Vedrana Rudan o najtežoj životnoj borbi: "Znam da ću umreti, umreće i drugi..."

Ovoga puta, pišući iz ugla onkološke pacijentkinje, spisateljica je izrazila duboku zahvalnost medicinskim sestrama koje svakodnevno vode brigu o bolesnicima, ali je istovremeno ukazala i na teške uslove u kojima one rade.

Vedrana, koja se već duže vreme suočava sa ozbiljnom bolešću, u tekstu je opisala iskustva iz onkološke bolnice. Iako sebe ubraja među ljude kojima je najteže, priznala je da sve češće razmišlja upravo o medicinskim sestrama – ženama koje svakodnevno pružaju pomoć pacijentima, često na granici svojih mogućnosti.

Prisetila se bolničkih dana, noćnih obilazaka, merenja temperature i pritiska, kao i trenutaka u kojima su joj sestre pružale negu i podršku uprkos napornim smenama.

"Mogu li smene od 0 do 24 biti nečiji poziv ili je to ipak hrvatski državni zločin?", zapitala se Rudan.

Dodala je da pripada grupi "onih kojima je najteže", ali da je upravo zbog toga postala svesna da postoje ljudi koji nose još veći teret.

"U grupi sam 'onih kojima je najteže'. Zato znam da mi nije najteže. Umreću, umreće i drugi. Juče sam bila na kontrolnom pregledu. Čula sam priču u koju još uvek ne mogu da poverujem", napisala je.

Opisala je i kako trenutno, dok je kod kuće, o njoj brine porodica – priprema joj hranu, pomaže oko higijene i svakodnevnih potreba. Ipak, kaže da joj je zbog toga neprijatno.

"Glumim kako dremuckam. Sramota me je. Na koje sam grane pala. Kad im to kažem čujem samo jednu rečenicu - ti si naša", navela je.

Pitala se kome zapravo pripada kada se nalazi u bolnici, gde medicinske sestre brinu o njoj u svim delovima dana i noći.

"Čija sam kad sam u bolnici danju i noću, kad u tri ujutro osetim ruku na čelu, kad u pet sestre vidim kako odnose moj otpad koji se meni beskrajno gadi, kad mi u šest mere pritisak, temperaturu… Nisam bogata, da jesam, dala bih im sve što imam. 'To je naš poziv', govore", napisala je Rudan.

Posebno ju je pogodila priča o lekarki Ivani, koja više nije mogla da posmatra iscrpljenost svojih koleginica. Kako bi im makar na kratko omogućila odmor od svakodnevnog pritiska, organizovala je jednodnevni izlet brodom.

"Pitam koliko su plaćene iako osećam neprijatnost kad misle da moraju da mi odgovore. O njihovim platama niko ne piše, ne snimaju se TV emisije. Hrvatske medicinske sestre pacovi su koji smetaju na putu. Ipak, čula sam, mesečno primaju od 1.200 do 2.000 evra. Ima tu i prekovremenih", napisala je.

Rudan je opisala i kako je doktorka Ivana, nakon što više nije mogla da izdrži prizore umora i iscrpljenosti svojih koleginica, organizovala druženje van bolnice.

"Ona jučerašnja priča iz bolnice ne ide mi iz glave. Ne znam da li je srećna ili stravična. Doktorka Ivana je pukla. Nije više mogla da izdrži patnje svojih koleginica. Smene od sedam do 19 pa od 19 do sedam… nikad kraja. Iznajmila je brodić, muzikicu i pozvala na jednodnevni izlet kolege koje su mogle da dođu. Plesalo se, pevalo, smejalo. Između Cresa i Krka Jadranom je plovio brod veselja", napisala je.

Na kraju teksta, u svom direktnom i prepoznatljivom stilu, Rudan je pozvala građane da ne ignorišu probleme u zdravstvenom sistemu.

"Treba li hrvatski građani ćutke da gledaju kako njihove najdraže čupa rak iz života, a njihovu dečicu davi u zagrljaju sestara", napisala je Vedrana Rudan u kolumni pod naslovom "Medicinske sestre odahnut će kad izdahnu".