Ovo su najbolje godine za stupanje u brak

Najbolje godine za brak su onda kada zelis da se zenis ili udas.

razvode se najčeše oni razmaženi, koji ulaze u brak i misle da je sve idilično. koji su samoživi i ne razmiljaju o tome da partner treba da se ceni kao i da se poštuju njegove želje i potrebe baš onako kako negujete svoje. ima onih kojima stalno kontrolisanje bude ok, ali i onih koji ne daju na sebe i beže što dalje

Onda kad vam se posreci da upoznate i da se zaljubite u emotivno i mentalno zrelog muskarca (ili zenu, u kontra slucaju).

Zato što 90% ljudi ne kapiraju da je za srećan brak najvažnije na vreme shvatiti da živite za dvoje, a ne više samo za sebe i da vam je bračni drug i najbolji prijatelj. Ja sam se oženio sa 27 godina. Oženio sam se iz ljubavi prema svojoj dragoj, ali na vreme sam ukapirao kako sada stoje stvari, i da se sve okrenulo za 180 stepeni. pored ljubavi najvažniji je kompromis izmedju partnera. Sad već klinac trči izmedju nas dvoje i dete je dovelo do toga da se još više volimo (ako je uopšte moguće da se volimo još više). Samo strpljenje, i sve se samo iskristalise ako dodje do problema.
VOLITE SE NARODE

Najbolje su osamdesete i onda zaista zivite zajedno dok vas smrt ne rastavi.

Ja sam se u 20ima stvarno temeljito izludirao i napartijao i sve šta se pod tim podrazumijeva, po cijeloj Evropi, uglavnom London i Amsterdam, s 28 sam se oženio, nisam ostao u braku ni godinu dana!

Ja nisam imao tu sreću da zavolim emotivno stabilnu i zrelu zenu, upoznao sam je mladu i uozbiljila se ali mnoge bubice su ostale, zavoleo sam je posle nekog perioda, ceo paket, imao sam energije za sve, budem joj stena, podrška i uteha, isao preko mogućnosti, volela me je, činila mi, ljubila ruke i onda mi je samo poslala sms da je zaboravim, pokusao sam ali nisam uspeo stupiti u kontakt da razmenimo par reci, blokiran. Ne dao bog nikome.

Dosta smo trpeli tiraniju prava na brak. Brak nije samo pravo već i obaveza, u smislu da smo kao heteroseksualci obavezni da stupimo u ovakvu zajednicu. Ako pojedinac u nekim poznim godinama nije u braku, trpi razne diskriminacije okoline i smatra se da mu nešto fali pošto se nije skrasio i oformio neku porodicu. Dosta je bilo! Dokle ćemo više dobijati čudne poglede zbog našeg opredeljenja ka karijeri, ostvarenosti i netrpeljivosti prema drugom čoveku u našoj neposrednoj blizini?

Društvo treba da bude svesno da je to naš izbor i opredeljneje i da nismo raspoloženi da nas gledaju sa sažaljenjem kada se pojavimo na nekim društvenim okupljanjima sami, niti da želimo da slušamo njihovo prigovaranje zbog odabira našeg životnog stila, pogotovo ne od roditelja i uže i šire familije.

Što reče Sokrat!

Brak je nešto zbog čega se čovek uvek kaje, bilo da ga sklopi ili ne sklopi.

Joj, ako imas srece da nadjes pravu osobu, ali i onda nije lako. Naprotiv. Ali se moras truditi da odrzis familiju na okupu. Nije lako, mnogo je lakse donijeti odluku da neces brak i porodicu. I ta odluka je za postovanje, jer ne zamajavas nikoga, ni sebe i ni druge. Ali opet, brak sa normalnom osobom je izvodljiv, drugacije muka i jad. Sretno u odabiru partnera... Nekad i pogrijesis, sta ces...

Takvog muža, kao što ste vi Urke sebe opisali, bi svaka normalna žena poželela. Samo strpljivo i naćićete pravu osobu za sebe, u pravo vreme i na pravom mestu.

Ako pojedinac u nekim poznim godinama nije u braku, trpi razne diskriminacije okoline [...] Dosta je bilo! Dokle ćemo više dobijati čudne poglede zbog našeg opredeljenja ka karijeri, ostvarenosti i netrpeljivosti prema drugom čoveku u našoj neposrednoj blizini?

[...] nismo raspoloženi da nas gledaju sa sažaljenjem kada se pojavimo na nekim društvenim okupljanjima sami, niti da želimo da slušamo njihovo prigovaranje zbog odabira našeg životnog stila, pogotovo ne od roditelja i uže i šire familije.
(del boj)

---

Vaš stav je svakako vredan poštovanja a pošto se radi i o društvenoj pojavi, dozvolite da u konstruktivnom dijalogu sučelimo mišljenja.

Vaše pravo da sa svojim životom raspolažete, ne isključuje pravo drugih da o tome imaju svoj stav, pa čak i da Vam upute poneki "čudni pogled" ili naprosto osete sažaljenje. Zar da zabranimo drugima da imaju osećanja?

Jer, bez obzira na moje prijatelje i poznanike koji dele Vaše žalbe, moramo da priznamo da je takav stav trenutno politički korektan, posebno na Zapadu (gde živim), dok su oni koji kritikuju i sažaljevaju "zaostali", "patrijahalni", itd.

Sa druge strane, kakve diskriminacije trpi jedna mnogočlana porodica, to ne može da stane u jedan komentar ovde.

U osnovi, društvo mora da brine o budućnosti, a priznavali mi to ili ne, jedina budućnost su - deca. Ideja će se katastrofalna demografska slika nadoknaditi "uvozom" imigranata se opet svodi na decu, ali "tuđu", da se tako izrazim.

brak,zasto ostati srecan kad mozes biti i nesrecan,a dobro kaze oce nas "i ne uvedi nas u iskusenje"

Ja sam se udala sa 24 godine u 2017. godini. Eto shvatila sam da je ovo pravo vreme za brak. Svako ima pravo da ulazi u brak kada mu je volja. Samo ne mogu da razumem pojedince koji ponizavaju devojke koje ne udju u brak do pre 25te?

Ja sam se u 20ima stvarno temeljito izludirao i napartijao i sve šta se pod tim podrazumijeva, po cijeloj Evropi, uglavnom London i Amsterdam, s 28 sam se oženio, nisam ostao u braku ni godinu dana!

Ako pojedinac u nekim poznim godinama nije u braku, trpi razne diskriminacije okoline [...] Dosta je bilo! Dokle ćemo više dobijati čudne poglede zbog našeg opredeljenja ka karijeri, ostvarenosti i netrpeljivosti prema drugom čoveku u našoj neposrednoj blizini?

[...] nismo raspoloženi da nas gledaju sa sažaljenjem kada se pojavimo na nekim društvenim okupljanjima sami, niti da želimo da slušamo njihovo prigovaranje zbog odabira našeg životnog stila, pogotovo ne od roditelja i uže i šire familije.
(del boj)

---

Vaš stav je svakako vredan poštovanja a pošto se radi i o društvenoj pojavi, dozvolite da u konstruktivnom dijalogu sučelimo mišljenja.

Vaše pravo da sa svojim životom raspolažete, ne isključuje pravo drugih da o tome imaju svoj stav, pa čak i da Vam upute poneki "čudni pogled" ili naprosto osete sažaljenje. Zar da zabranimo drugima da imaju osećanja?

Jer, bez obzira na moje prijatelje i poznanike koji dele Vaše žalbe, moramo da priznamo da je takav stav trenutno politički korektan, posebno na Zapadu (gde živim), dok su oni koji kritikuju i sažaljevaju "zaostali", "patrijahalni", itd.

Sa druge strane, kakve diskriminacije trpi jedna mnogočlana porodica, to ne može da stane u jedan komentar ovde.

U osnovi, društvo mora da brine o budućnosti, a priznavali mi to ili ne, jedina budućnost su - deca. Ideja će se katastrofalna demografska slika nadoknaditi "uvozom" imigranata se opet svodi na decu, ali "tuđu", da se tako izrazim.

razvode se najčeše oni razmaženi, koji ulaze u brak i misle da je sve idilično. koji su samoživi i ne razmiljaju o tome da partner treba da se ceni kao i da se poštuju njegove želje i potrebe baš onako kako negujete svoje. ima onih kojima stalno kontrolisanje bude ok, ali i onih koji ne daju na sebe i beže što dalje

Dosta smo trpeli tiraniju prava na brak. Brak nije samo pravo već i obaveza, u smislu da smo kao heteroseksualci obavezni da stupimo u ovakvu zajednicu. Ako pojedinac u nekim poznim godinama nije u braku, trpi razne diskriminacije okoline i smatra se da mu nešto fali pošto se nije skrasio i oformio neku porodicu. Dosta je bilo! Dokle ćemo više dobijati čudne poglede zbog našeg opredeljenja ka karijeri, ostvarenosti i netrpeljivosti prema drugom čoveku u našoj neposrednoj blizini?

Društvo treba da bude svesno da je to naš izbor i opredeljneje i da nismo raspoloženi da nas gledaju sa sažaljenjem kada se pojavimo na nekim društvenim okupljanjima sami, niti da želimo da slušamo njihovo prigovaranje zbog odabira našeg životnog stila, pogotovo ne od roditelja i uže i šire familije.

Zato što 90% ljudi ne kapiraju da je za srećan brak najvažnije na vreme shvatiti da živite za dvoje, a ne više samo za sebe i da vam je bračni drug i najbolji prijatelj. Ja sam se oženio sa 27 godina. Oženio sam se iz ljubavi prema svojoj dragoj, ali na vreme sam ukapirao kako sada stoje stvari, i da se sve okrenulo za 180 stepeni. pored ljubavi najvažniji je kompromis izmedju partnera. Sad već klinac trči izmedju nas dvoje i dete je dovelo do toga da se još više volimo (ako je uopšte moguće da se volimo još više). Samo strpljenje, i sve se samo iskristalise ako dodje do problema.
VOLITE SE NARODE

brak,zasto ostati srecan kad mozes biti i nesrecan,a dobro kaze oce nas "i ne uvedi nas u iskusenje"

Najbolje godine za brak su onda kada zelis da se zenis ili udas.

Ja nisam imao tu sreću da zavolim emotivno stabilnu i zrelu zenu, upoznao sam je mladu i uozbiljila se ali mnoge bubice su ostale, zavoleo sam je posle nekog perioda, ceo paket, imao sam energije za sve, budem joj stena, podrška i uteha, isao preko mogućnosti, volela me je, činila mi, ljubila ruke i onda mi je samo poslala sms da je zaboravim, pokusao sam ali nisam uspeo stupiti u kontakt da razmenimo par reci, blokiran. Ne dao bog nikome.

Najbolje su osamdesete i onda zaista zivite zajedno dok vas smrt ne rastavi.

Joj, ako imas srece da nadjes pravu osobu, ali i onda nije lako. Naprotiv. Ali se moras truditi da odrzis familiju na okupu. Nije lako, mnogo je lakse donijeti odluku da neces brak i porodicu. I ta odluka je za postovanje, jer ne zamajavas nikoga, ni sebe i ni druge. Ali opet, brak sa normalnom osobom je izvodljiv, drugacije muka i jad. Sretno u odabiru partnera... Nekad i pogrijesis, sta ces...

Takvog muža, kao što ste vi Urke sebe opisali, bi svaka normalna žena poželela. Samo strpljivo i naćićete pravu osobu za sebe, u pravo vreme i na pravom mestu.

Onda kad vam se posreci da upoznate i da se zaljubite u emotivno i mentalno zrelog muskarca (ili zenu, u kontra slucaju).

Što reče Sokrat!

Brak je nešto zbog čega se čovek uvek kaje, bilo da ga sklopi ili ne sklopi.

Ja sam se udala sa 24 godine u 2017. godini. Eto shvatila sam da je ovo pravo vreme za brak. Svako ima pravo da ulazi u brak kada mu je volja. Samo ne mogu da razumem pojedince koji ponizavaju devojke koje ne udju u brak do pre 25te?