Zemljini polovi se pomeraju: Naučnici otkrili nešto zapanjujuće

Prema studiji objavljenoj 1. oktobra u časopisu Science, čini se da su tokom poslednjih 320 miliona godina imala četiri velika "pomeranja".

Zemljin čvrsti spoljašnji omotač, odnosno kora, pomera se više nego što većina ljudi pretpostavlja. Ona pluta na viskoznom sloju stena poznatom kao omotač ili mantl, koji okružuje jezgro planete. Kretanja kore i omotača mogu da promene raspodelu mase na Zemlji i naruše ravnotežu planete oko njene ose rotacije. Da bi se ta ravnoteža ponovo uspostavila, kora i omotač menjaju svoj položaj u odnosu na jezgro. Tokom tog procesa pomeraju se i Zemljini geografski polovi, u fenomenu poznatom kao pravo lutanje polova.

Pravo lutanje polova odvija se čak i danas.

"Na osnovu satelitskih merenja znamo da se to događa i u našem vremenu, brzinom od oko deset centimetara godišnje, uglavnom zbog topljenja ledenih kapa", rekao je vodeći autor studije Metju Domajer, geofizičar sa Univerziteta u Oslu u Norveškoj, za Scientific American.

Međutim, proučavanje ranijih epizoda ovog fenomena veoma je teško zato što se kretanje tektonskih ploča može pogrešno protumačiti kao pravo lutanje polova. Prethodne studije davale su neujednačene rezultate, pa naučnici nisu bili sigurni da li se Severni i Južni pol pomeraju neprekidno, sporo i ravnomerno, ili povremeno prolaze kroz velika pomeranja u kratkim naletima.

Nova strategija

Zato su Domajer i njegove kolege primenili novu strategiju za otkrivanje brzih epizoda pravog lutanja polova: proučavanje drevnih promena nivoa mora.

Ovaj pristup funkcioniše zato što Zemlja nije savršena sfera. Njene stene i okeani "izbočeniji" su oko ekvatora. Kada nastupi pravo lutanje polova, taj ispupčeni pojas vode ostaje na istom mestu, dok se kopnene mase pomeraju. Zbog toga pojedini delovi suve kore tonu ispod nivoa mora, dok se neka ranije potopljena područja izdižu i izlažu vazduhu.

Pogođena područja formiraju prepoznatljiv obrazac sastavljen od četiri kvadranta, koji donekle podseća na detelinu sa četiri lista. Kako je Domajer rekao za New Scientist, "ovo je veoma neobičan obrazac koji ne izazivaju drugi procesi na Zemlji".

Istraživači su tragali za tim prepoznatljivim potpisom koristeći kompjuterske simulacije dinamike plavljenja na Zemlji tokom poslednjih 320 miliona godina.

Izdvojila su se četiri vremenska perioda:

• Prelaz iz oligocena u miocen, pre oko 20 do 30 miliona godina;
• Srednja kreda, pre oko 90 do 100 miliona godina;
• Kasna jura do rane krede, pre oko 140 do 150 miliona godina;
• Rana jura, pre oko 190 do 200 miliona godina.

Dramatični klimatski događaji

Naučnici su i ranije pretpostavljali da je pravo lutanje polova pokrenulo ledeno doba koje je počelo pre približno 3,2 miliona godina.

"Ovi nalazi pobijaju shvatanje da je pravo lutanje polova zanemarljiva pojava ili proces koji se odvija postojano i veoma sporo", navode autori rada. Oni takođe "ukazuju na potrebu da se pomeranje polova posmatra kao povremeni faktor koji utiče na promene nivoa mora, a verovatno i na druge globalne ekološke i biološke procese".

Takvi kratki, ali intenzivni periodi pomeranja kore i omotača mogli bi da izmene okeanske struje i utiču na klimu, što bi značajno promenilo čitave ekosisteme.

"Ovo je veoma uzbudljiv napredak koji nam pomaže da povežemo procese duboko unutar Zemlje sa dugoročnim promenama klime i nivoa mora na planeti", rekao je Sabin Zahirović, geonaučnik sa Univerziteta u Sidneju u Australiji, koji nije učestvovao u istraživanju, za New Scientist.

Ipak, naučnici još ne znaju šta pokreće događaje pravog lutanja polova niti koliku udaljenost geografski polovi prelaze tokom svakog od njih.

"Pokušaj da shvatimo zašto su se ovi događaji dogodili baš u tim periodima bio bi sledeći logičan korak", rekao je Domajer za Scientific American.