Klubovi za vrištanje su sve popularniji: "Dobar ventil za stres"

Uz potresan krik koji je potekao iz celog njenog tela, Amber Valker pridružila se desetak ljudi koji su u Zapadnom Sijetlu vrištali i puštali da njihove frustracije odlete.

To je bio tek početak. Dva grupna vriska koja su usledila, svaki duži i intenzivniji od prethodnog, pomogla su joj da izbaci bol zbog nedavnog gubitka posla. Dodatni stres zbog podizanja dvoje male dece počeo je da se topi, stapajući se sa zvukom talasa, a nad njom se spustio dubok osećaj smirenosti.

"Imala sam tako snažan osećaj prizemljenosti. U tom trenutku sva čula vam se pojačaju", rekla je Valker za AP. Taj septembarski dan bio je prvo okupljanje ogranka Scream kluba u Sijetlu, jednog od 17 koji su se pojavili za manje od godinu dana širom Sjedinjenih Američkih Država, uključujući Ostin u Teksasu, Čatanugu u Tenesiju, Atlantu, Detroit i San Huan u Portoriku.

Prvi klub u Čikagu nastao je iz bračne krize jednog para. Osnivači Meni Ernandez i Elena Soboljeva nedavno su se uselili zajedno nakon godinu i po dana veze na daljinu. Šetali su pored jezera Mičigen kada je Ernandez, instruktor tehnika disanja i kouč za muškarce, predložio da na kraju pristaništa ispuste sve frustracije jednim glasnim vriskom.

Kada su pitali nekoliko ljudi u blizini za dozvolu, svi su na kraju odlučili da vrište zajedno, dok su im sirove emocije odzvanjale iznad vode.

"Kad smo to uradili, neki ljudi su počeli da plaču, uključujući i Elenu", prisetio se Ernandez. "Tada smo se pogledali i rekli: 'Ovo je verovatno nešto što bi trebalo da pokrenemo'".

U zavisnosti od ogranka, okupljanja Scream kluba održavaju se nedeljno ili mesečno, ali uvek u parku ili pored vode, kako bi se što manje remetio mir okoline. Seanse obično počinju tako što učesnici na biorazgradivom papiru napišu ono čega žele da se oslobode.

Sledi niz zajedničkih dubokih udisaja i vokalnih vežbi zagrevanja.

"Zaista možete ozbiljno da napregnete grlo ako samo krenete da vrištite", objašnjava Soboljeva, mentorka za lični brend i biznis. "Zato se sve radi postepeno, diše se iz dijafragme, polako se kreće, pa se tek onda prelazi na sve glasnije i glasnije". Svi zajedno vrište tri puta, uz nekoliko dubokih udaha između, a zatim papiriće bacaju u vodu.

"Taj treći vrisak morate da osetite u telu", kaže Valker, koja je pokrenula ogranak u Sijetlu. "Spustite se, zauzmite neku primitivnu pozu, šta god vam u tom trenutku prirodno dođe".

Primal scream terapija

Tehnike Scream kluba oslanjaju se na primal scream terapiju, teoriju koju je šezdesetih godina razvio psihoanalitičar Artur Janov. On je verovao da traumatična iskustva iz detinjstva stvaraju neuroze kod odraslih, koje se mogu lečiti tako što se pod nadzorom terapeuta dodirne ta bol i oslobodi kroz vrištanje i plač.

Ipak, istraživanja sprovedena decenijama kasnije nisu pokazala da je scream terapija efikasan tretman za mentalne poremećaje, kaže Ašvini Nadkarni, profesorka psihijatrije na Harvard Medical Schoolu, za AP. Ali može biti dobar ventil za stres.

Nadkarni objašnjava da sam vrisak aktivira moždane centre u amigdali i hipokampusu – "najstarijem delu našeg mozga" zaduženom za obradu stresa i emocija. Vrištanje takođe aktivira simpatički nervni sistem, odnosno reakciju bori se ili beži. Kada se vrisak zaustavi, uključuje se parasimpatički sistem, koji telu šalje signal da se odmori.

"To je isti ciklus regulacije koji se dešava kada vežbate", kaže ona. "Srce vam ubrza, ostanete bez daha, a onda se opustite i osetite taj mir".

Osim fizičkog pražnjenja, i sama činjenica da se ljudi okupe i nešto rade zajedno donosi korist.

"Ideja da se ljudi okupljaju kako bi gradili zajednicu i na taj način se rasteretili je fantastična", kaže Nadkarni.

Ernandez navodi da nije uobičajena praksa da učesnici javno dele razloge dolaska, ali mnogi ipak ostanu nakon seanse i razgovaraju o svojim problemima. Neki članovi čikaškog ogranka nedavno su izgubili blisku osobu, jedna osoba se po drugi put bori s kancerom, a mnogi imaju poteškoće u vezama.

Valker napominje da neki ljudi dolaze i da vrište od sreće. Bez obzira na razlog, ogranak u Sijetlu se obično okuplja neposredno pre zalaska sunca, kako bi potom zajedno posmatrali kako sunce nestaje iza vodene površine.