rituale i vanjsku formu.
Zapad je racionalan, zapad poštuje čovjekov integritet i ne gazi ga kad prelazi zebru. Lijepo je vjerovati da je kod kuće najljepše, ali želio bih svakome da sam može odlučiti o tome na temelju vlastitog iskustva. Do tada samo hrabro u akciju s ekipicom.

Imam EU radne papire, a zivim i radim u Srbiji. Takodje sam ziveo i radio, i (mogu opet) u Americi. E sad, dosta toga u Srbiji valja, a dosta i ne valja. Ali price o tome kako je na Zapadu bas sve super. To ili za onoga ko je bio totalna sirotinja i beda u Srbiji, ili za neke loosere, iskompleksirane likove, kojima je isto ziveli u Japanu, Sahari ili Sibiru.
Ko ima ovde dosta para, i lep posao, 100x mu je bolje nego da bude 'auslander', 'straniero', 'foreigner' bilo gde napolju.
A to da na Zapadu mozete sa 30,40 godina da nadjete prijatelje, kao sto ih imate od detinjstva u Srbiji, to dragi rodjaci 'preko' ubedjujte sebe, nemojte nas ovde.

Dodjite u Juznu Ameriku (bez vize), da vidite kako se lepo, moderno, slobodno zivi, sa ili bez kredita....Argentina, Peru, Cile...Ima i cevapa i krofni i bureka...i dzipova, jahti, i Versacea...a sto je najvaznije , ovde su ljudi stalno nasmejani.....Beograd je izgubio osmeh, a meni je to jedino ostalo pre da napustim zauvek taj sumorni,tuzni grad.
Dodjite , makar na letovanje, a onda vam se vise nece vracati , ne u Beograd, nego u Evropu !!!

Tekst je totalno bezveze, pun predrasuda tipicnih za nekoga ko nije nos promolio iz Srbije. Srbi i opustenost?!? Ja kad dodjem u Beograd svuda vidim nervozne, neljubazne i ozlojedjene ljude. Kad izdjete uvece, na sve strane neki mrstavci. Nocni zivot u Beogradu je osrednji, ne moze da se poredi sa recimo nocnim zivotom ovde u Stockholmu i to kazem kao "rodjeni beogradjanin" (ma koliko to ofucano zvucalo). Ono za kredite necu ni da komentarisem, tako nesto moze da odvali samo neko ko je ceo odrastao u komunizmu.

za Herman Bee-a: sjajno, elokventno, vrlo inteligentno napisano, skoro da sam ti 100 posto poverovao, i onda si se sa Gucom odao: taj festival, na koji hrle civilizovani stranci, je Boze moj primitivan i dekadentan zato sto nije po zapadnim standardima: umesto MTV-ja i sljastecih reklama za koka-kolu ono prasetina, rakija i trubaci. Verujem da je New York jedno od najinteresantnijih mesta za zivot jer verujem drugarici koja je tamo zivela sest godina i rekla mi isto to -- kada se vratila u BG. "Zasto si se vratila Majo?"
"Nisam vise mogla Zoki da izdrzim bez mog Beograda, Sanje, Jelene, tebe i drugih mi dragih bicha."
Hermane, i sam kazes da te razara bol za unistenom Srbijom. Ne, nego za Srbijom kakva god da jeste - nije ona drugacija nego sto je bila svih ovih godina jer ljudi su sa ssvim svojim vrlinama i manama ostali isti - a zemlju cine ljudi. Ne razara tebe bol sto tvoji ortaci nisu ostvarili americki san kao ti, nego zato sto ti nedostaju. A najveca samoobmana koju nam podmeces da se u ovu i ovakvu Srbiju nikada ne bi vratio: vratio bi se ti sutra kada bi to parce Srbije koje ti treba mogao da prevoris u New York. Ne moze druze, ti si svoju odluku doneo i sada zivi s njom.

ОК, аутор је мало површно прешао преко свега али можда је само то и желео. Оно што не могу да схватим је да људи примају здраво за готово без да се мало замисле и виде зашто су уствари тамо где су. Србија је најбоља током 2 недеље ферија које проведете у њој и то је то. Наравно да странци (ма који били) немају генерално осећај за зезање као ми Срби али увек се може наћи неко ко ће седети у кафани са тобом било где да си. И Срби су ако генерализујемо сељачине каквих нема, и јужно и северно од Дунава а са све Београдом. Зато господо искористите прилику и пропутујте овом лепом планетом када већ можете да заредите за теко нешто јер кафане досаде, жене се поудају а по сплавовима брује жене ратних злочинаца...

Cekaj malo... Glasi li tvoja teza: " Ostanite u Srbiji i radite nedeljom do 11 i vozicete porse ? " ... E, stvarno ne znam da li je ovo smesno ili tuzno...

Niko ne kaze da je sadrzaj zivota provod, kafici, utakmice, i zabusavanje, ali kad toga nema, nema ni zivota. Neko je pitao ko se jos normalan vratio u Srbiju. E pa bato, ja i moj dragi se vracamo.Ostavljamo ovaj cemerni Torotno, a kad sledeci put na TV-u cujem rec Kanada ili Torontu, promenicu kanal.

Kome je na severnoamerickom kontinentu fenomenalno, mora da nije sam sa sobom.
Ovde definintivno nema krofni koje imaju isti ukus kakva je tvoja baka spremala. Kako rece jedan prijatelj, hrana je bez ukusa, cvece bez mirisa a zene bez ljubavi. U prevozu niko ni sa kim ne prica, nema komunikacije, svako je sam, svako za sebe. Nacija bez identiteta i ideja. Zivot se svodi na odlazak u soping vikendom i prazne price. A onda se probudis jednog dana i shvatis koliko se i ti neminovno menjas pod uticajem sredine ali na gore. Postajes kao oni, covek bez manira, bez stila.

Ne delis komplimente niti umes vise da ih primis. A kad ti neko kaze kako si lepo obucen, uzvracas tako sto kazes koliko to kosta, gde si to kupio, koliko si para ustadeo I gde isto moze da se nadje. I cisto da objasnim neupucenima, u kapitalizmu ima prekovremenog rada ali to ne znaci da se svaka kompanija da vam to plati. Mi fakultetski obrazovani emigranti vozimo taksije, razvozimo pice, cistimo… a sefuju nam 20-ogodisnji Kanacici sa zavrsenim “strucnim” kursevima. Konkurencije nema; posao se dobija na preporuku sto mu dodje isto kao veza. Slabo se putuje; upoznala sam mnoge koji nikad nisu napustili Toronto a oni koji jesi ili zive u dugovima ili se pitaju kako neko ko je video Evropu moze da ostaje i zivi ovoj pustinji. Kanada je ukratko, kako rece jedan prijatelj, brain Holocaust, intellectual desert.

I ko tvrdi da ovde sve vrvi od kafica, i kako ovde ima svega, neka slobodno ostane. Takvi ovo i zasluziju. Ja sam ipak covek od ukusa i moja ideja kvalitetnog i ispunjenog zivota obuhvata sve ono ceka ovde nema.

Predrasude Srbije u odnosu na zapad ce uvek postojati. Zato ovaj pisac teksta moze ovako da pise, kad verovatno nije nogom krocio iz smrdljivog Beograda. Oko kredita i provoda na zapadu pisac nema pojma, mada kao i obicno beogradski pametnjakovici znaju bolje kako se zivi na zapadu on nas koji stvarno tamo zivimo. Ako mi je ceo smisao zivota da sedim svaki dan u jednoj te istoj kafani, onda je to jaci smisao. Takodje i da krkam svinjetinu i da se nalivam piva i vinjaka dok ne riknem sa 40. Ova Srbija je stvarno postala zona sumraka, mada je to uvek i bila. Treba izaci malo iz Borce, Ovce i Krnjace i videti kako Srbija jadno izgleda kad se gleda odnekud sa strane.

Dobro je, ipak je ironija :), taman sam se uplasila da sam ja jedina koja je to pomislila citajuci ga :).

A sto se tice mog doprinosa temi:
za par meseci idem na Novi Zeland, i sad, naravno, desava se da kad to kazem, ponekad dodje do nekakve rasprave tipa "zasto ides iz svoje zemlje i bla,bla...". Par puta sam pokusala da smislim jedan razlog zbog koga mi je zao sto idem (ne racunam porodicu i par prijatelja) i sve sto mi pada na pamet je "plazma" keks i takvih par stvari :). Iskreno, ne zezam se...
A sve ove price "zapad je ovakav, zapad je onakav...", pa ljudi moji zar se ista od toga moza porediti sa Srbijom? Zar ovo ovde sto se desava u poslednjih 20 god. uopste lici na nesto normalno? Ili smo mi toliko oguglali na nenormalnosti, da ih vise ne uzimamo kao takve?...Nije vise stvar samo u parama...
U svakom slucaju-vidimo se na Novom Zelandu. :)

Ja sam svestan da živim u Srbiji, ali ne mogu, bez obzira na sve što smo priživeli i još uvek preživljavamo, da prihvatim bilo kakve pesimističke stavove. Čovek koji je ubijen pre 3 godine je činio sve da nam ulije optimizam. Zar mu tako vraćamo?

ovaj tekst je mnogo dobar, samo imam jedan veliki problem sa njim a to je da mi zaboravljamo da je Srbija ipak nasa zemlja ma kakva da je. Da li se neko od nas pitao sta smo mi uradili ili koliko se mi trudimo da nam bude bolje u Srbiji. Da li vi mislite da je zivot u Americi kao a Americkim sapunicama i da sve blista i sjaji i da svi jedva cekaju bas nas iz Srbije da se prikljucimo tom zivotu. Alo, bre, svi vi koji mislite da napustate Srbiju stavite prst na celo i razmislite sta ce te da radite tamo na bogatom zapadu. Da li ste spremni da kao obrazovani ljudi perete WC solje ili je mozda ipak bolje da radite u nekoj nasoj firmi za 200 eura. Stavite sve na papir i videce te da je ipak bolje ostati i ziveti gde smo se i rodili. Ja se vracam kuci!!! Dosta mi je ovakvog "prelepog" zivota na zapadu!!Zivela SRBIJA I BEOGRAD!!!

Ja sam jos jedan od ovih koji su otisli napolje ali su uspeli da procitaju tekst i posle drugog pasusa. Tekst inace shvatam kao autorovu licnu pricu, ne znam da li je hteo da bude ironican, nadam se da jeste inace je vrlo plitko (ne znam da li je za ovaj tekst dobio i honorar ili mu je bilo dovoljno zadovoljstvo da bude objavljen na ovako citanom sajtu). Komentari su mi bili izuzetno zanimljivi, puno razlicitih vidjenja, a sva tacna, posto takodje predstavljaju samo licne poglede komenatora na svet i Srbiju u istom. Bilo bi lepo da se malo manemo tog fatalizma (ili smo najbolji ili najgori na svetu, sto naravno nije tacno i vise govori o nekim licnim kompleksima). Verujem da bi se spanci nasmejali ovom opisu ludog provoda posto su oni poznati po "vikend ludilu" koje krece od petka popodne pa traje do ponedeljka ujutro. I meni su Beogradjanke najlepse (mozda ne bas te na rolerima;-) ali to je moje subkjektivno misljenje, verovatno su i nekom Bukurestancu najlepse Bukurestanke, a nekom Bangkokljaninu Bangkokljanke... Uostalom, o ukusima se ne raspravlja.

molim zombirane gastose (kojima i sam pripadam) da ne komentarisu ovaj clanak. mi (gastosi) smo svoje blagodeti izabrali, neko silom prilika a neko dobrovoljno, a moj jedini komentar je da zivim (iz nekoliko puta) preko 25 godina napolju i jos nisam naisao na to sta je to sto me ovde vezuje (a zivim na kanarskim ostrvima!)...inace za nas jedino objasnjenje nase situacije je film "hleb i cokolada" sa ugom tonjacijem, ko nije gledao neka ga pogleda...neka zivi srbija (na zalost bez crne gore) i njen zivot kakav da je..ali se bojim da nece dugo trajati : EU je na vratima!!

Srbija je jedna obicna rupa, u kojoj je pitanje kako ljudi spajaju kraj sa krajem. Jedna banana zemlja u kojoj obican covek odavno nema dostojanstva. A sto je jos gore neki se tese (kao autor teksta) kako bolje zive od nekoga u zapadnoj evropi, tuzno i nimalo smesno. Ja kafic vidim jednom mesecno u Beogradu, radim od jutra do sutra, ali tesko da cu dva puta godisnje ici u egzoticne zemlje. Mozda se autor zadovoljava napijanjem u radno vreme ili odmah posle radnog vremena, ali to sto nema za pristojan odmor, kola, a o stanu da ne pricam, to je...
Guca je najobicniji vasar seljacluka, bio sam jednom i dovoljno mi je...

Vrlo dobra tema, vrlo dobar tekst, i vrlo dobra diskusja u smislu komentara. Ja mogu da dodam da je besmisleno porediti vrednosnim sudovima (dobro, bolje, losije). Radije treba reci sta kome vise odgovara. Evo i ja da dam licni primer. Nakon sto zavrsim sa doktorskim studijama pokusacu da napravim jos par koraka koji bi mi omogucili jaku internacionalnu karijeru a zatim sasvim sigurno se vracam u Beograd jer lepo je meni ovde ali moje je srce u Srbiji, a sitnice opisane u ovom tekstu zaista zivot znace. Ostalo sredice se. Srbija je u uzlaznoj fazi a nadam se da cemo mi koji se skolujemo na prestiznim univerzitetima moci da pomognemo svojim iskustvima. Cestitke autoru :)

za osobu koja se predstavila kao "greskom u Kanadi": Bravo carice, za iskrenost cista desetka. Ima i kontra primera: ja imam ortaka koji je pobegao u Beograd iz Knina, onda je 10 godina pljuvao po Beogradu sto nije kao London, a kada sam ga pitao sta mu se najvise svidja u Londonu i zasto ide tamo da zivi, rekao mi je: "Zato sto ima metro koji je tacan u sekund." Istina, bio sam u Londonu i stvarno je tako. Meni su se u Londonu vise svideli pabovi, cd-shopovi, trgovi, voznja Temzom, Buckingham Palace i Lodnon Eye, sarenilo rasa i nacija, i druge stvari. Ni jedna od njih me ne bi naterala da zivim u tom gradu u kojem posle 11 sati uvece nema zive duse na ulici jer u 11.30 uvece ide poslednji voz u metrou. Jovane druze, I hope it was worth it.

@Zoran, 29. maj 2006 17:22

Zadivljen sam tvojim komentarom,i potpuno se slazem,ja sam upravo na zapadu,kod nas sam zavrsio srednju,a sada zavrsavam fakultet,ostacu jos par godina(najvise pet)da skupim radno iskustvo,i jednu malu kolicinu novca i onda se vracam kuci.Da pomognem mojoj zemlji,mojim ljudima,braci,prijateljima...
Zelim da zivim u najlepsoj zemlji na svetu,sa najboljim ljudima na svetu. Samo jedno mesto na svetu se zove dom!

Sredjenih drzava kakve se ovde prizivaju u Evropi je jako malo i dotican termin nema nikakve veze sa EU.
Ja zivim u gradu koji ne moze da se poredi sa Beogradom ni po kulturnom zivotu, ni po birokratskom aparatu, ni po javnom prevozu, pa makar bio prestonica jedne od regija u jednoj od 8 najbogatijih zemalja sveta.
Ljudima koji su suvise dugo u inostranstvu, predlazem da ponovo posete Beograd. Svakako ce se iznenaditi.
Pojedini promene na bolje nikada nece ni hteti da vide ne bi li sami sebe ubedjivali u ispravnost neke davnasnje odluke...

"Od 26 komentatora, samo je troje primetilo da je tekst ironican... eto jednog od razloga zasto je tesko preziveti Srbiju.
(Jevrem, 29. maj 2006 16:33)"

Brate, prijatelju... A to ti je onaj pametniji deo ljudi koji znaju da koriste internet. Tuga...

Da, pomalo plitak tekst za ovako duboku temu. Mogla bih da navedem miliona razloga "za" i "protiv" i za Srbiju i za "van Srbije". Postoje u Srbiji privatne firme u kojima je gazda strah i trepet i gde ne smes da promolis ni nos napolje van radnog vremena, cak je vreme dorucka ograniceno na minimum, inace mozes da se pozdravis za zaposlenjem, jer ako nisi gazdin verni pas, onda mozes da budes izumitelj ne znam kakve svemirske tehnologije, nista ti ne vredi, a za sve to si jako, jako malo placen. U Kanadi ti sleduje sat vremena pauze za rucak i niko te pita sta radis tih sat vremena, mozes da odes napolju, klopas u zajednickoj trpezariji, odes u soping, na fitnes, da surfujes po internetu - vreme odmora! A za prekovremeno te placaju 1.5 put. Ne radis subotom i nedeljom, sednes u auto i odes na skijanje, nisu neke staze, ali nije ni besmisleno skupo kao Kopaonik. Ili kad je toplo, na neko manje jezero da vozis kajak ili pecas, ili prosto blejis pored vode. I tacno je da je hrana bezukusna, ali ima i dosta prodavnica sa nasom robom - i Plazma koji se se ovde zone Lane, i kore za gibanicu, i nasa kafa, i nasi majonezi, i cokolade, i sokovi, cak i kiseli kupus i kolenica. Jeste, lepo je u Beogradu kad odes tamo na odmor pa si pun para, pa ti je jeftin taksi, pa mozes i ti da blejis u kaficu vec od podne. I nedostaje ti drustvo koje posle posla ode na pivo, pa onda na splav do 2h ujutru, zato sto babe i dede cuvaju decu, a ne idu na krstarenja po Karibima. Jako, jako teska tema o kojoj se moze diskutovati u nedogled; sve zavisi kakvo varenje imas - da li zelis savrsen travnjak ispred kuce i plasticni paradajz u stomaku, ili pune kontejnere na ulici i zdravu srpsku klopu.

Haha, super tema i diskusija - mozda bi mogli da je stavite na forum ili blog, da zazivi dok ne zavrsim ispite i na miru je procitam...

PS Vracam se i ja uskoro u Srbiju sa severa Evrope!

Sve ima i svoju drugu stranu. Mi ipak ne mozemo sa ove planete. Evo ja sam krvavim trudom dosao do toga da bez ulozenog dinara vec samo svojim radom i postenjem postanem suvlasnik jednog renomiranog frizerskog salona . Covek koji ga je otvorio je sa puno elana iz Londona dosao u Srbiju i krknuo desetine hiljada u lokal i posao ... i dobio nista. Ono sto mi ovde sa puno truda radimo oko musterija ,recimo sisanje i feniranje+ ostalo u vezi te usluge kosta oko 18 eura a tamo se placa najmanje 100 funti za takvu uslugu. Ispade da ja treba da se otegnem da bih zaradio 5 puta manje para nego kolega u Londonu, pri tom cene ovde su se vrtoglavo popele i vec su kao u EU i skoro kao u Londonu. Dakle o cemu da se prica? Kafane? Ribe na rolerima? A ovamo ja se ubih da nadjem dobru devojku pa sam ocajnicki posegnuo za chatom na netu...?!? Ada i ostalo sto se stavlja kao razlog za ostanak ..nisu to uverljivi razlozi.

Ja sada radim kao suvlasnik salona i drago mi je zbog toga i i dalje se trudim kao da sam u Londonu ali za mnogo manju kintu. Ja sam dobio salon a vlasnik je sada u USA i sta mislite koja mu je pocetna plata u salonu u US ? 1000$ nedeljno a to je pocetak...
Sve u svemu volim ovu zemlju jer sam tu rodjen i uvek cu je voleti jer je deo mene i volim ovaj Beograd jer sam tu rodjen i to je i moj grad. Ali cim se stvore legalni uslovi eto mene preko grane dok se mozda jednog dana nosen emocijom i nostalgijom ne vratim ovde makar na burek i gulas u lepinji u skadarliji...

Citam ove komentare i ne mogu a da ne primetim jednu stvar: crno ili belo!!! Misljenja sam da je nezdravo uzimati Zapad kao "pojam idealnog zivota", ali da li je u Srbiji bolje, "idealnije"?

Istina je da se na Zapadu radi, pa zar je to nenormalno, i da se neke materijalne stvari, stan, auto, godisnji odmori, kupuju na kredit. Istina je da sa kreditom u neku ruku "davo uzma stvar u ruke" i postanete "rob euru". Stoji! No da li je to realna slika o Zapadu? Zar se misli da Zapadnjak nema nista sem posla i kredita? Da li isti ne uzivaju pijuci kafu u drustvu prijatelja, ne menja slajbe cekajuci svetsko prvenstvo?

Isto je tako istina da je u Srbiji moguce sedeti na kafici u radno vreme, gledajuci lepe ljude koji prolaze. Pa koji normalan covek, Srbin ili Zapadnjak, ne bi uzivao u istima? Ali … na poledini je opet “davo”, u ovom slucaju u promenjenom ruhu - nemati kintu, ziveti sa roditeljima, zenom i detetom u 2-sobnom stanu, voziti auto star 10-tak godina, mastati o godisnjem.

Nezahvalno je dosnositi zakljucke i deliti savete posebno ako niste okusili Srbiju ili Zapad! Po meni zivot u 21. veku bi trebao da ima, bilo da ste “ovde ili sa druge strane ograde”, jednu vaznu stavku, a to je "stvar izbora".

Jedno sigurno znam, ovde na ovom neidealnom Zapadu "stvar izbora" je skoro idealan, a moje pitanje je kada ce to biti i u Srbiji?

Ne slažem se sa većinom teksta.Imam d osta godina a vani sam šestu godinu prije toga radio sam na crno u Evropi i ovdje se skrasio. Što se tiće posla lakše raditi (mehanizacija i ostalo) plate dobre i redovne poslodavci i poslovodje ljubazni znas raditi i hoćeš nema problema. Ako si sposoban ni kredit nije problem dobiti i otplatiti. Vratio sam se jedan put i više ne mislim. Ma gdje god sam došao jad bjeda ono ti imaš lovu lako je tebi i izadje se plaćaš dobar si okreneš se odeš prića vidi al se k...i. Djeca imaju posao sigurnost ne žele se vratiti. Što se tiće izlazaka ko hoće ima gdje samo nekom fale pevaljke i turbo folk jer je naućio na to meni je dobra i stara narodna i nova zabavna muzika pa i tango polka itd.Pa uporedite penzije gastarbajtera i njihovih kolega radnika u EX JU.Primjer Radio 20g u JU i 20 vani ima 100+-Eura Ju a 1000+-gastarbajterske penzije.E neko je više a neko manje radio-provodio.E sad će komentari onaj se patio onaj nije bio sa porodicom ili ovako i onako ja nisam bio u nićijoj koži ali znam da se moja generacija razišla po celom svetu i većina je zadovoljna, ne zaboravljam da se radilo i đaba(nema odmora dok traje obnova)i sad neki dobro žive od toga neka im je na ćast a i tebi dragi /pišče/?

Moja ocena teksta: naslov zasluzuje cistu peticu, podnaslov cetvorku, uvod trojku, sam tekst dvojku, zakljucak cistu jedinicu. Da li je tekst pokusaj da se nasa nacija ironicno prikaze kao neradnicko-hedonisticka rulja, u kojoj svi samo misle na pijancenje i fudbal? Ili je poruka pisca neuspesna karikatura zivota na kredit, koji je, uzgred, daleko od onoga sto pisac opisuje. Ili je, mozda, tekst neka vrsta utehe za autora, zbog njegove licne odluke da ostane u Srbiji (a za koju on verovatno smatra da je bila pogresna)? Uopste - sta je poruka ovog teksta, koji najvise lici na ono: kako mali Mikica zamislja zapad?!

Eto, ja zivim bas u jednoj zapadnoevropskoj zemlji i nisam do sada upoznao nikoga ko decu skoluje na kredit. Takodje, od kada sam dosao ovde - osim sopstvenog krova nad glavom (za koji sam uzeo hipoteku) - nisam kupio nijednu jedinu stvar na kredit. Kreditnu karticu koristim jedino za placanje na Internetu, a ceh odmah po placanju (ili najvise posle par dana) odmah prebacim sa bankovnog racuna, tako da karticu prakticno nikada nisam ni koristio za kredit. Imam samo jednu kreditnu i jednu debitnu karticu (ova druga je za svakodnevnu upotrebu) i nikada nisam bio ni u kakvom minusu.

A sto se ovog povrsnog opisa zabave tice pomenuo bih samo da u svakoj velikoj prestonici Zapadne Evrope mozete da pronadjete mesto koje je po vasem ukusu. Pitanje je jedino koliko ste otvoreni i spremni da probate nesto sto se razlikuje od vaseg svakodnevnog muzickog ukusa, bilo to glamocko nemo, Grand produkcija ili Igra-rock-n-roll-cela-Jugoslavija.

Ne vredi jedne druge da ubedjujemo koliko vredi zivot u Srbiji, Hrvatskoj, Severnoj Americi ili EU. Ja se licno u Srbiju ne bi vratio cak i da je Djindjic ostao ziv. Da naglasim, kamo srece da je sada ziv i da vodi zemlju, vise bih bio ponosan na Srbiju i ljudi bi bolje u Srbiji ziveli. Ali sve u svemu, u Srbiji treba da se izmeni citava generacija ljudi sa tim malogradjanskim, sado-mazohistickim, macho mentalitetom pa da neki od nas pocnu da mastaju o povratku. Naravno sa Djindjicem bi to bilo ostvarljivo u neko dogledno vreme, ali trenutno bez njega ne vidim cak ni mogucnost da se ovo stanje kakvo je sada u Srbiji promeni. Vi koji dodjete sa zapada sa par ekstra dolara u dzepu mozda i mozete satima da sedite po kaficima i da se svrckate po Adi. Zapad vam je dao mogucnost da imate. A sta ce onaj jadnik koji se za 100 Eura ubi radeci u "Prvoj Iski"? Gde ce njegova deca da se svrckaju? E moji, nisu svima tate i mame u Beogradu ostavile stanove pa da mogu da dangube po citav dan po Knezu. Na zapadu je to ponizenje. Cekas nesto da ti s' marsa padne i jos ispadnes smeker, sviras gitaru, sta li? Pa to moze samo u zemlji dembeliji. Dakle, mene nema ko da ubedi da moj zivot u Srbiji moze da bude ispunjeniji, osmisljeniji nego u Americi. Ja ovde stvaram, kreiram, prosirujem vidike, svrckam se, druzim se i naravno nadam da ce u Srbiji biti bolje. A onima koji sada odlaze iz Srbije, mogu samo da porucim da je istina da treba vremena da se covek privikne na nove obicaje, ali da bi ste bezbolnije prebrodili adaptaciju, otvorite se prema drugima ma koji jezik ti drugi pricali, ma kakva im opredeljenja bila. Ne uzimajte stvari uvek licno i emotivno, upotrebite svoju logiku i strpljenje. Good luck!

????
Moram da pitam samo ko finansira zgubidanisanje po kaficima, kafanama i splavovima? Ko kuva, pere ves, cuva decu, radi sa njima domace i cita im pred spavanje?
Ovo je predlozak za UTPOIJA 2, nastavak SF romana.
Pozz...

Kako rece MANCORA, dodjite u Juznu Ameriku. Ovde vam ne treba viza, biti stranac je pozitivno i prednost i vise vas cene kao stranca. A sto se prijatelja tice, imam ih dosta i u BGu i ovde. Onaj ko nije sposoban da nadje prijatelje tamo gde je, treba da se zapita sta sa njim nije u redu (i da sedi kod kuce gde mu je jedini prijatelj onaj iz obdanista). Pozdrav svima.

e prvo tekst jeste los, jedino je naslov dobar i zaista zaintrigira coveka. komentari su zaista zanimljivi. naravno da ja moja najveca zelja da ostanem ovde ali ne u srbiji ovakva kakva je sada, vec da donesem pozitivne stvari sa zapada istoka i odakle bilo. lepo je vama nostalgicarima da dodjete u bgd na koju nedelju, ili mesec dana i da ovde potrosite taj prokleti novac koji ste, eto, ipak zaradili na tom zapadu. ne znam kakav je izlazak na bgd spavovima, iz sapca sam, ali znam da mi je muka od ovdasnjih izlazaka jer ne podnosim "muziku" koju stvaraju ceca, mica, aca i boki. dosta mi je da gledam svoje vrsnjake koji zive od vikenda do vikenda koji nemaju pojma kako ce da zive, nemaju pojma sta ce da rade, i na tim izlascima se ponapijaju, ispovracaju i to je kao zabava.. e pa kakva je to zabava ako se posle toga ne osecas dobro??? dosta sam napisao, malo rekao od onoga sto sam hteo, ali moj zakljucak je: ovde valja 30% stvari, ostalo je za zestoku reformu, i radije cu da odem na taj zapad da crncim za pare (ovde se crnci ni za sta) i da onda dodjem ovde mesec dana da se odmorim!

Ma super je Srbija...ali 3 puta godisnje....

Superica!!!
Samo meni ne pada ni na kraj pameti da idem bilo gde u "jevropu" odavde, a najmanje u Srbiju, sem za odmor.
Valjda cisto da se podsetim kako mi je super tu gde se nista zanimljivo ne deshava :D

Jos je zaboravio da doda kako imamo najlepse devojke na svetu. Pa da poreknem i to, upravo sam se vratio iz Svedske bio sam tri veceri i devojke su mnogo lepse i slobodnije od nasih a provod je mnogo bolji od gore opisanog koji se sastoji od par piva do dvanaest.

Nazalost, Srbija je zemlja koja je izgubila osmeh. A to prvo primetite kada iz nje izadjete.

Imam kod koga da odem na Zapadu i gde da odem, ali necu. Bio kao turista, video, i to ne samo jednu zemlju nego vise njih. Hvala lepo. Sve je to lepo videti, ali ziveti tamo, to je uzas. Posle dve godine postajete robotizovana masina za pravljenje para. Imate sve sto novac moze kupiti, otplatom kredita ste zaduzeni do guse, ako ne platite samo jednu rentu za stan, letite na ulicu. Imate dva-tri automobila, veliku kucu, sve sto se kupiti moze ali nekako vam je dusa pusta, ne osecate se ispunjeno. Vasa deca jos i nekako znaju srpski, ali vec njihova... Postanete skrti, zatvoreni u sebe, poprimite karakteristike sredine. U retkim trenucima slobodnog vremena, pocinje da vas gusi nostalgija za Srbijom. Bukvalno da vas gusi, a suze vam same naviru cim procitate neku vest ili vidite sliku koja vas acocira na rodni kraj. Pocinjete da mislite o prvom poljupcu pod lipom, o "kidanju" sa casova, o mirisu iz pekare, o guzvi u gradskom prevozu (tamo gde je sve sterilno i predvidljivo, ona guzva vam dodje kao avantura), podsetite se snalazenja pod sankcijama, mastate o Starkovim cokoladnim bananicama, o Pionirovom kesten dezertu - toga na zapadu nigde nema, razmisljate o "srnecim ledjima" kod Zlate na Slaviji, o kafi ispred hotela Moskva, o
"che-vap-chi-chi", kako to stranci kazu. Pocnu da vam nedostaju one demonstracije na ulicama Beograda. Uzelite se zastave svoje zemlje usred toliko tudjih. Uzelite se roditelja, prijatelja. Uzelite se da zapalite svecu na groblju za svoje pretke, da odete u crkvu, uzelite se svoga naroda i svoga jezika, svojih zemljaka koji psuju, uzelite se beogradskih klinaca koji pricaju u "batice" fazonu, uzelite se golubova i dzivdzana. Uzelite se ladne kosave i zalaska Sunca na Kalisu. Uzelite se da cujete petla kako vas ujutru budi, dok vi lenkarite u selu kod bake, a koja vas budi gibanicom, prsutom, sirom i kajmakom. Pri tome njen paradajz stvarno ima ukus kao paradajz, a ne kao plastika koji IZGLEDA kao paradajz.

Tek kada odete iz Srbije shvatite koliko vam ona nedostaje. Moja divna, brezuljkasta Sumadija, koja odise lepotom i siri miris tek pooranih njiva, pokosenih livada i rascetalih vocnjaka. Moj haoticni a opet tako opusteni Beograd koji ima ljude koji lagano setaju, pricaju, vole se, druze se. Miris lipa i bagrema, osmeh na ulicama i uvek neka desavanja - toga na ulicama velikih americkih gradova nema. Retko ko se seta po gradu - idete da nesto kupite i zurite dalje, a ne setate se okolo satima. Guca, trubaci, i njima slicne manifestacije. Ludilo koje na zapadu ne postoji. Zasto se svim strancima svidi Beograd? Zato sto je provod super, ljudi su druzeljubivi, cene su povoljne, hrana i pice su sjajni, i zato sto imamo dusu. Balkansku, slovensku. Jesmo malo prosti ali hvala Bogu da nismo kao Englezi, Svedjani, Nemci ili Amerikanci.

Iz ovih i mnogo drugih razloga, ostao sam u Srbiji i nije mi zao. Promenio bih dosta toga u njoj samoj, ali nikad ne bih nju samu zamenio nekom drugom zemljom.

Zivela Srbija! Kamo srece da je svi vole kao ja, gde bi nam bio kraj?

batice iz Montreala cujem da imate 14 radnih dana odmora godisnje ?!

e pa super. samo sta onda kada ti dosade tekme, gluvarenje, izlasci? kada nije lepo vreme? kada se ispod Kalemegdana digne magla i krenu kise ( preko 6 meseci godisnje sivila)? sta kod hoces da nesto uradis ? da izgradis ? da podelis sa drugima ?
a sto se provoda i uzivanja tice, meni je u Brazilu sve to, samo hiljadu pita bolje

Do sada sam imala nekoliko dobrih prilika da odem iz zemlje. Svaku od njih sam odbila zato sto sam verovala da ima nade da se ovde zivi civilizovano, nista vise od toga. Bice neki novi izbori ali nema vise sta da se izabere. Ranije smo imali cime da se zavaravamo a sada nemamo ni to. Niti se cini da cemo ikada biti u prilici da vodimo normalne zivote. Ovo je moja zemlja; jedino moje parce neba. Ovde su mi porodica, prijatelji, uspomene i jos mnogo toga. Ali, ovo zona sumraka. Preko bih bila zasticena kao gradjanin, imala bih svoja prava i priliku da sredim svoj zivot. Ali, bila bih i uzasno usamljena jer ne bi bilo onih koje volim najvise na svetu.
Nema dobrog resenja. Svako ce onako kako moze i mora. Tuzno je sto moramo da biramo. Ja ostajem, svesna da pravim jedini moguci izbor za mene. Ali, ne nuzno i najbolji.

Apsolutno tacan tekst. Ljudi na zapadu su pretvoreni u robote, koji spavaju, rade, jedu, spavaju, rade, jedu, spavaju. Ah, zaboravio sam, i setaju trznjacima.

Onda dodje petak, opiju se k'o zivotinje, pa spavaju, pa rade, pa jedu, pa spavaju.

A tek sto su im prijatelji! Tuga me uhvati kada vidim kako izgledaju rodjendani, slave etc. gde im dodju jedan-dva prijatelja, i to je to.

Na zurke na zapadu, mozete da zaboravite. Trip da se napravi party u stanu i skupi 150 ljudi dok si rekao keks ne postoji na zapadu.

Niko ne poznaje svoje komsije, svako moze da nabroji svoje prijatelje prstima jedne ruke etc...

Decu im cuvaju i obrazuju kucne spremacice. Deca nemaju parkove, terene za basket, fudbal. Roditelji ne poznaju svoju decu, deca ne znaju sta ce i gde ce (sve se placa) pa vise po trznim centrima.

Naravno, ako volite da:

Radite, jedete, spavate i tako u nedogled, dok vam decu cuvaju kucne spremacice, samo napred, zapad vas ceka :)

Cak i pored svih velikih para koje se zarade, na kraju dana, kada se zapitate, "sta sam prijatno danas uradio," nece biti lako da nadjete odgovor, osim onog "radio sam ceo dan."

Ne mogu da verujem koliko su ljudi iskljucivi, koliko i dalje vladaju stereotipi i predrasude...Pravo sam « dete beogradskog asfalta », zivim u Parizu zivotom prosecnog coveka i prvo sa cim se ne bih slozio je da se ne mogu steci pravi prijatelji posle 3O ili 40 kao sto ovde neko rece. Sve zavisi od tebe samog – koliko i kako si komunikativan i dopadljiv ljudima. Vecina na ovom sajtu pise o Austriji, Nemackoj, Engleskoj, a ja samo mogu da primetim (i svakim danom se iznova prijatno iznenadjujem) koliko ima slicnosti u mentalitetu ovde i tamo. Pricam o urbanom mentalitetu Beograda i Pariza ; nemerljivo je veca razlika u nacinu razmisljanja i zivota jednog Homo Urbanicusa i jednog Homo Ruralisa. Uvek se bolje medjusobno razumeju urbani stanovnici ma koje boje i nacionalnosti bili. Ono cega se treba plasiti su licemreje i malodgradjanstina.
Sve te price o straaaasnim razlikama ovde i tamo u Parizu jednostavno ne postoje za civilizovanog i radoznalog coveka sirokih shvatanja spremnog da bez predrasuda usvoji i (po)neke finese u obicajima i ponasanju. A cime to svakodnevni zivot ovde odise ? Mene neobicno podseca na duh pravog Beograda, onog koga pa skoro da vise nema (srecom ipak nicu neki novi klinci), na onaj pomalo snobovski duh zbog koga nas toliko mrze svi koji nisu iz Beograda. ...uljudnost i pazljivost prema drugome, (ovde SVAKO SVAKOM pridrzava vrata onome iza sebe), ono dobar dan ili dobro jutro bilo kome na koga naletite u svojoj ili tudjoj zgradi, dobar dan cak i pri ulasku u gradski bus (zamislite da vam GSP vozac kaze dobar dan !), ljubaznost na svakom koraku, pomalo arogantan stav zbog koga toliko svi mrze Parizane (a na kojisam ja itekako navikao u Beogradu ), jutarnji miris pekara, voznja bajkom po sumi, raznorazni korzoi bezroj kafica, kafane sa lokalnim matorcima koji locu pivo i pricaju o fudbalu, zivotu i politici, fantasticna hrana i smesna cinjenica da ovde skoro niko nema klima uredjaj. Ovde vicu za tobom cak i kada ti novcanik ispadne iz ranca !
I ovde se kasni na posao, a sve se zavrsava u « minut do 12, na sta oni samo kazu « sta ces, ovo je francuska ».
Ovde su ljudi bas kao i kod nas izuzetno ponosni na ono sta su i ko su i traze da se njihovo postuje. Arogantni su prema nadobudnim amerima, a vise nego predusretljivi prema ljubaznom strancu, pogotovu kad vide da se « mucis » sa francuskim. I ovde ljudi itekako vole da puse, piju i uzivaju u gurmanlucima. Da, mozda se sporije i teze sklapaju prijateljstva, ali nema « ulazenja u sesnaesterac », « kamiona i aviona », nema onog « vazi burazeru nema frke « pa puj-pike ne-vazi, rado pozivaju kuci ili se najave na kafu iz grada, nikada banjevajuci.
Seca li se neko kakav je standard bio kod nas za vreme Ante Markovica ? E, veoma slicno. Ogromna vecina nekako sklopi kraj sa krajem, ali putuje, oblaci se i normalno hrani.
I ovde su devojke i zene prelepe i zavodljive, sa neverovatno mnogo jednostavnog ukusa. Muskarci su pazljivi.
Ovo je jedna prava socijalisticka zemlja temperamentnih ljudi. Da, radi se od devet do sest-sedam, pa sta!

Malo su smesni ovi ljudi koji se hvale zivotom, prijateljima i srecom u svojoj novoj otadzbini a vise na 92-jci. Kad bi meni bilo toliko lepo nikad mi ne bi bilo da se kacim na site a jos manje da trosim vreme pisuci komentar. Ja vec duze vreme zivim u Engleskoj i moram priznati da su Englezi sa kojima sam ja bio u kontaktu mnogo bolji ljudi od nas: ljubazniji su (nema one mrzovolje kao kod nas), ako mogu hoce da pomognu, fer su, druzeljubivi (oni uopste nisu toliko hard working koliko se misli- u principu koriste svaki trenutak da uhvate maglu) i stvarno se ucinili dosta da Englesku shvatim kao svoju drugu domovinu. Sto se tice izlazaka i zabave, Engleska je kao zemlja 1000 puta lepsa od Srbije i jos mi se nije desilo da sam vikend proveo kod kuce. Medjutim, ima nesto sto me vuce ka Beogradu, i to onako malom, sivom i ruznom: da li su to devojke na rolerima, da li su to splavovi koje u principu ne volim, ne znam, ali cinjenica je da je to potpuno iracionalno i da deluje kao magnet. Isto tako je cinjenica da to osecanje posle 2 dana u Beogradu potpuno iscili i da mi lakne kada dodjem nazad ovde.

Zivela porodica crva u govnetu.
Jednog dana pita sin crv tatu crva: "Tata, a kako je to ziveti u jabuci?"
"Pa, sine, u jabuci je svetlije, prozracnije, ukusnije...", odgovori tata crv.
"A tata, kako izgleda ziveti u na primer...jagodi?!", upita opet radoznalo sin crvic.
"Vidis sine, u jagodi je socnije nego ovde, malcice egzoticnije nego u jabuci, ali u svakom slucaju mirisljavije i ukusnije nego kod nas!"
"Ali tata, zasto mi onda zivimo u govnetu?", upita tuzno i razocarano crvic.
"Pa sine, ovo je nasa domovina!"

Da to je moja teza, da je svuda isto, i dzaba bezati od sebe. Da bi bio sef samom sebi, vodio uspesnu firmu, jednu od vecih, radices i na zapadu do 11 uvece. To je za one sto ne zele da budu prosecni i koji vole ono sto rade. Tako je glasila teza.
Koliko znam na zapadu rade od jutra do sutra, da bi imali kredit za koji ce da kupe nesto... Lepo je tamo, ali mislim da svako sebi moze da napravi lep zivot sa porseom ili bez, pun prijatelja, ako zeli i ume.

teks je ok.Studirao sam i zavrsio studije u Srbiji.Radio sam punih 11 godina u mojoj struci i nakon sveka otisao za USA,nalazin se na najlepsem delu Amerike San Diego County imam kucu svoj privatan posao,ali samo jedno nedostaje.Srbija;stil i nacin zivota.Prihvatio sam jezik i kulturu nove zemlje ali ma koliko se uplitali da budemo Amerikanci sto vremenom i postajemo u nama ostaje nostalgija za Srbijom i njenim nacinom zivota.Sigurno je jedno ko je god umirao u rasejanju sa tugom je umro u tudjoj zemlji daleko od svoje otadzbine.Svi skorojevici koji su dosli na zapad pljuju po majci Srbiji glumeci Janicare - treba da se toga stide i da ako se stide srpstva da se ne oglasavaju na srpskim stranicama.

Bravo! Konacno jedan tekst u kom nema kukanja, zapomaganja i lamentiranja nad nasom Srbijom!

Boco, care, šefe naše kancelarije!!!
Ne mogu da verujem da si uspeo da isprovociraš sve ove ljude da razmišljaju o tekstu koji si napisao.
Svaka čast!

Hvala svima na komentarima, pokućau da se popravim sledeći put (ako ga bude bilo). Samo da se zna da ja NISAM STAVIO SLIKU fudbalera u crveno belim dresovima!!!!

I meni se cini da je ovaj tekst napisan sa ironijom i svaka cast autoru na toj majstoriji.

Vidim da se mi citaoci delimo mahom na dve grupe, nevezano gde zivimo - na one koji pljuju po trenutnom zivotu u Srbiji i na one koji pljuju po Zapadu, ma sta to bilo. Elem, voleo bih da sprovedem malo istrazivanje jednog aspekta naseg mentalnog sklopa. Verujem da je dosta ljudi koje se ovde javilo procitalo tekst o astrologiji, a mozda i dalo po neki komentar. Da li bi ste bili ljubazni da se samo izjasnite (referendumski, sa "da", "ne"), da li se slazete sa stavovima autora teksta o Astrologiji, dr. Saše Markovića? Ne treba nikakvo obrazlozenje, dakle samo stiklirajte. Zamolio bih moderatora da u slucaju pristojnog odziva tabelira rezultat i stavi ga kao komentar na ovaj tekst.

Evo pocecu od sebe. Dakle ja mislim da je astrologija totalna nebuloza i da su astrolozi prevaranti za primer, dok su oni koji u astrolagiju veruju (makar i samo na nivou "ima tu nesto") ovcice za sisanje.

Sto se tice mog stava u vezi sa temom ove rubrike, mislim da propovedanje kako je zivot na Zapadu sranje,
uglavnom zato jer u Srbiji "ima taj neki duh" potpuno neosnovano, da ne kazem glupost nebeskih razmera. "Duh" o kome govorimo, koji se cini mi se teze nalazi u zapadnim (i drugim civilizovanim) zemljama, ili barem na njega nisu ponosni, se moze razloziti na sledece osnovne komponente:

1) ordinarnu ljudsku glupost,
2) zatucanost (neznanje), sklonost ka mitologiji i opsenarstvu,
3) lukavost do pokvarenosti (koja se u srpskom jeziku brka sa "snalazljivost" ili "inteligencija" ili jos gore "pamet".

odakle proizilaze:

4) neodgovornost
5) nadmenost,
6) mazohizam, (+ sadizam, radi ravnoteze)
7) lenjost i bahatost
8) primitivizam
9) nepostenje
10) kratko i lose pamcenje
11) zluradost
12) sebicnost

U zemlji u kojoj velika vecina stanovnika ima sve ove pobrojane karakteristike u izobilju i ponosi se njima kao nekakvim folklorom, ne vidim nacin da se opstane sem da se postane isti. Posle ovog zakljucka sam odlucio da pokupim svoje prnje i odem sto dalje, bez ikakve sumnje u potez i namere za povratkom.

Shvatio sam da kad neko relativno mator ode u inostranstvo i tamo ne naidje na sav ovaj spektar srpske provincijalske "duhovnosti" na koju je treniran kroz svoj najplodniji period zivota, normalno je da ce mu sve to nedostajati i da ce uz usklike "Guca je najbolja", "ne mogu bez ortaka i kace kiselog kupusa na terasi" ali i dzepova prijatno nabijenih dolarima propovedati kako se bez Srbije , njenih livada i pasnjaka, uzeglog mirisa banjaluckog cevapa u sred Beograda i splavova sa kojih se deru pevaljke ne moze, te uciniti tu, bez svake sumnje pogubnu gresku da se u Srbiju vrati. Kad neko pak ne ode na Zapad nikad, ili barem ne dodje do neke brosure o istom, onda je sve gore pobrojano jedino sto je u zivotu iskusio, pa prema karakteristici 2) sve drugo je lose i vredno podsmeha ili podozrevanja.

Kad bi se meni toliko nakupilo nostalgije (a evo nije za 6 i po godina) da moram sa drugarima na Slavujevom vencu da pojedem ladnu lubenicu ili da odgledam mitoloski lepe rolerke na Adi (koje obicno pripadaju nekom ko im iz senke iz koje proviruje samo ruka sa zlatnim Roleksom placa anticelulit program) ja bih onda uzeo 5 dana off-a, kupio kartu, seo na avion i preko pola sveta dosao kuci na produzeni vikend. Ali onda bih tamo saznao da deca mojih prijatelja u Beogradu do sada jos nisu videla more, a kamo li ronjenje u Australiji, da posle te lubenice svi moraju nazad na posao jer rade "kod privatnika", a ja bih onda tumarao po ceo dan gradom i cudio se ciji to prijatelji sede po kaficima na Trgu u 2 popodne, kad moji moraju da crnce do uvece? I ko mi onda normalan moze reci - kako mozes da zivis na tom trulom Zapadu, kad je ovde raj!?

Razlika je na posletku samo u izboru - ziveci na Zapadu ga zaista imas, kod nas u Srbiji - tesko.

Nema sta, Srbija rules! Zivim u Los Angelesu manje od godinu dana i vec se osecam "home sick". Ima nesto u tim provodima po kaficima. Kad kod sam izasao nije bilo dosadno i uvek me je nesto privlacilo da budem jos vise u provodu, sto i nije slucaj sa Los Angelesom bar ne za sada. U kaficu cujes kako se ubijaju muslimani stari, mladi, ... Kako se krade, na veliko i malo,... Kako se zavadjaju muz i zena... Kako nas ceo svet mrzi jer smo mi najbolji...
Iako u detinjstvu nisam jeo voca 10 godina, i ako sam ziveo zajedno sa misevima i pacovima, iako su me tretirali kao da sam veliko nista, ipak, kada vidim zasto i zbog kojih ljudi sam ja (a i mnogi drugi za koje autor ne zna) tako ziveo, mnogo mi je lakse. Zato sam i voleo da izlazim. Nista nije bila bolja mladost. Studiranje pod svecom, mobilizacije, strah, eksploatacija, ponizenje, hodanje sa velikom rupom u djonu...
Ali kada cujem kako su neki to iskoristili i kako je nekima sreca da ne rade nista, da gledaju lepe zene na rolsuama kako prolecu pored njih, da piju pivo posle fudbalske utakmice, da se podsmevaju drugima zato sto su ti drugi bolji, onda stvarno u Srbiji ne moze biti dosadno. I ne zalim niti jedan sekund sto sam ziveo u Srbiji jer vredelo je videti je u punom sjaju. Nagledao sam se i dnevnika i emisija i kojecega, od 90-tih do 06. Nema tog holivuda koji moze to da mi pruzi, a gledao sam puno filmova.
Koliko sam se ismejao od svega toga da samo znate. Pa ovde u Los Angelesu se nisam ismejao ni stoti deo od toga.
Autor ovog teksta me je naravno dobro nasmejao i na tome mu ovom prilikom zahvaljujem.
Viva Srbija!

Paradoks ili ne,
Srbija Rules!

Kako je onima koji zive u Svedskoj imala sam priliku da vidim. Muz, nas covek iz predgradja Beograda, radi kao autolakirer ceo dan. Dodje kuci sav siv, sa podocnjacima, vecera, istusira se i legne. Tako svaki dan, i subotom - da bi malo vise zaradio. Nedeljom ne moze da se organizuje i da se lepo provede, jer ne zna gde se odlazi. Zena, konobarica na bolovanju, posto nasi ljudi vole i tamo da koriste bolovanje, po celo pre podne telefonira sa telefonskim imenikom - ne znam koga zove, posto svedski ne znam, ali shvatam da i ona ima potrebu sa nekim da razgovara, pa eto zove i zove... A sa nama gostima non stop govori samo o pravilima i uredjenosti drzave kakvu mi ne poznajemo. A kada dodju kuci na godisnji odmor velikom crnom limuzinom - statusnim simbolom da se vidi kako im cvetaju ruze, onda besomucno prave saobracajne prekrsaje i psuju nasu policiju sto se usudila da im bilo sta zamera.

Postoje dve moguce interpretacije ovog teksta: ili je ironican, ili je ozbiljan. Ali u oba slucaja rezultat njegove analize je porazavajuci i po autora (sto i nije toliko strasno), ali i po Srbiju (hm, pa i to vise nije toliko strasno...)
1 - Sa stanovista ljudi koji su ostali u Srbiji, pa kritikuju zivot u inostranstvu (da ne kazem na Zapadu). To su vam "nezavrsene" osobe, koje jos uvek nemaju hrabrosti da sa 30 godina preseku pupcanu vrpcu kojom su jos uvek vezani za svoje roditelje/staratelje. Pri tom ne mislim, na primer, na ove sto skupljaju slicice sa 30 godina, oni su u stvari slobodni ljudi pa rade sta hoce, vec oni koji sami sebe primoravaju na pristajanje na iluziju da im sredina ne dozvoljava da ispune svoje ambicije i zelje. Odrasle osobe da bi ostvarile svoje ciljeve ili menjaju sredinu za neku drugu (odlaze drugde) ili menjaju svoju sredinu (u smislu, na primer, da menjaju Srbiju) stvarajuci tako klimu da im zivot bude bolji. Nezrele osobe samo placu, kukaju i okrivljuju sve i svasta radije nego da zasucu rukave i nesto od svog zivota urade. Ne treba biti neki genije pa na osnovu situacije u Srbiji zakljuciti kakva je vecina ljudi tamo.
2 - Sa stanovista ljudi koji su otisli, postoje dve kategorije tih ljudi: oni koji su znali zasto idu (vidi pod 1) i oni koji su culi da je "tamo bolje" pa su otisli samo sa produzenom pupcanom vrpcom, pa sad kukaju kako nigde nije kao u Srbiji. U oba slucaja, neko ce reci, pogresan je izbor, i ovi prvi su trebali ostati da menjaju Srbiju. Ali kao sto svi znamo ko zaista pokusa da menja Srbiju zavrsi dva metra ispod zemlje tako da nije uopste lak i jednostavan izbor.
3 - Taj famozni prokleti rad. Jao, sto se tamo na zapadu radi, a ne izlazi se itd. Pa mislim nikad nista nema dzabe. Ja ovde na zapadu srecem nase ljude koji su spremni (i to i rade!!!) da svedu svoje potrebe na apsolutni minimum samo da ne bi morali da "rintaju". Radije ce da glume uvredjene mlade i da zive u nekom ubedjenju da im je bolje da manje rade i da manje trose, nego da se bore i izbore za bolji posao, bolju platu, i bolji standard. Ali to je ipak manjina, moram da kazem, ali primera i takvih ima. A da li se ovde rinta? Ako je rintanje posteno odraditi svojih 8 sati na dan, a ne zabusavati, onda se rinta, ali ako radite posao i profesiju koju, ajde da kazem, ne mrzite i tih 8 sati se nesto uradi, a nesto i nauci (kao sto vecina prosecnih rodjenih zapadnjaka praktikuje), onda to nije rintanje.
4 - I na kraju ti famozni izlasci. Taj "provod" koji se velica u Srbiji je u stvari jedno veliko gubljenje vremena. U redu, neko rece i ovde ljudi locu, piju, ubijaju se od raznih supstanci besciljno, itd, ali ko to nece da radi i ne mora, ima milion puta vise mogucnosti za iskustva raznoraznih vrsta i oblika, od mainstream porodicnih do svakojakih pogleda na zivot i svet. Cisto trziste i to je to, svako moze da nadje sebe, pa cak i onaj koji hoce da jede rostilj svaki dan moze to da radi u bilo kom gradu na Zapadu isto kao i u Srbiji. Razlika je sto te ovde niko nece "popreko pogledati" ukoliko je to ono sto zelis. Sa druge strane Srbija ce te smozditi ukoliko u njoj pozelis bilo sta drugo. Zato je i tako degenerisala, jer je predugo sama sebe "oplodjavala", a svi znamo sta se desava kada se genetski materijal ne provetrava duze vreme...

Neka sedi i place onaj ko nema da izdvoji 150-200€ za kartu do Beograda! Sad jos krecu da lete i low cost kompanije pa ce biti jos jeftinije. Pa skokni brate makar za vikend ako ti je toliko stalo! Da ne pominjem Skype i telefoniranje po ceni lokalnog poziva. Pobogu, zivimo u 2006! Pricas za dzabe, na dva sata si od Beograda - pa u cemu je problem?

Nisam zivela preko, ali sam puno puta na duze vreme boravila u inostranstvu. Stvari ne mogu da se generalizuju, ima i dobrih i losih stvari i tamo i ovde. Ali, ako mi neko kaze da mu nedostaju guzve u gradskom prevozu, onda stvarno ne mogu da mu verujem. Takodje mi je smesan argument kako na Zapadu ljudi u prevozu ne pricaju jedni sa drugima. Pre nekoliko meseci su se dvojica tik do mene u prepunom autobusu tako potukla da sam se tresla ceo dan. Ako su to taj srpski sarm i neposrednost, onda, neka hvala. Uostalom, osim poneke stare osobe zeljne drustva, volela bih da mi neko kaze ko to prica sa nepoznatim osobama po bg-prevozu. I konacno, koliko neko treba da zapne da bi u Srbiji uspeo da izadje iz autobusa i sedne za volan svog porsea? Ja sam takodje radila i nedeljom do 11 uvece, ne pamtim kad sam imala slobodan vikend, a od svega toga na kraju sam dobila u proseku 10 plata godisnje i po par meseci uplacenog staza na svaku godinu rada. Treba li da napominjem da ce mi penzija biti kao da sam radila kao cistacica, a ne kao neko sa fakultetskom diplomom? Gde je tu uredjena drzva da kaze da to ne moze tako, da kaze da imam prava na odmor duzi od onoga koji mi gazda daje? Na stranu to sto od svoje plate i ne mogu da ga iskoristim onako kako bih zelela.

Boki, najdraži šefe kancelarije, sa šifrom 001! Tvoj članak je napravio veću pometnju od bilo kojih najaktuelnijih zbivanja u našoj zemlji! Svaka čast! Neka znaju...Srbija je to...
I kad smo najgori mi smo najbolji!!!

ZA GORANA : Kazes Majka Srbija...da se ta ista majka nije ponela prema tebi kao Maceha ne bi bio tamo gde si sada...
Mi nismo dosli na ovaj sajt da pljujemo po Srbiji i svemu sto je srpsko, vec da kroz laganu prepisku dodjemo, mozda naivno, ali , bar iskreno, do neke istine o zivotu u Srbiji.
I ti kritikujes zivot u Americi, ali, da ti je stvarno lose tamo, nasao bi nacina da se vratis.

Ljudi pa zar je sramota voleti svoju zemlju i ziveti u njoj? Ispada da treba da se pravdam svakom ko je otisao i objasnjavam zasto sam ja ostala?! Nemam neku extra platu, niti se nesto ludo provodim, zivim prosecan zivot, ali sam srecna. Nemam uopste potrebu da vam objasnjavam zasto je to tako, kao sto ne razumem ni potrebu mnogih ljudi koji su otisli preko da neprestano po netu, na srpskim forumima, objasnjavaju kako je njima divno i krasno i kako su svi ostali koji su ostali u Sr. kreteni. Brate, zivi svoj zivot i uzivaj, sta te briga sta ko drugi misli...sem ako opsesivno uveravajuci druge, ne pokusavas da uveris i sebe kako su ti sve koze na broju, a nisu. Jednom me djavo naneo da na SC izjavim kako ovde lepo zivim, javila se citava bulumenta gastajbartera koja je krenula da pljuje po meni, da sam jadna, da sam kukavica itd...Pun mi je kufer onih koji su zbrisali pri prvom povetarcu, pa sad pljuju po onima koju su preziveli oluju. Prosto, kao da im krivo sto smo zivi jos uvek, ne daj boze ako vide nekog srecnog i nasmejanog - pa tad raspale iz svih oruzja :)
Poznajem devojku koja je, posle nekih 7-8 godina u Australiji ostavila svoj super posao i vratila se kuci, jer joj je sve odavde ocajnicki nedostajalo i nije bilo para koje su njenu nostalgiju mogle da plate. Poznajem jos jednu koja zivi u Engleskoj i ne bi se nikada vratila u Srbiju. Ne smatram da je ijedna od njih dve luda, razlicitim ljudima i cinioci srece i zadovoljstva su razliciti, pa tako i ovo.
Svako bira svoj put.

OK Autore,digao si nevidjenu frku i to mi se svidja.
Sam text hmmmmmm....
da li si dobio honorar za ovaj text?Ako jesi onda si stvarno car pare i magle .
Posto sam i sam "form the dark west side" mogu ti reci nije ovde bas sve tako kako si napisao. Ima istine ali sve ti je nekako brate znasss ovo-ono, polovicno, nedoreceno.
Provedi malo vremena u regionu zvanom Mediteran (i oni su EU) pa vidi kako se zivi, koliko se radi i cemu gravitiraju. gde se izlazi kada se izlazi itd.
sto se tice zemljaka koji su otisli u svet beli i sad iz daljine pljuju po vama i po nasoj majci srbiji samo jedno pitanjce pa zasto se onda kacite na b92 i ostale srpske sajtove kad vam je dosta srbije i kad u srbiji nista ne valja kad vam ne pada na um da se vracate u rodnu grudu???
A vi sto ste ostali nemojte mi pricati kako se ne moze. moze se ako hoces i ako imas petlju i normalno ako verujes u sebe.
I tu se u Srbiji kao ne radi i ne gine od posla vec samo od metka?????
Dacu ti telefone mojih drugara koji su ostali u najlepsem gradu beogradu i posteno svojim rukama napravili dobre firme i posteno rade. Ejjjj kume rade vise i krvavije nego vecina mojih novih "zapadnih" prijatelja ukljucujuci i mene. Rade kao robovi.
Sve dokle god u Srbiju budu vodili politicari poput doticnog koji oci ne sme da otvori da pogleda narod svoj pa sve zmirka kad se obraca narodu a i to doduse radi veoma retko i nazovi ex r'n'r muzicara koji je umislio da je bog sa Olympa pa odvaljuje procente za prodaju srpskih kompanija i bulumente vacarosa koji ih okruzuju stvarno nema ama nikakve nade i razloga za povratak u domovinu ma koliko mi ona u srcu bila i m a koliko bih sad voleo da sedim tu i pijem fuka i blejkam vasceli dan.

Ajmo malo drugu stranu medalje. Saobraćajne propise niko ne poštuje, parkira se gde ko hoće, neosvetljene traktore policija ne kažnjava, pikavci i kutije od cigara na svakom koraku, gradovi su prljavi, zalutali metak sa nekog slavlja završio je u mom, na svu sreću, parkiranom i praznom automobilu. Plaćaš TV pretplatu a celo veče gledaš svadbe koje možeš i ovako da vidiš i glupe 041 kvizove koji narodu otimaju pare. I sve to si platio i to se zove "javni servis". Dvojnik sedi na telefonu, za ADSL "nema tehničkih uslova". Bez debele veze nema ni posla, bez posla nema ni vize pa barem da vidiš kako je to u ostatku sveta.

Srbija 2020, nema šta!

Šta je sa nama što ne pijemo, kako mi da se provodimo u Srbiji? Lepo je bilo sa 20 godina napiti se i izaći u grad, ali deset godina kasnije mene takav provod više ne inspiriše, možda neki put, za stare dane.

Ne znam kakav je Oktobar Fest, ali je Guča bezveze i verovatno može biti zanimljiva samo strancima jer je kod nas Guča na svakom koraku. Razapete šatre, pečenje i trubači, toga bar ima do mile volje u Srbiji. Ok, kupus im nije loš, ali je to premalo da nadomesti sve ostalo.

Evo, ja nisam obican gastarbajter, ja sam dosla u Grcku na letovanje i ostala zato sto su mi umesto obicnog produzetka turisticeke vize dali zelenu kartu koju niti sam planirala niti sam znala sta cu s njom.I tako se je javim mojima da ih obavestim da cu ostati malo duze, ko da sam se zadrzala na zurci a ne na letovanju! U medjuvremenu sam se zaljubila u Grka, udala, rodila cerku. Ja, koja sam celog zivota govorila da su moji koreni na lastis i da me vuku nazad sto se vise udaljavam! Ja, koja sam tvrdila da nema sanse da se ikada meni desi da se udam za stranca! Jedino sto sam naucila jeste da nikad ne treba reci nikad. Beograd mi nedostaje, drustvo mi nedostaje, roditelji, rodjaci, moj posao, sve mi nedostaje. Ovde je lepa klima, more, plaze, ima svega za jedan normalan zivot, ali ja bih najvise volela da se vratim kuci. Jedino sto me vezuje ovde je moj muz a njega vezuje posao. E, sad, sve ovo nije toliko interesantno koliko sledeca cinjenica - moj muz bi takodje jako zeleo da se preselimo u Beograd! Veoma cesto dolazimo kod mojih, u proseku svaka tri meseca na dve nedelje. Samo dodje i kaze "Uzeo sam odmor od tad do tad,treba da obnovimo zelenu kartu za auto". Nijedan odmor jos nismo proveli kod njegovih u selu. I samo mu je jedno u glavi - kako da nadje dobro placen posao, bar kao ovaj koji ovde ima, tamo u Beogradu, da bismo imali od cega da zivimo. A ako se to ne desi, onda se tesi da cemo bar moci da se preselimo kad ode u penziju, tj za 25 godina... Sta god da bude, jedno mi je uteha - kad jedan stranac zeli da se preseli u Beograd, valjda taj Beograd necemu vredi, izgleda da nisam luda sto me vuce nazad...
Pozdrav,

Zivela sam u raznim zemljama u razlicito vreme u Americi, Grckoj i sada u Brazilu. Sve je u sustini relativno neko ide jer misli da mu je bolje a neko jer ne moze vise da izdrzi u Srbiji na kraju kad covek upozna sebe nadje svoj put; Ne znam zasto svi misle da je u Juznoj Americi mnogo bolje da se ne radi i zivot se svodi na zene provod i plaze. Mozda je to slucaj za ostatak Brazila ali ne i Sao Paolo. Radi se non stop i ne zivi se u osam uvece ulice su prazne a ljudi Brazilci koji su inace friendly ovde nisu odvojeni klasama. Kao stranac sam super prihvacena ali mentalitet je drugaciji ne mogu da se salim jer oni to ne razumeju. Bilo kako bilo svako ima pravo da zivi svoj zivot ali iskreno govoreci ne bih volela da provedem starost u inostranstvu zatvorena u svom stanu u kom me niko ne posecuje i ne brine sto je ovde cest slucaj. Imacemo mnogo stranih penzionera u nasoj dragoj Srbiji.

Izolacija je najvechi neprijatelj covecanstva, jer radja predrasude i neznanje, dve osobine koje je najteze iskoreniti. Dokaz za to je kako cinjenica da u Srbiji ima puno mladih koji o zapadu ne znaju nista a imaju mnogo predrasuda jer nikada nisu izasli iz Srbije (70 odsto studentata), tako i mnogo komentara na ovom sajtu po kojem bi se dalo zakljuciti da na zapadu svi zive sjajno, samostalno i finansijski bezbrizno ali za to moraju da plate previsoku cenu, dok u Srbiji svi skapavaju od gladi ali su mnogi ipak i pored toga srechni jer smo --jel'te -- takvi po prirodi. Nonsense!!
Ljudi, ja sam na Oxford street-u u Londonu tokom predbozicne shopping groznice video vise prosjaka i beskucnika umotanih u rite i kartonske kutije nego u Beogradu za citav zivot. U Americi 95 odsto ljudi nema pasos niti su ikada bili u velikom gradu a ne inostranstvu, mnogi od njih nisu mrdnuli od gradicha u kojima su se rodili, maturirali, ozenili se, radili u lokalnom shopping mall-u/diner-u/automehanicarskoj radionici/itd..., napravili decu, koja su krenula istim tim putem jer za koledz nisu imali para. U Italiji su me pitali koja ex-Yu drzava izlazi na more - Srbija, Makedonija ili Bosna, a kada sam im otvorio atlas i zamolio ih da sve navedene uz Hrvatsku (tacan odgovor) pride pokazu nisu jadni znali jer su jedino u Grckoj bili na moru a i nju jedva ubodu.
Istina je da dobar deo ljudi na zapadu ima neuporedivo bolji zivotni standard nego u Srbiji kao sto je istina da onaj drugi deo, koji je siromasan, neuopredivo teze prezivljava nego siromasni u Srbiji, koliko god vam to blesavo zvucalo. Koliko ovde porecntualno zasita ima beskucnika i ljudi koji nemaju sta da jedu? Verujte mi, ljudi, mnogo manje nego na zapadu. To je cena i losa strana individualistickog koncepta zivota koji nameche liberlani kapitalizam (ima i dobrih naravno, jer na zapadu ima i mnogo vise ljudi nego ovde koji imaju izuzetno visok standard iskljucivo zahvaljujuchi obrazovanju i strucnosti). To je koncept koji ljude tera da se sto pre osamostale i oslanjaju se iskljucivo na sebe i svoje mogucnsoti, ali kada iz ovog ili onog razloga u necemu ne uspes - puk'o si. Nema ni prijatelja, ni porodice da ti pomogne jer ti si u New Yorku, chale i keva su ostali u nekoj zabiti u Nevadi, ne znas kada si im posletnju put bio u poseti ni kako izgledaju, a burazer je negde u Los Andjelesu i nisi ga video 10 godina, ne znas da li je ziv...
A i ako imas para, kada ti matorci ostare das ih u dom i zaboravis na njih, dok ti ne jave...onda se sa burazom i svecom nadjes i ponovo ih upoznajes.
Da ne ispada da i ja izmisljam po stereotipnim kalupima:
Kao sto rekoh (vidi komentare gore) kum i najbolji ortak mi je Englez, zivi u Jorku.
Njegov rodjeni stariji brat je izopsten iz familije zato sto nije uspeo u zivotu, neche niko ni da ga vidi niti da prica sa njim. Kada sam bio kod mog prijatelja Marka za Bozic 2003, za njegovog brata nije bilo mesta za praznicnom trpezom, javio se tuzan od negde da pozeli chaletu "Merry Christmas"...
Svi ti vikendi u Barsi, Parizu, Ibici, Mone Karlu, Rimu, Marsu, Sunsu i ko zna gde jos ne vrede one ljudske topline koje u ovoj razrusenoj Srbiji jos uvek ima, samo je treba prepoznati.

O cemu ovi ljudi pisu, o nostalgiji, kako nema nigde Srbije u svetu, kako je sve cool.Koje gluposti.Najgori smo u suncevom sistemu a i dalje. Zasto? Onaj mrtvak me spakovao u rat. Ja se nisam krio, ne zato sto sam verovao u rat, verovao sam u Srbiju u Srbina i u Srpkinje. Nisam dve nedelje sastavio na ratistu i dobijem metak u levo plucno krilo. Glavu sam jedva izvukao. Znate sta je bilo kada sam izasao sa VMA i kada sam se vratio na posao. Oterase me na prinudni odmor. A radio sam u centru Beograda, u stampariji Borbe. "Beogradjanke" iz firme kao "Jebote pa sto si isao"
E ljudi ne da cu da pljujem po srbima nego ne zna se. To je moje pravo, jer drugo nista nisu ni zasluzili, samo jajare. Evo sada sam u Njujorku, boli glava. Svakom zelim da ode iz zemlje i onako ce ostati samo Kalemegdan i krug dvojke pa ce "devojke na rolerima moci da se vrte non stop".I nije tacno, niko bar ovde u Njujorku ne radi od ujutru do uvece. A ako si vec na zapadu onda treba da znas zasto si dosao i sta hoces.

Milice, potpuno te razumem...Moj muz je Englez i zivimo u Engleskoj, medjutim, on je lud za Beogradom i idemo tamo svakih par meseci...vezani smo za Englesku zbog posla, ali nameravamo da se vratimo u Beograd cim zaradimo dovoljno da kupimo stan u BG-u i zapocnemo svoj biznis i naravno pomognemo nasim ljudima tako sto cemo im pruziti brojna radna mesto...videcete, za godinu-dve, svi ce znati o cemu pricam...:)

Julija hoce da zapocne biznis u Srbiji..he...he...E, draga moja...setices se jednoga dana sta si sve procitala u ovim komentarima...Ljudi su se na Balkanu pretvorili u ptice grabljivice, zato ti bolje ostavi jedan deo para tamo u Engleskoj, jer ce gladni (drzava, rodjaci, "prijatelji" ) sve da ti pojedu....Spolja gledano Srbija je "gladac" , a iznutra- jadac! U takvom drustvu, takvi kao ti su dobrodosli....za sisanje.
p.s Nostalgija je tiha i podmukla bolest, ali u Srbiji se ona leci vec posle tri meseca. Videces ! SRECNO.