"Stalno ga grli i ljubi": Mlada isključila autističnu sestru sa venčanja; porodica ljuta

Roditelji, ako nisu neki poremećeni, jednako vole svu svoju decu. U ovom konkretnom slučaju oni se jako plaše šta će biti sa Anom kada njih više ne bude. Računali su na njenu sestru da će nastaviti da vodi brigu o njoj a ne da je smesti u neki dom. Ovo je izuzetno teška tema za komentarisanje sem ako neko ima slična iskustva. Meni je bilo jako teško kad su mi roditelji ostarili i oboleli te je sva briga o njima meni pala na leđa. A to je bilo tek petnaestak godina. Ne želim ni da zamislim kako je to imati nekog ko bi bio potpuno zavistan od mene verovatno do kraja mog života.

(Djoksa, 20. oktobar 2021 22:39)

bravo za razmisljanje. Otac (56) autisticnog deteta od 13 godina. Svaki dan razmisljam sta ce biti s njim kad mene ne bude...da ne duzim i uznemiravam vas sa detaljima

Ufff, ekstremno teška tema. Mlađi sin je bio granični slučaj, starija ćerka savršeno neurotipično dete. I danas kada su oboje savršeno dobro mene grize savest zbog svega što je izgubila da bi brat bio dobro. Nemam pojma, svi su u pravu.

Svako bi trebalo da ima tu slobodu, da bira goste na svojoj svadbi, da poštedi sebe i svog izabranika od neprijatnosti. Ova žena ima pravo, a njeni roditelji se osećaju napušteno i i iznevereno, i još pokušavaju emotivno da je ucene. Nije ni njima (bilo) lako, ali greše u odnosu za njom.
ps. nebitno je da li je priča istinita ili izmišljena

Поставља се питање и какво би уживање било за Ану да присуствује том венчању уопште. Мислим да је и ок. што њена сестра жели да не мора да брине о њеном понашању на свој дан који треба да јој буде један од најлепших у животу. Много проблематичнији за мене је њен одговор на питање родитеља шта би радила са Аном да они умру. Опет, ако јој се свиђа Мајкл Ана заиста може да буде опасна, много зезнута ствар.

Ne volim kad su deca na svadbi i sve se vrti oko njih pogotovo oko onih razmazenih,deca moraju imati svoj posebni cošak,u ovom slucaju bi autisticna sestra trebala imati pratilju!

Sa njima i treba tako-oštro, hladno i preteći! Svaka čast, veliko bravo za odluku!

Ja imam koktel poremecaja licnosti i ne zelim da prisustvujem bratovom vencanju (koje ce biti tek za 10ak godina kako stvari stoje) jer znam da cu da se napijem i izvredjam pola licemerne i podle rodbine. Svi su oni znali da imam teske psihicke probleme ali niko nije prstom mrdnuo vec su me na kvarnjaka zezali. Znam da cu napraviti neki tezak belaj i upropastiti vencanje. Mislim da ce brat imati razumevanja za moje nepojavljivanje. Sada zivim u krugu porodice daleko od ljudi koji su ismevali moje ponasanje i poremecaj (ukljucujuci i dvolicnu rodbinu), i nameravam da zivim takav hermitski zivot dokle god mogu. Vencanja, sahrane i slicni dogadjaji su samo ceremonija, i nepojavljivanjem ne mogu ponistiti ono sto stvarno osecam prema bratu, roditeljima.

I ja sam imao neprijatno iskustvo sa komšinicom koja je mongoloid i autistična. U prodavnici ili bilo gde kad god ih sretnem slučajno sa majkom ona je nasrtala na mene i govorila kako će da se uda za mene, jednom je to i u crkvi uradila stim što je počela da me hvata svuda ... Majka je stajala i izvinjavala se žena. Na kraju sam rekao majci da mora da povede više računa o njoj. Srećom nisam ih video nekoliko godina.
U ovom slučaju ja verujem mužu starije sestre, stavite se ljudi u njegovu poziciju, verujem da bi čoveku bilo zaista neprijatno. Moje mišljenje je da treba sestru izdvojiti, nije joj mesto na svadbi. Realnost je surova, agonija bi se tek produbila sa psihički bolesnom sestrom, a odnosi u porodici bi zahladili.

Mlada je u pravu.Nije to uradila iz ljubomore ili neosetljivosti vec zato sto je to jako neprijatno i njeni su ti koji su sebicni i bezobrazni.
beba

Da je lako nije sigurno, ali sestro i ti si udarena prilično. Pa neće da ti ga otme aman. Nemoguće da nisi izgradila nikakav odnos sa njom tolike godine i da sve to polupaš tek tako.

Ne znam, najbliže što sam prišao autizmu je jedna porodica u kraju i znam da im nije lako, ali sam prilično siguran da se ne bi posvađali oko toga.

Žena je u pravu. Takođe ima sreću da živi u društvu gde nije bitno šta će da kažu ostali orijentalni plemenski čobani ili despotski roditelji.

udarena prilično. Pa neće da ti ga otme aman. Nemoguće da nisi izgradila nikakav odnos sa njom tolike godine i da sve to polupaš tek tako.

Ne znam, najbliže što sam prišao autizmu je jedna porodica u kraju i znam da im nije lako, ali sam prilično siguran da se ne bi posvađali oko toga.
(Gde ja živim,
Razmišljanje, koje me izbaci iz takta! Kada te neko ubeđuje da nije tako kako ti misliš, jer on bolje zna koji to sa strane posmatra.

Gledajući dete sa posebnim potrebama u komšiluku, prokomentarisao sam pred suprugom kao bih sigurno pobegao da sam na mestu oca. Znam sebe, ne bih mogao to psihički da izdržim. Supruga naravno nije imala razumevanja. Moj odgovor je bio (imao sam slično dete u starom komšiluku kad sam bio mali), sad je malo dete i svima je simpatičan, uskoro će početi da bude grub prema ostaloj deci, počećete (ostali komšiluk da malom decom) da ga izbegavate... celu porodicu, a kad poraste postaće "grub" prema slabijima (pogotovo prema ženama)... prošlo je 10 godina od te moje izjave. Za sada je faza br 2 i bio sam u pravu. Znam da ovo zvuči veoma surovo ali život, na žalost, zna da bude veoma surov. Još ako živimo u siromašnoj zemlji, bez podrške ovakvim porodicama...

resenje je unajmit profesionalca da bude na svadbi i da cuva anu da ne ljubi mladozenju taj dan, a ne unajmiti profesionalca da cuva anu zatocenu u kuci dok roditelji sami idu na svadbu. Profesionalac bi znao kako da reaguje uz dogovor ako ana pocne da divlja da ce je profesionalac preusmeriti u siguran prostor, tako bi svi bili na svadbi. Ova sestra ima sindrom zanemarene sestre koji sad otvoreno iskazuje kad se oseca mocno jer odlazi od porodice...

Ne daj Bože nikome ovakve muke. A čuo sam da je jedno istraživanje otkrilo šta dovodi do ovakve "eksplozije" autizma: jedan hemijski sastojak pesticida za tretiranje GMO hrane. Ako je to tačno, MORA se VEOMA STROGO paziti šta jedemo, a pogotovo trudnice i deca.

Podrška svim ljudima sa autizmom i njihovim porodicama. Ne treba nikoga da bude sramota da zatraži pomoć.

Da je lako nije sigurno, ali sestro i ti si udarena prilično. Pa neće da ti ga otme aman. Nemoguće da nisi izgradila nikakav odnos sa njom tolike godine i da sve to polupaš tek tako.

Ne znam, najbliže što sam prišao autizmu je jedna porodica u kraju i znam da im nije lako, ali sam prilično siguran da se ne bi posvađali oko toga.

Sa njima i treba tako-oštro, hladno i preteći! Svaka čast, veliko bravo za odluku!

Ne volim kad su deca na svadbi i sve se vrti oko njih pogotovo oko onih razmazenih,deca moraju imati svoj posebni cošak,u ovom slucaju bi autisticna sestra trebala imati pratilju!

resenje je unajmit profesionalca da bude na svadbi i da cuva anu da ne ljubi mladozenju taj dan, a ne unajmiti profesionalca da cuva anu zatocenu u kuci dok roditelji sami idu na svadbu. Profesionalac bi znao kako da reaguje uz dogovor ako ana pocne da divlja da ce je profesionalac preusmeriti u siguran prostor, tako bi svi bili na svadbi. Ova sestra ima sindrom zanemarene sestre koji sad otvoreno iskazuje kad se oseca mocno jer odlazi od porodice...

Svako bi trebalo da ima tu slobodu, da bira goste na svojoj svadbi, da poštedi sebe i svog izabranika od neprijatnosti. Ova žena ima pravo, a njeni roditelji se osećaju napušteno i i iznevereno, i još pokušavaju emotivno da je ucene. Nije ni njima (bilo) lako, ali greše u odnosu za njom.
ps. nebitno je da li je priča istinita ili izmišljena

Gledajući dete sa posebnim potrebama u komšiluku, prokomentarisao sam pred suprugom kao bih sigurno pobegao da sam na mestu oca. Znam sebe, ne bih mogao to psihički da izdržim. Supruga naravno nije imala razumevanja. Moj odgovor je bio (imao sam slično dete u starom komšiluku kad sam bio mali), sad je malo dete i svima je simpatičan, uskoro će početi da bude grub prema ostaloj deci, počećete (ostali komšiluk da malom decom) da ga izbegavate... celu porodicu, a kad poraste postaće "grub" prema slabijima (pogotovo prema ženama)... prošlo je 10 godina od te moje izjave. Za sada je faza br 2 i bio sam u pravu. Znam da ovo zvuči veoma surovo ali život, na žalost, zna da bude veoma surov. Još ako živimo u siromašnoj zemlji, bez podrške ovakvim porodicama...

Поставља се питање и какво би уживање било за Ану да присуствује том венчању уопште. Мислим да је и ок. што њена сестра жели да не мора да брине о њеном понашању на свој дан који треба да јој буде један од најлепших у животу. Много проблематичнији за мене је њен одговор на питање родитеља шта би радила са Аном да они умру. Опет, ако јој се свиђа Мајкл Ана заиста може да буде опасна, много зезнута ствар.

Žena je u pravu. Takođe ima sreću da živi u društvu gde nije bitno šta će da kažu ostali orijentalni plemenski čobani ili despotski roditelji.

Ne daj Bože nikome ovakve muke. A čuo sam da je jedno istraživanje otkrilo šta dovodi do ovakve "eksplozije" autizma: jedan hemijski sastojak pesticida za tretiranje GMO hrane. Ako je to tačno, MORA se VEOMA STROGO paziti šta jedemo, a pogotovo trudnice i deca.

Ufff, ekstremno teška tema. Mlađi sin je bio granični slučaj, starija ćerka savršeno neurotipično dete. I danas kada su oboje savršeno dobro mene grize savest zbog svega što je izgubila da bi brat bio dobro. Nemam pojma, svi su u pravu.

Roditelji, ako nisu neki poremećeni, jednako vole svu svoju decu. U ovom konkretnom slučaju oni se jako plaše šta će biti sa Anom kada njih više ne bude. Računali su na njenu sestru da će nastaviti da vodi brigu o njoj a ne da je smesti u neki dom. Ovo je izuzetno teška tema za komentarisanje sem ako neko ima slična iskustva. Meni je bilo jako teško kad su mi roditelji ostarili i oboleli te je sva briga o njima meni pala na leđa. A to je bilo tek petnaestak godina. Ne želim ni da zamislim kako je to imati nekog ko bi bio potpuno zavistan od mene verovatno do kraja mog života.

udarena prilično. Pa neće da ti ga otme aman. Nemoguće da nisi izgradila nikakav odnos sa njom tolike godine i da sve to polupaš tek tako.

Ne znam, najbliže što sam prišao autizmu je jedna porodica u kraju i znam da im nije lako, ali sam prilično siguran da se ne bi posvađali oko toga.
(Gde ja živim,
Razmišljanje, koje me izbaci iz takta! Kada te neko ubeđuje da nije tako kako ti misliš, jer on bolje zna koji to sa strane posmatra.

Mlada je u pravu.Nije to uradila iz ljubomore ili neosetljivosti vec zato sto je to jako neprijatno i njeni su ti koji su sebicni i bezobrazni.
beba

I ja sam imao neprijatno iskustvo sa komšinicom koja je mongoloid i autistična. U prodavnici ili bilo gde kad god ih sretnem slučajno sa majkom ona je nasrtala na mene i govorila kako će da se uda za mene, jednom je to i u crkvi uradila stim što je počela da me hvata svuda ... Majka je stajala i izvinjavala se žena. Na kraju sam rekao majci da mora da povede više računa o njoj. Srećom nisam ih video nekoliko godina.
U ovom slučaju ja verujem mužu starije sestre, stavite se ljudi u njegovu poziciju, verujem da bi čoveku bilo zaista neprijatno. Moje mišljenje je da treba sestru izdvojiti, nije joj mesto na svadbi. Realnost je surova, agonija bi se tek produbila sa psihički bolesnom sestrom, a odnosi u porodici bi zahladili.

(Djoksa, 20. oktobar 2021 22:39)

bravo za razmisljanje. Otac (56) autisticnog deteta od 13 godina. Svaki dan razmisljam sta ce biti s njim kad mene ne bude...da ne duzim i uznemiravam vas sa detaljima

Ja imam koktel poremecaja licnosti i ne zelim da prisustvujem bratovom vencanju (koje ce biti tek za 10ak godina kako stvari stoje) jer znam da cu da se napijem i izvredjam pola licemerne i podle rodbine. Svi su oni znali da imam teske psihicke probleme ali niko nije prstom mrdnuo vec su me na kvarnjaka zezali. Znam da cu napraviti neki tezak belaj i upropastiti vencanje. Mislim da ce brat imati razumevanja za moje nepojavljivanje. Sada zivim u krugu porodice daleko od ljudi koji su ismevali moje ponasanje i poremecaj (ukljucujuci i dvolicnu rodbinu), i nameravam da zivim takav hermitski zivot dokle god mogu. Vencanja, sahrane i slicni dogadjaji su samo ceremonija, i nepojavljivanjem ne mogu ponistiti ono sto stvarno osecam prema bratu, roditeljima.

Podrška svim ljudima sa autizmom i njihovim porodicama. Ne treba nikoga da bude sramota da zatraži pomoć.