Efekat umetnosti na blagostanje ljudi: Da li zaista može da produži život?

Ne znam da li neaktivni umetnički angažman produžava život, ali ga izvesno čini lepšim i uzbudljivijim. Čovek je biće koje voli lepo, samo što su mnogi zbog poplave šunda , lake zabave , opštih prilika u društvu na to zaboravili. Ako nema novca za izložbe i pozorište može da pomogne dobra knjiga, ili zbirka poezije. Tu je još i mogućnost da se u slobodno vreme umesto gledanja televizije i kontaminacije ružnim i besmislenim bavi nekim kreativnim hobijem.
Ja to radim i mnogo mi je bolje otkad sam prestala da pratim brojne gluposti na političkoj sceni.

dok sam obisao muzej u Frankfurtu, otpale su mi noge, smanjuje holesterol, ali stvarno sustina je da onaj ko ima vremena za muzeje ima sigurno dobar zivotni standard

Jedna stvar mi je zapala za oko prilikom obilaska slikarske postavke u Narodnom muzeju. Naime, ispod svake slike stoji ime autora, te godina rodjenja i smrti. Zivotni vek vecine slikara je daleko iznad proseka, cak i danasnjeg, a pogotovo iz vremena u kome su ziveli. Sigurno to ima veze sa poslom kojim su se bavili.

Efekat umetnosti važi samo za ljude koje umetnost zanima, i koji umeju da cene umetnost. Isto tako se može pisati o ''efektu kavijara i šampanjca na blagostanje materijaliste''. Ja volim umetnost u skoro svim oblicima (ples mi je najmanje zanimljiv), verujem da me oplemenjuje i da nije gubljenje vremena. Redovno čitam stripove, malo manje redovno knjige, a ljubitelj sam filmova takođe. U pozorište i galerije idem kad mogu. Oprobao sam se u pisanju poezije i kratkih priča, a planiram da pravim kolaže sa psihodeličnim i grotesknim motivima. Sve je to za lični gušt. Katarza ili eskapizam, nije važno, sve dok čovek uživa.

Istraživanje nema veze sa vezom. Pre će biti da ljudi koji idu u muzeje imaju bolji standard, posao i platu, da bi mogli uopste da se bave muzejima i umetnošću. S druge strane ko manje posećuje muzeje i druge umetničke ustanove verovatno radi po ceo dan fizičke poslove za malu platu. Tako da je zaključak, bogatiji duže zive od siromašnih.

Verujem da opuštanje, uključujući i kreativno, ima uticaja na opšte (blago)stanje, time i na kvalitet, pa posledično i na dužinu života. Ipak, nadam se da su u ovoj studiji izbegli zamenu teza (uzroka), s obzirom da je za očekivati da stil života koji podrazumeva posete muzejima, izložbama, koncertima negde implicira i viši životni standard - pa se onda možda samo radi o tome da su u pitanju ljudi višeg materijalnog, kulturološkog profila koji su generalno izloženiji boljim uslovima za život.

Merodologija udri me do zore. Ništa protiv umetnosti, i sam sam konzument, ali ono što su ovi pseudonaučnici "utvrdili" poznato je odavno, da aktivan mentalni život produžava živorni vek, međutim, nema nikakve veze da li lovite retke leptirove kao Nabokov ili pratite umetnost :)) Dosta više davljenja sa besmislenim "studijama" i "rezultatima" isisanim iz malog prsta putem unapred frizirane potpuno nenaučne metodologije da bi se dobili zacrtani rezultati. To je sve, kao i 95%, društvenih disciplina ideološka pseudonauka, na čije metode i rezultate pravi naučnici mogu samo da umiru od smeha.

Da, apsolutno tačno. Kod nas se nema novaca za ta uživanja... a, da kažem da se nadje “rezerva” za umetnost? Malo šktarenja po tom planu nije pozitivno.

Skulptura, ili slika, je kompleksna komunikacija duhom, između umetnika i posmatrača... Ne zato, što za cilj, ima, da bude kompleksna, već je kompleksna zato, što na više paralelnih inteligentnih kanala, uspostavlja konekciju, uz jaku, iskrenu, emotivnu reakciju... Naročito onu,koja se ne smanjuje, i ne bledi vremenom, bez obzira što nas deli vekovima, i generacijama. Ovo važi za onu univerzalnu relaciju iskrene impresije umetnika, koju je, umetničkim delom, podelio, ili nas je naveo na razmišljanje, osvetljavajući, i otvarajući nam duh, i oči, za još jedan novi perceptivni ugao posmatranja.
Umetničko delo može biti, takođe i sujetno, suštinski toksično, ne kritički nastrojeno, već samopromotivno, pod kapom umetnosti, maskirano. Veoma komercijalno, što je obično vezano za "modernu umetnost", uz apstraktne, i konceptualne umetnike savremenike... Sve ovo je, delo sujete, koja takođe, interaktivno deluje toksično na posmatrača i vlasnika dela, jer upravo pojačava ego, i osećaj moći...
Htedoh reći, i umetnost ubija...

Ih šta sve produžava život.

Merodologija udri me do zore. Ništa protiv umetnosti, i sam sam konzument, ali ono što su ovi pseudonaučnici "utvrdili" poznato je odavno, da aktivan mentalni život produžava živorni vek, međutim, nema nikakve veze da li lovite retke leptirove kao Nabokov ili pratite umetnost :)) Dosta više davljenja sa besmislenim "studijama" i "rezultatima" isisanim iz malog prsta putem unapred frizirane potpuno nenaučne metodologije da bi se dobili zacrtani rezultati. To je sve, kao i 95%, društvenih disciplina ideološka pseudonauka, na čije metode i rezultate pravi naučnici mogu samo da umiru od smeha.

Istraživanje nema veze sa vezom. Pre će biti da ljudi koji idu u muzeje imaju bolji standard, posao i platu, da bi mogli uopste da se bave muzejima i umetnošću. S druge strane ko manje posećuje muzeje i druge umetničke ustanove verovatno radi po ceo dan fizičke poslove za malu platu. Tako da je zaključak, bogatiji duže zive od siromašnih.

Skulptura, ili slika, je kompleksna komunikacija duhom, između umetnika i posmatrača... Ne zato, što za cilj, ima, da bude kompleksna, već je kompleksna zato, što na više paralelnih inteligentnih kanala, uspostavlja konekciju, uz jaku, iskrenu, emotivnu reakciju... Naročito onu,koja se ne smanjuje, i ne bledi vremenom, bez obzira što nas deli vekovima, i generacijama. Ovo važi za onu univerzalnu relaciju iskrene impresije umetnika, koju je, umetničkim delom, podelio, ili nas je naveo na razmišljanje, osvetljavajući, i otvarajući nam duh, i oči, za još jedan novi perceptivni ugao posmatranja.
Umetničko delo može biti, takođe i sujetno, suštinski toksično, ne kritički nastrojeno, već samopromotivno, pod kapom umetnosti, maskirano. Veoma komercijalno, što je obično vezano za "modernu umetnost", uz apstraktne, i konceptualne umetnike savremenike... Sve ovo je, delo sujete, koja takođe, interaktivno deluje toksično na posmatrača i vlasnika dela, jer upravo pojačava ego, i osećaj moći...
Htedoh reći, i umetnost ubija...

Ih šta sve produžava život.

Da, apsolutno tačno. Kod nas se nema novaca za ta uživanja... a, da kažem da se nadje “rezerva” za umetnost? Malo šktarenja po tom planu nije pozitivno.

Jedna stvar mi je zapala za oko prilikom obilaska slikarske postavke u Narodnom muzeju. Naime, ispod svake slike stoji ime autora, te godina rodjenja i smrti. Zivotni vek vecine slikara je daleko iznad proseka, cak i danasnjeg, a pogotovo iz vremena u kome su ziveli. Sigurno to ima veze sa poslom kojim su se bavili.

dok sam obisao muzej u Frankfurtu, otpale su mi noge, smanjuje holesterol, ali stvarno sustina je da onaj ko ima vremena za muzeje ima sigurno dobar zivotni standard

Verujem da opuštanje, uključujući i kreativno, ima uticaja na opšte (blago)stanje, time i na kvalitet, pa posledično i na dužinu života. Ipak, nadam se da su u ovoj studiji izbegli zamenu teza (uzroka), s obzirom da je za očekivati da stil života koji podrazumeva posete muzejima, izložbama, koncertima negde implicira i viši životni standard - pa se onda možda samo radi o tome da su u pitanju ljudi višeg materijalnog, kulturološkog profila koji su generalno izloženiji boljim uslovima za život.

Efekat umetnosti važi samo za ljude koje umetnost zanima, i koji umeju da cene umetnost. Isto tako se može pisati o ''efektu kavijara i šampanjca na blagostanje materijaliste''. Ja volim umetnost u skoro svim oblicima (ples mi je najmanje zanimljiv), verujem da me oplemenjuje i da nije gubljenje vremena. Redovno čitam stripove, malo manje redovno knjige, a ljubitelj sam filmova takođe. U pozorište i galerije idem kad mogu. Oprobao sam se u pisanju poezije i kratkih priča, a planiram da pravim kolaže sa psihodeličnim i grotesknim motivima. Sve je to za lični gušt. Katarza ili eskapizam, nije važno, sve dok čovek uživa.

Ne znam da li neaktivni umetnički angažman produžava život, ali ga izvesno čini lepšim i uzbudljivijim. Čovek je biće koje voli lepo, samo što su mnogi zbog poplave šunda , lake zabave , opštih prilika u društvu na to zaboravili. Ako nema novca za izložbe i pozorište može da pomogne dobra knjiga, ili zbirka poezije. Tu je još i mogućnost da se u slobodno vreme umesto gledanja televizije i kontaminacije ružnim i besmislenim bavi nekim kreativnim hobijem.
Ja to radim i mnogo mi je bolje otkad sam prestala da pratim brojne gluposti na političkoj sceni.