Zašto ne volimo zvuk sopstvenog glasa?

Pitanje koje se namece je: koji je nas pravi glas? Ovaj dok pricamo ili ovaj dok cujemo snimnjeno?

Zvucim kao kreten! Ali tek sta lupa taj covek, majko mila ;)

Hah ja sebi zvucim kao kreten a vecina ljudi mi kaze da mi je ok glas

Istna. Sto jes-jes. Svi mislimo da pevamo kao Pavaroti i Plasido Domingo, a ustvari zvucimo kao suplje lonce koje se kotrlja niz stepenice...

Moj glas na snimcima zvuci nekako njonjavo. Supruga kaze da nije tako i da mi se to samo tako cini, ali kako to da je njen glas (i svih drugih) na snimcima normalan? Nema mi druge, nego da nosim neko omanje bure na glavi dok pricam :)

Iako je tema teksta malo "zastarela" moram da pohvalim članak i na način na koji je napisan. Kamo sreće da su vesti na celom portalu ovakve a ne da kad uđeš u vest procitas neku glupost koja nema veze sa naslovom ili je nešto što nije ni blizu interesantnog a kamoli fascinantnog.

Zašto ne volimo zvuk taštinog glasa?

Godinu i po dana sam vodio radio emisiju, jednom sedmično. Svaki put kad preslušam snimak, bude mi nelagodno, a svi su rekli da je glas kao saliven za radio. Ništa mi nije jasno. Sa ovim koji čujem dok pričam, mislim da bih mogao na BBC najlaganije..

Orson Vels je obožavao svoj glas

Ja volim svoj glas i drugi kazu da imam lep glas. Ali cak je i meni u pocetku bilo neobicno da ga cujem snimljenog.

Tako da verujem da je ljudima tesko da cuju svoj glas ali u pitanju je vise navika.

Nije mi problem glas, već ovi titlovi na hebrejskom što izlaze pred očima.

Kod mene generalno sve, ukljucujuci glas, sazreva sporo, ako uopste i sazreva. Za koju nedelju ulazim u trideset prvu, a imam neku kilavu tinejdz bradicu od daj boze 30-ak dlaka, malje na prsima i rukama takodje. Glas mi se, bar po mojoj oceni, skoro nije promenio od gimnazijskih dana, sto mi cesto smeta, pa se tu i tamo desi da u razgovorima pricam vestacki malo dubljim tonom. Nisam neki proponent maco muskaraca, ali delujem nacisto karikaturalno sam sebi sa glasom slinavca od 17 godina, a likovi po nekoliko god. mladji od mene imaju testosterone carigradskog patrijarha.

Pitanje koje se namece je: koji je nas pravi glas? Ovaj dok pricamo ili ovaj dok cujemo snimnjeno?
(Vlasta, 23. jul 2018 16:33)

Nas pravi glas je, nazalost, taj koji cujemo snimljenog.

Onaj voditelj sa B92 sto "pozajmljuje" glas za Insajder i trejlere filmova i druge dokumentarne emisije, (znate svi na koga mislim), sigurno nema ovaj problem. Strucnjaci su pre za radio birali voditelje koji imaju prijatne glasove, a danas je upravo to ono sto nam najvise smeta kod tv i radio voditelja. Pravilna dikcija se nauci, ali boja i dubina glasa se ne menjaju. Meni je moj glas uzasan kad ga slusam, ali niko mi nikad nije rekao da imam ruzan glas osim sto je dubok mozda previse, a neko zaista ima "lep" glas kad prica da ti je prosto milina slusati.

ja nevolim

Obično je kreštav, očekujemo grublji glas... ?

Meni je moj glas kako ga ja čujem prijatan, ali kad ga čujem snimljenog, samoj sebi zvučim ko tupava šiparica! Užas!

Problematika je vezana i za tipicne nosace zvuka (zvucnike na tvu i slicno) na kojima su frekvencije ispod 100hz znacajno odrezane pa kad cujemo svoj glas na njima, deluje tanko i detinjasto. Kad bi culi svoj glas na hifi ozvucenju, razlika ne bi bila prevelika.

Ja sam sebe jednom snimio dok razgovaram. Ukratko, frapirao sam se.

Boja mog glasa varira od jutra do večeri. Često snimam svoj glas ujutru, pa ga puštam uveče, jer mi se sviđa više jutarnji od večernjeg. Da li je to normalno?

istina...

Zeno gde je slon.???

Da li se muškarcima menja glas (postaje dublji) u prisustvu devojke/ žene koja im se dopada?

Primetila sam nešto slično kod jednog momka (sa mnom je razgovarao drugačijom jednom bojom glasa i drugačijim tempom, a onda se okrenuo nekoj drugoj i glas mu je bio znatno drugačiji (manje dubok, a više poslovan (manje ritmičan i drugačijeg tempa)... Mene zanima, koliko se to radi svesno (u želji da se ostavi odredjeni utisak), a koliko nesvesno (iz navike ili pod uticajem nekih drugih faktora)...? Meni je izgledalo kao da je ta osoba to ipak radila nenamerno, ako već ne - nesvesno...

Any thoughts on this one?

Нећу да се хвалим али мој је најбољи.

Nije istina da ne volimo, ja volim boju svog glasa a narocito mi se svidja kako zvuci moj glas dok pevam.

zasto ne volimo stock-fotografije? :)

Isti "problem" kao sa fotografijom, i pogotovo selfijem. Ljudi su navikli da gledaju svoje lice u ogledalu, ali to je obrnuta slika, a selfi npr pokazuje kako nas drugi vide. To pogotovo dolazi do izražaja kod ljudi koji imaju baš asimetrično lice, a onda još ako slikaju izbliza, distorzija je još veća, i razlike mnogo veće.

Ja ni ne prepoznam svoj glas pa kad sam ga snimio na sekretaricu ali mi zvuci kao neko drugi nikad ne bih rekao da je to moj glas da ne znam? Jel sam onda lud, zbunjen ili sta?

Boja mog glasa varira od jutra do večeri. Često snimam svoj glas ujutru, pa ga puštam uveče, jer mi se sviđa više jutarnji od večernjeg. Da li je to normalno?
(Nikola, 23. jul 2018 18:55)
Džoni tebra, snimaš sebe ujutro i onda to slušaš uveče i onda nas pitaš da li je to normalno? Ti si cool lik :)

Prvi put cujem za ovo...

interesantna pojava.
davno, pre 20 i više godina, dok sam intenzivno učio engleski, snimio sam na jednu kasetu nekih 40 minuta čitanja nekog teksta. neku godinu kasnije pronadje burazer kasetu, pusti je, presluša dobar deo, i ne provali da sam ja, nego me pita otkud nam ta kaseta i ko je taj englez s kasete i kakve gluposti je to snimao. komplimentu sam se zahvalio.
nažalost, ne korisitim engleski u svakodnevnici nego nemački, pa se zaboravilo.

@ Dusan,ako dozvolis,predlazem sennheiser orpheus;)

nemam taj problem,nemam averziju prema svom glasu,samo ga ne prepoznajem.

@true colors Što se mog ličnog iskustva tiče, ima itekako toga. Takođe se koncentrišem u tim situacijama a "sa strane" mi je nebitno. Sad, sama kontrola glasa nije u dubini nego u tome šta pričam, pa možda i bude dublji.

Any thoughts on this one?
(true colors, 23. jul 2018 23:05)

To se radi nesvesno, ali instinktivno. Majke sa bebama pricaju visim tonom. Bebe vise tonove prepoznaju kao umilne. Duboki tonovi su preteci i to ima veze sa nasom evolucijom. Tradicionalno, vece zivotinje imaju dublje i jace glasove, te se to percipira kao opasnost. Nasuprot tome, visoki tonovi nisu preteci. Tako da njima prenosimo pozitivnu poruku (koju god)

glas koji snimimo je nas originalan.
vokalno, sebe cujemo i spolja i iznutra (i preko usiju i preko vibracija bubne opne i mikro odjeka u okolini glasnih zica), i taj drasticno izmenjen (relativno prigusenih visokih frekvencija i svojevrsno "subeoofer-ovan") zvuk je onaj koji stalno slusamo i na koji smo od rodjenja navikli.

Prvi put cujem za ovo...

Nije istina da ne volimo, ja volim boju svog glasa a narocito mi se svidja kako zvuci moj glas dok pevam.

Нећу да се хвалим али мој је најбољи.

Boja mog glasa varira od jutra do večeri. Često snimam svoj glas ujutru, pa ga puštam uveče, jer mi se sviđa više jutarnji od večernjeg. Da li je to normalno?

Pitanje koje se namece je: koji je nas pravi glas? Ovaj dok pricamo ili ovaj dok cujemo snimnjeno?

ja nevolim

Zvucim kao kreten! Ali tek sta lupa taj covek, majko mila ;)

Nije mi problem glas, već ovi titlovi na hebrejskom što izlaze pred očima.

Zašto ne volimo zvuk taštinog glasa?

Isti "problem" kao sa fotografijom, i pogotovo selfijem. Ljudi su navikli da gledaju svoje lice u ogledalu, ali to je obrnuta slika, a selfi npr pokazuje kako nas drugi vide. To pogotovo dolazi do izražaja kod ljudi koji imaju baš asimetrično lice, a onda još ako slikaju izbliza, distorzija je još veća, i razlike mnogo veće.

Pitanje koje se namece je: koji je nas pravi glas? Ovaj dok pricamo ili ovaj dok cujemo snimnjeno?
(Vlasta, 23. jul 2018 16:33)

Nas pravi glas je, nazalost, taj koji cujemo snimljenog.

Kod mene generalno sve, ukljucujuci glas, sazreva sporo, ako uopste i sazreva. Za koju nedelju ulazim u trideset prvu, a imam neku kilavu tinejdz bradicu od daj boze 30-ak dlaka, malje na prsima i rukama takodje. Glas mi se, bar po mojoj oceni, skoro nije promenio od gimnazijskih dana, sto mi cesto smeta, pa se tu i tamo desi da u razgovorima pricam vestacki malo dubljim tonom. Nisam neki proponent maco muskaraca, ali delujem nacisto karikaturalno sam sebi sa glasom slinavca od 17 godina, a likovi po nekoliko god. mladji od mene imaju testosterone carigradskog patrijarha.

Istna. Sto jes-jes. Svi mislimo da pevamo kao Pavaroti i Plasido Domingo, a ustvari zvucimo kao suplje lonce koje se kotrlja niz stepenice...

Moj glas na snimcima zvuci nekako njonjavo. Supruga kaze da nije tako i da mi se to samo tako cini, ali kako to da je njen glas (i svih drugih) na snimcima normalan? Nema mi druge, nego da nosim neko omanje bure na glavi dok pricam :)

Ja volim svoj glas i drugi kazu da imam lep glas. Ali cak je i meni u pocetku bilo neobicno da ga cujem snimljenog.

Tako da verujem da je ljudima tesko da cuju svoj glas ali u pitanju je vise navika.

Da li se muškarcima menja glas (postaje dublji) u prisustvu devojke/ žene koja im se dopada?

Primetila sam nešto slično kod jednog momka (sa mnom je razgovarao drugačijom jednom bojom glasa i drugačijim tempom, a onda se okrenuo nekoj drugoj i glas mu je bio znatno drugačiji (manje dubok, a više poslovan (manje ritmičan i drugačijeg tempa)... Mene zanima, koliko se to radi svesno (u želji da se ostavi odredjeni utisak), a koliko nesvesno (iz navike ili pod uticajem nekih drugih faktora)...? Meni je izgledalo kao da je ta osoba to ipak radila nenamerno, ako već ne - nesvesno...

Any thoughts on this one?

Orson Vels je obožavao svoj glas

Obično je kreštav, očekujemo grublji glas... ?

Onaj voditelj sa B92 sto "pozajmljuje" glas za Insajder i trejlere filmova i druge dokumentarne emisije, (znate svi na koga mislim), sigurno nema ovaj problem. Strucnjaci su pre za radio birali voditelje koji imaju prijatne glasove, a danas je upravo to ono sto nam najvise smeta kod tv i radio voditelja. Pravilna dikcija se nauci, ali boja i dubina glasa se ne menjaju. Meni je moj glas uzasan kad ga slusam, ali niko mi nikad nije rekao da imam ruzan glas osim sto je dubok mozda previse, a neko zaista ima "lep" glas kad prica da ti je prosto milina slusati.

Hah ja sebi zvucim kao kreten a vecina ljudi mi kaze da mi je ok glas

Iako je tema teksta malo "zastarela" moram da pohvalim članak i na način na koji je napisan. Kamo sreće da su vesti na celom portalu ovakve a ne da kad uđeš u vest procitas neku glupost koja nema veze sa naslovom ili je nešto što nije ni blizu interesantnog a kamoli fascinantnog.

Problematika je vezana i za tipicne nosace zvuka (zvucnike na tvu i slicno) na kojima su frekvencije ispod 100hz znacajno odrezane pa kad cujemo svoj glas na njima, deluje tanko i detinjasto. Kad bi culi svoj glas na hifi ozvucenju, razlika ne bi bila prevelika.

istina...

Godinu i po dana sam vodio radio emisiju, jednom sedmično. Svaki put kad preslušam snimak, bude mi nelagodno, a svi su rekli da je glas kao saliven za radio. Ništa mi nije jasno. Sa ovim koji čujem dok pričam, mislim da bih mogao na BBC najlaganije..

Zeno gde je slon.???

glas koji snimimo je nas originalan.
vokalno, sebe cujemo i spolja i iznutra (i preko usiju i preko vibracija bubne opne i mikro odjeka u okolini glasnih zica), i taj drasticno izmenjen (relativno prigusenih visokih frekvencija i svojevrsno "subeoofer-ovan") zvuk je onaj koji stalno slusamo i na koji smo od rodjenja navikli.

zasto ne volimo stock-fotografije? :)

Meni je moj glas kako ga ja čujem prijatan, ali kad ga čujem snimljenog, samoj sebi zvučim ko tupava šiparica! Užas!

Ja sam sebe jednom snimio dok razgovaram. Ukratko, frapirao sam se.

@ Dusan,ako dozvolis,predlazem sennheiser orpheus;)

Ja ni ne prepoznam svoj glas pa kad sam ga snimio na sekretaricu ali mi zvuci kao neko drugi nikad ne bih rekao da je to moj glas da ne znam? Jel sam onda lud, zbunjen ili sta?

Any thoughts on this one?
(true colors, 23. jul 2018 23:05)

To se radi nesvesno, ali instinktivno. Majke sa bebama pricaju visim tonom. Bebe vise tonove prepoznaju kao umilne. Duboki tonovi su preteci i to ima veze sa nasom evolucijom. Tradicionalno, vece zivotinje imaju dublje i jace glasove, te se to percipira kao opasnost. Nasuprot tome, visoki tonovi nisu preteci. Tako da njima prenosimo pozitivnu poruku (koju god)

nemam taj problem,nemam averziju prema svom glasu,samo ga ne prepoznajem.

@true colors Što se mog ličnog iskustva tiče, ima itekako toga. Takođe se koncentrišem u tim situacijama a "sa strane" mi je nebitno. Sad, sama kontrola glasa nije u dubini nego u tome šta pričam, pa možda i bude dublji.

interesantna pojava.
davno, pre 20 i više godina, dok sam intenzivno učio engleski, snimio sam na jednu kasetu nekih 40 minuta čitanja nekog teksta. neku godinu kasnije pronadje burazer kasetu, pusti je, presluša dobar deo, i ne provali da sam ja, nego me pita otkud nam ta kaseta i ko je taj englez s kasete i kakve gluposti je to snimao. komplimentu sam se zahvalio.
nažalost, ne korisitim engleski u svakodnevnici nego nemački, pa se zaboravilo.

Boja mog glasa varira od jutra do večeri. Često snimam svoj glas ujutru, pa ga puštam uveče, jer mi se sviđa više jutarnji od večernjeg. Da li je to normalno?
(Nikola, 23. jul 2018 18:55)
Džoni tebra, snimaš sebe ujutro i onda to slušaš uveče i onda nas pitaš da li je to normalno? Ti si cool lik :)