Osmeh, bez obzira na godine: Da li smo srećniji posle četrdesete? VIDEO

Od rodjenja, pa do groba, najlepše je djačko doba. Kada propadnu iluzije i postaneš samosvestan piši propalo. Potrebna ti je samo snaga da preživiš u goloj stvarnosti, koja nema milosti kada varke života iščeznu. Na kraju, kada izgubiš nekog dragog nije se baš lako smejati. Zato manimo tkz. stručnjake po tom pitanju. Po kojoj logici možete biti sretniji kada omatorite?! Jedino ako ste totalna budala.

Srecniji posle 40-te? Mozda u nekoj uredjenoj drzavi, ali u Srbiji tesko. Poslovno ostvareni?! Na poslu jedva cekaju da vam daju otkaz, a naci posao u tim godinama je ravno naucnoj fantastici, posebno kada ste zena.

Sa svojih 40 sam ostao bez tate kog sam jako voleo i cenio. Nekoliko godina pre je umrla mama moje supruge, a 10-ak godina kasnije i njen otac. Ziva je jos samo moja mama. Bake i dede vec odavno oru nebeske njive. Sa svojih 50 osecam se pomalo zbunjeno. Nema vise iskusnijih i starijih i polako moram preuzeti njihovu ulogu. Naravno, jos uvek su zivi neki stariji ljudi koje znam i cenim, ali sve ih je manje. Sada mi preuzimamo njihovu ulogu, ali to nije bas prijatno. Nekako se ne osecam spremnim da vodim i usmeravam mladje. Jako je sve komplikovano jer nasa iskustva nisu bas primenjiva u danasnjici.

Deco radujte se do 40-50,posle toga je sve tužnije i ružnije

Потписујем сваку реч из наведеног текста.
Имам 55 год. и никад нисам био задовољнији и срећнији у животу него задњих 15 год, уз напомену да то моје задовољство и срећа и даље трају..Остварен сам мушкарац и човјек на свим пољима..По занимању сам фитнес инструктор и задњих 15 год. радим посао који волим, сувласник сам фитнес клуба..Члан сам планинарског друштва и планинарим веома често..Пишем поезију, прије 5 год.издао прву, сада припремам и другу збирку пјесама..Обишао сам свијет, живјео и радио у многим државама свијета и европе..Мелбурн, Хамбург,Франкфурт, Копенхаген, Ванкувер, Суботица , Београд сада живим и радим у Добоју (Република Српска )Свирам акустичну гитару и у љубави и вези сам са дјевојком коју волим и која ме воли...И како не бити сретан задовољан, у савршеној кондицији, веома доброг физичког изгледа..И што је најважније остварио сам се веома рано као родитељ..Отац сам двјема прелијепим и већ одраслим дјевојкама, које су успјешне и живе своје животе у Мелбурну односно у Лондону..Поред свега наведеног ускоро постајем и деда..Па како не бити сретан :)

Ne znam za 40te ali znam za 36-tu koliko sada imam. Nije mi bilo najlepse djacko doba, naprotiv - bilo mi je skroz bezveze. Cim sam zavrsila studije i zaposlila se - procvetala sam.
Mislim da sam sad sa 36 najsrecnija. Ostvarila sam sve sto sam htela - zadovoljna sam poslom, brakom, imam dvoje dece i nekako sam ispunjena. Ne bih volela da ponovo imam 20 godina... Tad sam bila opterecena sta cu da obucem, ko ce sta da kaze o meni, jao iskocila mi bubuljica. Sad - boli me uvo :) Videcemo kako ce biti u 40 i vise godina.

Finci su depresivni ili melanholočni, a kad popiju crkavaju od smeha! Toliko o optimizmu!

Gatala mi Ciganka:
- Prvih 50 godina ćeš da se mučiš, radiš, poboljevaš, bićeš bez para i žena...
"A posle će biti svega?"
- Ne, posle će se navikneš.

Hm, generalno, covek ce biti srecniji u poznijim godinama samo ukoliko je uspeo da se ostvari. Oni koji su intenzivno ziveli u dvadesetim i tridesetim ne misleci na to kako ce im biti kasnije, naravno da im je lose kada ostare. Uz to vecini zena je grozno kada vide da im se telo menja na gore. To vam je kao prica o cvrcku i mravu.

Ja sam zivela tako sto sam sve svoje snage bila usmerila na to da se ostvarim poslovno, a posle i kao roditelj. Zbog toga sam mnoge godine mladosti provela radeci stvarno puno, ali ne mogu reci da u tome nisam uzivala. Sada posle 40te ubirem plodove svega toga i veoma sam srecna, bez obzira na neke probleme. Ne smeta mi kao zeni sto mi telo vise nije tako lepo, jer sam ulagala u svoju dusu. Telo je prolazno, mada ga volimo. Ali treba od mladosti da budemo svesni svoje buduce starosti, i prolaznosti zivota. Bolje cemo odluke donositi.

Ma vazi..od 40te krecu zdravstveni problemi, na pola poslova ste vec starac, ko je omasio bracnog druga vec polako nema alternativu, deca su u godinama da ih ne interesujete vise osim da se daju neke pare, roditelji su ,ko ima srece da su zivi , sve bolesniji .....problemi se samo gomilaju.

Slika 1.
Markantni muskarac za sankom svoje skupocene jahte ispija Martini.

Slika 2.
Odrpani starac ispred prodavnice sedi na gajbi i ispja svoje pivo.

Zamislite kakav im je izraz lica?

Meni stoji da je markantni muskarac duboko zamisljenog i zabrinutog lica, dok je lice starca ozareno i oci mu se raduju dok ispija svoje pivo na iskap.
A vama?

To zavisi od žene. Ako je dobra onda jesi srećan, ako je sotona onda nisi srećan.

Ma lepo je svako doba, ali period od 30 do 55 je verovatno najbolji, naravno ako si pametno prethodno sve uradio sta je trebalo!

blizu sam cetrdesete,nisam srecan ni malo,ali sledece godine nadam se da cu biti srecniji,planiram da odem iz ove zemlje, uz malo srece da mi se ostvare planovi,onda cu biti stvarno srecan

Ja sam sad bas srecan, 46 mi je.

mozda bih i bio srecan da me zena svaki dan ne podseti da sam necovek i idiot.

Zavisi od iskustva pre, i od trenutnog zadovoljstva, koje je direktno iskustveno zavisno od projekcije perspektive, koja može biti optimistična, ili pesimistična...
Sad koje su god u pitanju? Valjda sam uvek sebi u ovom trenutku, najzreliji ikada u svom životu, a boga mi i na 97-98% maksimalne snage. Potrudiću se da i tu 100ku prebacim, da se osećam bolje.

u Srbiji si nesrecan cim se rodis

46 godina. Totalno nesrećan.

Za koju nedelju gazim u 4 deceniju... sa svešću tinejdžera kada mi se i život počeo vrteti u lupu nikakvog napretka koji mi je omogućila geografska dužina i širina sa koje ne mogu da se pomaknem... Za tu sreću koja se pominje potrebno je napora koji niko više ne želi da uloži u bolje sutra, obrezli u nenormalno kao svakodnevicu. Ali nije sve crno, ima ih koji uživaju tako da...

Ja nisam bio srecan (sa izuzetkom 5 godina) ni pre 40-te a pogotovo sada nisam kada mi se priblizava 50 na zalost.

Šta znači - biti srećan. Jel to možda može i sa sedamdeset???

To zavisi od žene. Ako je dobra onda jesi srećan, ako je sotona onda nisi srećan.
(Gorgonzola, 26. maj 2019 00:10)

Ne, to zavisi samo od tebe tj. kakvu si zenu sebi odabrao. Da li ti je bilo kljucno da je dobra ili nesto sasvim drugo.

Mislim da pravi mir i sreca krecu tek posle 30-te. Pre toga nemate pojma gde ste suplji, lutate, trazite se, skolujete se, ulazite u veze, ne znate ni sta je posao i karijera...posle 30-te polako sve dolazi na svoje mesto. Ja mogu reci da se osecam zaista zadovoljno i srecno tek posle 35-te godine. Ove godine punim 40. Sreca ipak zavisi od mnogo kockica koje treba da se sloze.

Nisam kompetentan da pišem o ovoj temi jer sam još uvek u 20-tim godinama, ali znam samo da ovu toliko glorifokovanu i u pesmama opevanu mladost bacam niz vetar i čisto sumnjam da će se nešto toliko promeniti da ću u 40-im ako ih uopšte doživim, reći sebi: "E sad sam srećan". Najviše me plaši taj besprovratni protok vremena i što uviđem da u stvari sat kuca bio ja spreman ili ne na neke stvari. Ne znam ni zašto ovo napisah, ali neka ga.

Deca kontrolišućih roditelja itekako procvetaju posle 40. jer tada najzad preuzmu život u svoje ruke. Nema emocionalnih ucena, nerealnih očekivanja, licemerja i bola koje ti donose najbliži jer gledaju samo sebe.

srecan si tek onda kad shvatis da nemo's glavom kroz zid i jednostavno dignes ruke od svega;)

Blizu, 36.godina imam. Ni srecan, a ni tuzan. U svim oblastima zivota sam omanuo i vise i ne marim za bilo sta, otaljavam ovu robiju koju drugi zovu zivot.

Od 28. do35. godine, bar meni, najsrećniji period. Postanete svesni sebe, samouvereni, ne opterećujete se nekim glupostima iz mladosti. Već ste se ostvarili u poljima u kojim to želite. Posle pedesete, čovek se menja fizički sve brže pripadale, ali se morate menjati, raditi na sebi...menjati i očekivanja i shvatanje zadovoljstva, sad su to sitnice, putovanja, kafa sa prijateljima, šetnje uz reku...

Ko je razmišljao, trudio se i koliko-toliko odgovorno živeo (time ne mislim biti dosadan ili se ne zabavljati u mladosti, naprotiv, to je greška i izvor kasnijih frustracija, samo baš ne preterivati sa alkoholom, drogama, i ostalim porocima - žene su porok samo ako čovek postane opsšdnut njima :) - i razmišljati i raditi na tome kako da se čovek ostvari prvo profesionalno i ekonomski, a onda i lično i porodično, umesto da se gubi vreme na gluposti), njemu je obično sve bolje što je stariji, ako ga služi zdravlje, a i to u velikoj meri zavisi od toga kako je čovek živeo i živi. Meni je bilo dobro i kad sam bio mlađi, a što sam stariji, da kucnem u drvo, subjektivno i objektivno mi je sve bolje, i rekao bih i nadam se da će tako biti sve dok sam zdrav i sve je u redu sa porodicom, ali i ovo poslednje opet dosta zavisi od toga kako je čovek gradio odnose sa supružnikom, ulagao energije, vremena i pameti u decu, pazio prijatelje i bio im lojalan, kontrolisao se sa vanbračnim avanturama ili, ako je već morao da negde vrdne, bio pritom diskretan i pažljiv, :) i tako dalje.

U životu je potrebno samo 100 grama sreće. Ako je čovek bar toliko nema, džaba se on trudi, petlja, jebe i grebe, nema od ta posla ništa.

Ajde što bi voleo da imam opet 18 godina. Ali šta bi dao da imam 28.... Eh. Deco. Uživajte dok se može.

Ako covek ume da bude ili nauci da bude srecan,nisu bitne godine.Bitan je nacin razmisljanja.Sta vas cini srecnim?

Ne moze nista da se poredi sa detinjstvom i iskrenim decijim radostima. Jednostavno, sreca je u glavi a tada glava nije puna razmisljanjima o smrti, bolestima, depresiji, ratovima, politici, poslu, plati... Osim decijeg doba tu je i studentsko doba. Ja svakom studentu govorim da mu je to najlepsi period i da ne kuka na ucenje i da ce da vidi kakve su muke kad diplomira pa kada bude morao da se muci za koricu hleba. Voleo bi ja kada bi mi neko finansirao skolarinu, ispite, dom i menzu a ja samo da citam i idem na zurke.

Ko kaze da je posle cetrdesetih slabija potencija?Nikad vise seksa nisam imao.

Finska je zemlja sa procentualno najvećim brojem alkoholičara i samoubica u Evropi. Gde je tu sreća?

...a realno,najlepše je od 28 do 40.Mada,može i da zavisi od čoveka do čoveka.I da,super mi je potencija i u 46...bez dezinformacija,molim.

Nisam glup pa da budem srećan.

da, mlogo srecniji nego sto smo bili, ma, nasoj sreci nigde kraja;)

Ako je muž pažljiv i vredan, žena bude srećna. A

Od rodjenja, pa do groba, najlepše je djačko doba. Kada propadnu iluzije i postaneš samosvestan piši propalo. Potrebna ti je samo snaga da preživiš u goloj stvarnosti, koja nema milosti kada varke života iščeznu. Na kraju, kada izgubiš nekog dragog nije se baš lako smejati. Zato manimo tkz. stručnjake po tom pitanju. Po kojoj logici možete biti sretniji kada omatorite?! Jedino ako ste totalna budala.

Slika 1.
Markantni muskarac za sankom svoje skupocene jahte ispija Martini.

Slika 2.
Odrpani starac ispred prodavnice sedi na gajbi i ispja svoje pivo.

Zamislite kakav im je izraz lica?

Meni stoji da je markantni muskarac duboko zamisljenog i zabrinutog lica, dok je lice starca ozareno i oci mu se raduju dok ispija svoje pivo na iskap.
A vama?

u Srbiji si nesrecan cim se rodis

Deco radujte se do 40-50,posle toga je sve tužnije i ružnije

Ma vazi..od 40te krecu zdravstveni problemi, na pola poslova ste vec starac, ko je omasio bracnog druga vec polako nema alternativu, deca su u godinama da ih ne interesujete vise osim da se daju neke pare, roditelji su ,ko ima srece da su zivi , sve bolesniji .....problemi se samo gomilaju.

Потписујем сваку реч из наведеног текста.
Имам 55 год. и никад нисам био задовољнији и срећнији у животу него задњих 15 год, уз напомену да то моје задовољство и срећа и даље трају..Остварен сам мушкарац и човјек на свим пољима..По занимању сам фитнес инструктор и задњих 15 год. радим посао који волим, сувласник сам фитнес клуба..Члан сам планинарског друштва и планинарим веома често..Пишем поезију, прије 5 год.издао прву, сада припремам и другу збирку пјесама..Обишао сам свијет, живјео и радио у многим државама свијета и европе..Мелбурн, Хамбург,Франкфурт, Копенхаген, Ванкувер, Суботица , Београд сада живим и радим у Добоју (Република Српска )Свирам акустичну гитару и у љубави и вези сам са дјевојком коју волим и која ме воли...И како не бити сретан задовољан, у савршеној кондицији, веома доброг физичког изгледа..И што је најважније остварио сам се веома рано као родитељ..Отац сам двјема прелијепим и већ одраслим дјевојкама, које су успјешне и живе своје животе у Мелбурну односно у Лондону..Поред свега наведеног ускоро постајем и деда..Па како не бити сретан :)

Srecniji posle 40-te? Mozda u nekoj uredjenoj drzavi, ali u Srbiji tesko. Poslovno ostvareni?! Na poslu jedva cekaju da vam daju otkaz, a naci posao u tim godinama je ravno naucnoj fantastici, posebno kada ste zena.

46 godina. Totalno nesrećan.

To zavisi od žene. Ako je dobra onda jesi srećan, ako je sotona onda nisi srećan.

Hm, generalno, covek ce biti srecniji u poznijim godinama samo ukoliko je uspeo da se ostvari. Oni koji su intenzivno ziveli u dvadesetim i tridesetim ne misleci na to kako ce im biti kasnije, naravno da im je lose kada ostare. Uz to vecini zena je grozno kada vide da im se telo menja na gore. To vam je kao prica o cvrcku i mravu.

Ja sam zivela tako sto sam sve svoje snage bila usmerila na to da se ostvarim poslovno, a posle i kao roditelj. Zbog toga sam mnoge godine mladosti provela radeci stvarno puno, ali ne mogu reci da u tome nisam uzivala. Sada posle 40te ubirem plodove svega toga i veoma sam srecna, bez obzira na neke probleme. Ne smeta mi kao zeni sto mi telo vise nije tako lepo, jer sam ulagala u svoju dusu. Telo je prolazno, mada ga volimo. Ali treba od mladosti da budemo svesni svoje buduce starosti, i prolaznosti zivota. Bolje cemo odluke donositi.

blizu sam cetrdesete,nisam srecan ni malo,ali sledece godine nadam se da cu biti srecniji,planiram da odem iz ove zemlje, uz malo srece da mi se ostvare planovi,onda cu biti stvarno srecan

Finci su depresivni ili melanholočni, a kad popiju crkavaju od smeha! Toliko o optimizmu!

Zavisi od iskustva pre, i od trenutnog zadovoljstva, koje je direktno iskustveno zavisno od projekcije perspektive, koja može biti optimistična, ili pesimistična...
Sad koje su god u pitanju? Valjda sam uvek sebi u ovom trenutku, najzreliji ikada u svom životu, a boga mi i na 97-98% maksimalne snage. Potrudiću se da i tu 100ku prebacim, da se osećam bolje.

Ne znam za 40te ali znam za 36-tu koliko sada imam. Nije mi bilo najlepse djacko doba, naprotiv - bilo mi je skroz bezveze. Cim sam zavrsila studije i zaposlila se - procvetala sam.
Mislim da sam sad sa 36 najsrecnija. Ostvarila sam sve sto sam htela - zadovoljna sam poslom, brakom, imam dvoje dece i nekako sam ispunjena. Ne bih volela da ponovo imam 20 godina... Tad sam bila opterecena sta cu da obucem, ko ce sta da kaze o meni, jao iskocila mi bubuljica. Sad - boli me uvo :) Videcemo kako ce biti u 40 i vise godina.

mozda bih i bio srecan da me zena svaki dan ne podseti da sam necovek i idiot.

Ja nisam bio srecan (sa izuzetkom 5 godina) ni pre 40-te a pogotovo sada nisam kada mi se priblizava 50 na zalost.

Šta znači - biti srećan. Jel to možda može i sa sedamdeset???

Sa svojih 40 sam ostao bez tate kog sam jako voleo i cenio. Nekoliko godina pre je umrla mama moje supruge, a 10-ak godina kasnije i njen otac. Ziva je jos samo moja mama. Bake i dede vec odavno oru nebeske njive. Sa svojih 50 osecam se pomalo zbunjeno. Nema vise iskusnijih i starijih i polako moram preuzeti njihovu ulogu. Naravno, jos uvek su zivi neki stariji ljudi koje znam i cenim, ali sve ih je manje. Sada mi preuzimamo njihovu ulogu, ali to nije bas prijatno. Nekako se ne osecam spremnim da vodim i usmeravam mladje. Jako je sve komplikovano jer nasa iskustva nisu bas primenjiva u danasnjici.

Ko kaze da je posle cetrdesetih slabija potencija?Nikad vise seksa nisam imao.

Ja sam sad bas srecan, 46 mi je.

Ma lepo je svako doba, ali period od 30 do 55 je verovatno najbolji, naravno ako si pametno prethodno sve uradio sta je trebalo!

Za koju nedelju gazim u 4 deceniju... sa svešću tinejdžera kada mi se i život počeo vrteti u lupu nikakvog napretka koji mi je omogućila geografska dužina i širina sa koje ne mogu da se pomaknem... Za tu sreću koja se pominje potrebno je napora koji niko više ne želi da uloži u bolje sutra, obrezli u nenormalno kao svakodnevicu. Ali nije sve crno, ima ih koji uživaju tako da...

Gatala mi Ciganka:
- Prvih 50 godina ćeš da se mučiš, radiš, poboljevaš, bićeš bez para i žena...
"A posle će biti svega?"
- Ne, posle će se navikneš.

Ako je muž pažljiv i vredan, žena bude srećna. A

Ko je razmišljao, trudio se i koliko-toliko odgovorno živeo (time ne mislim biti dosadan ili se ne zabavljati u mladosti, naprotiv, to je greška i izvor kasnijih frustracija, samo baš ne preterivati sa alkoholom, drogama, i ostalim porocima - žene su porok samo ako čovek postane opsšdnut njima :) - i razmišljati i raditi na tome kako da se čovek ostvari prvo profesionalno i ekonomski, a onda i lično i porodično, umesto da se gubi vreme na gluposti), njemu je obično sve bolje što je stariji, ako ga služi zdravlje, a i to u velikoj meri zavisi od toga kako je čovek živeo i živi. Meni je bilo dobro i kad sam bio mlađi, a što sam stariji, da kucnem u drvo, subjektivno i objektivno mi je sve bolje, i rekao bih i nadam se da će tako biti sve dok sam zdrav i sve je u redu sa porodicom, ali i ovo poslednje opet dosta zavisi od toga kako je čovek gradio odnose sa supružnikom, ulagao energije, vremena i pameti u decu, pazio prijatelje i bio im lojalan, kontrolisao se sa vanbračnim avanturama ili, ako je već morao da negde vrdne, bio pritom diskretan i pažljiv, :) i tako dalje.

Ne moze nista da se poredi sa detinjstvom i iskrenim decijim radostima. Jednostavno, sreca je u glavi a tada glava nije puna razmisljanjima o smrti, bolestima, depresiji, ratovima, politici, poslu, plati... Osim decijeg doba tu je i studentsko doba. Ja svakom studentu govorim da mu je to najlepsi period i da ne kuka na ucenje i da ce da vidi kakve su muke kad diplomira pa kada bude morao da se muci za koricu hleba. Voleo bi ja kada bi mi neko finansirao skolarinu, ispite, dom i menzu a ja samo da citam i idem na zurke.

...a realno,najlepše je od 28 do 40.Mada,može i da zavisi od čoveka do čoveka.I da,super mi je potencija i u 46...bez dezinformacija,molim.

Od 28. do35. godine, bar meni, najsrećniji period. Postanete svesni sebe, samouvereni, ne opterećujete se nekim glupostima iz mladosti. Već ste se ostvarili u poljima u kojim to želite. Posle pedesete, čovek se menja fizički sve brže pripadale, ali se morate menjati, raditi na sebi...menjati i očekivanja i shvatanje zadovoljstva, sad su to sitnice, putovanja, kafa sa prijateljima, šetnje uz reku...

Deca kontrolišućih roditelja itekako procvetaju posle 40. jer tada najzad preuzmu život u svoje ruke. Nema emocionalnih ucena, nerealnih očekivanja, licemerja i bola koje ti donose najbliži jer gledaju samo sebe.

Finska je zemlja sa procentualno najvećim brojem alkoholičara i samoubica u Evropi. Gde je tu sreća?

Nisam glup pa da budem srećan.

Mislim da pravi mir i sreca krecu tek posle 30-te. Pre toga nemate pojma gde ste suplji, lutate, trazite se, skolujete se, ulazite u veze, ne znate ni sta je posao i karijera...posle 30-te polako sve dolazi na svoje mesto. Ja mogu reci da se osecam zaista zadovoljno i srecno tek posle 35-te godine. Ove godine punim 40. Sreca ipak zavisi od mnogo kockica koje treba da se sloze.

da, mlogo srecniji nego sto smo bili, ma, nasoj sreci nigde kraja;)

srecan si tek onda kad shvatis da nemo's glavom kroz zid i jednostavno dignes ruke od svega;)

Blizu, 36.godina imam. Ni srecan, a ni tuzan. U svim oblastima zivota sam omanuo i vise i ne marim za bilo sta, otaljavam ovu robiju koju drugi zovu zivot.

Ajde što bi voleo da imam opet 18 godina. Ali šta bi dao da imam 28.... Eh. Deco. Uživajte dok se može.

Ako covek ume da bude ili nauci da bude srecan,nisu bitne godine.Bitan je nacin razmisljanja.Sta vas cini srecnim?

Nisam kompetentan da pišem o ovoj temi jer sam još uvek u 20-tim godinama, ali znam samo da ovu toliko glorifokovanu i u pesmama opevanu mladost bacam niz vetar i čisto sumnjam da će se nešto toliko promeniti da ću u 40-im ako ih uopšte doživim, reći sebi: "E sad sam srećan". Najviše me plaši taj besprovratni protok vremena i što uviđem da u stvari sat kuca bio ja spreman ili ne na neke stvari. Ne znam ni zašto ovo napisah, ali neka ga.

U životu je potrebno samo 100 grama sreće. Ako je čovek bar toliko nema, džaba se on trudi, petlja, jebe i grebe, nema od ta posla ništa.

To zavisi od žene. Ako je dobra onda jesi srećan, ako je sotona onda nisi srećan.
(Gorgonzola, 26. maj 2019 00:10)

Ne, to zavisi samo od tebe tj. kakvu si zenu sebi odabrao. Da li ti je bilo kljucno da je dobra ili nesto sasvim drugo.