"Sukob pogleda na svet, a ne oko praznika": Rasprava bez kraja – Sveti Luka ili Noć veštica VIDEO/ANKETA

Da li su 31. oktobar i 1. novembar rezervisani za kostime i Noć veštica ili je u prvom planu Sveti Luka i pravoslavna tradicija? Svake godine ista dilema pokreće polemike, a mišljenja su, čini se, sve podeljenija.

Da li je Noć veštica povezan sa sektama ili okultizmom ili je samo datum koji je maksimalno komercijalizovan.

Za pravoslavne vernike ovo je praznik Svetog Luke i svetog Petra Cetinjskoga, li istovremeno sve je više žurki koji se organizuju u čast Noći vetica.

Isidora stefanović, osnivač muzeja Paranormalnog i organizator žurki povodom Noći veštica, kaže da ova pojava razvija kreativnost kod ljudi, jer "kroz maskiranje iskazuju svoje krativne aktivnosti".

"Nemamo puno praznik i prilika tokom godine da se maskiramo, dosta smo formalni na poslovima i drugim aktivnostima poput svadbi i krštenja, tako da ovo predstavlja beg od svakodnevice koja je potpuno luda i drugačija", kaže ona.

Dodaje da ova pojava razvija maštu, deca je vole, a sama estetika 'Noći veštica' je vrlo sinhronizovana sa esteikom ovog muzeja.

Ističe da ne bi stavljala između odrednicu ILI, već mogu da budu zajedno, i da svako odabere šta će da slavi.

Dimitrije Pastuović, sektolog, kaže za TV Prva da treba istražiti šta je to Noć veštica i kako je nastala.

"Dva puta sam bio u SAD kada se održavala Noć veštica i video kako se slavi. Slušao sam na njihovoj televiziji kako se upozoravaju roditelji da čuvaj svoju decu jer se tih dana pojačano dešavala nestajanje dece", ukazao je.

hramikona/Shutterstock

Sam naziv potiče od popularnog filma "Noć veštica", a originalni naziv je Hallowen. Reč je o starom keltskom prazniku - Samhain, koji označava početak nov godine i završetak žetve i svih radova na polju.

Po njihovom verovanju , između 31. oktobra i 1. novebra ovara se prostor između živih i mrtvih, kao i verovanje da mrtvi šetaju zemljom.

Prema njegovim rečma, bundeve su uvrštene tek u Americi, kao i da je bundeva njihova autohtona biljka.

Bilo kako bilo, prema njegovim rečima, reč je o noći kada se izvode najveće magije.

"Kod nas je tad praznik Svetog Luke i Svetog Petra Cetinjskog", poručio je sektolog.

Dušan Blagojević, autor kanala "Blago za dušu" i životni mentor, podseća da je u sedmom veku, kada je crkva bila jedinsvena, uspostavljen praznik , veče uoči svih svetih, i da je tek kasnije 90-tih, kada je nastao drugi deo filma "Noć veštica", ovaj praznik je komercijalizovan.

Shutterstock/Rawpixel.com

Dodaje da samo u Americi se očekuju priliv sredstava od više od 13 milijardi dolara od ovog praznika.

"Ne bih rekao da je ovde reč o sukobu datuma već sukob pogleda na svet, i onda ćemo se poslužiti znanjem ko je bio sveti Luka. On je bio lekar, a tek posle apostol koji je počeo da leči i duše. Ovaj dan, pre svega, za nas pravoslavne, treba da počne liturgijom, paljenjem sveće, a ne bundeve, sečenjem kolača", istakao je.

Nije za to da se nešto brani, jer se "vera brani znanjem i poštovanjem onoga šta nam je ostalo".

Na pitanje da li je moguće slaviti oba praznika, Blagojević odgovorio negativno, istakavši da pravoslavni treba da znaju svoju istoriju.

"Mi naše svetitelje poštujemo jer su oni živeli svetim životom. Pozivam roditelje da svojoj deci objasne korene praznika Noć veštica i razmisle da li je to korisno za njihovu dušu ili ne", istakao je. 

Opširnije pogledajte u video-prilogu, kako su glasali gledaoci Prve televizije.

Lekar, jevanđelist i ikonopisac

 Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Svetog Luku, jednog od prvih propovednika hrišćanstva, savremenika Isusa Hrista i autora jednog od četiri jevanđelja.

Praznik Sveti Luka u narodu je poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih porodica.

Vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika lekara, farmaceuta, bolnica i apoteka.

Crkva Svetog Luku smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa, pošto je živopisao tri ikone Presvete Bogorodice i ikone Svetih apostola Petra i Pavla.

Julia Raketic/Shutterstock

Sveti Luka je napisao treće jevanđelje (po redosledu u Novom zavetu), kao i Dela apostolskih.

Rodom je iz Antiohije, a u mladosti je učio grčku filozofiju, medicinu i živopis.

On je pratio apostola Pavla na njegovom drugom i trećem misionarskom putovanju, od Filipa do Rima.

Nakon Pavlove smrti, nastavio je da širi jevanđelje širom današnje teritorije Italije, Dalmacije, Hercegovine, Crne Gore, Srbije, Albanije, Makedonije i drugih zemalja.

Prema predanju, u 84. godini u Tebi su ga uhvatili idolopoklonici i ubili.

Mošti boravile u Srbiji

Veruje se da njegove mošti imaju isceliteljsku moć.

Mošti Svetog Luke prenete su iz Epira u Smederevo 12. januara 1453. godine.

Otkupio ih je despot Đurađ Branković od turskog sultana za 30.000 zlatnih dukata i to se smatra najznačajnijim duhovnim događajem u istoriji Smedereva.

Čuvane su u Smederevu do pada grada i odnošenja relikvije 20. juna 1459. godine.

SPC sutra slavi i Svetog Petra Cetinjskog, koji je 1782. postao mitropolit i gospodar Crne Gore.

Ceo život posvetio je svom narodu, radio je na pomirenju zavađenih plemena i branio zemlju od osvajača.

Iako je bio knez, živeo je kao monah u jednoj teskobnoj ćeliji.

Upokojio se 31. oktobra 1830. godine, a njegove mošti počivaju u Cetinjskom manastiru.

Pišite nam u komentarima, šta mislite o ovoj temi i šta vi obeležavate danas?